Prošlu sezonu završio je sa 420 bodova, 151 više od Dovija. Prošle sezone osvojio je osmu titulu. Dominantni Mark Markez ne planira da stane.
Do skoro sam mislila da tekstove u vidu kolumne mogu pisati samo o ljudima koje volim, ili na neki način gotivim, dok mi jedan pametan čovek nije rekao da bih trebala da pišem o svim stvarima, i o nekim svakodnevnim, i o onima koje mi se manje sviđaju, a ne samo hvalospeve o omiljenim sportistima. Posle tekstova o Maneu, Arnoldu, Robertsonu, Rojsu, Toresu (mada tih imam najviše, ni sama ne znam koliko), pa Doviciozu, Rosiju, Stoneru, razmišljala sam o kome bi moj naredni tekst mogao da bude, a pošto sam već pisala o onima koje volim, odlučila sam da to bude neko koga ne gotivim previše, ali je vredan jednog teksta apsolventkinje novinarstva koja bi samo želela da piše o sportu.
U uži izbor bili su Horhe Lorenco, Dani Pedrosa, Maverik Vinjales, i stariji brat Markez, Mark. Nije bilo lako izabrati, ali nekako sam odmah na početku znala da će ipak odluka pasti na Marka Markeza. Uvek kad nešto prvo pomislim, zacrtam, ili mi se nešto svidi prvo, posle mnogo razmišljanja opet izaberem to sa početka. Dakle, Mark Markez. Priznajem, morala sam da malo guglam o njemu, pošto ne znam previše stvari, jer nisam fan. Ali baš nisam fan Marka Markeza, što ne znači da nije zaslužio da kažem koju reč o njemu.
Ajde prvo da krenem sa tim da je osvojio do sada osam titula šampiona, i jedan je od četvorice kojima je pošlo za rukom da to učine u tri različite kategorije. On je prvi posle 1978. i Kenija Robertsa koji se već u premijernoj, debitantskoj sezoni okitio zlatnom medaljom, i peharom, a i najmlađi ikada koji je osvojio šampionat. Prvu titulu je osvojio za Ajo Motorsport 2010. godine u konkurenciji do 125 kubika, u kojoj je vozio tri godine, 2008, 2009. i 2010. Mark zatim prelazi u Moto2 i svoju prvu sezonu u ovoj kategoriji završava na drugom mestu. Promenio je i tim, pa je vozio za Catalunya Caixa Repsol. Već naredne sezone, 2012. osvaja i drugi pehar namenjen pobedniku šampionata i sa 9 pobeda, 14 podijuma i 328 bodova biva prvi. Ni ovde se nije dugo zadržao i 2013. potpisuje za Repsol Hondu, i počinje da vozi u kraljevskoj klasi. Ostalo znate, i ostalo je istorija. 2013, 2014, 2016, 2017, 2018. i 2019. su godine Marka Markeza. U nekima je imao konkurente, recimo Dovicioza koji je pre tri godine imao dobre šanse i bio prilično blizu, ali prošle sezone niko mu nije bio ravan. Bilo je par bljeskova, pobeda Dovija u Kataru i Austriji, Aleksa Rinsa, Petrućija i Maverika Vinjalesa, ali to je bilo daleko od toga da mogu da ga mu se približe, a još dalje od toga da ga ugroze. Sezonu je završio sa 420 bodova, prvi pratilac i vicešampion je bio Andrea Doviciozo, koji je ovog puta zaostajao čak 151 bod. 151. 151. Nestvarno.
Kakva je bila sezona govori i činjenica da mu je najgori plasman drugo mesto, koje je zauzeo šest puta, i jedino gore od toga je što je pao tokom trke za Veliku nagradu Amerike pa nije mogao da pokrene motor i nastavi, inače bi sigurno nastavio. Ludilo, je l’ da? Kakva dominacija jednog čoveka. Čoveka sa brojem 93, koji je rođen 1993. godine. Kao “nagradu” i priznanje da dobro radi svoj posao, što je očigledno, Honda mu je ponudila novi ugovor na još četiri godine, koji je on odlučio da potpiše. Honda je zadovoljna njime, a i on je zadovoljan Hondom. Kako i ne bi kada im je toliko toga dao. Svaki vožač je poseban i priča za sebe, ali ne ispisuje svaki istoriju i ne priča se o svakome. Mark Markez ugrožava devetu Rosiju titulu, i juri njegov rekord, kako bi se izjednačio sa njim. Svi mi imamo svoj ukus i mišljenje ko je bolji, ko je najbolji, ko nije dovoljno dobar. Ja njega evo baš ni ne gotivim. Čak me i nervira, koliko puta me je samo iznervirao i razbesneo. Za njega baš važi ono da cilj opravdava sredstvo. Dešavalo se i da prevelikim rizikom ugrozi i druge vozače, a to je ono što mi se ne dopada. Kada bih ga opisivala najbolja reč bila bi DRČNOST.
Drčan je, željan pobede, dokazivanja, hrabar, ali je i čovek šampionskog kova. Dovoljno “lud” da izvede neke stvari, dovoljno “lud” da rizikuje. Nekad je to dobro, nekad nije. Svejedno, talenat i kvalitet mu se ne mogu osporiti. Ima veliki broj navijača, ali i onih koji ga ne vole, pogotovo fanovi Valentina Rosija, jer svi znamo šta je uradio 2015, na Rosijevu štetu. Pa on i Rosi imaju dve armije navijača koje često vidim u komentarima ispod vesti o GP-u da prozivaju jedni druge, odnosno vozače. Mi ostali smo u manjini, ali neka, ima i nas.
Mark Markez nije moja šoljica čaja, pre ću navijati za Dovija, koji je sjajan, ali nedovoljno DRČAN, nego za Markeza, ali priznanje mu se mora odati. Genijalan je taj momak, lisac. Postoji jedna stvar koja mi se sviđa kod njega, a to je da on nikada, ali apsolutno nikada ne odustaje, da mi je bar malo njegovog samopouzdanja, ali kad god mislim o tome unese mi dozu motivacije, prosto je taj njegov mentalitet neverovatan. Padnem, ustanem, idem dalje, kao da se ništa nije desilo. On od nemogućeg učini da postane moguće. Voleli ga ili ne, on je šampion, osvojio je osam titula i ne planira da stane. A još je i mlad, tek je vreme pred njim. Već je svoje ime upisao zlatnim slovima u istoriju MotoGP-a.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka oko 10h šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
