Desmosedići GP10
GP10 je ostao gotovo nepromenjen 2010. godine. Ram i agregat su ostali isti, sa tim što je zadnja viljuška izrađena u potpunosti od karbona. Sa aerodinamičke strane dodata su manja krilca na oklopima. Tada niko nije pridavao veći značaj ovom delu aerodinamike koji će postati veoma popularan par godina kasnije.
Stoner i Hejden su postigli solidne rezultate na GP10. Stoner je bio nešto konstantniji u odnosu na prošlu sezonu. Pobedio je na tri trke, zabeležio dva druga mesta i četiri treća. Što je još bitnije po Ducati i Hejden je uspeo da se popne na podijum na Aragonu.
Desmosedići GP11
Ducati i Stoner su se razdvojili na kraju 2010. godine. Umesto Stonera u ekipu je došao Valentino Rosi. Ducati se nadao da će Rosi uspeti da vrati Ducati na pobedničke staze. Međutim, pored svog truda sezona je počela loše. Ducati je pred početak sezone radio na novom ramu i aerodinamičkom paketu koji je znatno drugačiji u odnosu na GP10. Novi oklopi su imali drugačiji prednji kraj i rep motocikla.
U toku sezone, Hejden i Rosi su se žalili na iste probleme koje se i Stone žalio – nedostatak osećaja prednjeg kraja motocikla. U Ducati-ju su pomislili da je problem u ramu od karbona, pa su isti zamenuli sredinom sezone aluminijumskim ramom. Ta verzija sa aluminijumskim ramom poneće naziv GP11.1. Ni novi ram nije rešio problem i lošiji rezultati su se nastavili. Rosi i Hejden nisu zabeležili nijednu pobedu 2011. godine i osvojili su ukupno po jedan podijum.
Kasnije u toku sezone GP11.1 je dobio “seamless” menjač koji je u to vreme (a i danas) predstavljao pravi tehnološki bum.
Desmosedići GP12
Patnje Ducatija nastavile su se i 2012. godine, ali je ovaj put bilo nešto bolje nego prethodne godine. Ove godine se MotoGP klasa vratila na zapreminu agregata od 1000 cm3. Novi agregat isporučivao je oko 240 KS. Što se šasije tiče, GP12 je dobio aluminijumsku šasiju uparenu sa karbonskom zadnjom viljuškom. Ova kombinacija je bila i dalje od savršene i nije donela zadovoljavajuće rezultate iako su Hejden i Rosi zabeležili nekoliko podijuma.
Na kraju sezone su Rosi i Ducati rešili da završe saradnju i na Rosijevo mesto dolazi Andrea Doviciozo.
Desmosedići GP13
Ducati je 2013. godine pokušavao da pronađe svetlo na kraju tunela, ali bezuspešno. Iako je snaga agregata povećana, stari problemi su i dalje ostali. Ovo je najgora sezona za Ducati iz razloga što se GP13 niti jednom nije našao na podijum. Nekoliko šasija je promenjeno u toku sezone, ali nije bilo uspeha.
Desmosedići GP14
Od Desmosedići GP14 pa dalje se može reći da je Ducati počeo da se vraća u sve bolju formu. U Ducati je iz Aprilije došao Luiđi Dal Inja, novi glavno zaduženi za MotoGP projekat. Dal Inja je odmah reorganizovao rad i Ducati GP14 je bio prvi motocikl na kojem je Dal Inja preneo sva svoje iskustvo, što je rezultiralo raznim verzijama GP14 tokom sezone. Ducati je iskoristio pravo da postane “open” ekipa kojoj je dozvoljeno da vrši više izmena na agregatu i koristi razne druge beneficije poput veće zapremine rezervoara. Ove povlastice bile su namenjene ekipama koje su imale loše rezultate prethodne sezone, odnosno koje nisu imale pobede ni podijume.
U toku sezone, Doviciozo je uspeo da zabeleži jedno drugo i jedno treće mesto što je bilo dobar pokazatelj da je Ducati krenuo u pravom smeru. Kal Kračlou je zabeležio jedan podijum i napustio je tim na kraju sezone.
Desmosedići GP15
Ducati se 2015. godine vratio istim pravilima koja su važila za Yamahu i Hondu. Dizajniran je potpuno novi, kompaktniji V4 agregat. Ceo GP15 je bio skoro nov motocikl. Dimenzije motocikla su bile manje, a u Ducati-ju su se igrali i sa rasporednom težine, pa je agregat smešten više ka prednjem kraju motocikla. Snaga agregata iznosila je preko 240 KS. GP15 je bio mnogo bolji motocikl od prethodnih verzija. Pored odličnog agregata GP15 se mogao pohvaliti i odličnim prijanjanjem prilikom izlaska iz krivina.
Na Desmosedići GP15 su aerodinamična krilca bila bitno vidljivija nego na prethodnim verzijama. Za GP15 se slobodno može reći da je jedan od prvih Ducatija koji je bio sposoban sa konstantno dobre rezultate posle ere Stonera. Doviciozo i Janone su zabeležili ukupno devet podijuma u toku sezone.
Desmosedići GP16
Razvojni tim Ducatija nastavio je da unapređuje GP16 motocikl. Agregat je postao još snažniji i isporučivao je preko 245 KS. Nastavljena je i evolucija aluminijumskog rama koji je znatno unapređen. Sa aspekta aerodinamike, dodata su veća krilca koja su pokrenula veliku polemiku oko upotrebu istih pošto su se neki vozači žalili da je Ducati GP16 sa svojim krilcima opasan po bezbednost drugih vozača.
Aerodinamična krilca pomagala su da se spreči podizanje prednjeg kraja motocikla prilikom naglih ubrzanja. Osim toga pozitivan efekat su imala i prilikom prolaska kroz brze krivine.
Ducati GP16 je dobio i unapređenu verziju “seamless” menjača. Ovaj menjač zajedno sa snažnim agregatom činio je da GP16 bude superioran na pravcu u odnosu na konkurenciju.
Konačno, posle mnogo godina pauze, GP16 je doneo pobede Ducati-ju. Janone je pobedio na trci u Austriji, dok je Doviciozo doneo pobedu u Maleziji. Osim ove dve pobede GP16 je pokupio mnogo podijuma tokom sezone.
Desmosedići GP17
Desmosedići GP17 je unapređen 2017. godine. Usvojena su nova pravila o aerodinamici zbog kojih je Ducati morao da ograniči dizajn krilaca. Na kraju su opet uspeli da razviju veoma konkurentan motocikl sa kojim se Doviciozo borio za titulu prvaka, pobedivši na šest trka i zabeleživši dva podijuma. Ekipi se pridružio i Horhe Lorenco koji se tokom sezone privikavao na GP17. Uspeo je da zabeleži podijum na Sepangu.
Ducati GP17 ostao je upamćen kao motocikl sa odličnim ubrzanjem i velikom maksimalnom brzinom. GP17 je prvi motocikl koji je posle 2008. godine mogao da se bori za šampionsku titulu.
Desmosedići GP18
Ducati je otišao još dalje sa tehnološkim i aerodinamikim razvićem 2018. godine. Novi agregat isporučivao je čak preko 270 KS. Šasija je unapređena, a opet je jedna od najjačih karakteristika bila odlično kočenje i ubrzanje. Horhe Lorenco i Andrea Doviciozo pobedili su na ukupno 6 trka i Doviciozo je završio kao drugoplasirani u šampionatu. Ducati se borio sa Hondom za titulu konstruktora i za titulu ekipe sa Hondom, ali je na kraju izgubio i završio kao vicešampion.
Ducati je 2018. godine postao možda jedan od tehnološki najnaprednijih motocikala, ali na žalost titula im je poslednjih par godina izmicala u poslednjim trenucima. Ko zna, možda će 2019. godina doneti titulu Ducatiju.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
