Naš član foruma mrxfon je sa svojom lepšom polovinom napravio jednu lepu turu do Francuske gde su otišli da obiđu lepote francuskih Alpa i glamur Monte Carla.
Dugo nisam pisao o putovanjima, pa reko’ sada kada je krenulo loše vreme, ‘ajd malo da se posvetim tome.
Kako su se planovi za putovanje na istok malo izjalovili, odlučili smo da istok ostavimo za neki drugi put, a ove godine da posetimo francuske Alpe i da zaokruzimo pricu oko Alpa. Svaki put kad odem na skijanje u Francusku, javi se želja da te predele obiđem i motorom. Evo, kockice su se sklopile i počelo je planiranje.
Kada već prevaljujemo toliki put, odlučili smo da bi bila dobra ideja da pored planina posetimo i Azurnu obalu, Nicu i Monte Carlo. Suvozac na ovom putešestviju je već uvežban i pun iskustva, moja supruga. Da bi prikupio što više informacija o prevojima i mestima koje treba obići, preko Amazona sam naručio knjigu “Alps beyond and …”. E sad, da li je vredelo, pa i ne znam baš, mnogi hvale ovu knjigu kao da je sveti gral za Alpe, ali po mom mišljenju je malo suvoparna. Elem, kao i uvek, najviše potrebnih informacija prikupio sam na forumima, analizirajući Google maps i u priči sa kolegama koji su već vozili tim putevima.
Ograničavajući faktor bio je moj godišnji odmor. Mogao sam da uzmem samo 5 dana i 2 vikenda, ukupno 9 dana da odemo, provozamo, uživamo i vratimo se. Hmmm…kontam oko 4.500 km, pa dobro, Yamaha će izdržati, a mi pa šta znam, videćemo, na muci se poznaju junaci.
Uvek uzimam i osiguranje pomoći na putu kod AMSS-a, ali prestali su da osiguravaju motore. Par dana sam se raspitivao ko radi motore i došao do aplikacije Vozzi. Vidim po netu ljudi ih hvale, pa reko’ ‘ajd da i ja probam. Postoje tri paketa pomoći u zavisnosti od zemalja gde se putuje. Samo najveći paket obuhvata Francusku, tako da sam morao da uzmem najveći paket koji je koštao, čini mi se 8.000 din.
Što se tiče pripreme motora, trenutno vozim Yamahu FJR 1300, nisam ništa posebno radio osim malog servisa i zamene guma. Za sad se Yamaha pokazala izuzetno pouzdanom, rentabilnom i udobnom. Jedinu sumnju sam imao da li ćemo moći spakovati sve stvari u fabričke bočne kofere koji su veoma mali i nepravilnog oblika, pa se ne može staviti mnogo stvari. Međutim, sve smo spakovali, pa čak i stvari za večernju šetnju po Nici i Monaco -u.
Isprva sam mislio da probam da odvozam jedan mini Iron But od 1.400km u toku dana, ali sam odustao jer ipak treba sutra biti odmoran za nastavak vožnje po planinskim prevojima, tako da sam odlučio da prenoćimo negde na pola puta u Italiji, grad Trevisio. Smeštaj unapred rezervisan preko booking-a i airbnb-a i nismo pogrešili, osim za Nicu, slike smeštaja totalno dugačije od onoga što smo zatekli. Ali šta je tu je.
1. dan.
Spremni za polazak
Za prvi dan planiramo mnoooogo autoputa, sve do Treviso -a. Da bi malo razbili tu monotoniju, ubacujemo malo krivina za kraj prvog dana…. Passo San Boldo. Auto put, ništa zanimljivo, osim što je bilo poprilično vruće, čak mi se i platna kartica izdeformisala jer je bila u tank torbi. Ovih 800 km autoputa ću preskočiti i malo više se fokusirati na San Boldo i prelep grad Travisio. Pre dolaska u Traviso, isključujemo se ka San Boldo-u, put vodi kroz mala sela i prilično je ok, zanimljiv. Posle toliko kilometara autoputa i obična krivina mi se činila veoma interesantnom. Posle Conegliano-a put počinje da bude zanimljiv i vozi se kroz prirodu. Inače, San Boldo je veoma kratak prevoj, ali isto tako i zanimljiv sa svojim gustim serpentinama. Stižemo do podnožja prevoja, saobraćaj se pušta naizmenično. Odozgo je prilicno lep pogled, jer se vide serpentine kuda smo prosli.
Ne zadržavamo se dugo, probali smo da izađemo na neki vidikovac, ali bezuspešno, pa odustajemo, pravimo par slika i nastavljamo ka Treviso -u. Treba se malo odmoriti i nesto jesti.
Do Treviso -a ima nekih 70 km, nalazimo smeštaj u prelepom predgrađu grada. Bamboo rooms se zove smeštaj i za svaku preporuku je, ima dvorište tako da je motor na sigurnom. Nakon upoznavanja sa domacinom Fabiom i njegovom ženom Gretom, odmah smo našli zajedničke teme jer njih dvoje obožavaju putovanja i obišli su dosta zemalja. Fabio se ponudio da nam pokaže grad. Imamo sreću sto smo potrefili da posetimo Treviso bas kad se odrzava festival muzike Suoni di Marca koji se održava na tvrđavi. Na tvrđavi su organizovane bine i koncerti i brdo tezgi sa hranom, vinom, pivom i koktelima.
Fabio nam preporučuje da probamo pečeni “cock”, malo je bilo čuđenja, i reagovanja, “Šta bre da probam, cock ?!?”. Međutim, posle njegovog objašnjenja da cock nije “ona stvar” nego pečeni pevac odlučili smo da ga poslušamo. Blago začinjeno pile, pečeni krompir i domaće pivo nam je baš trebalo tog dana da dođemo sebi.
Nastavak večeri smo iskoristili da nas provede kroz stari grad i pokaže neka od najzanimljivijih mesta u užem centru, kao i najpoznatiju radnju koja pravi sladolede i koja je osvajala neke medalje na svetskim takmičenjima. Stvarno su im sladoledi predobri, po mom mišljenju daleko bolji od onih izvikanih sladoleda iz Toskane.
2. dan
Opraštamo se od domaćina, ali samo na kratko, jer smo rezervisali spavanje kod njih i u povratku. Fabio nam predlaže da ako već idemo ka Francuskoj i prolazimo kroz Susa dolinu, obavezno svratimo do Sacra di San Michele, dosta poznata stara crkva na vrh brda odakle se pruža prelep pogled na celu dolinu.
Međutim, pre Susa doline, svraćamo na jedno mesto za moju dušu muzej Alfa Romea kod Milana. Nisam mnogo očekivao od muzeja, ali me je baš oduševio. Toliko dobro uređen, toliko modela automobila prikazanih kroz istoriju, multimedijalne sobe i efekti, 4D bioskop gde se prikazuje filmić u 3D sa sve efektima vetra i vode koja prska po gledaocima. Jednom rečju, ODLIČAN MUZEJ I ZA SVAKU PREPORUKU. Čak se svideo i mojoj supruzi iako nije neki ljubitelj tih gvozdenih igračaka.
Pala je odluka. Ipak je 1300 cc premalo. Našao sam šta ću da ugradim u FJR-a, ima da letim.
Za autoput kroz Italiju nemam reči, uzasan, užasni i bezobrazni vozači, preskupi, na svakih 20-30 km radovi na putu, gužve i pored svega toga užasno skup. Mislim da su putarina oko 50 e da prođemo kroz Italiju u jednom smeru.
Stižemo u Susa dolinu, prolazimo Torino i posle 30 ak kilometara se isključujemo sa autoputa i počinje pentranje na planinu Pirchiriano. Put je mali, prepun krivina, vozi se kroz šumu uglavnom. Na vrhu brda je prelepa crkva iz perioda 999. -1003. godine. Tu odmaramo, obilazimo crkvu i nastavljamo dalje ka Francuskoj.
Ubrzo dolazimo do Alpa i počinjemo da se penjemo ka francusko – italijanskoj granici. Posle 2 dana autoputeva, dolazimo najzad do onoga zbog čega smo odlučili da posetimo francuske Alpe, prelepi putevi, priroda, planine. Cilj za ovaj dan je da stignemo u planinski gradić Briancon koji će nam biti baza za obilazak okoline. Briancon je prvi grad posle granice, tako da brzo stižemo, nalazimo smeštaj raspakujemo se i idemo malo da protegnemo noge i prošetamo gradom. Briancon je prilično lep gradić, okružen visokim vrhovima, sa nekih 4-5 uzvišenja i na svakom uzvišenju je tvrđava i stari grad. Najposećenije uzvišenje i stari grad je odmah pored našeg smeštaja. Misleći da je centar dešavanja u centru, spuštamo se niz baš strmu i dugu ulicu gde sam se pokajao što nismo krenuli motorom. Međutim centar je generalno ništa posebno. U povratku u smeštaj, odlučili smo da skoknemo i obiđemo stari grad na tom nama najbližem uzvišenju. To je bio pogodak, jer tu sve vrvi od ljudi, ima dosta kafića i restorana, jednostavno baš je živo. Dolazimo do nekog malog sakrivenog trga ispred neke crkve gde neki rock bend uživo svira i sedamo da se osvežimo. Nakon predaha, odlazimo u smeštaj, jer nas sutra čeka prilično duga vožnja po planinskim putevima.
Nastavak putopisa Lepote francuskih Alpa i glamur Monte Carla možete pročitati u temi na forumu.
Novi broj Bjbikers magazina ugledao je svetlost dana u digitalnom formatu. Broj 6 Bjbikers magaziina možete prelistati ovde.
