Većina ljudi koji voze motocikle upoznata je sa dobrim i lošim stranama motociklizma. Međutim, kako u životu ništa nije crno i belo, tako i ovom slučaju postoji “siva” sredina. Sivu sredinu predstavljaju činjenice i uzroci nesreća sa motociklistima o kojima se malo govori i malo zna. Gde se malo zna, tu je i pogodno tlo za uzgajanje mitova i ličnih interpretacija događaja. Uzroci nesreća sa motociklistima su razni, te smo pokušali u ovom tekstu da ih sumiramo za vas.

Na žalost, u saobraćaju se podrazumeva da će doći do nesreća u kojima učestvuje motocikl. Iako je broj nesreća u kojima učestvuje motocikl manji od broja udesa u kom učestvuju automobili, udesi sa motociklistima su obično oni sa mnogo većim posledicama.

Međutim, nesreće u kojima učestvuju dvotočkaši imaju jedinstvene okolnosti i uzroke što su pokazala i opsežna istraživanja. Istraživanja su pokazala da su najčešći uzroci sa motociklistima sledeći:

• U 3/4 udesa motociklista učestvovao je automobil. Svega četvrtina udesa je sudar sa fiksnim objektima pored puta.
• Tehnički kvar na motociklu uzročnik je u svega 3% nesreća. Najčešći tehnički kvar zbog kojeg dolazi do nesreće je probušena guma.
• U 2/3 nesreća gde učestvuje samo motocikl, uzrok je greška vozača motocikla poput proklizavanja, blokiranja prednjeg točka i ispravljanje krivine.
• Loši putevi, rupe, prljavštine i sl. uzroci su svega 2% nesreća kao i nesreće udaranjem životinja.
• U 2/3 nesreća gde učestvuje više vozila, vozaču motocikla je oduzeto prvenstvo prolaza. Najčešći uzrok je kasno ili kompletno neuočavanje motocikla od strane drugih učesnika u saobraćaju. Čuveno, izvini, nisam te video. Ništa nisu slagali.
• Namerna obaranja motociklista su izuzetno retki slučajevi.
• Najčešća uzrok sudara motocikla i automobila je automobil koji skreće levo dok motocikl zadržava pravac.
• Najopasnija mesta za motocikliste su raskrsnice gde u većini slučajeva vozač automobila ne ispoštuje znak “Stop”, prvenstvo prolaza, nepropisno se prestrojava…
• U 98% nesreća motociklista vremenski uslovi nisu imali uticaj.
• Većina nesreća motociklista dešava se na kratkim lokalnim vožnjama zarad svakodnevnih potreba.
• Čak polovina nesreća motociklista gde učestvuje više vozila rezultat je zaslepljenosti ili opstrukcije vida nekim objektom ili vozilom. Parkirani kombi, drugi automobili, itd.
• Vidljivost motociklista je kritičan faktor u nesrećama. Situaciju značajno poboljšavaju uključeni farovi, maglenke, dnevna svetla i oprema svetlih boja. 
• Većina motociklista koji su učestvovali u nesrećama starosti su između 16 i 24 godina. Isti ljudi u većini slučajeva su već kažnjavani zbog kršenja saobraćajnih propisa bilo na motociklu ili automobilu.
• Preko 90% motociklista koji su imali nesreću, nisu imali adekvatnu obuku izuzev auto škole. Učeni su od strane prijatelja, drugara… Treninzi bezbedne vožnje značajno umanjuju šansu za nesreću i korisni su pri izbegavanju nesreća.
• Više od polovine nesreća motociklista je u prve tri godine vožnje.
• U polovini smrtnih slučajeva, dokazano je prisustvo alkohola.
• Tipična nesreća motociklista, pokazuje da isti ima manje od 2 sekunde za reakciju.
• Vozači automobila koji su oborili motociklistu, u većini slučajeva nikada nisu vozili ništa na dva točka sem bicikla niti imaju bilo kakva saznanja i dodire sa motociklizmom.
• Boja motocikla ne utiče na verovatnoću udesa. Većina udesa je frontalna, gde zbog male površine motocikla boja nije vizuelno dominantna.
• Verovatnoća povrede u nesrećama motocikla je ogromna, gotovo u 98% slučajeva motociklista prolazi sa nekom vrstom povreda. Skoro polovina zadobije teške povrede. Polovina povreda odlazi na povredu stopala i skočnog zglob.
• Popularni “kreš barovi” ne pružaju nikakvu zaštitu nogu osim ako nisu namenski konstruisani.
• Postoji pretpostavka da motociklisti koji voze sa otvorenim vizirom ili džet kacigom bez vizira, imaju problema da na vreme uoče opasnosti i rizike, zbog spoljašnjih uticaja, vetra, prašine, insekata.
• Najsmrtonosnije su povrede glave i grudnog koša. Unutrašnja krvarenja.
• Integralne kacige značajno i u velikom broju slučajeva sprečavaju teške povrede glave i lica.
• Motociklisti koji su nosili kacige u trenutku nesreće imaju manje povrede vrata.

Zaključak

Zaključak ćemo izvesti tako što ćemo razmotriti ključne podatke koje smo boldovali.

Motocikl je u saobraćaju više pojava nego ravnopravni učesnik u saobraćaju. Često je neprimećen, neshvaćen i pogrešno percepiran. Većina učesnika u saobraćaju vidi motocikl kao objekat, a ne kao živo biće koje upravlja vozilom. Nezgode se dešavaju najviše po gradu na ukrštanju puteva. Najrizičniji su mladi ljudi sa malo iskustva. Treninzi bezbedne vožnje bilo organizovano ili u samostalnoj akciji značajno osposobljavaju motociklistu. Konzumiranje alkohola i vožnja nipošto ne idu jedno sa drugim!

Svaka brža i rizičnija vožnja značajno pogoršava već lošu situaciju. Ne stvarajte sami sebi nepotreban rizik. Poštujte saobraćajna ograničenja i propise i uvek nosite zaštitnu opremu!