Malo je reći da je bio odličan vozač, zapamćen po dve stvari: tituli MotoGP vozača osvojenoj 2006. godine ni manje ni više, već protiv Rosija, a druga stvar su njegov osmeh i to što je zauvek ostao upamćen kao najveći džentlmen među trkačima – Niki Hejden.
Problem je kada rođendane svojih prijateljica i prijatelja počnete da pamtite po danu rođenja nekog vozača. “Danas je 30. jul, Hejdenov rođendan! (doduše i rođendan jedne moje drugarice)”.
Tako je počela da se piše ova priča, to jest neka rekapitulacija biografije Niki Hejdena, vozača koji su svi voleli i koji je rođen 30. jula 1981. godine u SAD-u, tačnije u Ovensbru u Kentakiju. Savezna država SAD odrediće njegov nadimak u daljoj karijeri – “The Kentucky kid” postaće vrlo brzo svetski poznat.
Rođen u brojnoj porodici, odrastao je sa svoja dva brata, takođe uspešna vozača (Tomi Hejden i Rodžer Li Hejden) sa kojima se laktao tokom detinjstva i naučio da se izbori za sebe. Ne smem izostaviti ni sestre Kejtlin i Dženi koje su se takođe oprobale u trkama dvotočkaša.
Počeci trkanja na off road-u
To laktanje i probijanje ka samom kremu trkanja vodila je kroz prljavštinu “off road” vožnje i “dirt bike” takmičenjima na kojim je osim uspeha Hejden naučio i da bude sasvim u redu sa tim kada motocikl ispod njega slajduje i beži.
Hejden je nastavio tradiciju off road vozača poput Keni Robertsa koji su prvo svoju trkačku karijeru i tehniku gradili na dirt bike trkama.
Niki Hejden nije potekao iz bogate porodice. Tata (Erl Hejden) se bavio prodajom automobila i od tog novca je finansirao trkanje svojim sinovima i ćerkama. Ćerke su u nekom momentu odustale od trkanja i prebacile se na neke druge sportove, dok su Niki, Rodžer i Tomi nastavili da grade karijeru u moto sportu.
Simpatično je bilo i to što je Nikijev tata često morao da pridržava motocikl na startu trka, jer Niki nije mogao nogama da dohvati podlogu.
Broj 69
Niki Hejden je tokom cele svoje karijere (osim kad je nosio broj 1) koristio broj 69 koji je nasledio od svog oca. Naime, Erl Hejden, Nikijev otac se takođe u mladosti trkao, ali je često padao i zato je nosio broj 69 kako bi se lako čitao bilo da je motor naopako ili kako treba.
Kad je Niki dovoljno stasao za svoj broj, odlučio se da koristi 69.
Konačan prelazak na asfalt…
Došlo je vreme da Niki oproba svoje umeće i na asfaltu. Mini bike kategorije je bio prvi dodir sa trkanjem na asfaltu i posle inicijalnih uspeha Hejden je počeo da se trka i u kategoriji od 125 cm3 na dvotaktnim motorima u okviru klubskog trkanja u Teksasu, a kasnije je prešao i u WERA šampionat koji je bio jedan nivo ispod AMA šampionata.
Iako je imao samo 17 godina i još uvek je pohađao srednju školu, Niki Hejden se prvo oprobao u AMA šampionatu na VFR750. Zatim se vratio u supersport šampionat u kom 1999. godine na privatnoj Hondi osvaja titulu šampiona.
Zahvaljujući odličnim vožnjama i tituli u supersport šampionatu i to na privatnoj Hondi, Niki dobija ponudu da 2001. pređe u superbajk kategoriju AMA šampionata i to ni manje ni više već u moćnu Honda ekipu.
AMA šampionat i titula na VTR1000SP1
U AMA šampionatu Hejden se našao u zaista visokokonkurentnoj klasi. Valja spomenuti da se takmičio protiv vozača poput Mat Mladina i Erik Bostroma.
Svoj debi u superbajk klasi Hejden je imao na legendarnoj Hondi VTR1000SP1 (u SAD-u je nosila oznaku RVT1000R).
Istovremeno dok se takmičio u AMA šampionatu, Hejden nije zapostavljao ni takmičenje u “dirt bike” šampionatima, u pauzama između AMA trka. Osvajao je nekoliko titula u “dirt bike” šampionatu iako je propuštao po par trka zbog obaveza u AMA šampionatu.
U 2001. godini Hejden sezonu završava na odličnom trećem mestu u šampionatu. Zaostajao je samo 40 bodova za Mat Mladinom koji je osvojio šampionat, dok je drugi u šampionatu bio Erik Bostrom.
Za 2002. godinu Hejden ništa nije propuštao slučaju. Nizao je odlične rezultate, a jedna od prestižnih trka na kojoj je pobedio te godine bila je Daytona 200. Sakupio je dovoljno bodova da osvoji titulu i stane na put trostrukom AMA šampionu Mat Mladinu. Osim osvajanja titule, Niki je postao najmlađi osvajač AMA superbajk šampionata.
Povrh toga, Niki Hejden je iste godine uzeo učešće na WSBK trci na Laguna Seki kao “wild card” vozač. Tom prilikom je na prvoj trci završio na četvroj poziciji, dok drugu trku nije završio zbog kontakta sa Norijuki Hagom.
Honda i MotoGP šampionat – poziv koji se ne odbija
Hejdenov talenat (i SAD pasoš) nisu ostali neprimećeni od strane timova iz MotoGP šampionata. Tada se još uvek gledalo ka SAD-u kao potencijalnom području talenata za MotoGP šampionat. Tako mlađani Niki Hejden dobija poziv da 2003. godine pređe u MotoGP šampionat, u fabričku Repsol Honda ekipu na RC211V motociklu. Timski kolega bio mu je Valentino Rosi.
Iako je u prvoj sezoni bio u senci Valentina Rosija, Hejden se uopšte nije loše snašao u MotoGP-u. Samo jednu trku nije završio i na zadnjoj trci u Valensiji je završio van bodova.
Osim toga, osvojio je dva treća mesta, jedno na Motegiju i jedno u Australiji. Doduše, treće mesto u Motegiju došlo mu je kao poklon nakon što je Tamada izgurao Žibernau u šljunak i nakon što je kažnjen, te se umesto Tamade na podijumu našao Hejden.
Ako je treće mesto na Motegiju bilo poklon, poslednji stepen pobedničkog postolja u Australiji bio je teško zarađen. Pošto se probio na treće mesto, Hejden je napravio grešku u Honda krivini posle čega su ga prestigli Žibernau, Melandri, Ukava i Čeka. Zatim je usledio Hejdenov proboj na treće mesto koje je osvojio sa samo 0,036 sekundi prednosti ispred Žibernaua!
Dok je Rosi upisivao još jednu titulu na svoje ime, Hejden je zahvaljujući konstantnom završavanju u bodovima osvojio titulu “Rookie of the year” za 2003. godinu.
2004. – godina odustajanja
Očekivalo se da će 2004. godine Hejden biti još bolji, ali to se nije dogodilo. Opet je osvojio dva podijuma, ali je za razliku od prethodne sezone u 2004. godini imao čak pet odustajanja. Nikad pre i nikad kasnije u svojoj karijeri nije imao toliko odustajanja.
Ostanak u Repsol Hondi i prva pobeda
Zbog loših rezultata u prethodnoj godini, Honda i Hejden su bili na udaru kritika i smatrano je da Niki ne zaslužuje mesto u fabričkom Repsol Honda timu. Realnost je da je Rosi prešao u Yamahu i delimično je Hejden i zbog toga imao sreće što je ostao u Hondi.
Ipak, te 2005. godine pokazao je da je dostojan mesta u fabričkoj ekipi. Na početku sezone je imao konstante rezultate u prvih pet – šest pozicija. Zatim je na red došla trka na Laguna Seka stazi u rodnoj mu Americi. Budući da je to bilo prvo održavanje trke na ovoj stazi u novijoj istoriji MotoGP šampionata, niko sem Edvardsa, Bejlisa i Hejdena nije imao iskustva sa Laguna Seke.
Hejden je već na prvim treninzima i kvalifikacijama bio favorit za pobedu. Osvojio je pol poziciju i bio je spreman da se suprotstavi svima na prvoj trci. Tokom trke vodio je borbu za Bejlisom, Edvardsom i Rosijem. Najveća pretnja bio mu je upravo Edvards, ali je Hejden uspeo da se odupre i dođe do svoje prve pobede.
Sam kraj sezone pripao je Hejdenu. Žestoko se borio sa Rosijem za pobedu u Australiji, na stazi Filip Ajlend. Završio je drugi. Takođe se sa Melandrijem borio za pobedu u Valensiji i tu je izgubio sa minimalnom razlikom.
Zahvaljujući ukupno osvojenih 6 podijuma, Hejden sezonu završava na trećoj poziciji u šampionatu, 14 bodova iza Melandrija i 161 bod iza Rosija.
Konstantnost krunisana titulom
Svoju sezonu 2006. godine Niki Hejden je starovao fenomenalno vezavši četiri podijuma na isto toliko trka i što je još bitnije, vodio u generalnom poretku! Rosi je sa Yamahom te 2006. godine imao dosta problema, a Hejden je sa konstantno dobrim rezultatima koristio kiks Rosija i Yamahe.
Francuska je prva trka na kojoj Hejden ne završava na podijumu, ali je i tada trku završio ispred Rosija. Doduše, tada su mu konkurenti za titulu bili Melandri i Kapirosi. Ducatijev as Kapirosi je u Muđelu preuzeo vođstvo u šampionatu završivši na drugom mestu, jednu poziciju ispred Hejdena.
U Katalunji Hejden osvaja drugu poziciju i na najbolji način je iskoristio Melandrijevo i Kapriosijevo nezavršavanje trke.
Zatim je usledila legendarna trka na Asenu i duel za pobedu između Edvardsa i Hejdena koji se završio padom Edvardsa na izlazu iz poslednje šikane:
Hejden je pogodio lažni neutral i zato je ispravio šikanu, a Edwards je napravio grešku dodirnuvši lažnu travu što je izazvalo pad. Ta pobeda Hejdena donela mu je prednost od 46 bodova u šampionatu.
Svoju priliku da bude na podijumu Niki je preskočio na Doningtonu, da bi već na Saksenringu ponovo trku završio na drugom mestu.
Laguna Seka je opet bila mesto na kojem je Hejden upisao novu pobedu, svoju treću i ispostaviće se poslednju u svojoj MotoGP karijeri. Ta pobeda bila je emotivna i donela mu je prednost u šampionatu od 34 boda u odnosu na svog timskog kolegu Pedrosu, koji je sada bio drugi u šampionatu, dok je Rosi zaostajao 51 bod.
Usledio je period lošijih rezultata za Hejdena i izuzetno dobri za Rosija. U naredne četiri trke, Hejden se nije popeo na podijum, dok je Rosi ostvarivao odlične rezultate smanjivši zaostatak sa 51 na samo 12 bodova.
Zatim je usledilo jedino odustajanje, ne Hejdenovom greškom
Jedino odustajanje Hejdena usledilo je na pretposlednjoj trci na stazi Estoril u Portugalu. Hejden je startovao sa treće pozicije i tokom trke se borio za mesto na podijumu. U petom krugu trke Pedrosa je pokušao da prestigne Hejdena, ali je napravio grešku i počistio je Nikija ni krivog ni dužnog.
Da stvar bude gora, Rosi je trku završio na drugom mestu preuzevši vodeću poziciju u šampionatu za 8 bodova. Jedina svetla tačka na toj trci bilo je to što je Toni Elias uspeo da dobije Rosija na startno – ciljnom pravcu i da trku pobedi za samo 0,002 sekunde! Tih 5 bodova pokazaće se ključnim na poslednjoj trci u sezoni na stazi Rikardo Tormo u Valensiji.
Ništa nije nemoguće…
Rosi je u Valensiju došao sa bodovnom prednosti i na trenizima je imao odlična vremena što mu je donelo i prvo mesto na kvalifikacijama. Hejdenove šanse i snovi o tituli bivali su sve tanji.
Zatim je usledila trka i dogodilo se nezamislivo – Rosi je pao u drugoj krivini petog kruga na nevericu Hejdena i svih gledalaca širom sveta.
Sada je sve bilo na Hejdenu. Morao je da odveze trku svog života kako bi preokrenuo zaostatak od osam bodova. Zadatak mu ni malo nije bio lak, jer su Troj Bejlis i Loris Kapirosi bili više nego raspoloženi za trku i svima su bili nedodirljivi. Sve što je Niki mogao je da dobaci do treće pozicije što je i učinio osvojivši 16 bodova.
Jedini strah za Niki Hejdena i Hondu bilo je da li će Rosi uspeti da nadoknadi pozicije, pošto je nakon pada podigao svoju Yamahu M1 vrativši se u trku, ali je stigao samo do 13. pozicije.
Titulu je osvojio Niki Hejden!
Godine odricanja, treninga, povreda, oporavka od povrede o ponovnih rizika konačno su donele ono što je ne samo sanjao Niki Hejden, već i svaki trkač ikad – da postane MotoGP šampion.
Ovde se priča o Niki Hejdenu ne završava. Samo stajemo na trenutak da napravimo presek, a sledeće nedelje sledi drugi deo i nastavak karijere i priče o džentlmenu među šampionima…
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
