Što smo tražili, to smo konačno i dobili. Definitivno najzanimljiviji trkački vikend u ovoj sezoni, za šta su se naročito pobrinuli MotoGP vozači.
Staza je za razliku od prethodnih godina bila u daleko boljem stanju. Novi delovi asfalta su anulirali probleme sa neravninama, što je pokazalo i rušenje rekorda staze, kako apsolutnog, tako i najbržeg kruga trke.
U kvalifikacijama je Horhe Martin osvojio pol poziciju ispred Milera i Bastianinija, a čak 5 Ducati-ja našlo se na prvih 5 startnih pozicija.
Raspored trkačkog vikenda je bio nešto drugačiji jer se prvo vozila Moto2, trka, zatim MotoGP i na kraju Moto3.
Moto2 – Teški uslovi i prva pobeda za Arbolina
Moto2 trka je bila borba za preživljavanje. U prvom krugu smo već ostali posle nekoliko konkurenata posle jednog incidenta, a zatim su iz vodeće grupe prvo pali Vieti sa druge pozicije, a zatim je sa vodeće pozicije pao Kanet.
Ovaj dar su oberučke prihvatili Toni Arbolino, Džejk Dikson i Ai Ogura. Arbolino je prešao na vodeću poziciju nakon pada dva pomenuta vozača i više se nije okretao. Napravio je malu, ali dovoljnu prednost da može mirno da se odveze do svoje prve pobede u Moto2 kategoriji.
Za drugo mesto na kratko su se borili Ogura i Dikson. Ogura je uspeo da prestigne Diksona i da osigura drugi podijum u dva trkačka vikenda, dok Dikson nije želeo da rizikuje gubitak svog prvog podijuma u karijeri i lagano se odvezao do treće pozicije.
Rezultati Moto2 trke Foto/Source: MotoGP.com
MotoGP spektakl!
MotoGP trka je danas bila ono što očekujemo od trka. Puno preticanja, malo padova, dobra i poštena borba od početka do kraja.
Na trci se dogodilo toliko preticanja, da verovatno 80% neću ni spomenuti, jer bi izveštaj ličio na roman.
Sa pol pozicije je startovao Martin, ali je na prvo mesto izbio Miler. Miler je tokom skoro cele trke bio u vođstvu, a iza njega su se smenjivali Martin, Banjaja, Zarko, Rins i Bastianini. Kako je trka odmicala, Martin, Zarko i Banjaja su polako gubili ritam, što su iskoristili prvo Bastianini, a zatim i Rins da se domognu drugog, odnosno trećeg mesta.
Pred sam kraj trke je Bastianini odvezao fantastične krugove sustigavši Milera. Posle kratke borbe, Bastianini je uspeo da prestigne Milera i da napravi prednost. Bastianini je tako došao do druge MotoGP pobede i druge pobede u ovoj sezoni i ponovo je preuzeo vodeću poziciju u šampionatu.
MotoGP COTA Foto: Gresini Racing
Kao da Mileru nije bilo dovoljno što ga je Bastianini prestigao, u pretposlednjoj krivini je isto uradio i Rins došavši do još jednog odličnog rezultata i druge pozicije u šampionatu.
Jedan od heroja trke svakako mora biti Mark Markez koji je imao problema na startu posle kojeg se našao na poslednjem mestu. Od tog trenutka smo ponovo gledali bravurije Mark Markeza koji je nizao rivale. Do kraja trke Markez je uspeo da dođe do 6. pozicije.
Rezultati MotoGP trke Foto/Source: MotoGP.com
Još jedna odlična Moto3 trka
Moto3 trka je bila puna zanimljivih preticanja. Vodeću grupu je činilo 7-8 vozača koji su se neprestano smenjivali iz krivine u krivinu i pobednik se do kraja nije mogao predvideti. Traženje zavetrine, jaka kočenja, preticanja u svakoj krivini i vožnja rame uz rame doveli su do toga da je trka prošla dok se trepne.
A u toj celoj gužvi najbolje se snašao Masija koji je došao do svoje prve pobede još od uvodne trke u Kataru prošle godine. Vozač KTM-a trijumfovao je sa svega 0,172 sekunde ispred drugoplasiranog Fođije i trećeplasiranog Minja.
Blizu podijuma su još bili Sasaki i Denis Onču koji je veći deo trke proveo na prva tri mesta, ali mu je u završnici ponestalo sreće i guma.
Rezultati Moto3 trke Foto/Source: MotoGP.com
Ukoliko želite da ostavite svoj utisak ili komentar o tekućem MotoGP vikendu na stazi COTA, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prvi WSBK trkački vikend na stazi Aragon i otvaranje sezone nisu nas razočarali. U svim kategorijama smo imali zanimljivetrke do poslednje krivine. Rej i Bautista, ali i Baldasari i Agerter pružili su trke koje ćemo dugo pamtiti.
Lepo i sunčano vreme pratilo je vozače na Aragonu, tako da u tom pogledu nije bilo nikakvih iznenađenja. Pol poziciju pred prvu WSBK trku osvojio je Toprak Razgatliogu, a u WSS kategoriji rekord staze je srušio Lorenco Baldasari koji je iz Moto2 prešao u WSS šampionat.
Rej i Bautista, rame uz rame do ciljne linije
Prva WSBK trka protekla je u duelu između Bautiste i Reja. U početnim krugovima je i Toprak bio upleten u borbu i njih trojica su nekoliko puta razmenjivali pozicije. U poslednjoj trećini trke je Toprak popustio zbog problema sa gumama, a Rej i Bautista su nastavili da se nadmudruju.
Rej je bio brži u prvoj polovini kruga, dok je druga polovina kruga pripadala Bautisti. Bautista i Ducati su naročito bili brzi na pravcu na kom su nadoknađivali i do 0,3 sekunde. Upravo se na pravcu odigrao i završetak trke. Bautista je prestigao Reja na pravcu, a Rej je na fantastičan način na kočenju uspeo da obori motocikl i da se provuče ispod Bautiste. Bautista je pokušao da iskoristi snagu Ducati-ja i da dobije Reja na ubrzanju, ali je ciljna linija bila preblizu i Rej je došao do svoje prve pobede u sezoni, a 98 za Kawasaki. Toprak Razgatlioglu je trku završio na trećem mestu.
Foto: Kawasaki
Superpol trka i uživanje u bravurijama vodećih
Superpol trka je počela uzbudljivo, a tako se i završila. Doduše, Bautista je rešio trku u svoju korist već u prva dva kruga kada je izbio na vodeću poziciju i počeo da pravi prednost u odnosu na Reju, Topraka i Rinaldija.
Dok je Bautista vozio ka pobedi, Rej, Toprak i Rinaldi su nebrojano puta razmenili pozicije. Bilo je tu kontakta, bliskih preticanja, uglavnom, bilo je jako uzbudljivo. Na kraju je Rej uspeo da se izbori za drugu poziciju, dok je Toprak u poslednjoj krivini uspeo da prestigne Rinaldija za treću poziciju. Iako je Rinaldi bio izuzetno brz, činilo se kao da mu nedostaje da bude malo “bezobrazniji” i da se ugleda na Topraka i Reju koji nisu imali milosti prilikom preticanja.
Agerter i Baldasari su zatim vodili svoju ličnu borbu koja je kulminirala u poslednjoj krivini kada je Baldasari ušao prvi, ali mu je proklizao prednji kraj. U “Markez stilu”, Baldasari je uspeo da se spasi pada, a zato što je klizao Agerter je izbegavao Baldasarija i tu je izgubio malo vremena, a Baldasari je uspeo da prođe kroz ciljnu liniju prvi.
Foto: Ducati
Bautista nezaustavljiv
Na drugoj trci se dogodio sličan scenario kao i na sprin trci. Bautista je od uvodnih krugova napravio malu prednost i odmaglio je u daljinu, do svoje druge pobede na ovom trkačkom vikendu.
Pitanje je bilo samo ko će biti na drugom mestu. Rinaldi je bio izuzetno raspoložen za borbu sa Rejom i Toprakom. Njih trojica su tokom trke izmenjivali pozicije, to se naročito odnosi na Reju i Rinaldija, dok je Toprak sredinom trke malo gubio ritam, ali se pred kraj trke ponovo uključio u borbu.
U poslednjim krugovima je Rinaldi upao u probleme sa gumama, što je Toprak iskoristio da dođe do još jednog podijuma, dok je Rej zauzeo drugo mesto.
Posle ovog trkačkog vikenda Bautista sa Aragona odlazi kao vodeći u šampionatu, sa 7 bodova u odnosu na Reju, dok je Toprak na trećoj poziciji.
Foto: Ducati
Baldasarijevo fantastično spašavanje
U WSS kategoriji smo očekivali nešto drugačiju trku, to jest očekivali smo da Ducati, MV Agusta i Triumph budu konkurentniji. Međutim, restrikcije u snazi motocikala su očigledno prevelike, pa su Kawasaki i Yamaha ponovo vodili glavnu reč.
Od početka trke su Onču, Baldasari i Agerter bili najbrži vozači. Čan Onču je u prvom delu trke uspeo da izbije na vodeću poziciju i da napravi prednost od jedne sekunde. Onču nije do kraja uspeo da održi prednost, jer su ga u poslednjoj trećini trke stigli i prestigli Agerter i Baldasari.
Foto: Yamaha Racing
Agerterova osveta
Druga WSS trka protekla je slično kao i prva, ali je završnica bila nešto drugačija. Čan Onču je 2 kruga pre kraja morao da parkira svoj Kawasaki zbog tehničkih problema, a treće mesto je oberučke prihvatio Nikolo Bulega osvojivši svoj prvi podijum u WSS kategoriji, ali i prvi podijum za Ducati Panigale V2.
Za prvo i drugo mesto ponovo su se borili Baldasari i Agerter. Ovog puta je Agerter bio bolji od Baldasarija i uspeo je da dođe do prve pobede u ovojo sezoni. Baldasari i Agerter su sada izjednačeni na tabeli u generalnom plasmanu.
Foto: Yamaha Racing
Sledeći trkački vikend očekuje nas već za manje od dve nedelje, od 22 – 24. aprila na čuvenoj stazi Assen u Holandiji.
Za komentare povodom WSBK trkačkog vikenda na stazi Aragon, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Samo nedelju dana posle trke u Argentini i istorijske MotoGP pobede za Apriliju, selimo se na sever i stazu COTA u Teksasu. Ova staza je do sad bila teritorija Mark Markeza, a na svu sreću po njega i ove godine će moći da brani svoju teritoriju.
Staza COTA u Teskasu je neizostavna staza u MotoGP šampionatu još od 2013. godine (sa izuzetkom zbog COVID-19 pandemije). Ova tehnički zahtevna staza pokazala se kao veliki izazov za vozače i timove, ali bogami i za organizatore. Prethodnih sezona staza je dobila dosta neravnina, a prošle godine umalo nije došlo do otkazivanja trke jer su vozači bili nezadovoljni stanjem staze i smatrali su da je nebezbedna za vožnju.
Za ovu sezonu je stavljen nov asfalt na kritičnim delovima staze. Prema prvim izveštajima, posao je urađen dobro, ali je nastao problem što novi asfalt pruža dosta prianjanja, dok je stari asfalt sa daleko lošijim prianjanjem. Slična situacija kao na stazi Mandalika u Indoneziji.
Mark Markez se vraća na stazu
Mark Markez je dobio zeleno svetlo za povratak na stazu. Podsećanja radi, Markez je u Indoneziji doživeo pad i ponovo mu se vratio problem sa vidom. Zbog toga je morao da propusti trku u Argentini.
Ipak, staza COTA je Markezova teritorija i na ovoj stazi bi mogao polako da izgradi povratak i priključak u borbi za šampionsku titulu. Ove sezone se vozi čak 21 trka i budući da je ovo tek 4. trka u sezoni, svašta je moguće do kraja.
Mark Markez se vraća na stazu Foto: Honda Racing Corporation
Gužva u vrhu, Rins bi mogao da zasija
Verovali ili ne, Aleš Espargaro vodi u generalnom poretku vozača sa 7 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog Bred Bindera, dok Bastianini i Rins zaostaju 9 bodova.
Rins je ove godine pokazao dobru konstantnost i brzinu, a staza COTA mu je u prošlosti odgovarala. Obratite pažnju na Rinsa tokom ovog trkačkog vikenda.
Aleks Rins dobro započeo sezonu Foto: Suzuki Racing
Naravno, osim Rinsa, tu je bez preterivanja još 10 vozača koji su sposobni da pobede. Tako da, opustite se, udobno smestite i uživajte u još jednom trkačkom vikendu.
Podsećamo vas da ovog vikenda počinje i WSBK šampionat. Najavu WSBK trke možete pročitati ovde.
Obratite pažnju na raspored trka koji je za ovaj vikend nešto drugačiji. Prvo će se voziti Moto2, zatim MotoGP i na kraju Moto3 trka.
Kao i uvek, na forumu otvaramo temu povodom svake trke. Tema za MotoGP trku na stazi COTA možete posetiti klikom ovde.
Raspored i satnica MotoGP trkačkog vikenda na stazi COTA:
Petak
16:00 – 16:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 16:55 – 17:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 17:55 – 18:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
20:15 – 20:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 21:10 – 21:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 22:10 – 22:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota
16:00 – 16:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 16:55 – 17:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 17:55 – 18:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
19:35 – 19:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 20:00 – 20:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 20:30 – 21:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 21:10 – 21:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 21:35 – 21:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 22:10 – 22:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 22:35 – 22:50 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja
16:20 – 16:30 Moto2 Warm Up 16:40 – 17:00 MotoGP Warm Up 17:10 – 17:20 Moto3 Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ljubitelji WSBK šampionata, konačno možete da odahnete jer WSBK sezona počinje danas sa prvim treninzima! Staza Aragon u Španiji ugostiće prvu WSBK trku u 2022. godini. Sudeći prema startnoj postavi, ovo bi mogla da bude jedna od najneizvesnijih sezona u istoriji WSBK šampionata.
Od kako je COVID-19 virus počeo da hara svetom ostali smo uskraćeni za rani početak sezone u februaru jer je staza Filip Ajlend bila izbačena iz kalendara. Za sve one koji vole ovu stazu imam jednu dobru vest: Filip Ajlend se ove godine vraća u šampionat! Trkački vikend će se održati od 18 – 20. novembra.
Da se vratimo na ovu sezonu i na to zašto tako smelo tvrdim da je ovo najkonkurentnija sezona ikad. Dovoljno je samo nabrojati vozački sastav: Razgatlioglu, Rej, Reding, Bautista, Rinaldi, Basani, Gerlof, Van der Mark, Baz… Sve su to kaljeni i prekaljeni vozači sposobni da dođu do pobeda.
Bautista je na testovima pokazao da nije zaboravio da vozi i nekoliko testova je završio kao najbrži vozač. Međutim, imaće ove godine jake protivnike u vidu prošlogodišnjeg šampiona Topraka Razgatliogua i Džonatana Reje.
Bez Van der Marka
Van der Mark sezonu neće započeti na Aragonu jer je doživeo povredu tokom treninga. Njegovo mesto zauzeće Ilija Mikalčik. Mikalčik je dobro poznat vozač u endurance šampionatu u kom vozi za fabričku BMW ekipu, a vozio je i u IDM šampionatu takođe za BMW. Reč je o veoma brzom vozaču. Radujem se što je dobio priliku u WSBK šampionatu i jedva čekam da vidim šta može da uradim na superbajk motociklu.
Šansa da Bautista pobedi?
Aragon je Ducati staza što govori i činjenica da je na 28 trka održanih do sada, Ducati pobedio na čak 12, a Kawasaki na 10 trka. Kawasaki je najkonstantniji i na podijumu na Aragonu je stajao 23 puta.
Rinaldi je jedan od vozača kojem Aragon leži, što dokazuje i činjenica da je Rinaldi upravo na toj stazi zabeležio svoj prvi podijum.
Bautista spreman za WSBK 2022 sezonu i Aragon trku Foto: Ducati
U svakom slučaju, verujem da nas čeka zanimljiv trkački vikend jer je WSBK sezona počela!
Za komentare i utiske povodom WSBK trkačkog vikenda na Aragonu možete posetiti temu na forumu.
Raspored i satnica WSBK trkačkog vikenda Aragon 2022:
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naš član foruma Tumbe i njegova supruga nas danas vode na avanturu kroz Hrvatsku. Na tom putu su evocirali neke lepe uspomene iz prošlosti. Uživajte u putopisu: Hrvatska 2021 – Dah detinjstva (na najlepši način).
Dođe red da napišem nešto o prošlogodišnjoj avgustovskoj vožnji (koja nekim čudom pređe iz prvog u drugi plan), dogodovštinama i za nas najbitnije LJUDIMA (velikim slovima napisano jer oni samo to zaslužuju) koje smo upoznali i iskustva koje smo akumulirali u tih devet dana.
Svako pisanije mora imati uvod, a ja već nekoliko meseci se spremam da pretočim utiske na papir…
E taj uvod postade i kočnica, jer imajući na umu objavljene putopise i kakvi su ih pisci i avanturisti (ne bih o imenima, da nekog neopravdano ne izostavim) pisali, prosto sam došao do zaključka da moram napisati samo ono i onako kako smo mi doživeli sve to.
Jer jedino tako mogu podeliti sa vama šta smo videli i osetili. Svojim jezikom i na svoj način.
I možda sam ja doživeo sve ovo sa previše emocija i možda preteram sa pisanjem, ali ne zamerite, sve što napišem biće izneseno direktno iz duše…
Počeo sam da pišem i u množini i u jednini, jer sam sve ovo što sledi prošao sa suprugom, ali s’ obzirom da smo kao nikada za 33 godine zajedničkog života delovali i donosili odluke kao jedno, nastavljam tekst u jednini.
Kao neko ko je prvi put video i osetio more u Hrvatskoj 70-ih godina prošloga veka, a čitajući zadnjih godina mnogo o Jadranci, Istri, u meni je sve više rastao neizdrž da posetim neka mesta i deo nam bivše SFRJ u kojoj sam naučio plivati, prvi put se zaljubio i što šta još lepoga.
Pošto nam se 2020. iz opštepoznatih razloga izmigoljila, odluka da idemo u avgustu u Hrvatsku je prihvaćena odmah i neopozivo u našoj dvočlano-porodičnoj ekipi.
Bilo je još pokušaja da animiramo neke ljude, sa kojima smo dobro i zajednički putujemo i vozimo se, da krenu sa nama ali od samog starta se osećalo da ćemo ići sami i da je ovo samo NAŠ PUT.
Posle 4 decenije pauze, od odrastanja Marijaninog na Makarskoj rivijeri, a mog u Biogradu na moru „vrlo temeljno“ smo pristupili planiranju puta: MI IDEMO I TO JE TO!!!
Šalim se malo, ali u principu to nam je bio moto i uglavnom osnovni pokretački motiv, sve vreme puta…
Oko pakovanja i šta nam treba od opreme nismo gubili vreme jer smo već u junu i julu bili u C.G. po par dana tako da tu je sve bilo poznato, a i avgust je u pitanju što je umnogome olakšavalo izbor garderobe…
Tri kofera su bila sasvim dovoljna za sve što nam je bilo potrebno za put…
Hrvatska 2021 – Dah detinjstva (na najlepši način)
Ja sam se malo pozabavio rutom i pripremio offline mape, jer uz svo poštovanje prema BMW motorrad navy, zaista nisam želeo da trošim novac na kupovinu BMW navigacije samo zato što je ostavljeno fabrički mesto za nju na tabli.
Mobilni telefon i Marijana kao slikar, snimatelj i držač navigacije su se pokazali kao (za naš ukus) dobar izbor :).
Pošto su od mog zadnjeg boravka u Hrvatskoj, složićete se, 4 decenije ipak dug period a u međuvremenu su se odigrali neki nimalo lepi niti prijatni događaji, upustio sam se za traženjem nekih informacija. Ali ne iz medija, niti turističkih brošura, već iz prve ruke…
Tada nastaju male poteškoće jer sam imao drugara i poznanika u HR, međutim splet okolnosti a i različiti životni putevi su učinili svoje i kontakti su izgubljeni.
Ali tada nastupa BJB Forum, i to u punom sjaju. Sa svim pogodnostima koje pruža (a u čemu bi u osnovi i trebalo da služi).
Kontaktiranje naših kolega, motociklista iz Hrvatske je bio pravi izbor za dobijanje svih potrebnih info kao i preporuka i sve moguće pomoći koja je bila potrebna.
U daljem pisanju ću sve pojasniti…
Osnovna zamisao i plan, da smo hteli obavezno provesti par dana u Istri (Pula kao baza), i spustiti se isključivo Jadrankom do C.G. uz boravak u Splitu. To je suština, sve ostalo je bilo stvar trenutne želje i inspiracije.
Zbog izbora Pule krenulo je i moje traganje po Forumu. Pošto se @mile fazer tih dana retko pojavljivao na Forumu, obratio sam se @e-mayl.
Uz jednu poruku na PP i razmenu telefona, ne da sam se ispričao sa Zoranom, nego sam više imao osećaj da on drug iz detinjstva koji se odselio u inostranstvo…
To je fascinacija br. 1 u vezi ovog putovanja.
Posle Booking-a smeštaja za Pulu, sledeće je bilo rezervisati smeštaj u Splitu.
Opet ista priča. Forum, sad kolega @Zog, Splićanin, Dalmatinac. Kontakt i priča sa Željanom, kao sa komšijom.
To je fascinacija br. 2.
I neću više nabrajati fascinacije, verujte da ih je bilo NEBROJENO i sve su ISKLJUČIVO POZITIVNE.
Kako se bližio dan polaska, dođem na ideju da bi put do Pule mogao biti izveden u dva dana, i to prvi dan do Banja Luke, a drugi dan preko Bihaća, Ogulina pa kroz Gorski Kotar i Delnice, pa do Pule.
Sve super, Marijana nema zamerki ni na šta, i ja rezervišem vilu Kobilj u Banja Luci.Tako dođe i 16.08. i vreme da se krene na put…
Da dodam samo da u sedmici pred polazak urađen je servis na motoru, a tako sam se i trudio da
„naštimam“, jer sam se u avgustu vozio i muvakao po SRB i BIH i namestilo se da taman radim servis na 30.000km.
Uz servis namontirane su i nove Metzeler Roadtec Z8 Interact. Ne bih sad da objašnjavam previše zašto te gume. Ovo je subjektivno moj stav, ali fabrički su bile namontirane, u svim vremenskim uslovima se odlično pokazale, sa prvim parom prešao 17.200km, a drugi par zamenio na 12.900km zbog ovog puta. Mogle još da se voze, ali nisam hteo da razmišljam, pogotovu ako se uzme u obzir kvalitet i sastav asfalta na Jadranci, uz vrele avgustovske temperature. Pri tom nemam „tešku ruku na gasu“. Čist touring. Lagano i sigurno.
To su moji razlozi za izbor Metzeler-a.
Ako nekog zanima više info o gumama i oznakama, može na PP.
Da se vratim na 15.08.
Moj neki trip je da veče uoči puta bude sve spakovano, koferi zatvoreni i okačeni na motor (pogodnost je što imam i dvorište i garažu). Tako spakovan, proveren i natankovan motor, uguram u garažu na rikverc i ujutru samo ga upalim i paljba.
I tako je godinama unazad, jer jutarnje pakovanje mi se par puta olupalo o glavu, jer sam uvek nešto zaboravljao. Zato sada natenane sve završim uoči puta i dan polaska je to u bukvalnom smislu: Polazak.
Tokom pakovanja i kačenja kofera javlja mi se drug Bole, jaran od vojničkih dana, rodom iz Podlugova a sada žitelj nam prekookeanske Kanade, t.j. Toronta.
I kaže da su stigli porodično na odmor u BIH. A u meni zakuvaše emocije. U glavi haos.
Od 1998. kada je otišao i kada sam njegovog šestomesečnog sina držao u naručju dok su čekirali kofere, mog jarana sam video samo jednom, a sada je tu i njegova kćer koja se rodila u Kanadi i ovo joj je prvi dolazak u Evropu, t.j. u Bosnu.
A sa njima imamo odnos više kao sa članovima porodice, nego sa prijateljima.
Problem veliki. Mi put ne možemo da pomerimo jer je sve rezervisano a ne bih nipošto da propustim viđanje sa Boškovićima.
Ali kao što svi znate, sa pravim ljudima UVEK sve ide vrlo lako i vrlo prosto.
Pošto nisu imali ništa ugovoreno oko mora, pade dogovor da Oni dođu u Tivat, a mi da skratimo dva dana u Splitu i da zajednički provedemo par dana u C.G.
Svi srećni i zadovoljni.
16.08.21.
Lagano buđenje, jutarnja kafa, sređivanje…
Uobičajena dnevna rutina, samo sada sa malom primesom pozitivne tenzije zbog jučerašnjih događaja.
Planirano je da danas, vreme nebitno, stignemo u Banja Luku.
Polazak oko 9.30 i prva stanica i kafica u Bijeljini, za slučaj da se uspemo videti i sa Boškovićima.
Ali kako to dovodi do velikog nepoklapanja u vremenu, produžavamo dalje.
Temperatura visoka (36o-37oC) i zastajemo negde između Brčkog i Obudovca na osveženje.
Zaključujemo da se ovde nećemo rashladiti, jer unutra klima ne radi a pod tendom napolju je gora sparina nego kada se vozimo. Kada se tome doda i par lokalaca (dobro pripitih) zainteresovanih za razgovor i njihovi komentari na temu motociklizma, to nas je samo ubrzalo da krenemo što pre…
A put, od temperature gori asfalt, gori vazduh, ali mi napredujemo i oko 15h stižemo u Banjaluku.
Na motoru pokazuje 40,5oC, i sad nam prethodni put izgleda kao prijatno zezanje.
Lagano pronađosmo smeštaj i ulećemo u pod tuš da podođemo…
Posle osveženja, kao sad sam trezveniji, izađem na windy.com, da vidim prognozu vremena za sutra i tu kreće promena plana. Celokupna ruta koju smo planirali za sutradan, su najavljene vremenske nepogode, te žuti, te narandžasti meteo-alarm, te udari vetra, a u meni raste nervoza…Nije mi prvi put da kisnem niti vreme utiče na moje planove vožnje. Ali to su bile solo ture i sam na motoru. Sada je u pitanju i Marijana iza, kao i potpuno nepoznat put kojim nikada nisam vozio a naslušao se priča o vremenskim iznenađenjima u Gorskom Kotaru.
Pričamo, šta činiti. Posle provere da za slučaj da, stignemo noćas, možemo ući u smeštaj u Puli, donosimo odluku da nastavimo put danas.
Zbog dužine preostale deonice, planiramo da to „dunemo“ auto-putem.
Krećemo iz B.L. a temperatura 41,5oC, i posle par stotina metara kada sam stao da zamenim evre za kune, zaključio sam, da su mi u punom značenju, gaće mokre i da se sve sliva sa mene u čarape i patike. Malo je falilo da dođe do preispitivanja količine ljubavi prema motociklizmu…
No to dođe tek kao početak male avanture koja se zove preći granicu…
Ljudi moji, nešto sam malo tih dana ispratio u vestima, da su gužve na HR granici velike, ali ono što smo videli, doživeli i na sreću preživeli, se graniči sa hororom.
Ne znam koliko kilometara je bila duga kolona, ali znam da je trajalo i trajalo, provlačili se, molili policiju da nas propusti jer su pravili punktove i odvajali putnički od ostalog saobraćaja, i posle više od dva sata stadosmo pred HR granicu.
Od svih dokumenata koja su nam navodno bila potrebna, carinik je, uz „Dobrodošli“, uzeo samo pasoše uz pitanje da li imamo test odnosno potvrdu o vakcinaciji. Sledeće je bilo „Doviđenja“.
Začuđen brzinom svega i bez ikakvih podpitanja na koje obično nailazimo na granicama, za tili čas se nađosmo na auto-putu.
Složićete se da auto-put i nije baš neko mesto za fotkanje, ali okačiću bar nešto…
Mala pauza posle Zagreba na benzinskoj pumpi i nastavljamo daje prema Karlovcu odnosno Istri.
Kao u western filmovima, odjahali smo u suton ka zapadu…
Hrvatska 2021 – Dah detinjstva (na najlepši način)
Ali između nas i Istre trebalo je proći i kroz Gorski Kotar.
Pošto je bio mrak i samo su se pomalo nazirali planinski vrhovi na horizontu, nisam znao gde se tačno nalazimo, ali sam bio ubeđen da je to teritorija Gorskog Kotara. Temperatura je jasno govorila u prilog tome, jer neposredno pre toga oko Karlovca je bilo 30-ak stepeni, a sada se instrument kolebao između 14 i 15oC.
Posle prolaznog zahlađenja, približavanjem moru se digla i temperatura.
Mi uživamo (po prvi put danas) u vožnji i predivnoj noći, nebu osutom zvezdama. Ma san čitav…
A utom stižemu u Rijeku, i kroz bacanje pogleda levo-desno dogovaramo se da stanemo negde da malo udahnemo miris mora…
E onda drage moje kolege se dešava nešto, što verujem da je velika većina vas iskusila bar nekad, a što potvrđuje nepredvidljivost motoraškog života…
Elem negde malo pre „Vrata Jadrana“, snimim ja bilbord, za pumpu sa odmorištem za 300m.
I razmišljam, to je to, ovde pauzica i posle toga za sat smo u Puli. Tog trenutka niotkuda, ničim izazvan na nas se obrušava takva provala oblaka. Ma kakvi provala, da sam stajao i neko me lagano zalivao kofom i crevom, ne bi uspeo tako temeljno to da uradi. I da dopre do bukvalno svakog delića kože.
Kakva oprema, kakvi kombinezoni, to se desilo sve u 30-ak sekundi, da nismo ni bili svesni šta nas je snašlo.
I umesto pauze i uživancije na pumpi, samo smo prošli kraj nje i produžili dalje. Nije imalo smisla da stajemo tako žljickavi i glibavi, većim delom dana natapani znojem i prašinom, a sada isprani kišom. Pa se sve to pomešalo…
Treba se osušiti na motoru, jer se posle te vodene kataklizme što nas zadesi, brzo sve vratilo u pređašnje stanje.
28oC i vetar koji lagano duva, uopšte nisu bili neprijatni za vožnju, štaviše…
Mislim da se to vidi i na licima.
Ubrzo stižemo i do Pule.
Prvi utisak VAUUUU…
Uz pomoć navigacije, brzo smo pronašli smeštaj.
Uz osmeh, dobrodošlicu, Radensku i kafu (naš izbor ) dočekao nas je naš domaćin Marko.
Umorni baš baš, ali još više srećni jer smo bili svesni da počinje naša Hrvatska avantura.
Te četiri decenije odsustva su počele da blede, a sve više da se vraćaju slike i senke nekih prošlih vremena…
Nebitno je što su naše uspomene bile vezane za Dalmaciju, samim tim da smo stigli u Istru i da se osećao onaj miris… Znate koji, ONAJ MIRIS… Njega osećate ili ne osećate, volite ili ne volite, imate ga u nozdrvama i kada ste daleko od njega….
E taj miris je Marijani i meni, ne mnogo, nego previše nedostajao svih tih godina… I sve vreme smo ga imali u glavi, i bio je tako jak da smo ga mogli napipati preko stotina km udaljenosti…
A sada smo tu… I DIŠEEEMMMOOO…Ćutimo i lepo nam je.
To bi otprilike bio 1. dan puta.
Možda sam nešto previše opisivao, a drugo preskočio ili zaboravio, uglavnom, osim fotki i svoje memorije, nemam ništa drugo od pomagala za pisanje ovog putopisa…
I da naravno, sve ovo je (kako sam Vam i obećao) nešto kako smo sam mi to doživeli.
Lično i emotivno…
Tog 16.08. smo uz neka sitna vrludanja prešli oko 800km a izgledalo je ovako:
Nastavak putopisa Hrvatska 2021 – Dah detinjstva (na najlepši način) možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Zato pozivamo sve moto klubove da nam jave datume održavanja moto skupova, a mi ćemo sve datume uredno spakovati u jedan online kalendar koji ćemo objaviti kako na našem magazinu, tako i na forumu koji okuplja preko 40.000 članova.
Pomozite nam da zajedničkim snagama lepo dočekamo početak sezone moto skupova.
U mailu je potrebno navesti ime kluba i datum održavanja moto skupova. Takođe, ukoliko se naplaćuje ulaz, možete nam proslediti i tu informaciju, ali nije obavezno.
Photo by Oleg Magni
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, ne ustručavajte se da nam prosledite pitanje na pomenutu e-mail adresu, a pitanja možete ostaviti i u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada smo se radovali novom trkačkom vikendu, nismo mogli ni da zamislimo da će nam staza Termas de Rio Hondo u Argentini pružiti toliko uzbuđenja i turbolencija tokom ovog trkačkog vikenda.
Prvo su nas zadesila kašnjenja i otkazivanja treninga zbog kvara ne jednog, već dva aviona koji su prevozili motocikle, bezbednosne automobile i druge stvari potrebne za održavanje trkačkog vikenda. Zatim smo u Subotu imali sve treninge i kvalifikacije, što je bilo naporno ne samo za vozače, već i za mehaničare koji su prethodnu noć vredno radili da sve pripreme za trkački vikend.
Zatim je na kvalifikacijama usledio istorijski trenutak za Apriliju i Aleš Espargara koji su osvojili pol poziciju. Takaaki Nakagami je ipak učestvovao na trkačkom vikendu. Prvobitno je stigla vest da je Nakagami pozitivan na COVID-19 virus, a pred početak treninga je objavljeno da je Nakagami ipak negativan (na COVID-19) i da će moći da nastupa na trkačkom vikendu.
Moto3 i trijumf Garsije
Garsija je odradio odličnu trku došavši do pobede, doduše uz pomoć toga što je njegov timski kolega Gevara morao da se zbog mehaničkog kvara povuče sa trke i to u trenutku dok je vodio. Garsija se u poslednjem krugu izborio sa Fođijom koji je trku završio na drugoj poziciji. Garsiji je put do pobede otvorio i incident između Minja i Masije, koji su pali nakon kontakta i trkačkog incidenta. Jednostavno je Minjo pokušao da obiđe Masiju koji nije želeo da popusti i došlo je do kontakta i pada oba vozača. Malo veći deo krivice ide na Minja koji je kao vozač koji je bio iza mora da bolje proceni situaciju.
Ovaj incident je u svoju korist iskoristio Sasaki koji je došao do treće pozicije i podijuma, konačno uspevši da prekine niz loše sreće koja ga je pratila u prethodne dve trke.
Rezultati Moto3 trke Foto/Source: Motogp.com
Još jedna pobeda za Vietija
Ćelestino Vieti je došao do još jedne pobede u Moto2 kategoriji. Ipak, do pobede nije došao lako pošto je tokom cele trke morao da se odupire odličnom Čantri. Čantra i Vieti su gotovo celu trku vozili jedan uz drugog. Ipak, na kraju je Vieti uspeo da dođe do pobede, dok je Čantra morao da se zadovolji drugom pozicijom, još jednim odličnim rezultatom.
Idemitsu ekipa je imala dva motocikla na podijumu, pošto je Ai Ogura uspeo da završi trku na trećoj poziciji. Ogura se tokom trke borio sa Kaneom i u bliskoj završnici je uspeo da se izbori za treću poziciju.
Rezultati Moto2 trke Foto/Source: Motogp.com
MotoGP spektakl
Početak trke (zapravo celu trku) obeležili su Horhe Martin i Aleš Espargaro. Martin je poveo trku, a odmah ga je na točak pratio Aleš Espargaro. Njih dvojica su brzo napravili malu prednost u odnosu na Pol Espargara i Aleks Rinsa. Pol Espargaro je sredinom trke pao, propustivši priliku da se nađe na podijumu.
Aleks Rins je uspeo da se izbori za treće mesto i imao je odličan ritam, ali nije uspevao da se dovoljno približi vodećim vozačima i da se umeša u borbu za pobedu. U završnici trke je Mir polako sustizao Rinsa, ali je na kraju morao da se zadovolji četvrtim mestom.
Pravo uzbuđenje čekalo nas je u završnici trke kada je verovali ili ne Aleš Espargaro na Apriliji uspevao da prestigne Martina na Ducatiju. Međutim, na kraju pravca Aleš je nekoliko puta otišao široko, a Martin je uspevao da zadrži prvo mesto. Tokom poslednjeg preticanja, Aleš je na kočenju blokirao Martina i na taj način je uspeo da ostane na prvoj poziciji. Kada se našao u vođstvu, Aleš Espargaro je u poslednja dva kruga nametnuo jak ritam koji Martin nije uspeo da isprati.
Tako je Aleš Espargaro došao do svoje prve pobede za sebe i Apriliju. Da stvar bude zanimljivija, trka na stazi Termas de Rio Hondo je bila 200. MotoGP trka za Aleš Espargara. Veliki jubilej koji će Aleš Espargaro pamtiti do kraja života. Osim što je pobedio na trci, Aleš Espargaro trenutno vodi i u generalnom poretku vozača, doduše sa samo 7 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog Bred Bindera, dok treće mesto dele Bastianini i Rins.
Odličnu trku odvezao je i Maverik Vinjales koji je svoju Apriliu RS-GP doterao do 7. pozicije.
Rezultati MotoGP trke Foto/Source: Motogp.com
Posle ove trke MotoGP se seli na sever, u Teksas gde nas za manje od nedelju dana očekuje trka na stazi COTA.
Komentare povodom MotoGP trkačkog vikenda na stazi Termas de Rio Hondo možete ostaviti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”
Upravo ovim citatom Lav Nikolajevič Tolstoj započinje svoje planetarno remek-delo. Roman “Ana Karenjina” svrstavaju u top 10 knjiga svih vremena, smatraju ga za najlepšu ljubavnu priču ikad napisanu, a isto tako kažu da je “Ana Karenjina” nakon Biblije delo koje je prevedeno na najveći broj svetskih jezika. Tolstoj pripoveda Aninu skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom Ane iz društva i konačnim samoubistvom.
Ana Arkadjevna Karenjina je prelepa žena u kasnim dvadesetim koja je udata za muškarca koji je dvadeset godina stariji od nje. Iako je dobar i odgovoran muž, nedostaje mu strast. Ana dolazi u Moskvu da bi pomogla svom bratu da spasi brak, tu upoznaje grofa Vronskog nakon čega se zaljubljuju. Nakon nekoliko meseci njegovog neumoljivog progona, ona postaje njegova ljubavnica i, na kraju, napušta svog muža. Iako želi preći granice društvenih ograničenja, ona za to nema snage. Na kraju, Ana se baca pod voz jer ne vidi izlaz iz svoje situacije.
Grof Aleksije Kirilovič Vronski je mladi zgodni oficir u dvadesetim koji dobija odlično obrazovanje i započinje karijeru koja je obećavala. Vronski nema nameru da se ženi i živi promiskuitetni život tipičnog oficira. U Moskvi prvi put sreće Anu i doživljava “ljubav na prvi pogled”. Njegovo saletanje ne prestaje sve dok Ana nije popustila i na kraju ostala u drugom stanju. Njih dvoje započinju zajednički život, ali ne mogu postati zakoniti par jer Anin muž ne želi da se razvede od nje. Nakon Aninog samoubistva, u naletu očaja besa i prezira, Vronski postaje ruina od nekada izuzetnog čoveka.
Ono što je široj javnosti (uglavnom) poznato je to da su Ana i Vronski likovi koji su zaista postojali. Kao inspiracija za lik Ane Karenjine Tolstoju je poslužila priča o stvarnoj ženi koja se zvala Ana Stepanovna Pirogova. Sa druge strane, Grof Vronski je u stvarnom životu zapravo bio pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski.
E sad… sledi deo priče koji je nažalost potpuno neopravdano zapostavljen i o kome se malo zna, a nalazi se van korica Tolstojevog romana.
Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski potiče iz veoma ugledne porodice. Njegov deda je bio proslavljeni general (istog imena) Nikolaj Rajevski, heroj otadžbinskog rata 1812. protiv Napoleona. Ratnički podvig njegovog dede ovekovečio je takođe Lav Tolstoj u čuvenom romanu “Rat i mir”. Njegov otac je takođe bio poznati general oženjen lepom, uglednom i obrazovanom ženom koji je nažalost umro mlad, ostavivši iza sebe dva maloletna sina. Nakon studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku.
Čin pukovnika Rajevski dobija sa trideset godina. Rajevski takođe učestvuje u ratnim operacijama u Taškentu (Uzbekistan) gde biva i ranjen. Prvi dolazak Rajevskog u Srbiju i Balkan je bio 1867. godine, kada ga za specijalnu misiju bira ni manje ni više nego ruski car Aleksandar Drugi lično. U Srbiji ga je prihvatio srpski ministar Blaznavac.
Devet godina kasnije pukovnik Rajevski ponovo dolazi u Srbiju, ovog puta kao dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu. Nikolaj sa sobom dovodi i popriličan broj dobrovoljaca, njih oko 5000. Došavši iz Odese u Beograd, odmah se javlja u štab generala Černjajeva na Deligradu. Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu. Uprkos tome što su svi žestoki napadi turske vojske bili odbijeni, gubici su bili ogromni na obe strane. Na moravskom ratištu je tih dana izginulo oko 9.000 srpskih (kao i bar 31 ruski oficir) i više od 15.000 turskih vojnika.
Turska vojska je započela odlučujuću bitku za Adrovac 20. avgusta (1. septembra po novom) koja je trajala od 8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa teškom artiljerijom napadali srpske položaje sa ciljem da preuzmu adrovačke visove. U ranim popodnevnim časovima videvši da srpski položaju popuštaju, general Černjajev šalje pouzdanog i hrabrog Rajevskog da koliko toliko organizuje srpske redove dok ne stigne pojačanje. Rajevski je veoma spretno zaustavio dalje povlačenje, pomažući pri tome srpskim oficirima. Pošlo mu je za rukom da okupi jedinice, reorganizuje odbranu, pa i da pripremi protivnapad. Dok su dobošari i trubači davali znak za juriš, po njegovom naređenju, on je odabrao Šamanovićevu bateriju za svoje komandno mesto zato što je odatle imao dobar pregled, i zato što se nalazila i sasvim blizu neprijateljskog rasporeda. Odatle je komandovao napadom svojih jedinica. Nažalost, oko četiri sata po podne, Rajevskog pogađa neprijateljski kuršum u glavu i on pada mrtav bez izgovorene reči.
Na mestu pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog u Gornjem Adrovcu njegovi ratni drugovi su prvobitno podigli skroman kameni spomenik koji se i danas nalazi na istom mestu. U neposrednoj blizini kamenog spomenika, odnosno mesta gde je poginuo Rajevski podignuta je crkva Svete Trojice, u narodu poznata i kao Ruska crkva, Crkva Rajevskog, Šarena crkva ili Crkva ljubavi. Mesto za gradnju crkve je od seljaka otkupila srpska kraljica Natalija Obrenović, a arhitektonsko rešenje i novac za izgradnju je obezbedila grofica Marija, snaha pukovnika Nikolaja Rajevskog, žena njegovog mlađeg brata Mihaila. Crkva je građena po uzoru na onu u Rusiji u kojoj se ruski heroj krstio. Kako stoji na zidu hrama, crkva je podignuta i osveštana 2. septembra 1903. godine. Od kapije (puta) pa do crkve ističu se drvoredi svetog slovenskog drveta – lipe. Lipa je donesena iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa Rajevskih.
Crkva Rajevskog
Meštani Gornjeg Adrovca još uvek od zaborava čuvaju i sa kolena na koleno prenose priču, kako je čuvena britanska književnica Agata Kristi tridesetih godina prošlog veka posetila njihovo mesto. Poznata spisateljica kriminalističkih romana je vozom “Orijent ekspres” bila na proputovanju do Istanbula, kada je rešila da svrati u Gornji Adrovac da bi posetila mesto gde je poginuo pukovnik Rajevski, koji je inspirisao Tolstoja da stvori lik Vronskog. Upravo iz tog putovanja je nastao jedan od najpoznatijih detektivskih romana “Ubistvo u Orijent ekspresu”.
Crkva Rajevskog
Uporedo sa izgradnjom spomen-crkve građena je i memorijalna škola koje se nalazila u neposrednoj blizini. Nažalost, škola je vremenom toliko propala da su morali da je sruše zbog bezbednosti posetilaca. Nemojte me držati za reč, ali sam svojevremeno negde našao podatak da je to bila prva škola u Srbiji u kojoj se učio strani (ili ruski) jezik. Danas su na zemlji vidljivi samo obrisi temelja na kojima se nekada nalazila škola.
Crkva Rajevskog
Do crkve se lako stiže. Kako se prilazi ovom mestu put postaje sve lošiji ali se može prići bilo kojim motorom.
Boraveći na ovom mestu, na poprištu bitke u vreme srpsko-turkog rata, kao da sam mogao da osetim miris baruta. Kao da sam jasno mogao da vidim dve vojske koje besomučno jurišaju jedna na drugu, vojske od kojih je jedna znatno brojčano jača, dok je druga srčanija i željna slobode. Ovo mesto natkriveno krošnjama prelepih lipa definitivno spaja legendu i stvarnost iz 1876. u kome je bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno ovim lepim hramom.
Italijani su recimo od potpuno izmišljenih likova napravili turističko čudo (ko je bio u Veroni zna o čemu pričam). Ceo grad je u znaku Šekspirovih junaka Romea i Julije. Čak postoji i Julijina kuća (Casa di Giulietta) sa balkonom na kojem su se njih dvoje zaklinjali na večnu ljubav… Naravno, ulazak u kuću će vam uredno naplatiti. A mi? Ne samo da ne promovišemo ovo mesto, već zubu vremena prepuštamo samu spomen-crkvu, a zaboravu istorijske i herojske događaje iz 1876.
Nakon pogibije pukovnika Rajevskog, njegovi saborci su telo preneli i privremeno ga sahranili nedaleko od bojnog polja – u porti manastira Svetog Romana. O tragičnoj pogibiji pukovnika Rajevskog i njegovoj junačkoj smrti na bojnom polju detaljno su izveštavale sve ruske i sve naše novine. Po predanju, pukovnikova molba je bila da ukoliko pogine u Srbiji želi da mu srce tu i ostane, a da mu se telo sahrani u Rusiji. Želja mu je kažu i ispunjena. Nakon samo nekoliko dana, posmrtni ostaci Rajevskog su iz manastira preneti u Sabornu crkvu u Beogradu. Na opelu u Beogradu, 5. septembra 1876. za dušu pukovnika Rajevskog pored mnoštva građana pomolili su se kralj Milan Obrenović i najveći dvorski i crkveni velikodostojnici. Nakon opela, uz velike vojne počasti njegova majka Ana Mihajlova preuzela je posmrtne ostatke i prenela ih u Rusiju. Legendarni pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski je sahranjen pored svojih slavnih predaka u porodičnoj grobnici u selu Razumovska, u Kijevskoj oblasti, u Ukrajini. Njegovo srce je ostalo večno da kuca za Srbiju u porti manastira Sveti Roman.
Pošto sam priču započeo sa citatom sa kojim je Tolstoj započeo pisanje “Ane Karenjine”, možda je red da i završim sa citatom sa kraja dela:
“I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! A ko je objavio rat Turcima? Niko nije objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu”.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MotoGP je poslednji put u Argentini na stazi Termas de Rio Hondo bio 2019. godine. Tada je Mark Markez pobedio, ali ove godine neće biti tu da brani pobedu sa poslednjeg nastupa na ovoj stazi. Mark Markez nije jedini vozač koji će propustiti trku u Argentini, jer će i Nakagami propustiti trku na tlu Južne Amerike.
Vratićemo se na Mark Markeza i Nakagamija, samo prvo da kažem par reči o samoj stazi. Posle 14 godina pauze, MotoGP se 2014. godine vratio u Argentinu na stazu Termas de Rio Hondo koja je bila sveže završena. Ta staza dužine 4,8 km sa 14 krivina (5 levih i 9 desnih) i pravcem od 1.078 km pružila nam je nekoliko nezaboravnih trka, poput nekoliko duela Markeza i Rosija, zatim čuveno rušenje Dovicioza od strane Janonea, a ne smemo zaboraviti ni čuveni start trke kada je Džek Miler startovao sa pol pozicije sa nekoliko startnih redova praznine jer je jedini bio hrabar da trku započne drugačijom strategijom od ostatka startne postave.
Petak bez treninga
Svašta smo do sada imali prilike da vidimo i taman kada se pomisli da ništa novo ne može da nas iznenadi, život ipak dokaže da može. Naime, sutra neće biti treninga u bilo kojoj od tri kategorije. Razlog za to je krajnje bizaran – čak dva od pet aviona koji prenose motocikle i opremu su se pokvarila.
Prvo se pokvario jedan avion koji je ostao u Mombaku (Kenija), a zatim se iz Argentine u Keniju vratio drugi avion kako bi pokupio stvari koje su bile u pomenutom prvom avionu. Međutim i taj drugi avion je doživeo tehničke probleme i zato će sve biti pomereno.
Zato će ceo MotoGP vikend imati nešto drugačiju satnicu i sve će se strpati u subotu i nedelju:
Subota:
13:45 – 14:25 Moto3 Free Practice Nr. 1 14:40 – 15:20 Moto2 Free Practice Nr. 1 15:35 – 16:20 MotoGP Free Practice Nr. 1
16:35 – 17:15 Moto3 Free Practice Nr. 2 17:30 – 18:10 Moto2 Free Practice Nr. 2 18:25 – 19:10 MotoGP Free Practice Nr. 2 19:35 – 19:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 20:00 – 20:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 20:30 – 20:45 Moto2 Qualifying Nr. 1 20:55 – 21:10 Moto2 Qualifying Nr. 2
21:25 – 21:55 MotoGP Free Practice Nr. 3 22:05 – 22:20 MotoGP Qualifying Nr. 1 22:30 – 22:45 MotoGP Qualifying Nr. 2
Nedelja:
15:00 – 15:10 Moto3 Warm Up 15:20 – 15:30 Moto2 Warm Up 15:40 – 16:00 MotoGP Warm Up
Nakagami pozitivan (na COVID-19), Mark Markez još uvek pauzira
Najnovija vest je da Takaaki Nakgami neće nastupati na trci u Argentini jer je pozitivan na COVID-19 virus.
Još jedan vozač Honde koji neće voziti u Argentini je Mark Markez. Pošto se problem sa diplopijom nije još rešio, Markez će morati da propusti ovu trku i da se nada da će biti spreman za povratak na njemu omiljenu stazu COTA u Teksasu. Markeza će menjati Bradl.
Foto: Honda Racing Corporation
Podsećanja radi, Mark Markez je tokom zagrevanja pred trku u Indoneziji doživeo težak pad i nije nastupao na trci, a kasnije je ustanoveljeno i da mu se vratio problem sa diplopijom. Više o tome možete pročitati ovde.
Dobar deo vozača nije vozio Argentinu – dakle očekujte zanimljivu trku
Banjaja, Bastianini, Bred Binder, Bezeki, Darijen Binder, Di Đanantonio i Fernandez do sada nisu vozili trku u Argentini na MotoGP motociklu. Mnogo novih vozača, koji su pri tome i brzi, što znači da bi ovo lako mogla biti zanimljiva i iznenađujuća trka, naročito ako i vremenske prilike reše da se poigraju. U prošlosti smo nekoliko puta imali promenljivo ili kišno vreme kako tokom kvalifikacija, tako i tokom trke.
Foto: Ducati
Subotu ostavite slobodnu da ceo dan uživate u MotoGP treninzima i kvalifikacijama, a u nedelju uživajte u trci.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Stunt vožnja spada u jednu posebnu disciplinu motociklizma u kojoj vozač ima gotovo savršenu kontrolu nad motociklom. Danas je stunt vožnja široko rasprostranjena i veoma je cenjena. Jedan od prvih profesionalnih stuntera bio je Kris Fajfer (Chris Pfeiffer) koji je 15. marta svojevoljno rešio da napusti ovaj svet u 51. godini života. Budući da je ostavio veliki trag u motociklizmu, posvećujemo mu narednih nekoliko redova.
Kris Fajfer je rođen 20. aprila 1970. godina u Nemačkoj. Fajfer je od malih nogu počeo da trenira moto kros i trial, a sa 15 godina je osvojio titulu juniorskog šampiona zapadne Nemačke.
U periodu dok je trenirao moto kros i trial, Fajfer je počeo da se “igra” i sa kontrolisanjem motocikla i tu su počeli prvi koraci ka stunt vožnji. Fajfer je nastavio uspešno da se takmiči u moto krosu i trialu sve do sredine devedesetih godina kada svoj fokus više usmerava ka stunt vožnji.
Foto: BMW Motorrad
Jedan od prvih Ginisovih rekorda koje je Fajfer postavio došao je 1997. godine kada je motociklom preskočio 33 čoveka. Dve godine kasnije je pokušao da sruši postojeći i postavi novi rekord, ali je zbog tehničkog problema doživeo pad i teške povrede od kojih se oporavljao neko vreme.
U tom periodu je započeo saradnju sa BMW-om. Ta saradnja je trajala sve do kraja Fajferove karijere i Fajfer je zaslužan što je proslavio BMW u svetu stunt vožnje. Svoju prvu titulu stunt prvaka sveta Fajfer osvaja 2003. godine, a 2004. godine je izveo poduhvat za koji se smatralo da je neizvodljiv. Naime, Fajfer je uspeo da vozi na zadnjem točku pod uglom od 115 stepeni, što znači da je prednji točak motocikla bio daleko iza zadnjeg točka.
Sa svojim uspesima Fajfer nastavlja i u 2004. godini kada je u svoju vitrinu uvrstio i trofej Evropskog stunt šampiona.
Tokom svoje karijere Fajfer je posetio preko 90 zemalja, a svoje poslednje stunt takmičenje odradio je 2010. godine. Čak i kada se povukao iz takmičenja, Fajfer je do 2015. godine nastavio da se bavi stunt vožnjom, a zatim se povukao da bi provodio više vremena sa porodicom.
BMW je 2010. godine u njegovu čast predstavio BMW F800R Chris Pfeiffer izdanje.
BMW F800R Chris Pfeiffer Foto: BMW Motorrad
Međutim, istina je da se Kris Fajfer dugo borio sa depresijom koja je u poslednje vreme postajala sve teža i teža. Fajferova porodica je izjavila da je poslednjih godina Kris imao tešku borbu protiv depresije. Tokom poslednjih meseci Fajfer nije više mogao da se nosi sa depresijom i 15. marta je porodica objavila da je Kris Fajfer izvršio samoubistvo okončavši svoj život u 51. godini života.
Foto: BMW Motorrad
Odlaskom Krisa Fajfera cela motocikistička zajednica ostala je bez jednog sjajnog stunt vozača i pionira stunt vožnje koji je samostalno uveo mnoge “trikove” koje su potom preuzeli i drugi stunt vozači. Zauvek će ostati zabeleženi mnogi nastupi, a mi vam za kraj ostavljamo da uživate u jednoj od bravurija Krisa Fajera:
Ukoliko želite da podelite bilo kakvo iskustvo ili utisak koji je Kris Fajfer ostavio na vas, možete posetiti temu na forumu posvećenu moto sportu.
Foto: BMW MotorradFoto: BMW Motorrad
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
