Sportski motocikli obeležili su devedesete godine i urezali su se u naše srce, što zbog performansi, što zbog njihovog lepog i jednostavnog dizajna. U prethodna dva dela smo već izdvojili neke od motocikala, a danas idemo dalje kako bi vas podsetili i na druge motocikle koje ne smemo izostaviti.
Predlažemo da pročitate prvi deo (ovde) i drugi deo (ovde) serijala.
Suzuki TL1000R
Današnji serijal otvorićemo sa Suzuki TL1000R modelom. Krajem devedesetih godina Ducati je bio dominantan sa dvocilindričnim V agregatom. Honda je tada izbacila VTR1000SP1. Suzuki je 1998. godine lansirao TL1000R za potrebe takmičenja u WSBK i AMA šampionatu.
Sa svojim dvocilindričnim V agregatom radne zapremine od 996 cm3 TL1000R mogao se pohvaliti sa 135 KS i obrtnim momentom od 106 Nm. Zapravo, agregat je nasleđen iz modela TL1000S, ali je dorađen i ubačen u sportsko orijentisanu šasiju. Sam agregat imao je glatku isporuku snage zahvaljujući injektorima i drugim izmenama u razvodnom sistemu i sistemu rasporeda paljenja.
Suzuki TL1000R se kratko takmičio u WSBK šampionatu, ali je uspeo da odnese jednu pobedu. Kasnije ga je Suzuki u WSBK šampionatu zamenio sa GSX-R750 modelom, a TL1000R je ostao u proizvodnji do 2003. godine.
MV Agusta F4 Serie Oro
Na ovoj listi nipošto ne smemo da izostavimo motocikl koji je iz pepela podigao MV Agustu. CAGIVA grupacija na čelu sa Kastiljonijem preuzela je MV Agustu, a prvi projekat povratka MV Aguste dat je čuvenom Masimu Tamburiniju. Naravno da je Tamburini dao sve od sebe da vrati MV Agustu na stare puteve slave.
Taj projekat bila je sada već čuvena MV Agusta F4 Serie Oro. Prvi put je predstavljena na sajmu motocikala u Milanu i odmah je odnela sve simpatije i nagradu za najlepši motocikl.
Ispod te lepote krio se četvorocilindrični redni agregat radne zapremine od 749,4 cm3 sa maksimalnom snagom od 126 KS.
Iako nije imala najjači agregat u poređenju sa drugim motociklima iz tog perioda, F4 Serie Oro krasila je šasija koja je pružala odličnu upravljivost. Zatim potpuno podesivo prednje i zadnje ogibljenje, jednostruka zadnja viljuška sa prelepim petokrakim točkovima.
Neizostavne su bile izduvne grane i auspusi koji su se pružali ispod sedišta. Suva težina MV Aguste F4 Serie Oro iznosila je svega 189 kg, a bila je sposobna da postigne maksimalnu brzinu od 280,6 km/h. Napravljeno je svega 300 primeraka F4 Serie Oro.
Aprilia RSV1000 Mille R
Kad smo već kod retkih motocikala iz devedesetih, spomenućemo i RSV1000 Mille R. Aprilia je u svojoj ponudi već imala RSV1000 Mille, ali su 1999. godine odlučili da izbace ekstremniju verziju za trkačku stazu. Tako RSV1000 Mille dobija i oznaku “R” u svom nazivu.
U poređenju sa standardnom RSV1000 Mille, R verzija se spolja nije puno razlikovala. Ono što je činilo razliku je Ohlins potpuno podesivo ogibljenje i kovane aluminijumske felne marke OZ. Agregat je ostao netaknut i radilo se o V2 agregatu radne zapremine 997,6 cm3 koji je bio sposoban da isporuči 133,2 KS i da potera RSV1000 Mille R do maksimalne brzine od 274 km/h.
Tih par modifikacija činili su RSV1000 Mille R lakšu za 4 kg u odnosu na standardnu verziju, ali je na stazi pružala znatno bolju upravljivost. Napravljeno je svega 150 primeraka, a cena je tada iznosila 32.000$.
Suzuki Hayabusa
Šta još reći o nekada najbržem motociklu na svetu? Suzuki je 1999. godine na svet doneo “Sivog Sokola” – Hayabusa motocikl koji je bez imalo stida hvatao 306 km/h. Suzuki nije pravio kompromis ni prilikom odabira radne zapremine agregata. Četiri cilindra imala su ukupnu zapreminu od 1.298 cm3, a agregat je isporučivao 175 KS i 138 Nm obrtnog momenta.
Dizajn je bio predodređen brzini i aerodinamici. Veliki oklop napred sa dva usisnika vazduha koja su pomoću “Ram-air” sistema napajali agregat preko potrebnim vazduhom. Jednostavna i lepa silueta motocikla, plus zadivljujuće performanse činili su da Hayabusa bude poželjan motocikl.
Istoriju Suzuki Hayabuse smo detaljno obradili i taj tekst možete pročitati ovde.
Cagiva Mito 125
Kako da među sportskim motociklima ne spomenemo onaj koji smo svi želeli od dečačkih dana. Legendarna Cagiva Mito 125. Još jedna kreacija umetnika Masimo Tamburinija. Cagiva Mito neodoljivo podseća na Ducati 916, a to je iz razloga jer je to zapravo mini kopija modela 916. Oba je konstruisao Tamburini i Cagiva Mito 125 je bila Ducati za mlade naraštaje.
Dvotaktni agregat radne zapremine 125,6 cm3 u nekim verzijama isporučivao je čak 34 KS! Sve na Cagivi Mito 125 bilo je dostojno pravog trkačkog motocikla. Počev od ogibljenja, preko šasije, pa do suve težine od svega 129 kg.
Cagiva Mito 125 ostala je nedosanjani san mnogih dečaka.
Cagiva Mito je detaljno obrađena na našem sajtu. Ako vas interesuje priča o ovom motociklu, možete je pročitati ovde.
Aprilia RS250
Sledeći korak nakon Cagive Mito 125, bila bi Aprilia RS250. Performanse koje je RS250 isporučivala mogu da se stave u rang sa današnjim sportskim motociklima od 600 cm3.
Aprilia je bila neprikosnovena u GP250 kategoriji, nizale su se titule za titulama. Sve svoje iskustvo sa trkačke staze pretočili su i u putnu verziju RS250. Od specifikacija spomenućemo samo sledeće: 249 cm3, 72.5 KS i težina od 167 kg sa svim tečnostima! Neverovatno snažan i agilan motocikl bio je sposoban da postigne maksimalnu brzinu i preko 210 km/h.
U kategoriji motocikala od 250 cm3 nije postojao serijski motocikl koji je mogao da priđe Apriliji RS250.
To bi bilo sve što se tiče našeg serijala o sportskim motociklima koji su obeležili devedesete godine prošlog veka. Nadamo se da vam se naš izbor motocikala dopao, a mi ćemo u budućnosti svakako obrađivati razne motocikle koji su ostavili traga u istoriji motociklizma.
Ukoliko želite da podržite naš rad, zapratite i našu instagram stranicu:
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
