Kad ne planirate da krenete na put i u poslednjem momentu ipak odlučite da krenete, provod je zagarantovan! Upravo je tako naš član foruma NenadBg88 u poslednjem momentu rešio da se priključi ekipi svojih drugara i da krenu na put. Uživajte u putopisu 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija.
Predgovor:
Putovanje na koje nisam planirao da idem. Leto je počelo prilično dobro. Bio na letovanju, kupio drugi motor, zaprosio moju voljenu dragu… e sad može malo da se odmori od zadovoljdstava I da se radiiii… Drugari se dogovaraju, planiraju, piskaraju u grupi… Ja čitam, malo se nerviram, ali dobro. Neka se provedu I za mene, srećan im put.
Veče pred polazak, sedim sa mojom voljenom, gledamo film, grickamo tortilju… Otvorim Viber a u grupi slike spakovanih kofera I ostale opreme, dogovaranje oko preostalih detalja… Čitam… Gledam… Jedem dupe svoje… Dogovor sa dragom je bio da preskočimo ovo putovanje, ona je već svoje obaveze uskladila tome… Gledam kroz onaj televizor, naravno film me više I ne zanima… Žensko ko žensko provali odmah o čemu se radi…
Ljubavi, a što ti ne bi išao sa njima sutra ako baš toliko želiš? Whaaaat??? Stvaaarnooo???
Pa da naravno, ako nemaš nikakve obaveze idi….
Super, ajde polazi pozim te kući, moram da se pakujem…
Pakovanje je odavno postala praksa I zna se jako dobro šta tu treba. Ništa više nego što je potrebno za jedan vikend…
Odlučujem se za kombinaciju top case i repna torba, otvaram stari dobri spisak stvari za putovanja, i trpam šta treba… Plan je bio posle posla krenuti direkt do Ljubljane, skup na Zmaju u 16:30. Dakle potpuno spakovan I u opremi na posao, presvlačenje tamo vamo I onda gaaaaas.
Stvari spakovane, pola jedan posle ponoći. Sedam na motor, pumpa, provera guma, tankanje. Vraćanje nazad, pranje lanca, podmazivanje… 2 i15, sve je spremno. Može da se spava….
Dan 1:
Motor spakovan, spreman. Ostalo je da se završe neke sitnice na poslu, torba spakovana pored mene u kancelariji, gleda me, cupka, čeka da krenemo.
15:30, kao kada srednočkolac ćuje zvono za kraj časa. Sedam na motor, pravac Zmaj. Stižem pola sata ranije, dogovor striktno da se ne kasni. Važi.
16:10, dolazi Darko za svojom dragom na svom GTR1400. Moram da naglasim koliko je to IMPRESIVAN MOTOR. Za ono što sledi pred nama STVOREN. Razmenismo par reči uzbuđenja pred put, dođe I 16:30, ostalih učesnika neeemaaaaaa.
Rekoh ja Daretu, krenuću ja polako. Ionako ne planiram da prelazim 120 na autoputu, a imamo ga 600km tako da ćete me vi već stići. Sedoh na motor I krenuh polako.
Vreme taman kako treba. 20-tak stapeni. Autoput dobropoznato dosadan. Krstarim oko 120 na sat, prelazim granicu prilično brzo, čujem se sa ostalima, dogovor je da se čekamo negde na pumpi na pola HR.
Posle nekin 20 minuta od granice, pogled u nebo ispred mene mi govori ako sam normalan da obučem kišno odelo. Stajem na pumpu. Navlačkim kišno i nastavljam.
15 minuta kasnije, kreće kiša, pa pljusak, pa pljusak na pljusak, od velišine kapljica zveči mi kaciga kao ciganjska tepsija. Ovako nešto nisam nikada doživeo na motoru. Kiša je u jednom trenutku pljuštala do te mere da nisam video više od 20-30m ispred sebe. Spustio sam brzinu na 90 i utočište našao u zadnjim svetljima prikolice šlepera, koja je srećom bila prilično nakićena i osvetljena, I to je bilo jedino što sam uspeo da vidim i pratim po onom ludilu. Zaustavljanje po onakvim uslovima jednostavno nije bilo opcija.
Stižem do pumpe gde bi trebalo da se nađemo. Tankam gorivo, jedem sendvič, i provalim da imam baricu u levoj čizmi.
Skidam kaljaču, gledam, nije pocepana nigde, hmmm. Prilično sam pametno uvukao pantalone u kaljače, umesto da ih prebacim preko, pa se voda fino I lepo slivala pravo u moju čizmu…
Posle nekih 20-tak minuta stiže Miki i parkira GS-a na ulaz u pumpu da ostali ne bi promašili.
Uskoro stižu i ostali i pravimo pauzu.
Kiša lagano smanjujue intezitet, nastavljamo na Ljubljani. Stajemo još jednom da kupimo Slovensku vinjetu da pušači ispale po jednu i nastavljamo dalje.
U smeštaj dolazimo oko 23h ako se ne varam.
Motor parkiram u hodnik direkt ispred vrata
Dan 2:
Ustajanjemo, pakujemo se, parkiramo pored recepcije. Neki piju kafu, neki puše, malo reči oko dogovora i nastavlamo dalje.
Smeštaj jako lep. Postoji Camping Area, a postoje i apartmani.
Odlazimo do centra na doručak. Stefan odlazi do motošopa da kupi pantalone. Tu koristimo priliku da malo prošetamo gradom koji je jako lep i da se malo fotkamo.
4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija
Nastavljamo dalje ka Logarskoj dolini… Predeli i putevi se izvijaju jedan za drugim. Neverovatno je to koliko je ova zemlja čista i uredna.
Usput posećujemo i jedan vodopad, pojma sada nemam gde. Malo je planinarenje do gore pešaka ali vredi videti.
Sam nacionalni park je definitivno nešto što vredi videti.
Sedamo na kafu i razmatramo gde ćemo naći smeštaj. Ubadamo premiju i nalazimo prelepu veliku planinsku kuću, u selu nadomak Bleda. Daleko od svakoga. Mir i tišina.
Kuća nas je poprilično oduševila kako pojavom tako i tom nekom planinskom toplinom. Imala je sve što je potrebno pa i daleko više od toga…
Raspakujemo stvari i odlazimo do Bled-a, prelepog gradića pored prelepog jezera. Ono što je takođe jako lepa stvar jete da je put od Bleda do naše kućice apsolutno kao pista bez jednog metra pravog puta, krivina za krivinom. Ukupno smo ga prošli 4 puta.
U Bledu odlazimo u jako lep restoran pored jezera, da napunimo stomake. A zatim koristimo priliku da malo prošetamo pored jezera pre nego što se vratimo u smeštaj.
Veče provodimo uz ogroman TV i druženje.
Nastavak putopisa 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
