Šesta etapa ovogodišnjeg Dakar relija bila je prava maratonska etapa za vozače. Ukupna dužina etape iznosila je 830 km, sa specijalom dužine 477 km. Celokupna etapa vožena je kroz dine sa finim peskom.
Na ovoj etapi najbrži je bio Riki Brabek na Hondi, koji je ujedno uvećao vođstvo u generalnom poretku. Brabek je do cilja došao posle 4 sata 36 minuta i 28 sekundi.
Odmah iza Brabeka na drugoj poziciji etapu je završio njegov timski kolega Žoan Bareda, sa zaostatkom od 1 minut i 34 sekunde.
Najbrži KTM dana je bio u rukama Matijasa Walknera koji je etapu završio na trećoj poziciji, sa 2 minuta i 45 sekundi zaostatka za Brabekom.
Tobi Prajs imao je odličan tempo i bio je među vodećima sve do 400. km kada mu se desio nesvakidašnji peh. Naime Prajsu je spala guma sa zadnjeg točka. KTM – ov as je imao sreću što je naišao Andrew Short koji se ponudio da zamenu točkove kako bi Prajs mogao da stigne do cilja sa što manje izgubljenog vremena. Tako je Prajs završio etapu na 11. poziciji sa 16 minuta i 33 sekunde zaostatka za Brabekom.
Da spomenemo da je nabjrža žena opet bila Laia Sanz koja je etapu završila na odličnoj 15. poziciji.
Gabor Sagmajster završio je etapu na 95. poziciji, sa zaostatkom od 2 sata 54 minuta i 48 sekundi.
Sutra je na Dakar -u dan pauze koji će vozači ekipe iskoristiti da pregledaju motore i da se odmore pred nastavak dalje avanture.
Generalni plasman vozača posle 6. etape:
1 RICKY BRABEC MONSTER ENERGY HONDA TEAM 04H 36′ 28” 2 JOAN BARREDA BORT MONSTER ENERGY HONDA TEAM + 00H 01′ 34” 3 MATTHIAS WALKNER RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 02′ 45” 4 PABLO QUINTANILLA ROCKSTAR ENERGY HUSQVARNA FACTORY RACING + 00H 04′ 55” 5 LUCIANO BENAVIDES RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 05′ 02” 6 JOSE IGNACIO CORNEJO FLORIMO MONSTER ENERGY HONDA TEAM + 00H 05′ 16” 7 FRANCO CAIMI MONSTER ENERGY YAMAHA RALLY TEAM + 00H 08′ 13” 8 PAULO GONÇALVES HERO MOTOSPORTS TEAM RALLY + 00H 08′ 16” 9 STEFAN SVITKO SLOVNAFT RALLY TEAM + 00H 10′ 56” 10 SKYLER HOWES KLYMCIW RACING + 00H 15′ 03” …….. 101 GABOR SAGHMEISTER SAGHMEISTER TEAM + 18H 41′ 38”
Za diskusiju o ovogodišnjem Dakar reliju predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dobrodošli u prvo ovogodišnje izdanje moto vesti iz protekle nedelje. Kao po običaju i ove nedelje ćemo pisati o vestima iz moto industrije i moto sporta.
Bimota sprema restajliran KB4
Prošle godine odjeknula je vest da je Kawasaki kupio Bimota -u. Odnosno, Kawasaki je otkupio 49,9% vlasništva na Bimota kompanijom. Prvi zajednički projekat koji smo videli bila je Bimota Tesi H2, a sada su iz Bimota -e pustili informaciju da bi već na leto mogli da vidimo prvi prototip koji će nositi legendarnu oznaku KB4.
Bimota je u davnoj prošlosti koristila agregat iz tada popularnog modela Kawasaki Z1. Tako je tadašnji Bimota -in model dobio naziv KB1. Ovog puta Bimota KB4 prema svemu sudeći koristiće agregat iz Kawasakija Ninja 1000SX. Agegat će isporučivati 140 KS, a koristiće i elektroniku koju Ninja 1000SX koristi, dok će ram i ogibljenje biti produkt Bimota -e.
Norton na sudu zbog neplaćenih poreza
Predstavnici fabrike Norton našli su se pred sudom u Londonu zbog neplaćenog poreza u iznosu od 300.000 funti. Vlasnik Nortona, Stuart Garner izjavio je da Norton radi na plaćanju duga za porez, i da je dug prepolovljen sa 600.000 na 300.000 funti i da im je potrebno još malo vremena da potpuno izmire obaveze.
Moto vesti iz protekle nedelje
Norton je dobio anonimnog investitora koji je uložio 1.000.000 funti u fabriku spasivši je od bankrota u novembru prošle godine. Nadamo se da će Norton uspeti da se izvuče iz dugova i nastavi sa proizvodnjom.
Benelli ostvario rekordnu prodaju u 2019. godini
Čuveni italijanski proizvođač motocikala Benelli zabeležio je rekordnu prodaju u 2019. godini. Benelli je tokom 2018. godine prodao 59.750 motocikala, a 2019. godine prodali su čak 63.000 primeraka.
Da podsetimo, Benelli je dobio moćnog invenstitora u vidu kineske kompanije Qianjiang. Proizvodnja i dizajn motocikala i dalje se većinom obavljaju u Italiji
Andrea Janone ponovo pozitivan na doping testu
Andrea Janone ponovo je radio doping test na B uzorku. Rezultati testa ponovo su pokazali malu količinu anaboličkog steroida. Količina je znatno manja u odnosu na test koji je ranije rađen, ali je steroid i dalje prisutan u krvotku. Janone i njegov advokat se i dalje brane time da je ovu supstancu uneo putem kontamiranog mesa prilikom boravka u Aziji. Janone ima 45 dana da sastavi odbranu i mogao bi da se suoči sa kaznom do 4 godine zabrane takmičenja.
Počeo Dakar reli
Krajem prošle nedelje, tačnije, 5. januara počeo je Dakar reli koji se ovog puta vozi u pustinjama Saudijske Arabije. Prema svemu sudeći, Saudijska Arabija nije nimalo lak teren budući da je nekoliko konkurentnih vozača već odustalo zbog padova i povreda, a stigli smo tek do šeste etape.
158 Wilson Trevor (aus), Husqvarna, Trevor Wilson, Original by Motul, Moto, Bike, action during Stage 5 of the Dakar 2020 between Al Ula and Ha’il, 563 km – SS 353 km, in Saudi Arabia, on January 9, 2020 – Photo Francois Flamand / DPPI
Bjbikers redakcija svakodnevno pomno prati dešavanja na Dakar reliju, pa tako izveštaje posle svake etape možete pročitati na našem sajtu.
Za vesti iz moto sporta predlažemo i da svratite do naše teme na forumu posvećene moto sportu.
To bi bilo sve od moto vesti iz protekle nedelje. Sledeće nedelje očekuje nove najbitnije vesti.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Jedno je videti Tursku u njenim “ušminkanim” krajevima, ali istražiti Tursku onakvu kakva jeste je već poduhvat. Naš član foruma Sveta 5. sa svojim kolegom želeo je da obiđe Iran, ali nažalost nije uspeo da realizuje tu turu. Zato se odlučio da se otisne na Istok Istoka i da se Turska vidi iz nekog drugog ugla. Uživajte u ovom detaljnom i lepom putopisu!
Pozivno pismo, viza ,carnet de passages, realna procena vozila za izdavanje karneta, dugo pravljena ruta za put. Sve smo to sklonili nažalost u stranu jer put u Iran nije bio dozvoljen motorima preko 250 ccm, kolima preko 2.500 ccm i mislim svim prevoznim sredstvima made in USA. Sve se to desilo na desetak dana pre polaska. Ponuđena mi je mogućnost prelaska iz Jermenije u Iran uz neku doplatu. Nesigurno bez ozbiljnije garancije i od Irana sam odustao.
Asocijacija na Tursku se uglavnom svodi na njeno primorje zapad Turske okrenut ka sredozemlju, Evropi i Istanbulu, gradu na dva kontinenta. U Turskoj sam motorom bio nekoliko puta. Canakale, Troja, Galipolje, Istanbul ,Kapadokija, duž crnomorske obale sam prošao na putu za Gruziju… Ovog puta sam želeo da izbegnem te dobro poznate i pomalo izlizane turističke destinacije zapadne Turske i njenog primorja. Hteo sam malo dublje da istražim Tursku daleko od mirisa mora i turističke gužve, Tursku koja je manje poznata i nenašminkana zarad turista, Tursku koje skoro da nema u turističkoj ponudi, istok Turske.
Za razliku od ranijih putovanja ovog puta ne idem sam. Sa identičnim motorom Honda ST 1100 paneuropean društvo mi pravi moj prijatelj i drug Dragan zvani Belca.
Bez ikakvih problema savladale put dug nesto malo manje od 7.000 km (6850km).
Istok istoka – Turska
Do Galipolja gde smo ferijem prešli na drugu stranu moreuza Dardaneli imali smo jedno prenoćište u Bugarskoj blizu Haskova. Tražeći kamp mog poznanika koji je preselio svoj kamp iz mesta Harmenli na novu lokaciju. Mislio sam da je blizu tranzitnog puta za Tursku i da u tom novom kampu provedemo prvu noć. Raspitujući se u motelu na koji smo naišli, objasniše da je to dosta udaljeno, oko 30 km pa smo odustali od kampa i potražili zgodno mesto blizu tog motela.
Istok istoka – Turska
Moglo bi se reći da smo proveli prijatnu noć, vreme je bilo vedro i lepo podloga suva. Da u motelu nije bila necija svadba. Grmela je muzika do ne znam ni kojeg doba iz zvučnika velicine rashladnih vitrina tako da od spavanja skoro da nije bilo ništa .
Sanjivo jutro i ja kao baksuz koji se uvek na putu budi pre zore:
Pakovanje, kafa i put nastavljamo prema Turskoj granici koja je u blizini. Granični prelaz se rutinski i brzo prelazi. Stupamo na teritoriju Turske. Potrebno zameniti valutu, moramo da rešimo putarinu i SIM kartice za mobilne telefone. Pomoć nam pružaju iskusni vozači teretnih kamiona, upućuju nas na prava mesta i relativno brzo završavamo te poslove. PTT nije daleko od granice. Nalazi se sa desne strane puta, a tu nam se na usluzi našao i jedan Turčin koga smo slučajno upoznali i koji nas je na svom malom mopedu odveo do PTT-a i nije se odvajao od nas dok sve nismo završili. Na tom mestu mogu da se zamene devize i da se kupe kartice za drumarinu. Postoji informacija da mogu i na Šel pumpama da se uzmu. Pri zameni deviza zakinuo nas je malo na kursu i na sve načine izbegavao da nam izda potvrdu o zameni deviza. Još malo dalje, ali sa leve strane puta markert u kome se mogu uzeti kartice za mobilne telefone. Prelazeći preko onih branika koji razdvajaju trake zakacila mi se noga, i spasavajući tablet prosuo sam se po asvaltu. Bilo je dosta bolno. Opremljeni neophodnim stvarima nastavljamo dalje prema Dardaneliju. Odluka da se ide tim putem, a ne preko Istanbula je doneta da bi se izbegla poznata gužva preko onih istanbulskih mostova i prilazima gradu.
Meni su poznata dva prelaza ferijem na drugu stranu Dardanelija. Prvi na koji se nailazi za teretni program i onaj drugi koji prelazi u Canakale za putnička vozila. Radi ustede u vremenu i kilometraži odlučili smo se za teretni terminal. Nekoliko kilometara duga kolona kamiona koja stoji zabrinula nas je, ali nas nije obeshrabrila i počesmo provlačenje između vozila. Motori natovareni, široki, sa montiranim koferima nisu baš podesni za disciplinu između vozila i preko trotora. Trotoari visoki, sa njih nema silaska bilo gde osim na predviđenim mestima tako da ako se pogreši u proceni predstoji samo vožnja unazad sto je sa ovako natovarenim i inače teškim motorima dosta teško. U momentu dođosmo u poziciju, napred se ne može, levo i desno takođe. Setih se čoveka koji nam je rekao još dok smo se raspitivali kako da dođemo do terminala da ćemo čekati na utovar najmanje 4-5 sati. Desno od mene neki beli kombi ne smem ni da gledam u pravcu vozaca očekujuci da mi drži predavanje u smislu mi smo ludi što čekamo a vi tu…
Posle nekoliko trenutaka covek me pozva i kroz prozor u ruci drzi cašu hladne koka kole nudeći mi da popijem. Posle mene sipao je i za mog saputnika, pomerio malo kombi unazad isto to je uradilo jos jedno vozilo dovoljno toliko da mozemo da nastavimo dalje. Hvala im.
Relativno kratka i brza vožnja i eto nas sa druge strane. Po silasku sa ferija skrećemo levo ka Bursi i našem sledećem prenoćištu pored jezera Kuş Lake, Баликесир, Турска. Jezero koje je stanište za bezbroj vrsta ptica i označeno kao deo svetske kulturne baštine. Pevanje ptica nismo čuli, ali su u štali nedaleko od nas konji cele noci tumarali uznemireni očekivanim nevremenom. Duvao je tako jak vetar da su naši šatori bili na ozbiljnom ispitu, koji su na svu sreću uspešno položili.Nebo nam je bilo naklonjeno, prošlo je samo sa vetrom koji je ubrzo prestao, a kiše nije ni bilo. Posle lepo prospavane noći dočekalo nss je sunčano jutro. Iskoristili smo priliku okupali se u bistroj jezerskoj vodi i sveži i odmorni nastavili put prema Antaliji.
U tih prvih 1.500 km od kuće do Antalije nisu ila predviđena razgledanja nikakvih znamenitosti, osim ako se usput naiđe na nešto interesantno, sve u svemu čista vožnja. Putevi se smenjuju po pitanju kvaliteta od perfektnih do loših, ali mi gutamo kilometre i približavamo se svom cilju, a to je Antalija. Na tom putu sam imao jedan pad odnosno motor mi je pri pristajanju pao. Nešto me je smorila vožnja, bilo dosta je i toplo i ustvari umorio sam se pa sam hteo u hladovini malo da se osvežim i odmorim. Put je dvosmeran ne nešto posebno širok, ali pregledan bez obzira na blagu krivinu gde sam zbog hlada nameravao da stanem. Prešao sam na levu stranu u hladovinu i u momentu da kažem pristajanja noga na koju sam se oslonio proklizala je na rizlu sa ivice puta, motor je izašao iz ravnoteže i uz sav moj napor da ga zadržim on je pao. U stvari pre bi se moglo reci samo se naslonio na levu stranu. Na svu sreću nije se ništa polomilo što je čista sreća, jer obično strada integrisani retrovizor ili kofer. Evropa je inace težak motor od oko 320 kg, plus dosta tovara na njoj tako da kad krene da pada teško je zaustaviti. Ta njena težina inače u voznji mi prija jer na bočni vetar koga ima dosta po turskim goletima skoro da ne reaguje pa tako teška uliva mi neku sigurnost prilikom vožnje.
Do Antalije smo imali još jedno prenoćište u nekom selu, zaboravio sam kako se zove. Selo kao selo, ali pominjem ga po jednoj intersantnoj stvari. Šta god smo pričali i mi i oni razumeli smo se. Naime o čemu se radi, svi u selu govore bugarski jezik. Celo selo je naseljeno Turcima koji su proterani iz Bugarske izmedju juna i septembra 1989 godine. Oko 340.000 Turaka tada je napustilo Bugarsku da bi se zatim njih 150.000 ponovo vratilo. Više puta smo se na dalje susretali sa takvim ljudima.
Istok istoka – TurskaIstok istoka – Turska
Šatori su nam blizu seoskih kuća, a i jedna lepo uređena česma nam je bila u blizini. Prilazili su nam neki meštani nudeći da nam naprave hranu. Mi smo to kulturno odbijali.
Antalija, kraj naše prve etape, etapa koja nam nije priredila nikakav poseban doživljaj osim same vožnje. Tražeći drugi kamp za prenoćište posto prvi koji smo pronašli zarastao je u korov i očigledno odavno nije u funkciji. Nabasasmo na jednog interesantnog coveka, kaže da je Holanđanin, a ime mu je Murat.
Nemam razloga da ne verujem u njegovo izjašnjavanje, ali njegovo Tursko poreklo je očigledno. Šarmantan i spreman na razgovor pogotovo sa devojkama i zenama koje tu prolaze. Zauzeo zasedu i “lovi”, tu se račvaju dve prometne pešačke staze i on je zauzeo busiju između. Inače u blizini mu je na ulici parkiran kampus u kome spava i kaže da je tu već 10 dana. Na obali smo mora, ali je obala dosta visoka tako da je prilaz moru nemoguć i razapinjanje šatora na plaži nije moguće. Razgovor sa njim smo započeli ustvari kako bi smo dobili neku informaciju o prenoćištu odnosno gde razapeti šatore. Ovde reče pokazujući na travnjak na kome se on upravo nalazi .Možete bilo gde ovde bez ikakvih problema. Bilo je tu malo više prometno za moj ukus, pa smo na sličnom travnjaku s druge strane ulice izmešteni od naroda manje – više počeli i ustvari montirali šatore osvrćući se pritom oko sebe da li nekom smetamo.
Najzad civilizacija u gradu pa makar i u šatoru. Umorni od puta brzo smo se uvukli svako u svoj šator i očekujući mirnu noć ubrzo zaspali. Međutim negde posle ponoći probudio me je zvuk vode prosute po mom satoru. To se noću baš jako čuje. Možda je nečija loša namera, uvod u nesto loše što će se dogoditi, bilo jep prvo što sam pomislio. Sinoć je mom drugaru prilazio neki čovek po njemu sumnjivog izgleda i nešto pričao dok sam bio odsutan. Onako budan ležeći u šatoru razmišljanje mi je ponovo prekinuo pljusak vode po šatoru. Nema više razmišljanja, izlazim napolje pa šta god da je. Dočekala me je voda sa svih strana u momentu sam bio sav mokar, voda je prskala po meni, po šatoru, a kako je i ulaz u sator bio otvoren i unutrašnjost nije bila pošteđena. Izašao je i moj drugar i počela je borba bajkeri protiv prskalica. Šta god nam je bilo pri ruci postavljali smo preko tih prskalica, neko ukrasno kamenje iz tog travnjaka po ivici staze nebili zaustavili napad. Trajala je ta borba neko vreme da bi kako je iznenada počelo tako i prestalo. Poprilično mokar i ja i stvari. Sve što sam mogao izneo sam napolje iz šatora, razapeo na ogradu da se suši. Sa spavanjem sam se oprostio, kuvam kafu i čekam jutro.To nespavanje sam iskoristio da zategnem zadnji amortizer, odnosno oprugu jer mi je za ovako natovaren motor bila slaba. Nekoliko puta u vožnji na neravninama čulo se pozadi pa sam makar to resio. Imalo je tu posla sic, oplate sve je moralo da se demontira. Prolazile su neke grupe momaka iz noćnog provoda, ali se nisu obazirali na mene kao i patrola žandarmerije koja je bacila pogled na razapete stvari radi sušenja, ali me je izignorisala i nastavila svojim putem. Turističko mesto, sezona, pa su sigurno navikli da viđaju svašta. Da, dužan sam objašnjene šta se ustvari desilo. Novi sistem navodnjavanja koji ja prvi put vidim, posle mi rekoše da toga i kod nas ima i da je to uobičajeno. Prskalice za zalivanje se ne vide i tek kada se pusti voda one izniknu iz zemlje i počnu prskanje. Kada se ugasi voda one opet potonu u travu ili zemlju, tako da ih mi nismo videli pri montiranju satora
Ono belo vozilo koje se naslucuje izmedju drveća je Murat i njegov kampus… Kako nevino i bajkovito deluje ovaj park zlotvor.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Današnja, peta etapa Dakar relija od Al’Ula do Ha’il vožena je specijala dužine 353 km, a ukupna dužina pete etape iznosila je 564 kilometara. Danas su se najbolje snašli vozači KTM -a i Husqvarne.
Na današnjoj etapi vozači su imali nešto više sreće da većinom etape preovlađuje pesak umesto nezgodne kamenite staze koja ih je pratila do sad. U ovim uslovima najbolje se snašao vozač fabričke KTM ekipe Tobi Prajs. Prajs je odneo pobedu na današnjoj etapi sa prednosti od 1 minut i 12 sekundi u odnosu na drugoplasiranog Pabla Kvintanilju na Husqvarni. Treće mesto pripalo je još jedno Husqvarninom vozaču, Andrev Shortu.
Vodeći u generalnom plasmanu i dalje je Riki Brabek na Hondi. Brabek je završio etapu na četvrtoj poziciji, 3 minuta i 3 sekunde iza prvoplasiranog Prajsa. Brabek i dalje vodi u generalnom plasmanu sa 9 minuta i 6 sekundi prednosti u odnosu na drugoplasiranog Prajsa.
Pablo Kvintanilja, peta etapa Dakar relija
U poslednje tri etape imali smo tri odustajanja konkurentnih vozača. Peta etapa nažalost bila je kobna za Sema Sanderlenda koji je doživeo pad na 187. kilometru i tom prilikom zadobio je povrede leđa i ramena te je prebačen u medicinski centar i neće nastaviti dalje takmičenje.
Gabor Sagmajster uspešno je priveo kraju i ovu etapu. Sagmajster je etapu završio na 107. poziciji sa 3 sata 18 minuta i 19 sekundi zaostatka.
Najbrža dama i dalje je Laia Sanz, koja je petu etapu završila na 26. pozicji, 28 minuta i 27 sekundi iza vodećeg Prajsa.
Generalni plasman vozača posle pete etape:
1 RICKY BRABEC MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 2 TOBY PRICE RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 09′ 06” 3 KEVIN BENAVIDES MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 + 00H 11′ 32” 4 PABLO QUINTANILLA ROCKSTAR ENERGY HUSQVARNA FACTORY RACING + 00H 16′ 01” 5 JOSE IGNACIO CORNEJO FLORIMO MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 + 00H 20′ 25” 6 MATTHIAS WALKNER RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 30′ 54” 7 JOAN BARREDA BORT MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 + 00H 31′ 24” 8 LUCIANO BENAVIDES RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 34′ 00” 9 SKYLER HOWES KLYMCIW RACING + 00H 49′ 47” 10 STEFAN SVITKO SLOVNAFT RALLY TEAM + 00H 56′ 53” ……. 108 GABOR SAGHMEISTER SAGHMEISTER TEAM + 15H 46′ 50”
Za diskusiju o ovogodišnjem Dakar reliju predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ovogodišnji Dakar reli sada je već ušao u svakodnevni ritam. Završena je i današnja, četvrta etapa u dužini od 672 km. Poput prethodnih etapa i ova je vozačima zadavala dosta poteškoća, pogotovo vozačima fabričke Yamaha ekipe.
Etapom su preovladavale deonice sa kamenitom podlogom, što se na ovom reliju pokazalo kao naporna prepreka za vozače. Posao je dodatno otežan i time što se mape za predstojeće rute daju vozačima neposredno pred start. Ovaj novi izazov naterao je vozače da se dodatno fokusiraju na brzo čitanje mapa i orijentaciju.
Na današnjoj etapi najbrži je bio vozač KTM -a, Sem Sanderlend. Međutim, pored toga što je etapu završio na prvoj poziciji, Sanderlend se suočio sa kaznom od 5 minuta koja je dodata na njegovo ukupno vreme. Sanderlend je kaznu dobio zbog prekoračenja brzine na jednoj od deonica.
Sem Sanderlend, Dakar reli, četvrta etapa Foto:KTM press
Zahvaljujući ovoj kazni, kao najbrži na etapi proglašen je Hose Ignacio Korneho Florimo, vozač fabričke Honde. Na drugom mestu našao se njegov timski kolega Kevin Benavides, dok je treće mesto zauzeo Ros Branč na KTM -u.
Riki Brabek završio je etapu na petoj poziciji sa zaostatkom od 2 minuta i 48 sekundi. Zahvaljujući konstantnoj vožnji, ali i kazni koju je Sanderlend dobio, Brabek je zadržao prvo mesto u generalnom plasmanu.
Gabor Sagmajster uspeo je da završi etapu na 114. poziciji sa zaostatkom od 3 časa 49 minuta i 14 sekundi i trentno zauzima 112. poziciju u generalnom plasmanu.
Najbrža dama i danas je bila Laia Sanz koja je etapu završila na odličnoj 25 poziciji sa zaostatkom od 20 minuta i 34 sekunde.
Fabrička Yamaha ekipa nema sreće na ovogodišnjem Dakar reliju. Posle odustajanja Van Beverena, od relija je odustao i Soultrajt posle povrede zadobijene prilikom pada.
1 JOSE IGNACIO CORNEJO FLORIMO MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 2 KEVIN BENAVIDES MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 + 00H 00′ 35” 3 ROSS BRANCH BAS DAKAR KTM RACING TEAM + 00H 00′ 55” 4 PAULO GONÇALVES HERO MOTOSPORTS TEAM RALLY + 00H 02′ 11” 5 RICKY BRABEC MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 + 00H 02′ 48” 6 TOBY PRICE RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 02′ 59” 7 JOHNNY AUBERT SHERCO TVS RALLY FACTORY + 00H 03′ 52” 8 SAM SUNDERLAND RED BULL KTM FACTORY TEAM + 00H 04′ 49” 9 SKYLER HOWES KLYMCIW RACING + 00H 04′ 52” 10 LORENZO SANTOLINO SHERCO TVS RALLY FACTORY + 00H 06′ 24” … 114. GABOR SAGHMEISTER SAGHMEISTER TEAM + 03H 49′ 14”
Za diskusiju o ovogodišnjem Dakar reliju predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dakar reli u pustinjama Saudijske Arabije polako se zahuktava. Vozači se polako navikavaju na teške uslove terena, a druga i treća etapa donele su neke nove pobednike i promene u vođstvu u generalnom plasmanu.
U današnjem izveštaju objedinićemo dešavanja sa druge i treće etape, koje nisu bile nimalo lake za vozače.
Druga etapa
Na drugoj etapi dužine 393 kilometara vozače je očekivala možda i najteža deonica što se tiče snalaženja sa navigacijom. Na ovogodišnjem Dakar reliju, vozački dobijaju knjige sa putanjom neposredno pre početka starta etape. Vozači moraju da se snalaze i da brzo rastumače mapu kako bi mogli što pre da stignu do kraja etape.
Druga etapa iznedrila je novog, neočekivanog pobednika etape. Najbrži drugog dana bio je Ros Branč na KTM -u koji je etapu završio ispred drugoplasiranog Sem Sanderlenda, takođe na KTM u, dok je kao trećeplasirani završio Pablo Kvintanilja na Husqvarni.
Gabor Sagmajster uspešno je završio i drugu etapu. Naš jedini predstavnik etapu je završio na 119. pozicji. Kakav je utisak sa druge etape možete čuti u intervijuu koji je za portal Plumrace dao lično Sagmajster posle završene etape:
Najbolje plasirani predstavnik među ženama bila je opet Laia Sanz. Sanz je već na početku etape doživela pad, ali srećom bez težih posledica. Posle pada brzo se vratila na motocikl i etapu je završila na 37. poziciji.
Treća etapa
Na trećoj, kružnoj etapi voženoj u dužini od 504 km, vozači su još jednom morali da savladaju navigaciju, ali i težak teren. Zbog raznih poteškoća sa GPS -om, etapa je na kraju skraćena na 427 km.
Najgore je prošao vozač fabričke Yamaha ekipe. Adrian van Beveren nažalost morao je da se povuče sa ovogodišnjeg relija posle pada koji ga je zadesio neposredno posle starta. Beveren je doživeo pad pri brzini od 120 km/h pri čemu je pao na desnu stranu i pri tome slomio ključnu kost.
Na ovoj etapi najbolje se snašao vozač fabričke Honde Riki Brabek koji je trijumfovao ispred dvojice svoih timskih kolega. Drugo mesto osvojio je Hose Ignacio, dok je trećeplasirani bio Kevin Benavides.
Najbrža žena na trećoj etapi opet je bila Laia Sanz koja je završila na 32. poziciji.
Naš jedini predstavnik Gabor Sagmajster etapu je završio na 114. poziciji i trenutno je 114. u generalnom poretku vozača.
Generalni plasman vozača posle treće etape:
1 RICKY BRABEC MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 10H 39′ 04” 2 KEVIN BENAVIDES MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 10H 43′ 47” + 00H 04′ 43” 3 MATTHIAS WALKNER RED BULL KTM FACTORY TEAM 10H 45′ 06” + 00H 06′ 02” 4 JOAN BARREDA BORT MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 10H 50′ 06” + 00H 11′ 02” 5 JOSE IGNACIO CORNEJO FLORIMO MONSTER ENERGY HONDA TEAM 2020 10H 50′ 23” + 00H 11′ 19” 6 TOBY PRICE RED BULL KTM FACTORY TEAM 10H 51′ 02” + 00H 11′ 58” 7 PABLO QUINTANILLA ROCKSTAR ENERGY HUSQVARNA FACTORY RACING 10H 51′ 41” + 00H 12′ 37” 8 LUCIANO BENAVIDES RED BULL KTM FACTORY TEAM 10H 53′ 24” + 00H 14′ 20” 9 SAM SUNDERLAND RED BULL KTM FACTORY TEAM 10H 56′ 14” + 00H 17′ 10” 10 XAVIER DE SOULTRAIT MONSTER ENERGY YAMAHA RALLY TEAM 10H 58′ 59” + 00H 19′ 55” …. 114 GABOR SAGHMEISTER SAGHMEISTER TEAM 18H 44′ 12” + 08H 05′ 08”
Za diskusiju o ovogodišnjem Dakar reliju predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Juče je u pustinji Džeda u Saudijskoj Arabiji startovao Dakar reli, koji se sa tla Južne Amerike preselio u Aziju. Prva etapa ovogodišnjeg izdanja Dakar relija počelo je u jakom ritmu, a posle prve etape duge 752 km, u vođstvu je prošlogodišnji šampion Tobi Prajs.
Prajs na KTM – u odlično je startovao etapu i pored malog tehničkog problema uspeo je etapu da završi na prvom mestu. Prajs je imao problema sa čitačem mape koji se bukvalno polomio, ali je srećom uspeo da se orijentiše zahvaljujući Matiasu Walkneru kojeg je sustigao i koji mu je služio kao vodič. Pri kraju etape, Prajs je uspeo da pretekne i Walknera i da etapu završi na prvoj pozicij. Međutim, Prajs je dobio kaznu od 2 minuta, ali je opet uspeo da ostane na prvoj poziciji sa minimalnom prednosti od 5 sekundi u odnosu na drugoplasiranog Riki Brabeka na Hondi.
Treće mesto na prvoj etapi pripalo je Prajsovom timskom kolegi, Matijasu Walkneru. Walkner je završio etapu za zaostatkom od 40 sekundi za svojim timskim kolegom.
Gabor Sagmajster završio je etapu na 126. poziciji. Sagmajster je imao problema sa navigacijom, ali je srećom uspeo da završi ovu tešku etapu i stura ga čeka novi izazov. Sagmajster je etapu završio bez tehničkih problema sa motociklom.
Veoma dobar plasman na prvoj etapi ostvalira je i dama Laim Sanz koja je etapu završila na odličnoj 20. poziciji.
Laia Sanz, prva etapa Dakar relija
Saudijska Arabija pokazala se kao izuzetno težak teren, kako za vozače motocikala, tako i za ostale kategorije. Prema svemu sudeći druga etapa biće još zahtevnija te verujemo da će ovogodišnji Dakar reli biti itekako zanimljiv.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Za početak godine, odabrali smo jedan putopis kroz prelepe predele Irske. Putopis je lagan, uglavnom u slikama i napravio ga je naš član foruma Nemo. Irska je prelepa zemlja, uživajte u putopisu!
Irska 2018 – rezime putovanja
Za »glavno« putovanje u 2018 izabrao sam Irsku. Da, »onu« Irsku…
Krenuo sam početkom avgusta, za vreme velikih vrućina. Baš zbog toga krenuo sam iz Ljubljane već u tri ujutro. Bila je to dobra odluka. Preko Italije sam vozio bez problema, temperatura nikada se nije popela iznad 24 stepeni. Vožnja u pravcu zapada bila je bez zastoja, a u suprotnom pravcu stojeća kolona do sredine Val Padane, ferragosto. Dok je još bio mrak bio sam oprezan na mnogobrojne »Švajcarce«, oni su za sobom imali celu noć vožnje, vraćajući se iz Balkana pa je poneki auto s vremena na vreme »zalutao« levo.
Jureći po autoputu, nehotice skrenu mi pažnju različiti mirisi, oni su se menjali na svakih nekoliko kilometara. Bili su to mirisi štala, farmi, đubreta. Jutarnja sumaglica i vlaga još su povećavali intenzitet (neugodnih) mirisa. Samo ponekad ušao sam u miris kroasona koji će se za sat vremena naći na policama trgovina.
Oko 9 bio sam u Torinu, Francuska je bila sve bliže. Prošao sam talijanski Sestriere i kasnije, već u Francuskoj, nekolicinu manjih prevoja po izvrsnom asfaltu i po ugodnoj temperaturi. Spust do Grenobla popratile su visoke temperature, do 39 stepeni. U dolini skinuo sam kožno moto odelo i produžio u majici i kratkim pantalonama. Vozio sam preko nekoliko nacijonalnih parkova osrednje Francuske tražeći više predele, kako bi na taj naćin spuštao »radnu« temperaturu.
Krajem dana nakon pređenih oko 1000 km, poćeo sam tražiti kamp. Provo pogledam na Garmin, zatim proverim na Booking. Moulin Brulé izgleda OK, odem tamo. Bio je to mali privatni kamp, gazda mi kaže, da su »occupé«, ali mi izađe u susret i odredi mi mesto ispod jelke, uz potok. Lepo i jeftino, 11€ kempiranje + dva piva.
U sličnom stilu sledeći dan sam preko centralne Francuske vozio prema zapadu i u Bordeauxu korenuo prema severu. Usput sam napravio pauzu i pratio moto GP utrku.
Posetio sam La Rochelle, nautičku meku Francuske i vozio uz atlantsku obalu prema prelepoj Bretanji. Prošao sam nekoliko simpatičnih turističko-ribarskih naselja (Pornic, Audierne…). Bilo je interesantno videti nasukane brodove. Naime, razlika između plime i oseke u tom delu Francuske iznosi 55-10 metara zbog toga brodovi dva puta u 24 sata nasukaju se.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Redakcija Bjbikers magazina želi vam srećnu predstojeću 2020. godinu! Želimo da sledeće godine u zdravlju i sreći pređete mnogo bezbednih kilometara i da vam rezervoar uvek bude pun!
Sledeće godine potrudićemo se da vas i dalje svakog dana opuštamo uz tekstove koje predano i sa ljubavlju pripremamo za vas. Još jednom, srećna vam nova 2020. godina!
Ukoliko ste strastveni zaljubljenik u duga putovanja motociklom, imamo odličan tekst za vas! Predstavljamo vam Dainese Antartica jaknu i pantalone koje su sa Velimirom Batom Bjelanovićem prešle put dug 21.400 km u trajanju od 44 dana. Bata je tokom tog puta prešao put od Srbije do Mongolije i nazad, te tokom svoje avanture prošao je kroz sva četiri godišnja doba. Kroz kraću verziju Batine priče opisaćemo vam kako se pokazala Dainese Antartica jakna u avanturi kroz Mongoliju.
Za uživanje prilikom svakodnevne vožnje motocikla potrebna je dobra oprema. Međutim, za avanture, tj. duga i zahtevna putovanja potrebna je najkvalitetnija moguća oprema. Bata je na svom putovanju koristio Dainese Antartica jaknu i pantalone. Da ovo ne bude puko opisivanje opreme, prenećemo vam deo Batine avanture i njegove utiske o ovoj odličnoj opremi. Na svom putu, Bata je prešao predele poput Sibira, Palmira, Mongolije. Savladavao je nadmorske visine i do 4.655 metara. Prolazio je kroz kišu, sneg, grad. Lični utisak o tome kako je oprema izdržala sav taj napor, saznaćete u narednim redovima teksta direktno od Bate sa kojim smo u firmi Plattner u Novom Sadu popričali o njegovoj avanturi i iskustvu sa Dainese Antartica jakni i pantalonama.
Bato, kako si došao na ideju da kupiš upravo Daineze Antartika opremu?
B.B.: Mesec dana pre polaska na put shvatio sam da mi je za ovaj put potrebnija ozbiljnija oprema od one koju sam u tom trenutku imao. Obratio sam se Plattner Motors firmi. Ljubazno osoblje u Platneru mi je maksimalno izašlo u susret, kako sa savetima tako i sa podrškom za moje putovanje. Osoblje je saslušalo moje pomalo zahtevne ideje, jer je bilo potrebno spojiti sve u jednoj opremi. Bilo je potrebno odabrati opremu koja bi se pokazala odlično i na vožnji kroz stepu u kojoj temperature dostižu i do 40°C, ali i pri vožnjama kroz planine na kojim se temperatura spuštala i na 0°C. Teško je bilo pronaći odelo u kojem će se objediniti bukvalno sve, počev od toga da pruža dobru zaštitu od vetra i zime, a opet da bude prijatno pri visokim temperaturama.
Tako smo analizom mojih potreba došli do odluke da uzmem odelo Dainese Antartica koje pored zaštite od vremenskih nepogoda pruža i odličnu zaštitu u slučaju da dođe do pada, što na moju sreću nisam imao prilike da isprobam. Osim toga, jakna i pantalone pružaju komfor, što je takođe bilo bitno jer sam svaki dan provodio u odelu, pa mi je bilo bitno da se osećam prijatno u njemu.
Kako se odelo pokazalo tokom putovanja?
B.B.: Kao što sam već rekao, bilo mi je bitno da imam odelo koje će zadovoljiti sve moje potrebe, jer zbog ostalog prtljaga koji sam nosio nije bilo prostora da ponesem više odela za svaku vremensku priliku. Nisam spomenuo da sam koristio i aktivni veš D-Core, takođe od Dainese –a koji se odlično pokazao naročito pri vožnji u hladnijim vremenskim uslovima.
Što se odela tiče, na nekim deonicama vozili smo na temperaturama od 1°C. Recimo na Altaju u Sibiru imali smo temperaturu od 1°C i sneg koji je padao priličnim intenzitetom. U toj situaciji i vožnji po snegu odelo je odradilo posao zaštitivši me od hladnoće i nijednog trenutka mi nije bilo hladno, što mi je uveliko olakšalo putovanje, jer sam mogao da se fokusiram samo na vožnju.
Odlučio sam se za svetlu boju odela, opet prema savetu ljudi iz Plattnera. Jeste da je svetla boja nezahvalnija iz razloga što se nakupljanja nečistoće tiče, ali se na svu sreću odelo dosta lako održava. Za svetlu boju sam se odlučio zbog odbijanja sunčevih zraka, jer pri vožnji kroz kazahstansku stepu, biti na temperaturi od 40°C uopšte nije naivno. Neke deonice su bile duge i do 1.000 km i mislim da sam u tim situacijama imao crno odelo, sigurno bih prokuvao. Ne mogu da kažem da je bilo idealno u tom odelu, sigurno da ima namenskih odela koja bi se bolje pokazala u toj situaciji, ali gledajući kompletnu situaciju, ovo odelo je bilo optimalno. Pri vožnji kroz stepu držao sam otvorene luftere na odelu što je uveliko olakšalo vožnju u tim uslovima.
Kako se odelo pokazalo u kišnim uslovima?
B.B.: Imao sam situaciju da me je u toku jednog dana pratila kiša tokom cele deonice duge 600 km. To je bilo na čuvenoj Trans-sibirskoj ruti. Tu sam imao priliku da doživim i vidim šta znači pravo nevreme. Dosta dugo putujem motociklima, ali to što sam tada doživeo nije mi se nikada pre u životu dogodilo. Tog dana planirao sam da izvezem rutu od 1.000 km, ali sam već posle 300 km rekao sebi da je u ovim uslovima nemoguće voziti. Mislio sam da ne može gore od toga, ali kako sam vozio vremenski uslovim postajali su još gori. Smenjivali su se kiša, jak vetar i na kraju grad. Na deonici na kojoj me je uhvatio grad, mislio sam da će mi polomiti sve na motociklu. Grad je bio veličine prepeličjeg jajeta, a nisam imao gde da se sklonim. Na sreću, odelo me je zaštitilo od nepogode, a da stvar bude još bolja, odelo nigde nije propustilo niti jednu kap vode! Pretpostavljam da je pod-jakna koja se nalazi ispod glavne jakne ublažila udare leda. Odelo ima laminantnu membranu zahvaljujući kojoj se omogućava da jakna omogućava telu da diše, a sa druge strane ne dozvoljava vodi da prodre unutar jakne.
Mogu da kažem da je jakna savršena što se tiče kišnih uslova. Ranije kada nisam imao Dainese Antartica jaknu na putovanja sam nosio kišna odela. Međutim sa ovom opremom zaista nema potrebe za kišnim odelom. Kišno odelo sam poneo za svaki slučaj, ali su mi u Krasnojarskoj ukrali to kišno odelo, tako da na toj deonici nisam ni imao, ali mi nije ni trebalo zato što je Dainese Antartica odradila odličan posao. Tokom putovanja sam koristio i Dainese Universe rukavice. Te rukavice su preporuka Dainese –a i upravo su kompatibilne za Dainese Antartica jaknom.
Kada se osvrneš na celo putovanje, kako si zadovoljan Dainese Antartica kompletom?
B.B.: Veoma sam zadovoljan. Opet kažem, za ovakvo putovanje na kojem se prolazi kroz velike temperaturne razlike i kroz razne vremenske nepogode poput jake kiše, snega, grada, visokih temperatura, mislim da ne postoji odelo bolje odelo koje će pružiti optimalnu zaštitu. Odelo poseduje i sve protektore kao i praktične džepove. Naročito mi je značilo to što je odelo posle svake kiše ostajalo suvo i za svaki novi dan je bilo spremno za put, a pri tome se lako održava i lako se skidaju nečistoće sa njega. Dainese Antartica odelo bih preporučio svakom ko se sprema na zahtevno putovanje.
O Dainese Antartica jakni
Antartica GORE TEX® jakna definiše nove standarde u izradi jakni i pomaže motociklistima prilikom istraživanja i avantura čak i u najhladnijim uslovima. Jakna je dizajnirana da pruži vrhunsku termalnu izolaciju i predstavlja vrhunsku odeću za suočavanje sa ekstremnim vremenskim uslovima, bez obzira na temperature. Zahvaljujući Dainese tehnologiji baziranoj na istraživanju NASA –e, napravljeno je odelo od laganih materijala, koje pruža vrhunsku zaštitu, a pri tome omogućava beskompromisni komfor.
Dainese Antartica jakna sastoji se i od pod-jakne koja služi da zaštiti vozača prilikom vožnje u hladnim uslovima. Pod-jakna se lako vadi ukoliko i moguće je nositi i van vožnje motociklom.
Laminirana GORE TEX® zaštitna školja pruža odličnu zaštitu, a rajsferšlus na grudima omogućava dobru ventilaciju prilikom visokih temperatura. Unutar jakne nalazi se podešavajući pojas zahvaljujući kojem se omogućava savršeno prilagođavanje jakne uz telo.
Spoljašnji džepovi napravljeni su tako da budu lako upotrebljivi prilikom vožnje. Jakna Dainese Antartica poseduje i takozvane S.T.O.P.® (Side Time-Saver Outer Pockets) džepove koji služe da se prilikom pauza od vožnje u njih lako mogu odložiti rukavice i neki sitniji predmeti.
U slučaju da dođe do pada, vozača štite Pro-Armor 2 štitnici leđa, zatim jakna poseduje i štitnike za ramena i laktove koji se lako mogu izvaditi. Takođe, na jakni se nalaze džepovi prilagođeni za ugradnju protektora za grudi.
Dainese Antartica je pravi izbor za sve avanturiste koji prelaze zavidne distance i koji ne biraju vremenske uslove za vožnju.
Ukoliko vam je potrebna bilo koja oprema za svakodnevnu vožnju motociklom, vožnju na stazi ili pak za duga putovanja, predlažemo vam da pogledate ponudu firme Plattner Motors. U njihovoj ponudi možete ponaći sve što vam je potrebno, a osim toga, Plattner Motors je i glavni uvoznik Yamahe za Srbiju.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
