Za ovaj sunčani oktobarski petak pripremili smo vam nove vesti iz protekle nedelje iz oblasti moto sporta i moto industrije. Uživajte u našem izboru.
Promene u MV Agusti
Velike promene po pitanju vlasništva i vođenja kompanije zadesile su MV Agustu. Od 1. oktobra 100% vlasništva MV Aguste prešlo je u ruke braće Sardarov koji su otkupili preostali udeo vlasništva od Đovanija Kastiljonija.
Timur Serdarov najavio je da MV Agusta planira da poveća proizvodnju na 25.000 motocikala godišnje, kao i da će se truditi da osvoje nova tržišta. Serdarov ima plan da MV Agusta proizvodi motocikle sa dvocilindričnim agregatima. Osim toga, u planu je i nastavka proizvodnje MV Agusta Brutale 1000 i Superveloce 800.
MV Agusta planira i da razvije pouzdanu servisnu mrežu širom sveta.
Ducati objavio datum održavanja WDW
Ducati sada već tradicionalno svake godine održava “Ducati nedelju” odnosno Ducati World Ducati Week. Sledeće godine WDW događaj održaće se od petka 17. jula do nedelje 19. jula. Ovo će biti 11. po redu WDW događaj, a očekuje se da će doći blizu 90.000 posetilaca.
Za sada se još ne zna ko će sve od zvučnih imena učestvovati u ovoj manifestaciji, ali će Ducati i ove informacije izneti uskoro.
Braziil u MotoGP kalendaru od 2022. godine
MotoGP šampionat ima tendenciju da u narednom periodu poveća broj trka u sezoni na 22 trke. Tako je ovih dana najavljeno da će MotoGP 2022. godine gostovati u Brazilu na novoj stazi Rio Motorpark. DORNA je već potpisala ugovor na 5 godina sa ovom stazom, tako da ćemo MotoGP gledati u Brazilu već za dve godine.
Leon Haslam odlazi iz Kawasakija
Dugo se nagađalo da bi Leon Haslam na kraju sezone mogao da ode iz fabričke Kawasaki ekipe. Ova nagađanja su pre par dana i zvanično potvrdiili iz Kawasakija. Još nije poznato gde će Haslam nastaviti svoju karijeru, ali se pretpostavlja da će ga zameniti Aleks Louz koji na kraju sezone završava sa angažmanom u Yamahi.
Ovo je sve što se tiče našeg izbora vesti iz protekle nedelje. Sledećeg petka očekujte nov izbor najbitnijih vesti iz moto sporta i moto industrije.
Da biste bili u toku sa vestima iz moto sporta, predlažemo i da pratite našu temu na forumu vezanu za moto sport.
Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!
Za ovaj petak smo za vas izdvojili jedan fantastičan putopis našeg forumaša sa nadimkom AMomcil. On je napravio popriličnu turu u kojoj je obuhvaćena Evropa i malo Azije, za 14 dana i 9000 km, solo tura pravog avaturiste.
Svoju prvu ozbiljniju moto turu dokumentovao sam čim sam dobio A dozvolu, tamo još 2008-e godine.
U međuvremenu sam dosta putovao, uvek solo, krećući iz Osla, gde živim, izbrojao sam na motoru ukupno 35 zemalja Evrope. Međutim, pošto je prošlo nekoliko godina od poslednje, po Engleskoj, Škotskoj, Irskoj i Velsu, potrudio sam se da odem na najduži put do sada i uspeo da ga smestim u jedini slobodni vremenski prozor – kraj aprila, početak maja. Kako je to još sveže, rekoh da napišem brzo jedan mali putopis, jer inače ništa od toga, kao ni proteklih 10 godina..
Vrlo malo vremena sam proveo na planiranju puta. Zapravo, do par nedelja pred put nisam ni znao hoću li ići. Pre dve godine sam zamenio svog vernog V-Stroma 650 iz 2007 za još starijeg 2003 BMW R1150RT. Kažu to je motor za deke – super, taman za mene, godine teku.. Štos je što nije bio na poštenom servisu bar 5 godina, pa nemam poverenja za veći put. Gume dotrajale, servis lokalno jako skup..
Jako sam želeo ponovo na put, ali puno obaveza i na poslu i u porodici, malo vremena, dvoje manje dece, troškovi, nije izgledalo realno. Međutim, upravo mi je draga početkom aprila rekla “Jao što si dosadan i nervozan, samo kukaš i uzdišeš okolo, idi već jednom na taj *ˇ&$ put, ostavi nas malo same, a prijaće ti.”. Teška srca, nekako se nagovorih i grubi plan je brzo napravljen.
Dogovorio sam servis u Beogradu kod dva sjajna momka, Baneta i Peđe. Međutim, teško je bilo sigurno nabaviti gume koje sam baš želeo (Michellin Pilot Road 4 GT), pa sam odlučio da nove gume i neke delove nabavim usput. To se međutim malo iskomplikovalo, jer se baš tih dana u većini Evrope slavio Uskrs, pa se nije radilo. Na kraju sam našao gume i delove u Češkoj, u Liberecu, u jednoj firmi od koje sam već uzimao delove za Suzukija na ranijem putu za Beograd, još 2012-e. Našli smo i servis koji će gume montirati.
Imam već dosta iskustva sa dužim turama, ali su me neke stvari brinule.
Brinulo me je najviše sedište. Na V-Stromu je bilo krajnje neudobno na dužim turama, pa sam dugo koristio Airhawk (specijalan vazdušni jastuk), a onda mi je novo sedište uradio Boban iz Beograda i ono je bilo sjajno. Tada sam Airhawk poklonio prijatelju i sada sam ga se uželeo ponovo. RT sam kupio u Stavangeru i vozio ga nekih 500km do kuće uz muke u zadnjici. Bilo bi divno ako bi Boban mogao da mi uradi i sada novo sedište!
Nisam imao ni tankbag – torbu koja sedi na rezervoaru – na koji sam navikao. Brinulo me i da li ću imati dovoljno mesta u koferima, koji su delovali manji od Givijevih. BMW R1150RT ima jedno zgodno spremište pod ključem sa leve strane, pa je to moralo da zameni tankbag. Ako bude frka, računao sam da bi mogao da stignem do Luisa u Beču, pa tamo da uzmem nešto.
BMW koferi sa strane su ispali veći nego što sam očekivao i uspeo sam sve da spakujem u njih. U jednom je bio sav veš, pantalone i sl, u drugom termo postava opreme, ulje, cipele, topla garderoba, ekstra rukavice i sl. U gornjem koferu samo laptop (radiću 4 dana u Beogradu). Znam da će mi tu trebati prostora za vodu, možda neku hranu i sl.
Pošto sam se tesno spakovao, nešto je moralo otpasti. Iako mnogo volim fotografiju, a imam i solidnu foto opremu, ovog puta sam za fotografisanje poneo jedino telefon – Samsung S9.
Imao sam 15-ak dana do puta a znao sam da nisam u dobroj formi. Pre 20 godina sam operisao diskus herniju, izvađen mi je jedan disk, pa imam hronične probleme sa leđima. Na jednom od ranijih putovanja mi je kod Sankt Petersburga čak bio i napukao leđni mišić, tokom vožnje. Zato sam svako jutro do puta koristio za pola sata do sat vežbanja – trbušnjaci, leđa, istezanja, sklekovi.. Rekoh, šta je tu je, krenuću pa videti kako se osećam.
To bi bilo to, spreman sam za put koliko se može, idemo!
Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura: Prvi dan (18.04.2019)
Krenuo sam oko 11 sati. Imao sam kartu za trajekt Trelleborg (sam jug Švedske) – Roštok (Nemačka) u 22h večeras. Ali mora se biti tamo sat ranije, pa imam 10 sati za oko 600km. Kada sam krenuo bilo je samo 7-8 stepeni, međutim bilo je sunčano, temperatura je rasla i ubrzo sam skinuo termo postavu iz jakne. Auto put, bez mnogo gužve, brzo se ide. Neradni dan u Norveškoj, ali radni u Švedskoj i to se malo oseti, više vozila. Zastao sam duže, da nešto pojedem i prošetam se u Švedskom gradiću Landskruna, blizu krajnjeg cilja.
Mesto ima lep stari centar sa srednjovekovnom tvrđavom iz 16-og veka. Na okolnim panelima učim da je tada grad bio deo Danske, a tek da je kasnije osvojen i pripojen Švedskoj.
Posle ugodne i duže šetnje i još ugodnije večere u kineskom restoranu, krenuo sam dalje. Davno sam još naučio da je kada se ceo dan provodi “u sedlu”, mnogo bitno imati bar jednu dugu i aktivnu šetnju. Tada pokušavam da hodam što više i u jačem tempu, da se mišići leđa dobro zagreju i prokrve. Tako sam i ovog puta sigurno prošao bar 3-4 kilometara i obišao ceo stari centar.
Brzo sam stigao do trajekta u Treleborgu, oko 20:45. Jednom drugom prilikom sam u istu ovu luku stigao svega 15 minuta pre polaska trajekta. 600 km i samo 10-15 minuta fore na kraju – bilo je tesno i stresno, ali su me ipak pustili. Nisam hteo da izazivam sudbinu, pa sam ovog puta stigao mnogo ranije. I požalio sam. Ubrzo je postalo dosta hladno, 6-7 C, plus vetrovito. Nisam imao gde da sednem, pa sam stajao, vrteo se okolo, grejao kako znam. Pustili su me na trajekt tek posle sat vremena i odmah smo i krenuli. Noć je bila mirna i srećom bez mnogo ljuljanja.
Drugi dan (19.04.2019)
Trajekt je rano pristao, oko 7 ujutru. Krenuo sam pravo ka Berlinu i tamo proveo par sati. Lepa prednost kod putovanja motorom, u odnosu na automobil, je što se u principu možete vrlo lako parkirati u samom centru. Tako na svojim putovanjima uglavnom obiđem jedan do dva interesantna grada dnevno, odem pravo u centar i prošetam se par sati. Dva sata ne zvuče mnogo, ali uz malo iskustva može se jako puno obići i videti za to vreme. Plus je hodanje vrlo važno za zagrevanje i rastezanje mišića leđa, što sam već napomenuo.
Berlin je veliki, metropolitski grad i odiše nekom tolerantnom atmosferom.
Centar Berlina prelep, pun ljudi. Čeka se neka crkvena povorka, Veliki je Petak. Obilazim uobičajena mesta – Rajhstag, mesto Hitlerovog bunkera, Branderburšku kapiju, Checkpoint Charlie, ostatke Berlinskog Zida, ali tumarajući okolo nailazim i na spomenik Marksu i Engelsu, kao i muzej posvećen Ampelmanu, figurici na pešačkim prelazima koja ima svoju priču. Takođe nailazim i na muzej posvećen Trabantu i još neke interesantne spomenike posvećene drugom svetskom ratu.
Dan je bio vrlo sunčan i topao, ja sam puno hodao, a još uvek imao na sebi termo postavu u pantalonama. Na ranijim putovanjima sam znao da u top koferu držim bermude i sandale, pa da se presvučem leti kada želim da se duže prošetam. To ima smisla, jer se generalno morate obući za auto put i velike brzine, a to je previše garderobe leti po vrućini u gradu. Ovog puta se nisam tako organizovao, jer nisam mislio da će biti tako toplo, a plus mi je 17-inčni laptop uzeo dosta mesta u gornjem koferu. To će doneti neke neočekivane probleme..
Vreme je da se ide dalje. Odlučio sam da svratim u Drezden. Tu mi je pomogao Google Map. Video sam da je Drezden usput, znam nešto o njemu, imam vremena do Libereca.. Google Map mi je inače najvažnija aplikacija na putu. Nemam roaming u Evropi, pa onda mogu da ga koristim po volji. Sem navigacije, pomaže i da se nađu interesantna mesta u okolini. Npr. picerija ili mesto Hitlerovog bunkera. Ranije sam morao da koristim offline mape i TomTom aplikaciju, ovako je mnogo zgodnije.
Drezden je jako ošetećen u savezničkom bombardovanju ’45-e, ali je stari centar grada kasnije lepo obnovljen. Sasvim slučajno sam parkirao odmah pored Zwinger parka (https://en.wikipedia.org/wiki/Zwinger_(Dresden)). Kad sam parkirao primetio sam da mi se desni cilindar od viljuške vrlo sjaji. Pogledao sam malo bolje i video da je je simring propao i da je počelo da curi hidraulično ulje. I to dosta. Odmah sam zvao Baneta, nemaju semringe i nema vremena da se nabave. Zovem odmah i Čehe, ne rade, jasno Veliki Petak je… Šta sada, stići ću do Beograda, ali ceo nastavak puta je pod znakom pitanja?! Dok razmišljam kome sada da se obratim, stiže poruka od Baneta – „Nema frke, nabavili su jedan komplet, sve OK“. Uf, olakšanje!!
Sav sretan krenuo sam sa obilaskom od Zwingera i centar mi se jako dopao – pun je starih zdanja, lepih crkava i trgova. Međutim, posle jednog sata shvatam da ne mogu više da hodam (opet onaj problem iz Berlina). Vreme je da se malo sedne, lep stari restoran. Otvaram drugu najvažniju aplikaciju, Booking.com i bukiram smeštaj u Liberecu, vrlo blizu servisa gde me čekaju gume. Stiže račun za kolu i čašu vode – 7 evra. Centar grada… Idemo dalje.
Put do Libereca je bio jako lep, kroz Češka sela i brda. Lep predeo, sve deluje vrlo uređeno, da nisam znao gde sam, mislio bih da sam negde u Bavarskoj. Kad sam došao do Libereca, vreme je da mi GoogleMap pomogne da nađem pansion. Standardna procedura – slušalice u uši i gospođa sa Googla mi šapuće na uvce kuda tačno da stignem – „za dve stotine metara, skrenite desno“.
Navigacija je jedini razlog zašto mi malo nestodaje tankbag – kada si blizu može se staviti telefon u gornji prozirni džep i onda tu i tamo gvirnuti, da se proveri put. To je posebno bitno kod kružnih tokova i nekih višestrukih raskrsnica. „Izađite na 3. izlazu“ – uh, ček, jel ovo bio 2. izlaz ili samo ulaz na parking? Jedan pogrešan izlaz me je kasnije na putu koštao skoro pola sata, ali o tom kasnije.
Sa druge strane, bez tankbaga se lakše puni gorivo i ničeg nema da smeta, nije loše ispalo.
Pansion u Liberecu i starija ljubazna gospođa koja ne zna reč engleskog. Ne, ja ne znam nemački. Hajde onda svako svoj jezik i da vidimo koliko su srpski i češki slični. Nije loše ispalo. Shvata moj problem (onaj iz Berlina i Drezdena) i brzo nalazi jednu teglicu dečjeg pudera. Děkuji, madam.
Sada nešto za večeru, ali nemaju restoran, a pansion je u sred ničega. Ima, kaže, fin restoran u blizini, 15 minuta hoda. Popio bih rado par čeških piva uz klopu. Ali 2×15 minuta pešačenja? Veče je jako ugodno, međutim šta ćemo sa onom mukom? Puder pomaže, ali šta ako se pogorša?
Teška srca ipak idem motorom na večeru, ništa od hladnog piva, makar večeras. Jednom sam samo, jako davno, u Novom Sadu, popio jedno malo pivo (još mislim da je bilo neko limunada pivo sa 2-3% alkohola). Čim sam krenuo da vozim, osetio sam i te kako razliku. Nikad više ni liznuo nisam alkohol kada se vozi.
Nastavak putopisa ” Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura ” možete pročitati u temi na forumu.
Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!
Jedna bitna stvar koju neki motociklisti često zapostavljaju je zaštitna oprema. U ovom tekst podsetićemo se koja je to najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom.
Velika većina motociklista pravi grešku tako što prvo skuplja novac za kupovinu motocikla, pa onda opremu od onoga šta ostane u novčaniku. Često zaboravljamo da nas upravo jakna, pantalone, rukavice i naravno kaciga čuvaju prvenstveno od lakših, ali često i od težih povreda.
U ovo tekstu opisaćemo komade opreme za koje smatramo da su neophodni za svakodnevnu vožnju, nezavisno od toga šta slovo zakona kaže.
KACIGA
Na prvo mesto svakako stavljamo kacigu koja glavu čuva! Po gradu često možemo videti da neko vozi motocikl ili skuter bez kacige. To je zaista velika greška jer predstavlja nepotrebno dodatno izlaganje riziku od povrede prilikom pada. Prvo da krenemo od najbanalnije stvari zbog koje treba nositi kacigu. Svaki tip kacige (full face, jet, flip up) poseduje vizir, a zašto je vizir bitan objasniću vam na praktičnom primeru.
Kad vozite motocikl postoji velika šansa da vam neki insekt uleti u oko, što može da vas omete u vožnji. Druga stvar zbog koje MORATE nositi kacigu je činjenica da je glava najosetljiviji deo tela i često je na udaru prilikom padom. Nezgodan pad sa bicikle vam može ugroziti život, ukoliko padnete nezgodno i glavom udarite u nešto. A zamislite tek posledicu potencijalnog pada sa daleko veće brzine kojom se kreće motocikl u odnosu na bicikl.
Danas kacige više zaista nisu skupe i već za nekih 12.000 dinara možete nabaviti sasvim solidnu kacigu koja je CE homologovana i koja će vas čuvati.
Čak iako posedujete neku stariju kacigu, imajte na umu da proizvođači preporučuju zamenu kaciga posle 5 godina, a u slučaju da je kaciga doživela udarac potrebno je momentalno zameniti.
JAKNA
Drugi bitan komad opreme je jakna. Jakne za motocikliste napravljene od izdržljivih materijala otpornih na cepanje prilikom klizanja po nekoj podlozi. Osim toga, gotovo sve jakne danas se proizvode sa protektorima na leđima, ramenima i laktovima.
Danas na tržištu možete pronaći jakne predviđene za letnje vreme, zimu, kišu, kao i kombinovane jakne sa postavom koja može skidati i po potrebi vratiti nazad.
Veoma je važno da znate i da vas neka kožna jakna koja nije predviđena za motocikle neće zaštiti u slučaju pada, najviše zbog nedostatka protektora, kao i zato što su drugačiji šavovi i tehnologija šivenja.
PANTALONE
Prema podacima iz centra za bolesti, kontrolu i prevenciju, motociklisti u 30% slučajeva zadobiju povrede nogu prilikom pada i zato ih je bitno zaštititi. Naročito su česte posekotine i ogrebotine prilikom pada motocikliste koji nije nosio odgovarajuće pantalone. Pantalone su kao i jakne napravljene od materijala otpornih na kidanje, a takođe sadrže protektore na kolenima i ojačanja kod kukova.
Još jedan benefit je taj što pantalone i jakna često mogu da se spoje putem rajferšlusa ili dugmadi. To je veoma dobro u slučaju da ako dođe do pada, jakna se neće podići i ostaviti telo nezaštićenim, a i pantalone će ostati na svom mestu.
RUKAVICE
Rukavice smo možda trebali staviti odmah posle jakne, ali šta je tu je. Prva refleksna stvar koju svaki vozač radi prilikom pada je da postavlja ruke da se zaštiti. Tu na udar odmah dolaze dlanovi i prsti koji u dodiru sa asfaltom momentalno ostaju bez kože, a neretko dolazi i do povrede zgloba.
Postoje razni tipovi rukavica koji uglavnom štite kožu od ogrebotina, a kvalitetnije rukavice imaju ojačanja u vidu slajdera od plastike ili titanijuma koji štite od povreda. Rukavice takođe fiksiraju i zglob kako prilikom pada ne bi došlo do preloma ili dislokacije.
OBUĆA
Najbezbednija obuća su čizme predviđene za motocikliste, ali je poželjno makar imati patike koje su takođe napravljene za vožnju motocikla. Moto obuća se razlikuje od klasične obuće najviše po tome što je izrađena od čvršćih materijala, a poseduje i ojačanja na bitnim mestima.
Kod duboke obuće dobra stvar je ta da štiti članak od izvrtanja, iskakanja iz mesta i od udara.
Čuvajte sebe i poštujte sebe!
Pored sve opreme bitno je da poštujete saobraćajne propise i da nosite opremu stalno. Oprema pomaže da se spasite težih povreda, ali zapamtite da vas čak ni najbolja i najkvalitetnija oprema ne može učini besmrtnim. Zato poštujte sebe i druge i trudite se da budete primeran vozač, pridržavajte sa saobraćajnih propisa i nosite opremu!
Tekst ” Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom ” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina.
Spominjanje MZ -a na našim prostorima momentalno budi nostalgiju kod velikog broja vozača. Da bi smo malo oživeli ovaj čuveni brend pred vama je priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji.
MZ je kao proizvođač motocikala bio je nadaleko poznat na prostorima bivše Jugoslavije. Za veliki broj tadašnjih zaljubljenika u motocikle modeli radne zapremine od 125 cm3 ili 250 cm3 bili su prvi ozbiljniji motocikli.
Jedna od stvari o kojoj se malo zna je to da je MZ zapravo prvi razvio pravi rezonantni auspuh koji je utemeljio osnove savremenih dvotaktnih motora koji su tada potisnuli četvorotaktnu konkurenciju i preuzeli primat na trkačkim stazama.
Ova priča je prilično dugačka, te ćemo pokušati da je dočaramo što sažetije i tačnije i nećemo previše zalaziti u neke tehničke detalja, to ćemo ostaviti za neki drugi put. Ovo puta bavićemo se samo zanimljivom periodu, događajima i ljudima koji su bukvalno odredili tok istorije MZ –a, ali i dvotaktnih agregata generalno.
Za ovu priču najvažnija su nam dva čoveka. Prvi se zvao Valter Kaden (Walter Kaaden), a drugi se zvao Ernst Degner.
Valter Kaden je u mladosti završio tehničku akademiju, a za vreme Drugog Svetskog rata radio je na proizvodnji raketa i dizajnirao je HS293 koji je bio radio-vođeni projektil. Kruže i sumnjive informacije da je radio i na V1 i V2 projektilima što ipak nije tačno.
Ono što povezuje Kadena i motocikle je to što je njegov otac radio u DKW fabrici. Posle završetka rata, Kaden je odlučio da ostane u Istočnoj Nemačkoj. Kadena je otac vodio na Nirburging kada je imao samo osam godina. Trkanje mu je ostalo u krvi i posle rata je napravio svoj trkački motocikl na bazi DKW RT 125 modela. Zbog svog velikog iskustva u pravljenju trkakčih motocikala, MZ upošljava Kadena na trkačkom projektu MZ –a.
Walter Kaden
Rezonantan auspuh nije bio ništa novo krajem pedesetih godina, ali nije bio ništa posebno niti je činio dvotaktne motore naročito snažnim. Kaden je taj koji je prvi ozbiljnije radio na razvoju rezonantnog auspuha. Glavni problem dvotaktnih motora je taj što deo goriva izbacuju kroz auspuh umesto da se sagori što ih je činilo izuzetno neefikasnima.
Kaden je znao da ako nađe način da agregat sagori više goriva, uspeće da se nosi sa četvorotaktnim motorima. Jedini priliku video je u rezonantnom auspuhu. Preko podpritiska koji vlada u auspuhu deo nesagorelog goriva uspe da se vrati u cilindar gde se prilikom sledeće faze sabijanja klipa sagori.
Rezonantni auspuh i usis preko roto-diska bili su glavni aduti Kadena za stvaranje pobedničkog motocikla. U početku je snaga agregat po litri radne zapremine iznosila 100 KS/l da bi u završnoj fazi razvoja snaga skočila na 200 KS/l. Nemojte da mislite da se radio o ukupnoj snazi motocikla, već je to snaga agregata po litri zapremine.
Ako ćemo da pojednostavimo stvari, trkački Kadenov MZ od 125 cm3 u početku je isporučivao oko 10 KS da bi na svom vrhuncu snaga iznosila oko 25 KS. Obratite pažnju da govorimo o 1961. godini.
Sada kada je imao solidan motor, MZ –u i Kadenu je trebao vozač koji je sposoban da dotera motor do šampionske titule. MZ je u tom trenutku želeo titulu u veoma konkurentnoj kategoriji od 125 cm3.
Pogodan vozač za MZ bio je Ernst Degner (Ernst Degner). Osim što je bio veoma dobar vozač, Degner je bio i izuzetno tehnički potkovan i bio je uključen u sam razvoj kompletnog motocikla. Degnera je lično zapazio i doveo Valter Kaden 1956. godine.
Degner je već 1957. godine osvojio šampionat Istočne Nemačke tako što je pobedio na 11 od 14 trka. Sledeće godine Degner i MZ nastupali su u svetskom šampionatu u klasi od 125 cm3, a prvu pobedu zabeležili su 1959. godine na Monci.
1960. godina nije dobro počela za Degnera. Pao je na uvodnom treningu pred TT trku i povredio se. Na sreću, uspeo je da se vrati i zabeleži pobedu na trci u Belgiji. Zahvaljujući ovoj pobedi završio je na trećem mestu u šampionatu.
Ključna godina za MZ bila je 1961. Degner se borio za šampionsku titulu sa Tom Filisu koji je tada vozio za Hondu. Trka u Švedskoj bila je presudna za šampionat jer je na toj trci Degner mogao da potvrdi titulu šampiona. Sve što je bilo potrebno je da završi trku ispred Filisa.
Međutim problem sa motorom omeo je Degnera i MZ da potvrde titulu, ali su imali sreće jer je Filis završio trku na šestoj poziciji, te se borba za titulu prenela na poslednju trku u Argentini.
Na žalost po MZ i celu ovu priču, trka u Švedskoj je bila poslednja zajednička trka za MZ i Degnera. Uoči trkačkog vikenda u Švedskoj, Degner je organizovao da se njegova žena i sin prebace iz Istočne u Zapadnu Nemačku zbog boljih uslova za život. Sam Degner je posle trke u Švedskoj takođe prebegao.
Kada su u MZ –u saznali za to optužili su Degnera da je sabotirao agregat i trku. Degner je posle pokušao da nastupi na trci u Argentini za EMC u pokušaju da osvoji titulu za sebe. Delovi ECM koji su putovali za Argentinu misteriozno nisu stigli na vreme i Degner nije uspeo da osvoji titulu te je ona otišla u ruke Tom Filisu i Hondi.
Degner je 1962. godine prešao u Suzuki koji je gotovo preko noći postao konkurentan među dvotaknom konkurencijom. Prema priči, Degner je pokrao planove rezonantnog auspuha i još mnoge druge tehničke stvari koje je MZ činilo konkurentnim. Čak i da Degner nije pokrao planove imao je dovoljno znanja da sve prenese Japancima budući da je učestvovao u razvoju od samog početka.
Suzuki i Degner su 1962. godine osvojili titulu u klasi od 50 cm3. Degnerova karijera zatim je krenula tragični tokom. Tokom trke na stazi Suzuka u Japanu 1963. godine Degner je pao pri čemu se njegov motocikl zapalio i Degnera je zahvatio plamen. Tom prilikom zadobio je teške opekotine. Vratio se trkanju, ali tek sledeće sezone kada je zabeležio pobedu u klasi od 125 cm3 baš na trci u Japanu.
Povukao se iz trkanja 1966. godine, a između 1964. i 1966. godine zabeležio je još tri pobede.
Ernst Degner preminuo je 1981. godine pod još nerazjašnjenim okolnostima. Priča se da je umro od posledice lekova koje je morao da pije zbog posledica opekotina, a kruži priča da ga je ubila tajna policija Istočne Nemačke jer mu nikad nisu oprostili izdaju.
MZ posle 1961. godine i Degnera više nikad nije bio blizu osvajanja titule u bilo kojoj klasi svetskog šampionata.
Prava je šteta što se priča oko MZ –a i njihovih uspeha završila na ovakav način. Zauvek će ostati pitanje da li bi MZ bio fabrika poput Dukatija, KTM – a ili nekih drugih evropskih proizvođača samo da njihov mukotrpan rad nije otišao u ruke konkurencije i da su osvojili šampionsku titulu te godine.
Tekst “Priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina.
Utiske i komentare u vezi sa brojem 5 našeg časopisa možete ostaviti u temi na forumu.
Tajland nam je doneo novog (starog) MotoGP šampiona. Mark Markez uspeo je u velikom stilu da odbrani MotoGP titulu posle borbe do poslednje krivine.
Pre nego što stignemo do MotoGP trke, valja krenuti redom od Moto3 šampionata.
Moto3 trka protekla je u svom klasičnom borbenom duhu, gde se pobednik nije znao do poslednje krivine. Sa pol pozicije startovao je Ćelestino Vieti, a ubrzo posle starta vodeću grupu sačiinjavalo je oko 10 vozača.
Najsnalažljiviji u vodećoj grupi bili su Lorenco Dala Porta, Ramirez, Lopez, Minjo i još par vozača poput Kaneta, Suzukija i Mekfija. Ova trojica koju sam poslednje nabrojao su nažalost završili trku padom posle kontakta koji je izazvao Darijen Binder.
Kako je trka odmicala tako su se za pobedu borili Dala Porta, Ramriez i Lopez, a tokom trke se približio i Arenas. Veoma brzi u završnici bili su Minjo i Ogura, ali su njih dvojica pali u samoj završnici zbog greške Minja.
Pobednik trke odlučio se u poslednjoj krivini kada je Dala Porta pokušao da prestigne Arenasa koji se odlično odbranio upisavši prvu pobedu u sezoni. Treće mesto pripalo je Lopezu.
Rezultati Moto3 trke
Na Moto2 trci sa pol pozicije je odlično startovao Aleks Markez. Posle prvog kruga iza njega su vozili Nagašima, Luka Marini, Gardner i Fernandez. Mariniju je bilo potrebno par krugova da prestigne Markeza. Kada ga je jednom prestigao Marini se nije više okretao iza sebe i na kraju je upisao prvu pobedu u ovoj sezoni.
Iker Lekuona je takođe imao odličnu trku. Dobro se namučio da prestigne Markeza za drugu poziciju. Markeza je odmah posle Lekuone prestigao i Binder. Posle izgubljene druge i treće pozicije Markez se našao u borbi sa Fernandezom za četvrto mesto. Fernandez je nekoliko puta bio veoma blizu da padne sa motocikla, ali je na pet krugova pre kraja trke uspeo da prestigne Markeza.
Iker Lekuona je nažalost po njega izgubio drugu poziciju u poslednjoj krivini poslednjeg kruga trke. Bred Binder je uspeo da ga prestigne u poslednjem trenutku.
Rezultati Moto2 trke
Prvi deo MotoGP trke bio je prilično nezanimljiv. Fabio Kvartararo startovao je odlično sa pol pozicije, a Markez ga je od početka trke pratio u stopu. Vinjales je celu trku proveo na trećoj poziciji upisavši novi podijum.
Markez je celu trku proveo “na točak” Kvartararu koji je trku odvezao bez greške. Markez je imao šampionsku titulu u džepu, budući da je Doviciozo bio daleko iza njega na četvrtom mestu.
Na dva kruga pre kraja Markez je rešio da pokuša da prestigne Kvartarara. Počela je borba između njih dvojice koja je kulminirala time što je Kvartararo pokušao da prestigne Markeza u poslednjoj krivini, ali je Markez uspeo da prođe sa unutršanje strane čime je upisao još jednu pobedu ujedno došavši do nove, osme titule šampiona. Kvartararu je još jednom pripala druga pozicija, ali je Francuz pokazao veliko srce.
Rezultati MotoGP trke
Sledeća trka vozi se za dve nedelje u Japanu na stazi Motegi.
Za diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na Tajlandu predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!
Stigli smo do kraja još jedne radne nedelje. Donosimo vam nove moto vesti iz protekle nedeljekoje se tiču moto sporta i moto industrije.
KTM sprema nove modele do 500 ccm
Ovu vest smo već ranije objavljivali u nekom od naših izdanja odabranih vesti. Ovog puta došli smo do informacije o tome se modeli spremaju, a koristiće dvocilindrične redne agregate sa radnom zapreminom od 490 ccm.
Ukoliko su glasine tačne uskoro možemo očekivati premijere sledećih modela:
KTM 490 Duke
KTM RC 490
KTM 490 Adventure
KTM 490 Supermoto
KTM 490 Enduro
Svi ovi modeli imaće ograničenje snage na 35 kW što znači da će moći da se voze sa A2 kategorijom.
Kawasaki najavio novi turbo model
Kawasaki je putem “teasera” najavio novi model sa turbo punjačem. Trenutno nema puno informacija o novom modelu, ali pretpostavljamo da će se raditi o koji sličan sadašnjoj Ninja H2R -u. Do otkrivanja novog Kawasaki -jevog turbo modela moraćemo da sačekamo 23. oktobar.
Toprak Razgatlioglu prelazi u Yamahu
Toprak Razgatlioglu i Yamaha zvanično su objavili da će Razgatlioglu od sledeće sezone voziti za fabrički tim Yamahe. Razgatlioglu je odluku da pređe u Yamahu doneo posle trke 8 sati Suzuke. Timski kolega Razgatliogluu biće Van der Mark, dok će Aleks Louz napustiti fabrički tim Yamahe.
Rosi i Silvano Galbusera prekidaju saradnju
Silvano Galbusera koji je trenutno Rosijve glavni mehaničar na kraju sezone završiće saradnju sa Rosijem. Valentino Rosi je na konferenciji za novinare pred trku na Tajlandu izjvaio da Galbusera od sledeće sezone neće biti u njegovom timu.
Galbusera i Rosi neće sarađivati sledeće sezone iz razloga što je Galbusera postalo naporno da tokom cele godine putuje. Galbusera ipak neće napuštati Yamahu, već će biti u Yamahinom Evropskom test timu.
Rosijev novi glavni mehaničar biće David Munjoz trenutno radi u Rosijevom Moto2 timu, a bio je i glavni mehaničar Banjaji u godini kada je osvojio titulu šampiona.
Sledeće nedelje očekujte nove moto vesti iz protekle nedelje.
Za komentare u vezi vesti iz moto sporta predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
Ovog petka za promenu donosimo putopis jedne početnice. Pripadnik lepšeg pola i član našeg foruma GR46 napravila je jedan izlet po Srbiji koji nam je ukratko prezetnovala. Ovaj kraći putopis rešili smo da podelimo sa vama.
Od kako sam ove godine kupila svoj prvi motor i počela da vozim , sve više me vuče da obilazim Srbiju. Vama svima je to verovatno sitnica, ali meni je to sve novo, veliko. Još uvek pačećim koracima, nesigurna, nevešta u vožnji, a narocito u manevrisanju pri malim brzinama. Moja pčelica je ipak teza od mene skoro četiri puta . Od svega mi nekako najbolje ide sedi, vozi ne staj.
Sredinom nedelje već razmisljam gde bi mogla otići ako ne radim u subotu, pa tako beše i ovaj put… Želela sam da mi dan nekako prođe uz vodu, a gde bolje nego uz Dunav. Naravno rezervni plan postoji u slučaju da se probudim, a ne osećam baš kako treba za toliki put . Vožnja do Sremske Mitrovice je tu svakako, taman da posetim drugaricu.
Petak veče spremam opremu, ležem na spavanje željno čekajući jutro. Zvoni sat kao znak da je vreme za ustajanje. Tu već počinje radost. Sanjiva, onako u pidžami odlazim do motora, proveravm gume, gledam ispod motora da li nešto curi, dajem kontakt proveravaam signalizaciju, kočnice, kvačilo, naravno sirenu jer se bez nje nikako ne ide nigde. Magični pokret palcem pustim motor da kratko radi, ugasim …
To je to idemmmmm
Pošto u ludoj glavi imam neku logiku da vožnju počinjem auto putem jer tako zagrejem gume, motor i sebe. Svakako je lakše tako jer ne moram kroz grad, stani – kreni, vrućina, gužva… Izlazim na auto-put BG ka Nišu. Lepota, sveže je, lagano pa sve brže. Izlaz – Požarevac. Beše malo gužva, ali sam se čak nekoliko puta usudila da obiđem par automobila odjednom, pa i autobus.
Kako se približavam Srebrnom jezeru razmišljam da li tu praviti pauzu, međutim opet duh avanturiste odlučuje da nema pauze nego pravo, to jest ut do Donjeg Milanovca.
Nekako mi je lakše da vozim bez stajanja do krajnje tačke pa onda u povratku lagano pogledam sve što me zanima. Znate onaj osećaj kada negde idete prvi put pa vam se put čini dužim nego što jeste, a kada se vraćate put se čin kraćim. E to je to. Prošla sam Veliko Gradište i samo pravo, vozi, vozi. Ta deonica mi je bila simpatična jer sam pre x godina tuda vozila bajs kada sam bila na odmoru u kampu na Srebrnom jezeru. Sada motorom, lepota. Dolazim do dela kada ugledam Dunav i tu kreće sreća. Sve to nekako ide samo, malo usporim kada mi nešto privuče pažnju, ali ne stajem. Sreća i zadovoljstvo su zaista nemerljivi. Osmeh na licu sve vreme. Taman kada sam pomislila da je to to, krece deonica sa tunelima i jaoooooooo …Naravno, znate šta sledi u tunelu jel da? Pošto ispred svakog tunela stoji koliko je dugačak to upravo znači sledeće. Podigni vizir, pritisni kvačilo i gassssss.
Kasnije iz zadovoljstva pokušavam da zviždim, ali nekako ne ide. Da li ste vi probali nekada da zviždite dok nosite kacigu? Tesko je hahhah, naravno to se odnosi na zviždanje prilikom nošenja “full face” kaciga.
Krivina za krivinom, uz lepote predela stigoh u Milanovac. Tu sam stala ispred radnjice da kupim neko osveženje. Naravno trojica čikica koji piju pivce uz razne priče bili su ljubazni da mi pričuvaju kacigu. Da, imala sam poverenja u njih jer su takve osobe dobrodušne i bolje nego mnogo ljudi u našoj okolini. Kada sam izlazila iz radnjice naravno da sam se zahvalila i onda kreće priča. Odakle si? Gde ideš i sl? Raspričasmo se mi tu uz savete gde da idem, gde možda u povratku da sednem i pojedem nešto. Na kraju saznate da je jedan od njih radio za DB, jedan išao u školu za frizere u Beogradu, a treci čovek od malo reči, namrštenog lica je na svaku njihovu reč i savet imao zamerku, što je bilo jako simpaticno. Kao u nekom crtanom filmu. Fantastična trojka koja je još jednom dokazala da nikada ne sudite ljudima pre nego popričate sa njima.
Vreme je da se ide dalje. Prolazim Porečki zaliv, da Poreč. Tu skrećem desno umesto levo, ali dobro, ne bi bila ja ja da se negde malo ne izgubim. Neću da koristim navigaciju jer je ovako zanimljivije.
Pravim polukružno, ne pitajte kako jer me sramota da ispričam. Dolazim do Golubinja, tu stajem. Pravim pauzu za par fotografija i odlučujem da je vreme za povratak. Kao što sam i mislila, put nazad je bio lakši. Ne znam da li zbog čokoladica koje sam pojela, ali nekako mi je vožnja bila bolja, opustenija.
Uh skoro da zaboravim, u mimoilaženju sam susrela veliki broj motorista koji su uz pozdrav rukom bili kao šlag na tortu i divna sitnica koja mi nekako uvek izmami dragost u dusi.
Stala sam još nekoliko puta da se slikam i to je to, obilaženje tvrđava i ostalih znamenitosti ostavila sam za sledeći put. Kažu mudri ljudi, uvek ostavi za sledeći put bar 5% od svega što radiš.
Nekako presrećna, ali i tužna što je vožnja pri kraju stižem do Srebrnog jezera. Dok sam jela čorbicu koja u zivot vraća odlučujem da odem u Ram i vidim tvrđavu. Lepota Dunava uvek nekako oduzme dah, bar meni na tom mestu.
Par slika i ajmo definitivno nazad. Stari smederevski put, pa onda obilaznica oko Smedereva, nikako kroz centar. Levo ka Grockoj pa Umcari. U Grockoj radovi na putu za koje sam znala jer sam proverila pre polaska na sajtu AMSS -a, to jest proverila sam gde ih nema pošto svuda redom kopaju nešto.
Izlazim na auto put i pravac kući…
Posle uzbrdice od Bubanj potoka pogled na moj grad, moj Beograd.
Krenula sam u osam ujutro, vratila se u pola sedam uveče sa zadovoljstvom koje je veliko – nemerljivo . Bogatija za iskustvo više.
Prvo što sam uradila kada sam parkirala je zagrljaj, veliki zagrljaj mojoj pčelici što me je bezbedno vratila kući i što mi je omogućila fantastičnu avanturu.
Možda nekome sve ovo što sam napisala nema preteranog smisla. Nekom je glupo, nekom smešno, a drugima lepo, zanimljivo i slično, ali to definitivno ostavljam svima vama da mislite. Nekako ne dam ono dečije što krasi moj karakter, jer mi baš to omogućava da uživam u stvarima i sitnicama
Kolika je bila potrošnja goriva stvarno ne znam, koliko sam platila osveženje, čorbicu i putarinu ne znam. Koliko sam najbrže vozila ne znam. Jedino što sigurno znam da je pređenih 470 kilometara bilo vožnja sreće. 470 km prirode, 470 km zadovoljstva, 470 km najviše pređenih na motoru u zivotu do sada. Ovo je priča koja nije film nego početak serije koja se zove “Moj moto svet”.
Komentare o putopisu “Putopis jedne početnice” možete pročitati u temi na forumu.
MotoGP šampionat ovog vikenda seli se na Tajland i stazu “Chang International Circuit”. MotoGP trkom na Tajlandu počinje i serija od četiri trke koje će biti vožene u Aziji.
Tajland je prvi put ugostio MotoGP šampionat prošle godine i odmah je ispunio sva očekivanja. Prošlogodišnja trka bila je zanimljiva od prve do poslednje krivine.
Staza Chang International Circuit otvorena je 2014. godine i prvo je ugostila WSBK šampionat, a prošle godine staza je uvrštena i u MotoGP šampionat. Chang International Circuit je još jedna u nizu staza konstruisanih od strane Hermana Tilkea. Smeštena je 410 km severoistočno od Bangkoka u blizini grada Buriram.
Staza je dužine 4.554 metara i sastoji se od 12 krivina (5 levih i 7 desnih). Najduži pravac iznosi ravno 1.000 metara i ovo je peti najduži pravac u MotoGP kalendaru. Rekord za maksimalnu brzinu drži Andrea Dovicozo na Ducati -ju sa dostignutih 330,4 km/h.
Chang International Circuit spada u tehnički srednje zahtevne staze. Postoje sektori staze na kojima je potrebno podesiti motocikl za nagla ubrzanja i kočenja, a jedan sektor staze pogoduje agilnim motociklima poput Yamahe i Suzuki -ja.
Konfiguracija staze u velikoj meri pogoduje Ducati -ju zbog ubrzanja i kočenja po kojima su Ducati motocikli poznati. Deo staze koji zahteva najjače kočenje je pred krivinu 3, u kojoj je potrebno zaustaviti motocikl sa 330 km/h na samo 75 km/h.
Staza može da se pohvali i time što je sposobna da primi čak 100.000 navijača.
Prošle godine tesnu pobedu odneo je Markez koji je u poslednjoj krivini nadmudrio Dovicioza. Ove godine Markez ima šansu da sa Tajlanda ode sa osvojenom titulom. Sve što je Markez potrebno je to da trku završi ispred Dovicoza, odnosno da osvoji 2 ili više boda od Dovicioza.
Na ovoj stazi smo prošle godine mogli da vidimo i prvi mali napredak Yamahe. Prošle godine Vinjales i Rosi završili su na pozicijama 3 i 4, pa se nadamo da ćemo ove godine imati više proizvođača u borbi za pobedu.
Za Tajland su karakteristične velike vrućine i velika vlažnost vazduha, pa je Mišelin za ovu trku doneo specijalnu komponentu guma, identičnu onoj koja je korištena na stazi Red Bull Ring u Austriji. Za ovo doba godine na Tajlandu su moguće i česte kiše, te neće biti iznendađenje ni ako padne kiša tokom vikenda.
Verujemo da je pred nama još jedan zanimljiv trkački vikend. Ne zaboravite da je Tajland u drugoj vremenskoj zoni, pa će zbog vremenske razlike od 7 sati trke biti vožene u prepodnevnim časovima.
Za diskusiju o MotoGP Tajland trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Prenos MotoGP trke možete pratiti na kanalima Sport Kluba.
Raspored i satnica trkačkog vikenda (naša vremenska zona):
Petak
04:00 – 04:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 04:55 – 05:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 05:55 – 06:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
08:15 – 08:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 09:10 – 09:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 10:10 – 10:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota
04:00 – 04:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 04:55 – 05:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 05:55 – 06:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
07:35 – 07:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 08:00 – 08:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 08:30 – 09:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 09:10 – 09:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 09:35 – 09:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 10:05 – 10:20 Moto2 Qualifying Nr. 1 10:30 – 10:45 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja
03:40 – 04:00 Moto3 Warm Up 04:10 – 04:30 Moto2 Warm Up 04:40 – 05:00 MotoGP Warm Up
Od 2. septembra stupio je na snagu novi zakon o bezbednosti saobraćaja koji nalaže da će od sada probna vozačka dozvola biti izdata i za A, A1 i A2 kategoriju.
Pred nama je novi zakon koji će imati uticaja i na nove vozače motocikala koji po prvi put polažu A1, A2 ili A kategoriju. Do sada je probna vozačka dozvola izdavana samo vozačima sa položenom B kategorijom. U daljem tekstu bavićemo se najbitnijim delovima novog zakona koji će uticati na nove vozače motocikala.
Prema novom zakonu, vozači koji su položili B, A1 ili A2 kategoriju sa 19 godina (namerno smo napisali samo A1 kategoriju, budući da A kategorija može da se polaže sa navršene 24 godine života) moraće da koriste probnu vozačku dozvolu do 21 godine života, odnosno 2 godine.
Probna vozačka dozvola za vozače starije od 21 godine važiće dve godine, umesto jedne godine kao što je bio slučaj do uvođenja novog zakona.
Vozač koji je A1 ili A2 kategoriju položio sa navršenih manje od 19 godina, moraće da koristi probnu vozačku dozvolu do 21 godine.
Da pojednostavimo: ukoliko je vozač položio za A1 kategoriju sa 17 godina, dobiće probnu vozačku dozvolu sa rokom važenja do navršene 21 godine života.
Probne vozačke dozvole izdaju se samo za vozače sa položenom B ili nekih od A kategorija.
Ograničenja
Zakon u vezi probne vozačke dozvole za A kategoriju (Član 182 ZOBS) propisao je sledeća ograničenja za vreme korišćenja probne vozačke dozvole:
Vozač koji ima probnu vozačku dozvolu ne sme da:
– upravlja vozilom brzinom većom od:
– na autoputu 110 km/h,
– na motoputu 90 km/h
– na ostalim putevima brzinom većom od 90% od brzine koja je dozvoljena na delu puta kojim se kreće, (ukoliko je ograničenje npr. 80 km/h ne sme da se kreće brzinom većom od 72 km/h. Ukoliko je ograničenje npr. 50 km/h maksimalna dozvoljena brzina iznosi 45 km/h
– otpočne i upravlja motornim vozilom ukoliko ima u organizmu alkohola odnosno psihoaktivnih supstanci,
– upravlja motornim vozilom u periodu od 23,00 do 06,00 časova,
– za vreme vožnje koristi telefon, odnosno druge uređaje za komunikaciju, odnosno opremu koja omogućava telefoniranje bez angažovanja ruku,
– upravlja vozilom kategorije V čija snaga motora prelazi 80 kW, osim ako je pod nadzorom člana porodice, koji se nalazi u tom vozilu i koji ima važeću vozačku dozvolu za upravljanje vozilom kategorije V u trajanju od najmanje 5 godina.
Kao što možete videti, novi zakon ne propisuje ograničenje snage motocikla za A kategoriju, kao što je to slučaj kod probne vozačke dozvole za B kategoriju.
Što se tiče A1 kategorije, tu i dalje važi ograničenje radne zapremine od 125 ccm i snage motocikla na 11 kW.
A2 kategorija dozvoljava vožnju motocikla koji isporučujem maksimalnu snagu od 35 kW.
Obavezno obeležavanje
Još jedna stvar koju propisuje novi zakon je i obeležavanje vozila kojim upravlja vozač sa probnom vozačkom dozvolom za A1, A2 ili A kategoriju. Naime, biće obavezno lepljenje “P” nalepnice kao što je slučaj na automobilima.
Nejasno je samo to kako izvesti lepljenje “P” oznake na motociklima, budući da neki tipovi motocikala nemaju toliku slobodnu površinu na prednjem, odnosno zadnjem delu motocikla. Neretko je far jedina veća površina sa prednje strane motocikla, dok na zadnjem kraju motocikla zasigurno nema nesta za lepljenje nalepnice (osim ako motocikl poseduje kofer).
Probna vozačka dozvola obavezna i sa one sa dužim stažom u saobraćaju
Čudne odluke ne završavaju se sa obeležavanjem motocikla. Novi zakon definiše to da ćete morati da koristite probnu vozačku dozvolu čak i ako posedujete neku od položenih vozačkih kategorija.
Opet da pojednostavimo stvar na primeru: ukoliko vozač poseduje B kategoriju na primer već 20 godina, a sada položi A kategoriju, dobiće probnu vozačku dozvolu bez obzira na prethodno vozačko iskustvo.
Foto: gov.rs
U slučaju da već posedujete probnu vozačku dozvolu (npr. B), a u međuvremenu položite A kategoriju, dužina važenja probne vozačke dozvole za obe kategorije trajaće onoliko koliko je propisano za prvu položenu kategoriju.
Pojašnjenje: ukoliko ste položili B kategoriju 1.1.2019. godine, a A kategoriju 1.10.2019. godine, probna vozačka dozvola važiće do 1.1.2020. godine.
Greške prilikom upisivanja kategorija
Želimo da skrenemo pažnju na jednu grešku koja se dogodila pri izdavanju vozačkih dozvolama u nekim opštinama. Naime dogodilo se u par slučajeva da licima koja su položila A kategoriju nije upisana A1 i A2 kategorija u vozačku dozvolu.
Ovo je greška jer prema zakonu o bezbednosti saobraćaju stoji da vozač sa položenom A kategorijom može da upravlja vozilima A1, A2 i AM kategorije.
Zatim, nešto dalje u članu 195. možete pronaći i sledeće:
„U vozačku dozvolu upisuju se sve kategorije vozila kojima vozač ima pravo da upravlja prema odredbama ovoga člana.”
Očigledno je da teorija novog zakona nije usaglašena sa njegovom praktičnom primenom. Nadamo se da će nadležni uočiti nedostatke novog zakona i da će ih vrlo brzo otkloniti.
Za diskusiju o probnim vozačkim dozvolama za A kategoriju možete svratiti do naše teme na forumu.
Poslednji evropski WSBK vikend završen je na stazi Manji Kur u Francuskoj. Za razliku od prethodnih trka, Manji Kur nam je doneo uzbudbljive trke. U dva klase dobili smo šampione.
Početak trkačkog vikenda i prvi treninzi kao i kvalifikacije u vožene su u kišnim uslovima. Nekoliko vozača odlučilo je da u petak ne vozi prve treninge, jer je za subotu najavljeno suvo i sunčano vreme. Ispostaviće se da su vozači koji su presedeli u boksu napravili pogrešan izbor, jer je u subotu u toku kvalifikacija staza bila kišna.
U kišnim uslovima na kvalifikacija se najbolje snašao Džonatan Rea koji je osvojio pol poziciju ispred Van der Marka i Haslama. Alvaro Bautista kvalifikovao se tek na 12. poziciji.
Prva WSBK trka vožena je na suvoj stazi. Nedostatak podataka sa treninga doveo je do toga da vozači nisu imali najbolje podešene motocikle, što je doprinelo zanimljivom trkanju. U uvodnim krugovima odličnu borbu za prvu poziciju pružili su Sajks, Haslam, Van der Mark, Louz i Rea.
Kako je trka odmicala tako su se u vodećoj grupi izdvojili Van der Mark, Rea dok je Toprak Razgatliogu stizao grupu iz kruga u kru. U jednom delu trke Van der Mark je imao solidnu prednost u odnosu na Reu i Razgatlioglua. Međutim, u poslednjoj trećini trke Van der Marke je napravio grešku kada mu je proklizao prednji točak pri čemu je pao. Van der Mark je podigao motocikl i trku završio na 13. poziciji.
U trenutku pada Van der Marka, Rea je preuzeo vođstvo uz solidnu prednost u odnosu na Razgatlioglua. Na dva kruga pre kraja Rea je imao prednost od oko jedne sekunde. Taman kada smo pomislili da će Rea doći do pobede, Razgatlioglu je odvezao dva fenomenalna kruga i u samoj završnici poslednjeg kruga uspeo je da prestigne Reu i da po prvi put pobedi u WSBK šampionatu. Razgatliogluova pobeda još je impresivnija zato što je startovao čak sa 16. pozicije i probijao se do prvog mesta.
Razgatlioglu upisao prvu pobedu
Rea je morao da se zadovolji drugom pozicijom, dok je kao trećeplasirani kroz cilj prošao Sajks. Loris Baz je jedan deo trke proveo na trećoj poziciji, ali je pred sam kraj trke Sajks uspeo da ga prestigne i donese sebi i BMW u još jedan podijum.
Sajks i BMW upisali su na prvoj trci još jedan podijum
Superpol trka protekla je u slično kao i prva trka. Opet su Rea i Van der Mark započeli odlično, sa tim što je Rea ovog puta imao bolji ritam od Van der Marka. Razgatlioglu je ovog puta trebalo manje vremena da se probije do vodećih pozicija.
Razgatlioglu je uspeo da pobedi, dok je Rea još jednom morao da se zadovolji drugom pozicijom.
Treće mesto pripalo je Van der Marku, dok su na četvrtom i petom mestu završili Čaz Dejvis i Alvaro Bautista.
Pošto je Rea na prve dve trke uspeo da uveća prednost u generalnom plasmanu, na drugoj trci bilo je potrebno da Rea pobedi, a da pri tome Bautista ne osvoji bodove.
Sa prve pozicije Razgatlioglu nije najbolje startovao, dok su Rea i Van der Mark imali solidan start. Razgatlioglu je u uvodnim krugovima vozio dosta agresivno. Prilikom preticanja Bautiste, Razgatlioglu je pao. Bautista je bio odmah iza njega i nije mogao da ga izbegne, udario je u Razgatliogluov Kawasaki i pri tome je pao. Bautista nije mogao da se vrati u trku, što je značilo da neće osvojiti bodove.
Rea je znao da mora pobedi i dao je sve od sebe da stigne i prestigne Van der Marka. Rea je uspeo u svojoj nameri, prestigao je Van der Marka i zabeležio pobedu zahvaljujući kojoj je odbarnio titulu. Rea je tako došao do svoje pete uzastopne titule šampiona WSBK klase.
Van der Mark i Louz zaokružili su podijum na drugom i trećem mestu.
U supersport klasi očekivali smo još jedan duel između Karikasula i Krumenahera, koji na kraju nismo dočekali. Supersport trka započeta je incidentom u prvoj krivini kada su pala tri vozača. Trka je bila prekinuta i zatim restartovana, a dužina trke je skraćena na 12 krugova.
Posle ponovnog startva, videli smo prvu dramu kada je Krumenaher pao na jednom izlasku iz krivine kada je motor “highsideovao” Krumenahera. Karikasulo je zatim uspeo da se probije na vodeću poziciju. Kada je izašao na vodeću poziciju Karikasulo je napravio prednost od čak tri sekunde. U trenutku kada se činilo da će Karikasulo upisati pobedu dogodio se peh. Karikasulo je pao i prepustio vođstvo na trci, a propustio je i priliku da preokrene šampionat u svoju korist. Karikasulo se vratio u trku, ali je par krugova kasnije opet pao.
Karikasulo je isputio priliku da pobede u šampionatu
Posle Karikasulovog pada borba za pobedu vodila se između Vinjalesa, Badovinija, Kluzela i Mahiasa. Činilo se da bi u jednom trenutku Kluzel mogao do pobede, ali je pri kraju trke izgubio ritam i prestigli su ga Vinjales, Badovini i Mahias. Mahias je pri kraju trke imao najbolji ritam te je uspeo da povede trku i donese pobedu za sebe i Kawasaki. Ovo je prva pobeda za Kawasaki još od 2017. godine i pobede Kenana Sofoglua na Portimau.
Drugo mesto osvojio je Vinjales ispred Badovnija.
U supersport 300 klasi pobeda je pripala Ani Karasko, ali je titulu osvojio Gonzales.
Sledeći trkački vikend vozi se za dve nedelje u Argentini.
Za diskusiju o trkačkom vikendu predlažemo da svratite do teme na forumu posvećenoj WSBK trci na stazi Manji Kur.
Rezultati prve WSBK trke:
Rezultati sprint trke:
Rezultati druge WSBK trke:
Rezultati supersport trke:
Rezultati supersport 300 trke:
Aktuelni broj Bjbikers magazina možete kupiti na “MojKiosk” kioscima širom Srbije. Požurite i nabavite svoj primerak!
