BMW fabrička ekipa kompletirala je svoju postavku za narednu sezonu, jer je juče potvrđeno da će Migel Oliveira preći u WSBK šampionat.
Poslednjih par Oliveirinih sezona bile su za zaborav. Dosta povreda i prelazak na nekonkurentnu Yamahu M1 nisu dozvolili da Oliveirin potencijal dođe do izražaja. Nedostajalo mu je i sreće, jer povrede uglavnom zadobio tuđom krivicom. Sve jača konkurencija i nedostatak prostora za bilo koju grešku ostavili su Oliveiru bez opcija za ostanak u MotoGP šampionatu.
Oliveira je imao više opcija, a jedina opcija za ostanak u MotoGP šampionatu je bila kao uloga test vozača. Pošto Oliveira i dalje ima želju da se trka, svoj angažman je potražio u WSBK šampionatu.
Oliveira nije imao sreće u poslednjih par sezona Foto: Pramac Yamaha
BMW za sledeću sezonu u potpunosti menja vozački sastav. Toprak Razgatlioglu prelazi u MotoGP šampionat, a prema svemu sudeći BMW se Van der Marku zahvalio na dosadašnjoj saradnji. Do sada je Petrući potpisan za narednu sezonu kao novi fabrički vozač BMW ekipe i neko vreme je trajala potraga za drugim vozačem.
U poslednja oko dva meseca pričalo se o tome da bi Oliveira mogao preći u WSBK i BMW, ali nije bilo ništa potvrđeno. BMW i Oliveira dobro su čuvali ovu tajnu oko pregovora sve do juče kada je i zvanično potvrđeno da će Oliveira biti novi fabrički vozač BMW ekipe.
Sledeće godine BMW će imati jak vozački sastav. Petrući se u poslednje dve godine dokazao kao brz i konstantan, a Oliveira je bez sumnje veliki talenat i brz vozač.
Naredna WSBK sezona obećava dosta, jer su se vozački sastavi ekipa prilično izmenili.
Za utiske povodom Oliveirinog prelaska u WSBK šampionat, možete posetiti temu na forumu i ostaviti utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Juče na stazi Motegi u Japanu, rešeno je pitanje MotoGP šampiona za 2025. godinu – Mark Markez je novi šampion.
Mark Markez je ovu sezonu odvezao briljantno i sa svega dve greške koje da nije napravio, titula bi tu bila još ranije. Za prolivenim mlekom ne vredi plakati te ni Markez nije očajavao već je strpljivo dočekao osvajanje nove titule i povratak na tron i osvajanje sedme titule u MotoGP kategoriji.
Jedan od najvećih povrataka u istoriji sporta
Mediji širom sveta radili su poređenja i već sada proglasili Markezov povratak za najveći u istoriji sporta. Pod tim najveći, podrazumeva se najduži period između povratka na tron u sportu. Od svoje poslednje osvojene titule Markezu je bilo potrebno 6 godina, tačnije: 2.184 dana.
Foto: Ducati
Upravo je na stazi Motegi 2019. godine proslavio svoju poslednju titulu, tada još vozeći Hondu. Zatim je došla 2020. godina i pad na Herezu koji je ne samo umalo bio poguban po njegovu karijeru, već je postojala i šansa da će delimično ostati invalid zbog ruke koja je zarasla pod pogrešnim uglom.
Nakon nekoliko operacija Markez je konačno bio oporavljen, ali Honda više nije bila konkurentna. Zato krajem 2023. godine donosi odluku da raskine sa Hondom i pređe u Gresini ekipu gde bi mu timski kolega bio njegov brat Aleks Markez.
Neki izvori navode da je prekid ugovora sa Hondom Marka ostavio za 20 miliona eura manjom zaradom, plus je za Gresini ekipu vozio besplatno.
Sećamo se da je prošle godine u Gresini ekipi ponovo pobedio i odvezao više nego dobru sezonu što mu je donelo ugovor sa fabričkom Ducati ekipom. Taj ugovorom ponovo mu je donekle smanjio zaradu jer je morao da se odrekne Red Bull-a kao sponzora.
Suvišno je pisati o ovoj sezoni, ukratko – Mark Markez je osvojio svoju sedmu titulu MotoGP šampionata, što ga stavlja u ravni sa Rosijem po broju titula u najjačoj klasi, a samo jednu titulu manje od Đakomo Agostinija.
Momenat olakšanja – ponovo na vrhu sveta Foto: Ducati
Markezu ostaje da ovu sezonu privede kraju i uživa u preostalim trkama. Ova titula najteže je zarađena od svih prethodnih…
Za utiske povodom Markezove sedme titule MotoGP šampiona, možete posetiti temu na forumu i ostaviti utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Lepo iznenađenje stiže u segmentu enduro motocikala za A1 vozačku kategoriju, jer je Yamaha predstavila WR125R, jednostavan enduro motocikl.
Sa jasnom vizijom da privuče mlađe naraštaje (ili one koji tek ulaze u svet dvotočkaša) Yamaha je (konačno!) predstavila WR125R, praktičan enduro motocikl za one sa A1 vozačkom kategorijom.
Već neko vreme naked i adventure (lii ti dual sport) kategorija predstavljaju okosnicu motocikala koji se najviše prodaju. Yamaha je do sada imali MT125 i R125 za A1 vozačku kategoriju, ali pored njih nije imali niti jedan adventure ili enduro motocikl. Zapravo kada se malo bolje analizira, većina proizvođača u svojoj ponudi nema enduro motocikle manje radne zapremine.
Zato nam na svetlo dana stiže osveženje u vidu Yamahe WR125R. Ono što je dobro je činjenica da se radi o prilično jednostavnom motociklu, bez puno elektronike, što bi ujedno ovaj motocikl trebalo da učini cenovno pristupačnim.
Foto: Yamaha
Jednocilindraš iz R125 i MT125
Za pogonsku jedinicu odabran je već postojeći agregat koji pokreće R125 i MT125. Radi se o jednocilindričnom, vodeno hlađenom agregatu radne zapremine od 125 cm³ sa jednom bregastom osovinom i varijabilnim otvaranjem ventila.
Ovaj agregat isporučuje 11 kW (15 KS) na 11.000 O/min i maksimalni obrtni moment od 11 Nm na 6.500 O/min. Ta snaga je maksimalna dozvoljena za A1 vozačku kategoriju.
Foto: Yamaha
Mala masa, visoko postavljeno sedište, pravi enduro
Agregat je smešten u šasiju sa gredama, ali je očigledno dosta urađeno na tome da WR125R ne bude pretežak, jer masa sa svim tečnostima iznosi 138 kg. Uz zapreminu rezervoara od 8,1 litara sigurno se omogućava solidna autonomija pošto su motocikli ove radne zapremien poznati po niskoj potrošnji goriva. Konkretno u slučaju WR125R deklarisana je potrošnja od 2,5 litara na 100 km.
Ogibljenje je jednostavno i sastoji se od teleskopske prednje viljuške sa prečnikom štapova od 41 mm napred, dok se pozadi nalazi zadnji amortizer koji nudi samo mogućnost podešavanja predopterećenja opruge.
Foto: Yamaha
Kočnice su jednostavne sa jednim diskom prečnika 267 mm napredi i dvoklipnom plivajućom kočionom čeljusti, dok se pozadi nalazi jedan disk prečnika 220 mm.
Foto: Yamaha
Ono što neće oduševiti neke vozače jeste visina sedišta postavljena na solidno visokih 875 mm što jeste u duhu enduro motocikla, ali nije poželjno za početnike i vozače nižeg rasta.
Bez nepotrebne elektronike
U momentu u kom se svi utrkuju da ugrade što modernije instrument table i elektroniku, pohvalno je što je Yamaha pojednostavila stvari po tom pitanju. ABS je jedino elektronsko pomagalo koje WR125R poseduje, što je sasvim u redu.
Instrument tabla je jednostavna, izrađena u LCR tehnologiji sa dovoljno potrebnih informacija.
Jednostavna instrument tabla Foto: Yamaha
Cena još nije poznata
Yamaha je WR125R najavila da će u prodaji biti naredne godine, a da će cena biti poznata do kraja tekuće godine, tako da smo uskraćeni za ovaj podatak koji nas veoma zanima. Budući da je reč o jednostavnom motociklu, očekuje se da će cena biti u skladu sa tim i da će Yamaha ponuditi pristupačan i kvalitetan motocikl. Ukoliko to bude tako, WR125R će sigurno biti jedan od prodavanijih motocikala u svojoj klasi.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Da je par dana na motociklui dobro rešenje za sve probleme dokazuje i današnji putopis našeg člana foruma Mr_Wolf koje je trebao Odmor posle “odmora”. Uživajte u putopisu!
Odmor posle “odmora”
Saznao Fredi Merkjuri da boluje od side, pa krene da traži lek. Čuje da u Nepalu na vrhovima Himalaja živi starac koji ima lek za sve bolesti. Zaputi se Fredi kod njega, uspe da ga nađe, a ovaj ga pita od čega boluje? Kaže, ćale, bolujem od side. A šta je to sida? To je bolest koju imamo mi pederi. A šta su to pederi sinko? Pa to smo mi muškarci koji volimo da se krkamo međusobno u dupe. Znam sinko tačno šta ti treba! Smućka mu starac neke pomade i objasni mu kako da primenjuje. Vrati se Fredi kući, krene da se maže i dobije majku svih proliva. Deset dana ne može da ustane sa klonje. Kada se malo oporavio, vrati se kod starca i pita ga – šta si mi bre ono dao ćale? Ja ti tražio lek za sidu, a od ovoga što si mi dao sam se prosrao, ne mogu da se saberem. Kaže ćale – e to ti je sine da vidiš čemu dupe služi.
Ovaj nasumični uvod će dobiti smisao do kraja priče… valjda.
Od prvog septembra napokon kreće godišnji odmor! Prvih 10ak dana idemo na more, a po povratku sam planirao da idem par dana negde da se provozam. Ukoliko vreme bude dozvoljavalo idem na Karpate, a ako bude padala kiša – naći ću nešto drugo.
Druga nedelja odmora je počela ozbiljnim stomačnim problemima u Turskoj. Žena je zbog istih par dana ranije zaglavila u bolnici, a ja sam uspeo da preguram „na nogama“.
Tabloidi iz nekog razloga trovanje u turskoj zovu sultanova osveta. Zvuči zajebano, ali nigde nije pojašnjeno za šta mi se tačno sveti… nabijem ga na muški polni organ.
Svakako mi je pokvario odmor i doprineo da se, uz tonu posla koju sam odrađivao iz hotela, vratim kući solidno iscrpljen.
Ne znam kako je kod vas ali ja imam neku tradiciju da se pred kraj letovanja popičkam sa ženom. Ne znam ni kako ni zašto, ali nekako se letovanje uvek završi svađom.
U noć sa srede na četvrtak smo se vratili posvađani, u četvrtak je burazerovoj ćerkici rođendan – u petak idem da se odmorim napokon malo.
U putopisu sa službenog puta sam se delimično posvetio planiranju dužeg putovanja i zaključio kako generalno planovi služe samo da bi imao šta da menjam usput.
Sada nisam planirao ništa. Pod time podrazumevam bukvalno – ništa. Do petka ujutru nisam znao ni gde ću ići, ni kojim putem, ni gde ću spavati…
Budim se oko 5:30, oblačim se, gledam prognozu – nad Rumunijom pljušti, i neće biti ništa bolje narednih dana pa krećem na jug.
Usled nedelje koja je bila takva kakva je, na ovaj put krećem potpuno prazan. Bez trunke uzbuđenja ili radosti.
Kao da sam krenuo na službeni put do Novog Sada a ne na solidnu avanturu.
Da stvar bude još gora, prethodnih dana sam bio na diklofenima, pa čak ne osećam ni standardni bol u leđima.
Faktički sam na auto-pilotu.
Ali kako to obično biva, viša sila je tu da se postara da praznina ne potraje.
Prvo me je iz Beograda ispratila ozbiljna magla put ibarske magistrale, a onda na ibarskoj, koju naravno znam napamet, u jednoj solidno brzoj krivini nalećem na blato.
Mislim da mi je ovo bila jedna od ozbiljnijih situacija na motoru. Sasvim dovoljno ozbiljna da me razdrma i povrati fokus.
Da može da priča, nebo bi me verovatno pitalo jel’ si i sada prazan?
Ne pamtim kada sam zadnji put vozio južnije od Zlatibora pa odlučujem da napravim pauzu na Zlatarskom jezeru.
Pogled na jezero je prelep, pogled na parking pun smeća je tužan. A ja se nerviram što moram češće da pravim pauze zbog tromboze.
Odmor posle “odmora”
Poprilično sam siguran da sam zadnji put u Crnoj Gori bio 2004. godine. Tada smo radili neki projekat u Pljevaljskoj banci, a taj momenat je bitan i zato što je u povratku krenuo da me boli skočni zglob. Prvi znaci artritisa koji će me potpuno obogaljiti narednih meseci i ostaviti trajne posledice.
Igrom slučaja sada opet idem na prelaz Jabuka pa na Pljevlju.
Moram priznati da sam pod nekim drugim utiscima koje sam nosio zaboravio koliko je Crna Gora lepa. Ulazim na Durmitorski prsten i vozim severni, zapadni i južni krak.
I od petka pokušavam da definišem zašto mi je Durmitor ostavio toliki utisak, ali ne mogu. Valjda zbog divljine i dobrim delom netaknute prirode kao i različitih pejzaža na severu i jugu… Ili zbog nečeg drugog. U svakom slučaju sam na Durmitoru pravio nekoliko pauza pa se obilazak odužio na skoro 3 sata.
Nastavljam magistralom ka Nikšiću i odlučujem da prespavam u Igalu. To mi je najzapadnija tačka pa neću ujutru gubiti suvišno vreme.
Nalazim smeštaj sa pogledom na more, odgovaram na nagomilane mejlove, večeram i gasim se. Sutra sledi jadran.
Nastavak putopisa odmor posle “odmora” možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od ovog vikenda MotoGP vozače očekuju četiri trke u Aziji koje počinju trkom na stazi Motegi u Japanu, gde će Mark Markez imati prvu priliku da osvoji šampionsku titulu.
Japan (staza Motegi), Indonezija (staza Mandalika ), Australija (staza Phillip Island) i Malezija (staza Sepang) ugostiće MotoGP šampionat u narednih mesec dana.
Motegi je staza koju je Honda napravila 1997. godine za svoje potrebe i testiranja, a u MotoGP kalendar je uvrštena 1999. godine. Od tog doba dosta vozača proslavilo je titulu upravo u Japanu. Stoner i Ducati su prvi u novijoj istoriji uspeli da sruše japanski sat i titulu odnesu u evropskom proizvođaču.
Sama staza je kao krojena za Ducati, sa dosta jakih ubrzanja i kočenja tako da će biti pravo čudo ako se na ovoj stazi dužine 4.800 metara sa 14 krivina (8 desnih i 6 levih) neko sem Ducati-ja dočepa pobede.
Rob Gray (Polarity Photo)
Samo 3 boda dele Mark Markeza od titule
Svojim padom na sprint trci na Mizanu, Mark Markez je samo odložio osvajanje titule koje je sad gotovo neodložno. Na Motegiju Marku treba svega tri osvojena boda više od Aleks Markeza, što ne bi trebalo da bude težak zadatak.
Kao što je napisano, Motegi je krojen za Ducati, a Markez ima solidne rezultate na ovoj stazi na kojoj je i u prošlosti osiguravao titulu. Zapravo, ukoliko pobedi u nedelju, Mark će biti vozač sa najviše pobeda na Motegiju. Trenutno tri pobede na Motegiju imaju Kapirosi, Lorenco i Mark Markez.
Mark Markez na putu ka prvoj tituli na Ducatiju Foto: Ducati
No, dok se trka ne završi i titula ne osvoji ništa nije sigurno. Aleks Markez će sigurno dati sve od sebe da se koliko – toliko odupre svom bratu i da pokuša da održi borbu za titulu u životu.
Bezeki na zadataku
Zanimljiva je i borba za treće mesto u generalnom poretku. Bezeki stiže Banjaju koji ima osam bodova prednosti. Budući da je Banjaja u jako lošoj, a Bezeki u odličnoj formi za očekivati je da će Bezeki sa Motegija otići kao trećeplasirani u generalnom poretku.
Trke u ranim jutarnjim časovima
Azijska turneja znači i da ćemo morati da ostanemo budni u kasnim časovima ili da poranimo rano ujutru kako bismo pratili treninge, kvalifikacije i trke u direktnim prenosima.
Što se prenosa tiče, treninzi, kvalifikacije i trke biće prenošeni na Arena Adrenalin kanalu u sledećim terminima:
Za utiske povodom MotoGP Motegi trkačkog vikenda možete posetiti temu na forumu i ostaviti utisak.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ostala su još samo tri trkačka vikenda u WSBK šampionatu, a staza Aragon biće domaćin predstojećeg trkačkog vikenda.
Staza Aragon je lepa, brza i tehnički zahtevna. Smeštena gotovo u sredini nedođije sa velikim kompleksom postala je jedna od omiljenih destinacija za MotoGP, WSBK, ali i amaterske trkače. Sa svojih 5.077 metara spada u duže staze i sastavljena je od sedam desnih i deset levih krivina. Ovo će biti druga sezona kako je Aragon dobio novi asfalt.
Iz perspektive vozača motocikla, Aragon izgleda ovako:
Toprak (za sad) bez pobede na Aragonu
Verovali ili ne, Toprak do sada nikada nije pobeđivao na Aragonu. Prošle godine je bio svež od povrede zadobijene na Manji Kuru, ali je zato najavio da je sada opušteniji i da će pokušati da pobedi.
Trenutno Toprak ima 39 bodova prednosti u odnosu na Bulegu, što znači da Bulega mora da uradi sve što je u njegovoj moći i da završi trke ispred Topraka kako bi održao borbu za titulu u životu.
Prošle godine je Bulega bio brz na Aragonu, ali nije uspeo da pretoči brzinu u dobar rezultat. Ovog vikenda biće mu potrebna sva moguća brzina i pomoć kako bi zaustavio Topraka.
Bulega se mora odupreti Topraka ukoliko želi da osvoji titulu Foto: Ducati
Osim pomenute dvojice, Alvaro Bautista bi mogao da pobedničkog postolja, a možda i do pobeda. Bautista je brz u poslednje vreme, ali su mu kvalifikacije slaba tačka, a uz to uopšte nema sreće. Ove sezone je nebrojano puta srušen od strane drugih vozača. Opet, to je posledica loših kvalifikacija, jer da je Bautista bio bolje pozicioniran verovatno ne bi bio uvučen u incidente.
Osim Topraka, Bulege i Bautiste, spisak vozača koji mogu do podijuma je podugačak. Petrući, Aleks i Sem Louz su samo neka od imena koje u poslednje vreme sve češće kucaju na vrata podijuma.
Trke na Eurosport 2 kanalu
Poput prethodnih trkačkih vikenda i WSBK Aragon će biti delimično prenošen na Eurosport 2 kanalu u sledećim terminima:
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ducati V4R od 2019. godine do danas doživeo je manje izmene, ali zato za 2026. godinu stiže posve novi V4R koji uvodi revoluciju u dosadašnje poimanje sportskih motocikala.
Poslednjih par meseci dosta se pričalo o Ducatijevom superbajk motociklu, pravljenom za trke, ali homologovanom za ulice. Poslednje dve godine Ducati nije osvojio titulu u WSBK šampionatu i očigledno su rešili da ponovo uzmu stvar u svoje ruke.
Kada svom sportskom motociklu Ducati doda oznaku “R”, to znači da se radi o retkoj zverki namenjenoj trkačima. Tu naviku davanja “R” oznake Ducati je započeo 2001. godine sa modelom 996R i ta navika se nastavlja sa najnovijom iteracijom V4R motocikla.
V4R o kom detaljno pišemo u narednim pasusima i redovima, verovatno predstavlja tehnički najnapredniji motocikl.
Foto: Ducati
Agregat sa menjačem po uzoru na Desmosedici GP
V4 agregat radne zapremine od 998 cm3 sa desmodromskim razvodom ventila doživeo je potpuni redizajn, kako radi zadovoljenja EURO5+ emisionog standarda, tako i radi povećanja performansi i konkurentnosti na trkačkoj stazi.
Klipovi u agregat lakši su za 5,1%, dok je radilica malo otežana radi više inercije. Povećanje mase radilice, a samim tim i inercije vrši se kako bi agregat bio pitomiji pri ubrzanjima, što omoguće bolju kontrolu snage i što manje “maltretiranja” zadnje gume na ubrzanjima. Kada radilica ima manju masu, podizanje obrtaja i ubrzanje je silovitije, što u dugom roku na stazi znači i više posla za vozačke, kao i veću potrošnju guma.
Osim klipova i radilice, profil bregastih osovina na usisu je izmenjen, kao i položaj pod-injektora.
Iako značajnije promene snage nema, Ducati V4R razvija 218 KS na 16.000 O/min i maksimalni obrtni moment od 114,5 Nm na 12.000 O/min. U šestom stepenu prenosa agregat se vrti neverovatnih 16.500 O/min!
Najveći boljitak trebalo bi da se primeti na nižim i srednjim obrtajima, u kojim Ducati tvrdi da je napravio povećanje snage od 4 KS u rasponu od 4.000 O/min pa sve do kraja raspona obrtaja. Napredak je ostvaren i na obrtnom moment, koji je za 7% veći na 6.000 O/min i za 3% veći na 12.000 O/min.
Iako vam ove brojke i povećanja ne deluju impresivno, zapravo jesu, jer se do povećanja snage došlo uz zadovoljavanje EURO5+ emisionog standarda. Uz to, ovo ispravljanje krive snage trebalo bi da napravi osetnu razliku na trkačkoj stazi.
Dalje, Ducati je izneo podatak da sa trkačkim izduvnim sistemom V4R isporučuje 235 KS, odnosno 239 KS kada se koristi Ducati Corse Performance Oil (to ulje je namenjeno samo za Ducati agregate sa suvim kvačilom).
Drugi podatak koji je iznet tiče se maksimalne brzine koja iznosi 318,4 km/h sa standardnim izduvnim sistemom i još fascinantnijih 330,6 km/h sa trkačkim izdunim sistemom.
Trkački menjač
Menjač je definitivno najveća novina na V4R-u i stavka koja do sad nije viđena ni na jednom serijsom motociklu. Radi se o menjaču koji nema prazan hod (neutral) između 1. i 2. stepena prenosa, već se prazan hod nalazi iznad prvog stepena prenosa.
Druga stvar je ta da se u neutral može ubaciti samo kada se povuče jedna polugica koja se nalazi na desnoj strani upravljača. Razlog za ugradnju ovom menjača je izbacivanje mogućnosti da se u toku trke slučajno pogodi prazan hod između 1. i 2. stepena prenosa, što automatski znači nemogućnost pravovremenog zaustavljanja pred krivinu i gubitak dragocenog vremena.
Ducati je patenitao ovaj trkački menjač koji ima skraćenicu DRG (Ducati Racing Gearbox) kao i DNL (Ducati Neutral Lock) sistem za sprečavanje prebacivanja u neutral.
Poluga za neutral nalazi se na desnoj strani upravljača Foto: Ducati
Zbogom jednorukoj, dobrodošla dvostruka zadnja viljuško
Ducati V4R i dalje nema šasiju, odnosno agregat je noseći deo šasije. Prednji kraj šasije, koji između ostalog nosi kompletan prednji kraj motocikla kači se na prednji blok cilindara. Za razliku od prethodne generacije, ovaj najnoviji V4R ima prednji deo šasije čija lateralna krutost je za 40% manja.
Druga najveća novina je da jednoruka zadnja viljuška odlazi u zaborav. Razlog za to leži u nedovoljno krutosti zadnje viljuške, što se najviše odražavalo prilikom naglih ubrzanja.
Novina je i to da će V4R imati podešavanje visine pivota zadnje viljuške, ponovo po uzoru na WSBK motocikl. Podešavanje pozicije biće moguće za po 2 mm u 4 različita položaja. Takođe, zadnji amortizer sada je prilagođen za ugradnju senzora koji mere linearni rad amortizera.
Dvostruka zadnja viljuška zamenila dosadašnju jednoruku Foto: Ducati
Kad smo kod ogibljenja, V4R se oslanja na trenutno najbolje serijski dostupno ogibljenje u vidu Öhlins NPX25/30 prednje viljuške sa prečnikom štapova od 43 mm i Öhlins TTX36 zadnjim amortizerom. Za stabilnost motocikla ugrađen je i Öhlins SD20amortizer upravljača.
Kočnice su otiše korak napred jer sada V4R poseduje Brembo Hypure kočione čejljusti koje su za 10% lakše u odnosu na prethodne i pružaju bolje odvođenje toplote. Diskovi napred su prečnika 330 mm.
Petokrake, kovane felne od aluminijumske legure dizajnirane su da prime sve tipove slik guma uključujući i prednju gumu u dimenzijama 125/70 koja je takoreći postala standard na trkačkoj stazi.
Veća krilca, više potiska
Aerodinamika i oklopi su još jedna izmena i to najvidljivija. Prednja krilca su primetno veća i povećavaju pritisak i potisak za 25% više. Konkretno Ducati navodi brojke da prednja krilca na 270 km/h vrše pritisak od 4,8 kg na prednji kraj, dok se pri brzini od 300 km/h pritisak povećava na 6 kg.
Novina su i aerodinamični usisnici vazduha na bočnim oklopima, koji osim potiska pomažu pri skretanju kada je motocikl pod maksmalnim nagibom. U toj situaciji usisnici vazduha olakšavaju nameštanje motocikla ka izlaznoj putanji.
Poboljšan je i centralni usisnik vazduha koji pri ubrzanju omogućava bolje napajanje agregata vazduhom, što donosi dodatno povećanje snage od 1,3 KS.
Aerodinamika po uzoru na Desmosedići GP Foto: Ducati
Trkačka elektronika
Kada je reč o elektronici i elektronskim pomagalima, kao što možete i pretpostaviti, V4R poseduje sve. Kontrola proklizavanja, kontrola podizanja prednjeg točka, “cornering ABS”, itd. i još par novih stavki.
Od novih stavki V4R poseduje Race Brake Control sistem, koji je u principu poboljšani, odnosno trkački “cornering” ABS i razlika je u tome što dozvoljava daleko jači pritisak na zadnju kočnicu kada je motocikl pod nagibom.
Foto: Ducati
Sledeća zanimljiva novina je “Grip Meter”, odnosno sistem koji predviđa koliko prianjanja je između asfalta i gume u datom momentu. Grip meter je dostupan u Track i Road režimima, a grafikon sa dostupnim prianjanjem prikazuje se na instrument tabli. Ostaje malo nejasno kad vozač jureći vreme kroz krivinu ima vremena da gleda u instrument tablu, ali svakako lepa novina.
Stvoren da se vrati na tron WSBK klase
Ducati V4R je napravljen sa samo jednim ciljem – da se Ducati vrati na tron WSBK šampionata. Ovaj motocikl dolaziće po paprenoj ceni koja ne sme da prelazi 45.000 EUR (zbog propisa u WSBK šampionat) i stvoren je samo za trkačke.
Prvi primerci biće dostupni već od novembra, a za očekivati je da će većina primeraka biti unapred poručena od strane trkačkih timova širom sveta.
Lepo je što Ducati neguje i unapređuje sportske motocikle kojih je nažalost sve manje.
Za utiske povodom novog Ducati V4R modela, možete posetiti temu na forumu i ostaviti utisak.
Foto: Ducati
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kraj nije kraj dok se ne prođe ciljna linija, što se još jednom potvrdilo tokom ovog izdanja trke 24 časa Bol d’Ora gde se ne samo rasplet trke, već i sezone odigrao u poslednjih trideset minuta trke.
Znalo se da će ova trka biti napeta, jer je pred trkački vikend čak pet ekipa imalo šansu da osvoji titulu i te šanse nisu bile samo teoretske, već je bodovna razlika između timova bila mala.
Kawasaki WeBike Trickstar prvi od konkurenata sa pehom
Kawasaki WeBike Trickstar je prvi koji je morao da se oprosti od šanse za titulu, jer su već u početnim časovima trke imali pad kada su ni krivi ni dužni naleteli na ulje prosuto od strane jednog od motocikala koji je usled mehaničkog kvara ispustio dušu i ulje na stazu. Iako su uspeli da vrate motocikl do boksa i da se vrate u trku, nakon 14 časova trke ponovo su morali da se povuku, ovog puta trajno.
F.C.C. TSR Honda sa vodećih pozicija do odustajanja usled mehaničkog problema
F.C.C. TSR Honda je dugo bila na nekoj od prve tri pozicije i imali su dobre šanse za pobedu. Poput Kawasaki WeBike ekipe, ni F.C.C. TSR Honda nije imala sreće i zbog mehaničkih problema trku sa završili negde sredinom trke.
BMW- nedostajalo pola časa do pobede i titule
Kada se već ulazilo u završnicu trke i kada je na dohvat ruke bila ne samo pobeda, već i prva šampionska titula BMW Motorrad doživeo je debakl kada je M1000RR počeo da ispušta dim. Štoperica je u tom momentu otkucala 23 časa i 33 minuta. Samo 27 minuta nedostajalo je do ispisivanja istorije.
Ceo BMW tim ostao je u neverici i razočarenju.
BMW-u nedostajalo malo sreće za istorijski uspeh Foto: FIM EWC
Jedan bod odlučio šampionsku titulu
SERT Suzuki i YART Yamaha ušli su u trku izjednačeni po bodovima, jer je SERT osvojio pol poziciju dok je YART bio treći, čime su se bodovno izjednačili pred samu trku.
Tokom trke, SERT Suzuki je bio veoma brz i taktičan. Na presecima nakon 8 i 16 časova bili su vodeći, čime su osvojili dodatne bodove i šanse za titulu su im se povećavale, sve do momenta od kog je fabrička BMW ekipa preuzela inicijativu. U poslednjim časovima trke, činilo se da će BMW ipak biti pobednik i šampion, dok će SERT biti drugi na trci i u generalnom plasmanu, a YART treći kako na trci, tako i u generalnom poretku.
Međutim, zbog mehaničkog kvara koji je zadesio fabričku BMW ekipu stvar se promenila iz korena. SERT Suzuki je pobedio, ali im je pobeda izmakla za svega jedan bod, jer je YART Yamaha završila na drugoj poziciji.
SERT Suzuki za utehu ima podatak da je osvojio 24 časa Bol d’Ora tri puta za redom.
Ewc-Bol-Dor-2025-Race-YOSHIMURA SERT MOTUL, Formula EWC, BLACK Gregg, MASSON Etienne, LINFOOT Dan, Suzuki GSX-R1000R
YART Yamaha je ovim osvajanjem titule nekako prekinla niz loše sreće koja ih je pratila tokom poslednje dve sezone. Ove sezone pobedili su na 24 časa Le Mana, a uz to su osvojili i podijum na 8 sati Spa i pokazali su da su konsantna i brza ekipa.
YART Yamaha endurance šampion za sezonu 2025 Foto: FIM EWC
Podijum je zaokružila ekipa iz superstok kategorije Champion-MRP-Tecmas na BMW-u.
Veliki uspeh za superstok Champion-MRP-Tecmas ekipu za osvojen podijum Foto: FIM EWC
U superstok kategoriji šampionsku titulu osvojila National Moto Honda FMA ekipa, dok je u novoosnovanoj klasi produkcijskih motocikala titula otišla u ruke Artec #199 ekipi.
Sve učesnike endurance šampionata sada očekuje zimska pauza i priprema za sledeću sezonu ovog uzbudljivog takmičenja.
24 časa Bol d’Or – Rezultati trke Izvor/Source: FIM EWC
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ovog vikenda nema MotoGP ni WSBK šampionata, ali je zato na meniju čuvena trka 24 časa Bol d’Ora koja ujedno predstavlja i finalnu trku u sezoni 2025. godine.
Trka 24 časa Bol d’Or ove godine održaće se po 88. put. Staza Paul Ricard biće domaćin i ove godine, što znači da će vozači, timovi i motocikli biti izloženi 24-časovnom naporu. Staza Paul Ricard je naročito naporna za motocikle, pošto je Mistral pravac dugačak čak 1.600 metara i vozači provedu između 22 – 25 sekundi na punom gasu.
Od svih staza u kalendaru, Paul Ricard je možda i najzahtevnija za motocikle. Doduše, ni vozačima nije ništa lakše, jer temperature noću znaju da padnu i na ispod deset stepeni, a kiša takođe nije retka pojava.
Kako izgleda krug na stazi Pau Ricard možete pogledati na sledećem snimku sa motocikla Nikolo Kanepe:
Gotovo nemoguće predvideti pobednika i šampiona
Ove godine šampionat je zaista nepredvidiv i teško je reći ko će pobediti i uzeti titulu FIM EWC šampionata.
Ukratko, stanje je sledeće: YART Yamaha trenutno ima 88 bodova, fabrička BMW ekipa 87, Kawasaki WeBike Trickstar 83 boda, ERC Endurance 68, a F.C.C TSR Honda 58 bodova.
Kada se uzme u obzir da trka 24 časa Bol d’Ora ukupno nosi 65 bodova, lako je zaključiti da svaka od pomenutih ekipa ima šansu da osvoji titulu.
Svaki bod će se računati, počev od kvalifikacija, preko prvih i drugih osam časova trke tokom kojih se vodećim timovima dele bodovi, kao i finalni bodovi na kraju trke. Dakle, neće biti bitno samo završiti trku, već će i na svakih osam časova biti bitno ostati među vodećima.
Na prvim treninzima za sada je bila najbrža SERT Suzuki ekipa, koja je u prošlosti pokazala najviše brzine i izdržljivosti. Izdržljivost će biti presudna na ovoj stazi na kojoj se na Mistral pravcu pun gas drži preko 20 sekundi i gde se motori dovode do samog limita.
Foto: FIM EWC
Delimičan prenos na Eurosport 2 kanalu
Dobra vest je da će trka 24 časa Bol d’Ora moći delimično da se prati na Eurosport 2 kanalu u sledećim terminima:
Uživajte u poslednjoj trci svetskog endurance šampionata u ovoj sezoni!
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Tokom ove nedelje objavili smo tekst našeg člana foruma markovisacki o detaljnoj restauraciji ČZ 175 Sport, a danas vam donosimo putopis nastao tokom pohoda na Rumuniju, sa istim tim ČZ-om. Uživajte u putopisu (Tekst o detaljno restauraciji možete pročitati na sledećem linku – ČZ 175 Sport, model 477 – kompletna restauracija).
Ko je pratio temu o restauraciji ČZ 175 Sport iz 1974, zna da smo moj imenjak i ja imali prošle godine veću turu po Homoljama (Link teme). Imali smo nakon toga više zajedničkih vožnji, a ovaj prvi vikend Septembra 2025 smo rešili da iskoristimo za obilazak Nacionalnog parka Semenik u Rumuniji. Semenik se sastoji od dva dela: Semeničke planine i Aninske planine. 80% je bukova šuma. Park ima 10 rezervata prirode, mnogo vodopada, jezera i prelep je za vožnju motociklom.
Što se vozila tiče, postavka je ista: ČZ 477 (175 sport), stara 52 godine i ČZ472 (350) stara 47 godina.
Ja sam iz Vršca, imenjak iz Beograda, tako da smo se našli u Beloj Crkvi, i zaputili se na granični prelaz Kaluđerovo. Gužve tu retko kad ima, posebno sad van sezone, tako da smo i sada bili jedina vozila na prelazu. Odatle idemo za Oravicu, pa za selo Gradinari.
Pre ulaska u selo, uz glavni magistralni put, može se videti most Marije Terezije:
Foto: Marko Višacki
Skrećemo desno, i iz ravnice prelazimo u penjanje ka gradu Rešica. Šuma počinje da menja dosadašnja polja, i uživanje za vožnju počinje. Kroz Rešicu samo prolazimo jer idemo dalje uzbrdo ka jezeru Valiug.
Foto: Marko Višacki
Put je predivan, krivina na krivinu, većinski u hladovini. Tu je već druga temperaturna zona, drastično niža temperatura, i ima delova puta koji su još mokri od ko zna koliko dana ranije.
Foto: Marko Višacki
Nakon toga stižemo na jezero Valiug. Predivno uređen prilaz, drveni ponton sa ležaljkama, koji uz to ima i kafić, opciju za rentiranje kajaka, električnih čamaca itd.
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Iako je jezero relativno visoko, temperatura je i dalje bila dobra za kupanje. Maksimalno uživanje. U produžetku je jezero Trei Ape.
Foto: Marko Višacki
Odmah uz jezero, nalazi se odličan restoran takođe u hladovini, tako da imate sve na jednom mestu. Takođe ovo jezero nudi i sjajne pešačke staze, a od restorana kreće žičara koja vodi do vrha planine.
Foto: Marko VišackiFoto: Marko Višacki
Nakon ručka, kupanja i odmora, spuštamo se dole u Rešicu.
Foto: Marko Višacki
Rešica je grad sa oko 60.000 stanovnika. Između ostalog između dva rata bila je jako značajna jer su se u njoj pravile lokomotive i vagoni, tako da se smatra kolevkom železnice u Rumuniji.
Opravdano ponosni na to, napravili su Muzej Železnice na otvorenom gde se mogu videti mnoge parne lokomotive, i između ostalog prva iz 1872. godine.
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Rešica je vrlo zanimljiv grad, sa velikim šetačkim trgom, gradski saobraćaj je odlično rešen linijama modernih tramvaja, i generalno je pun kontrasta modernog i elemenata iz vladavine Nikolaja Čeušeskua. Ako vas zanima glamur, zaobiđite ga, ima boljih opcija u Rumuniji. Ako vas zanima ulična fotografija i generalno motivi nekog prošlog vremena, preporučujem da ostanete malo i procunjate.
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Hrana je u Rumuniji generalno dobra, ne preterano skupa i više nalik nekoj domaćoj u Vojvodini.
Foto: Marko Višacki
Slatkiši su potpuno drugačiji u odnosu na naše, i mene dosta podsećaju na one koje sam viđao u Rusiji. Npr ovo je sladoled od vanile:
Foto: Marko Višacki
Iz Rešice idemo na sever. Pravac Farliug, Lugoj, Temišvar.
Temišvar kao Temišvar, prelep grad koji nudi uvek nešto novo.
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Ovog puta odlučujemo se da obiđemo Muzej Revolucije.
Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra 1989 u Temišvaru. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju.
Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine.
Muzej jeste generalno posvećen tom dođaju ali prati i ostala dešavanja u svetu vezana za tu temu.
Na ulazu u muzej možete videti pravi komad Berlinskog zida:
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Foto: Marko Višacki
Toplo preporučujem posetu istom, objekat je ogroman, na dva sprata, sa sjajnom kolekcijom predmeta, uniformi, fotografija detaljno opisanim na više jezika.
Ima i celih soba koja su uređene da prikažu kako su izgledali stanovi u vreme tog režima itd.
Foto: Marko Višacki
Odatle odlazimo na jedan krug po gradu i polazak za Srbiju ali ovog puta na granični prelaz Vatin.
Foto: Marko Višacki
Bilo je tu još mesta koje smo obišli, ali ne bih da davim, mislim da je ovo dovoljno da se dočara vibe sa putovanja. Motori su naravno služili besprekorno, bez ikakvih kvarova. Potrošnja klasično oko 3.7 – 3.8 u mom slučaju.
Pozdrav svima do narednog putopisa!
Utiske o putopisu “u pohod na Rumuniju sa dva ČZ-a stara preko pola veka” možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
