Ove godine smo imali priliku da putujemo u Ameriku. Posetu Americi iskoristili smo da bi ujedno posetili Zero Motorcycles fabriku.
Početkom juna ove godine sam bio na poslovnom putu u Americi. Tačnije, u Kaliforniji. S obzirom da pratim dešavanja na polju razvoja električnih motocikala, setih se da verovatno Zero Motorcycles fabrika ima neki salon svojih motocikala u Kaliforniji. Nakon par minuta guglanja sam shvatio da ne samo da imaju salon, već je njihova centrala upravo u Kaliforniji na samo pola sata od Sanivejla, tj. mesta u kome ću biti. Odlično, obavezno idem u posetu.
Sedište Zero Motorcycles fabrike se nalazi blizu Santa Kruz mesta, na zapadnoj obali SAD. Nakon završenih poslovnih aktivnosti, na red je došao vikend i putovanje niz čuvenu magistralu 1 koja se prostire duže pacifičke obale Kalifornije. Ukoliko vas put nanese ka San Francisku, obavezno se morate provozati tom magistralom… U svakom slučaju, negde oko podneva stižem u Santa Kruz, odakle mi prema guglu treba još 10 minuta do kancelarije Zero Motorcycles fabrike. Na parkingu ispred zgrade je uz tablu sa natpisom Zero Motorcycles, bilo parkirano nekoliko motora i među njima nekoliko komada najnovijeg SR/F modela. Dakle, stigao sam, nema greške.
Prošetao sam se parkingom da sagledam gde se šta nalazi i gde im je salon. Naravno, iskoristio sam priliku da svaki Zero model detaljno fotkam i zagledam sa svih strana… Videh servisni deo, glavni ulaz, tovarni prostor, ali nema salona. Ispred fabrike je postavljen drveni sto sa klupicama, na kojima su sedeli zaposleni fabrike. Upitao sam neku ženu mogu li ući u salonski deo da malo uslikam motore jer znate, moto novinar sam iz Srbije i vrlo me zanimaju vaši motocikli… Rekla je da sačekam malo, da pita šefa. Nakon par minuta vratila se i rekla da odem na glavni ulaz, te da će me neko tamo sačekati. Tako je i bilo. Sačekao me je njihov menadžer prodaje, Stiv Tejlor. Objasnio sam mu ko sam, šta radim i da želim da predstavim njihove motocikle srpskim motociklistima, te da bih zato voleo da obiđem njihov salon. Stiv reče da na ovoj lokaciji nemaju salon… Ali, sprovešće me kroz proces proizvodnje i objasniće mi sve što me bude interesovalo. E to je već nešto! Naravno, unutar proizvodne linije neću moći ništa da fotografišem, što je razumljivo, ali ujedno i velika šteta.
Kada smo ušli u proizvodni deo, objasnio mi je da imaju dve proizvodne linije. Jedna je za novi SR/F, a druga je za sve ostale starije modele. Bilo je stvarno nestvarno gledati sve stanice na proizvodnoj liniji, na kojima se počev od praznog rama sve do završenog motocikla svaki deo ugrađuje u finalni proizvod, tj. motocikl. Viđao sam takve scene samo preko TV-a, a evo imao sam priliku da gledam uživo kako radnici vredno i pažljivo sklapaju tako egzotičan motocikl kakav je električni Zero SR/F.
Objasnio mi je da su kupili specijalne mašine za automatsko zatezanje šrafova na propisanu silu, tako što svaki punkt ima po jednu takvu mašinu i jasan redosled zatezanja šrafova. Tako radnik samo treba da zna redosled zatezanja šrafova, a mašina će samostalno da odredi na koju moment silu zateže šrafove. Prvi punkt kreće od praznog rama na koji se montira baterija. Dalje se montira elektromotor sa zadnjom viljuškom, iza čega montiraju elektroniku i potom prednje viljuške. Nakon toga idu kočnice, plastični delovi, korman, farovi i sve ostalo što čini jedan motocikl. Poslednji punkt im je finalna provera kada se proverava svaki detalj na motociklu. Ako tu otkriju neki problem, motocikl se ne vraća nazad na proizvodnu liniju, već se parkira u ambulantu gde se taj problem rešava. Rekoše da prosečno oko 20 komada SR/F-ova proizvode dnevno i isto toliko drugih modela. Zatekla ih je velika potražnja za SR/F modelom, tako da sada imaju problem da postignu potrebnu proizvodnju. Ali, kapiram da su to slatke muke…
Zanimljivo mi je bilo i način na koji testiraju baterije na vodootpornost. Naime, kad sklope bateriju, iznesu je u komoru u kojoj se baterija poliva vodom 24 sata. Nakon toga, bateriju osuše i provere da li je ispravna, ima li vode unutra. Posle takvog testa, prilično su sigurni da je baterija spremna za izazove vožnje po kiši i u vlažnim uslovima. Takođe, objasnili su mi da su kupili specijalnu mašinu za ozračivanje kočnica i ABS sistema. Nakon što sklope kočioni sistem, povežu ga crevima na tu spravu i uključe je. Mašina prvo proveri da li ceo sistem dihtuje, potom izduva sve opiljke iz creva, automatski napuni sistem svežim kočionim uljem i ozrači sistem. Sve automatski i brzo. Progres, nema šta!
Pošto SR/F proizvode za ceo svet, morali su da kupe i mašinu koja generiše struju koja odgovara onoj koja je na tržištima na kojima će se SR/F koristiti. Takođe, prilikom sklapanja motocikla, svaki dobije ček listu na kojoj se obeležavaju elementi koji su montirani. Ček lista za evropske modele je roze boje, dok je plava za Ameriku, da ne bude nikakve zabune.
Video sam i njihovu testnu sobu sa dinamometrom. Ali ono što mi je bilo čudno je potpuno odsustvo zvuka, iako je tada jedan SR/F upravo bio na testu! Kažu da svaki SR/F pređe oko 8 milja u toku tog testiranja.
Nakon proizvodne linije, Stiv me je odveo do dela fabrike u kom rade pripremu delova za ugradnju. Tu recimo sklapaju plastične delove repa, satove, farove i ostale sklopove. Pored su bili parkirani razni modeli Zero motocikala među kojima mi je privukao pažnju jedan policijski model Zero motocikla. Rekoše mi da su prvo isporučili policijske motocikle policiji u Kaliforniji, ali da ih sve više policija iz drugih zemalja kontaktira jer su se Zero motocikli odlično pokazali za tu svrhu.
Na red je došao i obilazak servisa. Tu sam imao priliku da vidim prvi električni motocikl prototip koji je napravio osnivač Zero Motorcycles brenda. Tada još uvek brend nije bio određen, ali je prototip očigledno uspeo da privuče pažnju čim se priča nije završila samo na njemu.
Na žalost, nisam imao kacigu sa sobom da bih mogao u probnu vožnju, ali jesam sedeo na nekoliko Zero modela. Prijatno sam se iznenadio osećajem težine SR/F-a jer sam očekivao da je težak motor zbog baterija, ali nije. Delovao mi je po težini kao standardni nejked motocikl. Rekli su mi da će upravo tih dana prvi modeli biti isporučeni kupcima širom sveta. Osim toga, spremaju specijalnu verziju SR/F-a koja će učestvovati na čuvenoj Pikes Peak trci u Americi.
Inače, sve vreme tokom tog obilaska, bio sam zadivljen pažnjom koju su mi pružili svi sa kojima sam pričao. Svi su imali volje i strpljenja da objasne sve, bez ikakve zadrške. Jasno se videlo da ljudi vole to što rade i da su ponosni na motocikle koje proizvode. To je stvarno sjajno. Na kraju su mi čak poklonili Zero majicu!
Mislim da su električni motocikli, kao i automobili, sasvim već izvesno budućnost koja nas očekuje. A zahvaljujući hrabrim i inovativnim ljudima iz Zero Motorcycles fabrike, sada na tržištu postoji serijski motocikl koji je već tu, dostupan i nudi uvid u tu budućnost koja dolazi.
Tekst ” Posetili smo Zero Motorcycles fabriku ” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina!
