Ništa lepše od dužih tura za vožnju. Upravo je naš član foruma aky sa svojom družinom odvezao Balkan moto-tour rally na kojem su prošli šeste zemalja i oko 3.000 km. Kako je to izgledalo, možete pročitati u današnjem putopisu.
Kako je prošle godine zbog korone sve bilo zatvoreno, nismo ni motorima mogli nigde da putujemo. Početkom juna od dobrog prijatelja iz moto kluba MC Sandžame, dobijam sms u kojem me zove da se pridružim grupi od petnaestak ljudi koji se spremaju za putovanje kroz šest zemalja Balkana koje će trajati od 2.7 – 11.7. tj. Devet dana, oko 3.000km. Poruku nisam do kraja ni pročitao, a već sam video spakovan motor i ja na njemu kako osvajam zadate kilometre. Na kasnije održanom sastanku, dogovorili smo da napravimo turističku trku koja će se zvati moto-tour rally i koja će se oragnizovati svake godine u prvoj nedelji jula. Kako je planirano da vozimo kroz Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Grčku i Bugarsku, ovaj događaj je zvanično dobio ime „Balkan moto-tour rally“.
Planirana ruta je spremna, motor servisiran, procenjujem da mi zadnji kofer nije dovoljan, pa nabavljam i repnu torbu od 40l koja će mi biti dovoljna da spakujem garderobu, pribor za ličnu higijenu, rezervnu obuću, kišno odelo i nešto neophodnog alata. Ostalo je da gume stignu iz Nemačke, jer u našim radnjama, zbog korone nije bilo redovnog snabdevanja, pa nisam uspeo da nađem dimenziju koja meni odgovara. Iako sam malo strepeo da li će gume stići na vreme, na kraju je sve ispalo kako treba. Stigle gume i namontirane par dana pre puta, Motor opran i spreman za 3.200 km koje smo planirali.
Konačno je došao i taj petak, 2.jul. Plan je da krenemo u 17 časova, posle posla. Krećemo od Moto kluba Sandžame i idemo do prvog prenoćišta , Banja Koviljača.
Cela grupa je jako raspoložena i svi jedva čekamo da sednemo na motore i uputimo se u ovu avanturu. Zvuk paljenja petnaest motora mi je tako moćno zazvučao da sam se sav naježio. Krećemo! U prvom danu treba da pređemo oko 180 km. Posele par sati vožnje preko Sremske Mitrovice i kroz prelepu Mačvu stižemo u Banju Koviljaču. Prema arheoliškim istraživanjima, Banja je bila naseljena još 1533. godine, a njena lekovita izvorišta se pominju još u doba Turaka. Raspakujemo se i odlacimo da obiđemo ovo lepo mesto koje je smešteno u podnožju planine Gučevo, od koje osećamo večernju svežinu. Primećujemo da nema mnogo gostiju i da su kafići i restorani prilično prazni. Odlučujemo se da sednemo u jednu od kafana na večeru. Hrana je bila je jako dobra i posle večere idemo odmah na spavanje jer nas sutra čeka naporan dan, oko 450 km, destinacija Trebinje.
Ustajemo rano i već oko 8 časova sedamo na motore i krećemo prema bosanskoj granici.
Preko Bajine Bašte uz Drinu, preko krivudavih puteva Debelog brda i Kremne dolazimo na granični prelaz Kotroman. Završavamo sa carinsnkim procedurarama i krećemo dalje. Posle kraće vožnje nailazimo na Višegrad. Za oko mi zapada prelep Andrićgrad koji je smeštan na poluostrvu između reke Drine i Rzava. Na oko 300m od Andrić grada nalazi se Višegradska ćuprija koja dodatno krasi ovu varoš. Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. Ovo zdanje je Višegradu donelo nove posetioce i pruža vrlo raznorstan sadržaj. Pored hotela, restorana, prodavnica ,tu su i razni objekti kulture, pozorište sa 350 mesta, replika srednjovekovnog manastira Dečani, bioskop… Na brdu iznad Višegrada primećujem zidine starog grada. Pitao sam meštane u vezi toga i nisam dobio mnogo podataka. Saznao sam da se to srednjevekovno naselje zove Pavlovina i ništa više od toga. Kasnije sam pročitao da su takva naselja podizali razni domaći velikaši i da o Pavlovini nema informacija o tome ko ga je podigao.
Jedemo čuvene ćevape i krećemo dalje ka Trebinju. Za nama ostaju Goražde, Foča, Tjentište i dolazimo do Gackog jezera Klinje gde odlučujemo da naparvimo dužu pauzu.
Nestvarno lepo jezero je nastalo za vreme austrougarske okupacije tako što je sagrađena brana za navodnjavanje Gatačkog polja. To je prva lučna brana na području bivše Jugoslavije, visoka je 26 metara, a dugačka 104 metra. Zidovi brane su su građeni od kamenih blokova, a za njihovo vezivanje je korišćen vulkanski pepeo od lave sa Vezuva. Jezro je i popularno izletničko mesto, a pirmetio sam i veliki broj ribolovaca. Nakon odmora krećemo ka Bileći i Trebinju.
Trebinje stižemo u kasnim popodnevnim časovima, odlazimo do smeštaja da se raspakujemo i žurimo u grad da ga vidimo po danu. Trebinje je grad sa mediteranskom klimom, nalazi se na najjužnijem delu Hercegovine, ispod planine Leotar, na pola sata vožnje do Dubrovnika, ili Herceg Novog. Kroz grad protiče reka Trebešnjica, a za grad se kaže da je grad sunca i platana. Istorijski Trebinje je jako star grad. Već u VII veku p.n.e. ga naseljavaju Grci, koji su tu zatekli Ilire. U III vekup.n.e. dolaze Rimljani i nazivaju ga Travunija, a prvi Sloveni se doseljavaju u VI veku. Nakon toga se menjaju razni gospodari , a 1168. Travuniju preuzima Stefan Nemanja. Grad je bio pod Nemanjićima do kraja njihove dinastije. Nakon toga dolaze, Turci, pa Austrougari… Svi ti narodi su ostavili svoj pečat ovom gradu. Sedimo u restoranu na trgu pod platanima i razgovaramo između nas o tome koliko su devojke u Trebinju lepe. Konabar koji nas je služio je to čuo i dodao da su još u staroj Jugoslaviji Trebinjke nosile titulu kao najlepše devojke u celoj državi. Poverovali smo mu.
Sedeli smo do kasno pod platanima uživajući u lepoti grada i znajući da nas sutra čeka ne tako naporan dan. Idemo u Budvu ni celih 100 km. Očekuje nas more.
Nastavak putopisa Balkan moto-tour rally možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
