September 22, 2021
NaslovnaMoto GaražaIstorija MotocikalaKawasaki GPZ600R i GPX600R - Prve "male" Ninje Kawasakija

Kawasaki GPZ600R i GPX600R – Prve “male” Ninje Kawasakija

-

Osamdesetih godina su Japanci držali prevlast u motociklističkoj industriji. U tom periodu videli smo prve potpuno oklopljene motocikle, a ujedno i prve prave sportske motocikle. Jedan od prvih sportskih motocikala bio je i čuveni Kawasaki GPZ600R, koji je u zavisnosti od tržišta i godine nosio i oznaku GPX600R. Radilo se o sposobnom i za to vreme lakom motociklu sa naprednim ogibljenjem i raznim drugim tehničkim novotarijama. Pored toga, GPZ600R bio je upakovan u lep i jednostavan dizajn.

“Tokom prethodnih godina obećali smo vam da ćemo konstantno unapređivati našu paletu motocikala i da ćemo napraviti motocikle koji su umetnost motociklizma i koji će dosegnuti neviđene visine…”. Tim rečima se novinraima obratio Ohba, tadašnji broj 1 Kawasakija na predstavljanju novog GPZ60R, predvodnika Ninja generacije.

Kawasaki je tih godina bio odlično kotiran u moto industriji. Pravili su motocikle sa snažnim agregatima i dobro su drmali tržište. U kategoriji od 600 cm3 pre 1985. godine imali su GPZ550 kojeg je konkurencija već polako počela da jede. Zato im je trebao novi motocikl koji će opet podići lestvicu.

Taj model izašao je 1985. godine i na tržištu se u raznim varijantama zadržao čak do 1997. godine. Postoje mnogo zabuna oko oznake GPZ600R-a. U zavisnoti od tržišta i godišta negde je nosio oznaku GPZ600R, negde GPX600R, a u SAD i Kawasaki Ninja 600R. Najtačnija kodna oznaka je ZX600. Takođe, u zavisnosti od tržišta pomalo su se razlikovali određeni detalji i kolor šeme, ali je GPZ600R, manje – više bio isti na svim kontinentima.

Kawasaki GPZ600R i GPX600R
Foto: www.getwun.co.uk

Kawasaki GPZ600R i sam prilično solidno poznajem, pošto je to bio prvi “veliki” motocikl u mojoj porodici. Nažalost, nisam imao dovoljno godina da bih mogao da ga vozim, ali sam mu se dugo divio i proučavao ga spolja. Doduše, video sam i kako izgleda ogoljen, bez agregata kada je uljna pumpa zakazala, a ležajevi radilice nisu izdržali sa malim pritiskom ulja. No, da se vratimo na sam GPZ600R.

Svoje prvo predstavljanje GPZ600R dobio je 1985. godine.

Ne diraj ono što je dobro, unapredi ono što je loše

Prethondi model, GPZ550 imao je svoje dobre i loše strane. Kawasaki je rešio da dobre stvari zadrši i malo unapredi, a da ono što nije valjalo napravi ponovo od nule. Donji deo kartera agregata sličan je onom na GPZ550 modelu. Tu se otprilike završavaju sličnosti, jer je Kawasaki želeo da smanji dimenzije i težinu agregata.

Zato je pri livenju bloka i kartera koristio razne legure i plastiku. Radna zapremina agregata iznosila je 592 cm3, a sam agregat imao je rednu četvorocilindričnu konfiguraciju. Agregat je ostao nepromenjene konfiguracije do samog kraja, ali je na poslednjim generacijama radna zapremina porasla na 598 cm3.

Napajanje goriva na svim generacijama i svim varijantama vršeno je preko 4 Keihin karburatora prečnika 32 mm. Prve generacije koristile su Keihin CVK, dok su kasnije generacije koristile Keihin CV karburatore.

Presek agregata iz GPZ600R modela 1985. godine Foto: i.pinimg.com

Razvod je vršen preko lanca i dve bregaste osovine u glavi, koje su bile zadužene za otvaranje i zatvaranje četiri ventila po cilindru. Maksimalna snaga je rasla sa svakom generacijom. Prva generacija isporučivala je maksimalnu snagu od 75 KS na 10.200 O/Min, dok su poslednje generacije isporučivale 84 KS na 11.000 O/min.

Prvi Kawasaki GPZ600R je stidljivo prebacivao 200 km/h i kazaljka se zaustavljala na 205 km/h. Zbog snažnijeg agregata, ali i manje težine, poslednja serija GPX600R dostizala je deklarisanih 226,8 km/h.

Što se ponašanja samog agregata u vožnji tiče, na niskim obrtajima nije bio naročito živahan, ali ni preterano trom. Ipak je svoje najbolje pokazivao iznad 6.000 – 7.000 O/min.

Napredno ogibljenje i solidna ciklistika

Postoje razlike u šasiji između prve generacije GPZ600R-a i generacije od 1988. godine. Kasnije generacije dobile su šasiju sa dvostrukim gredama u koje je smešten agregat.

Takođe postoji razlike i u ogibljenju. Sve generacije imale su sistem prednje viljuške koji smanjuje poniranje prilikom kočenja. Prečnik štapova iznosio je 38 mm, a unutar štapova nalazio se vazduh pod pritiskom. Kasnije generacije (od 1988. godine) dobile su ESCS prednju viljušku. Tada je to nazvano elektronski kontrolisan sistem ogibljenja. Zapravo se radilo o unapređenom AVDS sistemu, sa poboljšanom reakcijom. Zadnji amortizer imao je mogućnosts podešavanja predopterećenja i povrata. Ovo ogibljenje preneto je sa GPZ900R modela.

Ako bi poredili ciklistiku sa današnjim modernim motociklima, GPZ600R bi bio trom, spor i težak. Kada je izašao, za to doba je bio stabilan motocikl sa dobrim ponašanjem kroz krivine.

Prva generacija imala je samo jednoklipne kočione čeljusti, dok su kasnije kočnice unapređenje i za zaustavljanje na prednjem točku bila su zadužena dva diska prečnika 270 mm i dvoklipne kočione čeljusti.

Kawasaki GPZ600R i GPX600R
Foto: upload.forumfree.net

Kako je vreme napredovalo, tako je i Kawasaki fino “brusio” težinu na GPZ600R. Prva generacija imala je suvu težinu od 195 kg i težinu sa svim tečnostima od 217 kg. GPZ600R je vremenom išao na dijetu, pa je suva težina pala na 180 kg, dok je GPZ600R spreman za akciju težio 195 kg. Drastična razlika.

Valja istaći i da je zapremina rezervoara rasla sa početnih 18 litara, do konačnih 19,5 litara.

Sećam se jedne stvari na GPZ600R-u koji smo posedovali, a koji je danas nezamisliv na sportskim motociklima: centralni štender! Tada je sasvim normalno bilo da sportski motocikl poseduje centralni štender, jer se više mislilo o praktičnosti, nego u performansama. Naravno, većina vlasnika koji su GPZ600R vozili na stazi, brzo su skidali štender koji je težio nekoliko kilograma.

Lepo upakovana serija

Iako su tada motocikli sa potpunim oklopima bili još neobična pojava, GPZ600R se uopšte nije stideo svog izgleda. Ceo motocikl spakovan je u jednu lepu i jednostavnu siluetu. Kockasti far imao je oblik koji je lepo “legao” u predni oklop.

Kokpit su činili naravno analogni satovi. Obrtomer, tek nešto većeg prečnika od brzinomeri postavljeni su u centralnom delu, jedan do drugog. Daleko manjeg prečnika, sa leve strane nalazio se merač nivoa goriva, dok se sa desne strane nalazio merač temperature rashladne tečnosti.

Kawasaki je sa GPZ600R serijom imao prilično uspeha na tržištu, što dokazuje i činjenica da se na tržištu zadržao sve do 1997. godine. Čak i danas se na putu mogu videti neki preživeli primerci GPZ600R i GPX600R modela. GPZ/X serija obeležila je jedan lep period moto istorije.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 


Jovan Ristić
Malo je reći da volim motocikle. Od malih nogu postali su moja ljubav, strast i način življenja. Vremenom sam sve u životu predodredio motociklima i motociklizmu generalno. Treća sam generacija motociklista u mojoj porodici. Moje pisanje je produkt mog iskustva i velike ljubavi i svakodnevnog života sa motociklima.
19,260FanovaLajkuj
1,287PratilacaZaprati
121PratilacaZaprati
119PretplatnikaPretplatite se