Za ovu nedelju priremili smo vam putopis Route des Grandes Alpes našeg člana foruma Miša BMW. Putopis koji je pred vama, osim što je zanimljiv takođe je i pun prelepih slika. Uživajte u Route des Grandes Alpes putopisu!
Na put smo trebali da krenemo iz Zrenjanina sa tri motora, Ja sa GS-om, Iske sa tek kupljenim Stromom i Filip sa Burgmanom 650. Filip je bio značajan član ekipe jer smo trebali par dana da provedemo u Ženevi, u stanu njegovog dede koji je tada bio na odmoru u Srbiji.
Plan smo promenili jer je u međuvremenu Isketu stigla oprema u Ljubljanu, pa smo se dogovorili da on i Anita odu dan ranije, da on namontira kofere, vizir i još gomilu svega što je pazario, a da im stvari ja donesem u Ljubljanu kod mog velikog prijatelja Dušana (Jager na forumu)kod kojeg smo svi prespavali.
Da odmah ne krene kako treba pobrinuo sam se ja, jer sam po polasku prelazivši most na Tisi od silnog pakovanja shvatio da nisam poneo telefon!
Ovo je mapa prvog dana puta:
Preko Bačke Palanke, Vukovara i Vinkovaca izašli smo na auto put kod Županje, u nameri da najdosadniji deo auto puta do Zagreba prođemo što pre, pa da se kod Jagera popodne nalivamo pivom u Ljubljani.
Auto put dosadan, ja dremam, vozim više automatski i s vremena na vreme pogledam u ogledalo, Filip me lepo prati, sunčan dan, sve obećava…
Ali… zamislih se ja nešto, kad pogledam u ogledalo, ja sam samcit, Filipa nema! Stanem u zaustavnu traku, zovem ga, a on kaže: Crko!
Ispostavilo se da mu je pukao kaiš koji je majstor kao pre puta proveravao, i na kraju je zaglavio u motoru tako da više nije mogao ni da vergla. Vratim se do njega, da vidimo šta nam je činiti, i kada smo zaključili da motoru tu na putu nema popravke, ja siđem sa auto puta u Veliku Kopanicu, kupim mu par flaša vode, organizujem prikolicu iz Zrenjanina da dođe po njega i ostavim ga tužnog da čeka prevoz. pitanje je da li bih nastavio put koliko mi ga je bilo žao, da nisam nosio sve Isketove i Anitine stvari, tako da sam u Ljubljanu morao stići.
U Ljubljanu sam stigao predveče, taman da Iske može ponosno da mi pokaže nove kofere, vizir, bagster,zaštite i sto čuda u koje je stukao 2000 evra u TC Moto shopu u Ljubljani. Roštilj se već dimio, pivo je bilo ohlađeno, tako da je nastavak večeri protekao kako to obično sa Dušanom i bude.
Sutradan smo poranili, jer je plan bio proći nacionalima celu severnu italiju,zbog skupih putarina.
Mapa drugog dana:
Kao i sva moja putovanja, i ovo je zamišljeno kao low budget, što znači što više spavanja kod prijatelja, a kada to ne može, preko Bookinga ili Airbnb-a, što jeftiniji smeštaj, jer to automatski znači više goriva za vozanje. Ishrana je redovno po Lidl-ima, Hopfer-ima i slično, a u krajnjoj nuždi restoran ili picerija,baš da ne bi pojeli nešto od opreme!
Vožnja nacionalom uz obalu jadrana od Trsta do Venecije je žešći smor, milion semafora, kružnih tokova, zbunjenih turista i gomila karabinjera sa radarima…
Snabdevanje namirnicama , lidl, negde kod San Dona di Piave…
Pošto sam preko Airbnb-a rezervisao smeštaj u seocetu San Damiano di Asti (80 eura cela kuća), cilj je bio da do mraka stignemo tamo. Ispostavilo se da je to predivno selo u brdima, a kuća kao iz neke stare italijanske priče, prelepa, čista i očuvana. Mlada i zgodna domaćica Julija nas je dočekala,malo proćaskala, dala ključeve i otišla.
Te večeri u selu je bila slava,odprilike kao naši vašari, a boga mi su i cene naduvali kao naši na vašaru, tako da smo naivci platili 3,5 evra plastičnu čašu od 1,5 dl piva, a ispostavilo se da je litra belog vina 4 eura, brže bolje, sa Acom koji nam se tu pridružio dovezavši za dan iz Minhena,prešli na vino. Ispostavilo se da baš ne možemo da pratimo isketovu Anitu sa vinom, tako da je maltene ona nas odvela na spavanje.
Novi član ekspedicije Aca, sa njegovim Stromčetom
E, svanuo je i taj dan, napakovani, sada sa tri motora, dva nova Stroma, i mojom matorom kravom krenuli smo put Francuske granice. Današnji cilj je bio stići do početne tačke istorijske Route des grandes Alpes koja se nalazi u Mentonu pored Monaka, na Azurnoj obali, okvasiti piše u moru, i zapaliti ka prvim prevojima na ruti.
Mapa:
Do Borgo san Dalmazzo i nije nešto zanimljivo, dosta ravno, monotono, međutim odavde kreće vožnja, prijatno iznenađeni kvalitetom asfalta, krivinama i predelima, naloženi jurimo se sa nekim domorodcima na sportacima, ne poštujemo zlatno pravilo: NE KAČI SE SA LOKALCEM!
Rutu od oko 400 km smo zamislili da iz Italije kod Limone Piemonte uđemo u Francusku, vozimo se jednim delom kroz planine, pa opet uđemo u Italiju, a kod Ventimiglie izađemo na obalu.
Odluka je ispala više nego odlična jer su već tu predeli fantastični, a na mene je poseban utisak ostavilo seoce Breil sur Roya koje se nalazi u na predivnom jezeru okruženo visokim planinama. Hladovina u senci ogromnih drva na obali jezera neodoljivo je zvala na pauzu. Nakon par sličica jezera i pojedene čokolade krećemo dalje u planine, ka Italijanskoj granici i Ventimigli.
Put od Ventimiglie do Mentona je kratak, vozili smo malim putićima uz obalu, a u Mentonu, čim smo ugledali prvu plažu, parkirali motore i pobacali opremu i uleteli u vodu, bar Aca i ja, dok je Anita ostala da se ubeđuje sa Ivanom koji je uporno odbijao kupanje, negodujući: ja sam bajker, došao sam da se vozam,ne da se brčkam, hoću u planine!
Vrhunac rasprave je bila scena koju sebi ne mogu da oprostim što nisam zabeležio kamerom je kada Ivan revoltiran Anitinom upornošću da ga natera u vodu, oblači jaknu, rukavice, kacigu i u punoj opremi seda demonstrativno sa ukrštenim rukama kao besno dete na plaži pored teta u toplesu koje su ga začuđeno merkale!
Nakon 20-tak minuta ubeđivanje je urodilo plodom, tako da smo se svi okvasili.
Kako je to bilo par dana posle masakra u Nici, ulice i plaže su bile pune naoružanih vojnika, pa je kupanje više ličilo kao da je u Bejrutu, a ne na Azurnoj obali.
Iz gužve Mentona krenuli smo da se penjemo ka Sospelu, a srce mi je zaigralo kada sam video prvu tablu koja označava Route des Grandes Alpes, jer sam prethodnih mesec dana kao dete pred željenom igračkom čežnjivo po internetu gledao fotografije ovih predela.
Nakon par manjih prevoja stigli smo do čuvenog Col de Turini na kojem se vozi Monte Karlo reli, a kojeg je Džeremi Klarkson uvrstio u konkurenciju najboljih puteva na planeti.
Od Col de Turini pa nadalje nizali su se prelepi krajolici sa vijugavim putevima kroz nacionalni park Mercantour. Sledeći prevoj bio je St. Martin.
Nastavk putopisa i prelepe slike možete pogledati u temi na forumu.
Novi broj Bjbikers magazina ugledao je svetlost dana u digitalnom formatu. Broj 6 Bjbikers magaziina možete prelistati ovde.
