U ovom izdanju vesti iz protekle nedelje pripremili smo zanimljivosti iz moto industrije i moto sporta. Nadamo se da vam se sviđa naš izbor.
Budućnost trke Pikes Peak pod znakom pitanja
Legendarna Pikes Peak trka mogla bi da ode u istoriju bar što se trke motocikala tiče. Zbog pogibje Karlina Dana postavilo se pitanje da li su bezedonosni standardi na Pikes Peak -u zadovoljavajući što se tiče trke motocikala. Organizatori već neko vreme imaju problema da ispoštuju sve bezbedonosne procedure. Najveći problem predstavlja publika koja u toku trke ume da prelazi preko staze, što je opasno kako za vozače tako i za gledaoce.
U narednom periodu dobićemo informaciju da li će motocikli sledeće godine nastupati na Pikes Peak -u.
Stiže Ducati V4 Multistrada
Nemački Motorrad objavio je informaciju da bi sledeće godine mogli da vidimo novu Multistradu koju će pogoniti V4 agregat. Nedavno smo imali priliku da vidimo Ducati V4 Streetfighter, a u Ducatiju su izgleda rešili da i svoj turer opreme moćnim V4 agregatom. Motorrad čak tvrdi da se V4 Multistrada već uveliko tesitra i da su je videli u okolini Bolonje. Ukoliko je tačno da se Multistrada V4 sprema za sledeću godinu, verujem da ćemo premijeru videti ove godine na EICMA sajmu motocikala.
Lorenco Baldasari prelazi u Avinti MotoGP ekipu?
Stižu nove zanimljive vesti iz MotoGP šampionata. Lorenco Bladasari mogao bi lako sledeće godine da se nađe u Avintia MotoGP ekipi. Sportski direktor Avintia ekipe izjavio je da je ekipa zainteresovana da uposli mlađe vozače iz Moto2 šampionata. Budući da Abraham ima ugovor za sledeću sezonu ovo bi značilo da će Tito Rabat najverovatnije napustiti ekipu, a možda i MotoGP šampionat. Rabat bi veoma lako mogao da pređe u WSBK šampionat i to ni manje ni više veću u fabričku Kawasaki ekipu gde bi mu timski kolega bio Džonatan Rea.
Preliminarni kalendar za endurance sezonu 2019. – 2020. godinu
U toku ove nedelje organizatori FIM Endurance šampionata izbacili su kalendar za 2020. godinu. Novina u kalendaru je to da nas sledeće sezone očekuje trka na stazi Sepang u Maleziji, a trka na Slovaki Ring -u izbačena je iz kalendara. Sezona počinje trkom na stazi Bol D’or 21. septembra i završava se 19. jula na stazi Suzuka u Japanu.
Ovo je bio naš izbor moto vesti iz protekle nedelje. Sledeći petak očekujte nove vesti i moto industrije i moto sprota.
Grupa prijatelja izabrala je lepu maršutu kojom su se provezli. Naš forumaš GastroBiker lepo je opisao u putopisu sve dogodovštine koje su im se dogodile na putu pokraj ovih lepih reka. Ako niste do sada videli ove reke uživo, verujte da su Una, Krupa, Neretva i Drina vredne pažnje. Uživajte u putopisu!
Po naslovu bi se dalo zaključiti da smo na putovanje išli splavom ali ipak smo se umesto rekama vozili pokraj njih.
Ideja za ovo putovanje se javila nakon prošlogodišnje vožnje po TF i TA kada su braća Dalmatinci izjavili da je kod njih u kraju lepše, priključio se Raša sa komentarom: Niste bili u Drvaru pa ne znate šta je lepo. Nije nam preostalo ništa drugo nego da krajem maja ove godine odvozamo tu lepšu turu. Ekipa šarena:
Raša na TDM 900
Dalmos na KLE 500
Dule na SW 600
Milan na Majesty 400
i moja malenkost (ne po gabaritima)
Ruta za prvi dan izledala je ovako:
Dogovoren je polazak na dan mladosti 25.maj (četvrtak) u 8 ujutru, koji naravno nije ispoštovan zbog mog kašnjenja. Imao sam dobro opravdanje, ali sam ga u medjuvremenu zaboravio. Ispostavilo se da je prvog dana kiša išla ispred nas i da je nismo stigli samo zbog mog kašnjenja, ne treba mi bolje opravdanje.
Na granici sa Republikom Srpskom neprijatna scena sa policajcem, pošto je bilo sparno, a kolona vozila dugačka prošao sam pored kolone i ubacio se ispred jednog vozila (koje me je propustilo) na par metara ispred kućice, ostatak ekipe je sledio moj primer. Na moje: dobar dan, policajac počinje sa vikom: znaš li ti pravila ponašanja u saobraćaju? kakav je to način itd. odgovaram da smo u punoj opremi na suncu, plus nas motori greju da je normalno da se motorima prolazi na taj način da je tako svuda u Evropi, što bi se reklo spuštam loptu. On ne odustaje: šta mene briga što ste u opremi, zašto uopšte i dolazite, briga me kako je u Evropi, svi čekaju, čekaj i ti. Na moju konstataciju da ni Bosna nije više ono što je bila, ljutito mi vraća papire i izlazi iz kućice prepuštajući kolegi da odradi ostatak ekipe. Sad kad sumiram utiske, ubedjen sam da nije bilo do nas, krivica je do kolega bajkera preko Drine, garant su mu skidali trebe u mladosti.
Doručak u etno selu Stanišić (odličan) i koridorom do Banja Luke, na ćevape naravno, kod Muje na poručene tri velike porcije, jedna gratis, nije nam preostalo ništa drugo nego da poručimo šest. Iz Banja Luke uz Vrbas do Jajca, ideja je bila da se poseti vodopad. Kada smo skontali da ima da se pešači, a ćevapi se još uvek vare, jednoglasno smo odlučili da nastavimo put za Las Vegas bez obilaska vodopada. Silazak iz Petrovca u Drvar po noći i kada iz mrklog mraka u dolini sine svetlo Drvara na sekund pomislis, Las Vegas, ali samo na sekund. U Drvaru u Bikers kafeu ekipa iz kluba Grizly je poželela dobrodošlicu našoj družini, mi iz Banja Luke a oni se spremaju za Banja Luku na moto skup. Prvog dana nismo skoro ništa slikali, ali smo to nadoknadili u preostala tri dana.
Drugi dan: Drvar, sipi kiša, dan ne obećava.
Dule montira tablicu koja mu je sinoc izletela sa motora kao frizbi, pošto uopšte nije skontao da je izgubio tablicu, vraćanje tablice ga je koštalo ćevapa u Sarajevu. Odlazimo na kafu i naravno u Titovu pećinu.
Stvarno su ti partizani voleli da se zavlace po nekim vukojebinama, iz pećine je mogao da pobegne jedino ako je imao krila.
Vreme se prolepšava i krećemo put Martin broda, priroda fantastična, put uzak, ali korektan.
Slapovi na Uni, svaki komentar je suvisan. Pastrmka za doručak:
Iz Martin broda krećemo ka Plitvicama, put preko Kulen vakufa je duplo kraći i mnogo lepši jer se vozi uz reku Unu. Meštani nas odvraćaju od te rute zato što postoji deonica makadamskog puta dužine 3400 metara koja je užas i rupa na rupu. ko reskira profitira, odlučujemo se za makadam pa makar gurali skutere medjutim ispostavilo se da je makadam sasvim korektan, čak za naše uslove i odličan. Nastavili smo uz Unu do Bihaća, pre Bihaća smo svratili na kafu u Mlin, odlično mesto, ne sećam se ni kakva je bila kafa, nebitno, mesto toliko opušta da mogu slobodno da naplaćuju sedenje.
Iz Bihaća izbijamo na granicu sa Hrvatskom, poučeni iskustvom čekamo u koloni, moj predlog da probamo preko reda je odbijen. Nastavljamo prema Plitvičkim jezerima, put je odličan. Stižemo do Plitvica i shvatamo da smo smetnuli sa uma da obilazak traje par sati i da se veći deo obilaska pešači. Naravno to smo shvatili tek kada smo se u opremi sa kacigama u rukama spustili od motora do blagajne i blenuli u mapu kao tele u šarena vrata.
Tešio sam se činjenicom da sam već bio na Plitvičkim jezerima, ekskurzija, osnovna škola, jeste da je prošlo više od 20 godina ali ova mapa me je podsetila, kao da je juče bilo. Ničeg se ne sećam.
Donošenju brze odluke je značajno doprinela činjenica da nam je javljeno da je jare stavljeno na ražanj i da samo nas čekaju. Putna brzina se iznenada povećala za značajan procenat.
Stigli smo na vreme.
Tokom ove ture primetio sam jednu zanimljivu pojavu, dokon za kormanom izvršio površnu analizu i nazvao je ZZ sindrom. Naime, braća dalmoši su uglavnom vozili za nijansu slabijim tempom od grupe, nisu žurili u preticanja, jedna sasvim opuštena vožnja iako je stanje puta dozvoljavalo opuštenih 20kmh brže. Onog momenta kada su prešli, ostatku ekipe nevidljivu, granicu izmedju Like i Dalmacije njih dvojica se pretvaraju u isle of man tt trkače, što je put uži oni su brži. Vraćam film na jučerašnji dan kada smo iz Bosanskog Petrovca po mrklom mraku (po mraku zbog Jajca) prema Drvaru morali da letimo po krivinama kako bi stigli Rašu koji kao da je dobio krila kada je video tablu Drvar-još malo a do tada je vozio toliko opušteno da je čak jedan kombi probao da nas obidje. To sam protumačio kao ZZ sindrom, zov zavičaja, ta nevidljiva sila koja ti daje krila. Pošto je moj zavičaj daleko od ove rute, prema Drvaru sam pratio jer nisam ništa video sem Rašinih štopaljki a Dalmoše sam moram priznati pratio sa zadovoljstvom jer je i mene drmao sindrom, samo što nije bio ZZ već ZJ, to jest zov jareta. Ufuran u ZJ mod kasno primećujem da je ekipa stala, jedva se zaustavljam, gledam levo, desno, nema ničega, ni vuka ni jarića ni tri praseta a oni bleje preko kamenog zida u:
Kanjon Krnjeze, pogled sa vidikovca koji se nalazi na putu ka jaretu.
Stižemo kod Dalmoša kući, gde nas pozdravlja odbor za doček.
Nagradno pitanje, koliko magaraca vidite na slici?
Ovi magarci se izgleda lože na čopere pa je kolega morao da interveniše da mu magarci ne oteraju makinu.
Da ne bude ko o čemu macko o jaretu, preskočiću najslasniji deo. nakon najslasnijeg dela vozimo se do drugog vidikovca na kanjonu Krnjeze.
Vidikovac se nalazi iznad čuvenih Kudinih mostova, po legendi sa ove strane kanjona je živeo kudo a sa druge strane u selu je živela devojka u koju je je on bio jako zaljubljen pa je on pravio mostove za nju kako bi ona mogla prva preko njih da predje. Do mostova se motorom ne može, postoji pešačka staza. Silazak nije neki problem, ali povratak je bar za mene uzaludno trošenje energije, a imam obzira prema gorskoj službi spasavanja, imaju ljudi pametnija posla petkom od izvlačenja 120kg žive vage uz stenu.
Sreća ima ovih mršavih, žilavih pa su slikali, kao da sam bio.
Nastavak putopisa Una, Krupa, Neretva i Drina možete pročitati u temi na forumu.
Sredinom marta ove godine počele su da kruže glasine da Yamaha za 2020. godinu priprema novu generaciju YZF-R1 i YZF-R1M modela. U glasinama se spominjalo da će agregat, elektronika i menjač pretrpeti znatne promene kao i da postoji mogućnost da se YZF-R1 i YZF-R1M pojave sa verzijom beztrzajnog “seamless” menjača.
U ovom tekstu samo ukratko ćemo proći kroz nekoliko stvari koje je Yamaha pripremila za ovu generaciju R1.
Agregat je zadržao svoju tradicionalnu konfiguraciju linijskog četvorocilindraša sa “crossplane” rasporedom paljenja. Maksimalna snaga prema prvim podacima deklarisana je na oko 200 KS pri 13.500 O/min. Budući da su zakoni o emisiji štetnih gasova sve stroži, Yamaha je podigla lestvicu te će agregat za 2020. godinu podlegati Euro5 normi.
Pooštravanje emisionih standarda znači da su u Yamahi morali da mozgaju kako da izvuku još snage iz agregata, a da pri tome ne naruše emisione standarde. Tako je R1 dobila efikasniji sistem sagorevanja goriva. Iako je bilo reči da će R1 i R1M sa 2020. godinu dobiti i beztrzajni menjač, to se ipak nije dogodilo.
U sistemu ogibljenja i dalje se nalazi Kayaba prednja viljuška novije generacije sa prečnikom štapova od 43 mm i dužinom hoda od 120 mm. Unutrašnja struktura prednje viljuške izmenjena zbog boljeg povratnog osećaja do vozača. Opruge u viljušci su za nijansu mekše, a redukovan je i nivo ulja unutar štapova.
Inercijalna merna jedinica sa 6 osa i dalje je glavna za prikupljanje informacija sa tim što je dodat i senzor G sile. Elektronika je unapređena te pored standardnih pomagala poput kontrole proklizavanja, ABS -a, više režima vožnje, kontrola podizanja prednjeg točka, doprinosi boljem odzivu na gas zahvaljujući novom APSG (Accelerator Position Sensor Grip) sistemu koju pomoću sistema magneta i senzora šalje signal do čipa za kontrolu otvaranja leptirastih tela.
Novina je i drugačiji način funkcionisanja kontrole podizanja prednjeg točka. Do sada je sistem funkcionisao tako što je prilikom detekcije podizanja prednjeg točka oduzimao snagu agregatu, a sada funkcioniše tako što dejstvuje na zadnju kočnicu.
Aerodinamika je takođe doživela unapređenja, pa Yamaha tvrdi da nova YZF-R1 ima za 5% veću aerodinamičnu efikasnost. To će svakako doprineti pri ubrzanju motocikla.
YZF-R1M verzija još je naprednija u odnosu na standardnu YZF-R1. Jedna od glavnih razlika je Ohlins elektronski podesivo ogibljenje. Uz to, R1M će imati još bogatiji paket elektronike, a neki delovi oklopa sačinjeni su od karbona. Kao i prethodne serije, i ova serija R1M dolazi u ograničenom broju primeraka.
Yamaha R1 i R1M za 2020. godinu detaljnije će biti predstavljena u sledećem broju našeg časopisa.
WSBK trkački vikend na stazi Laguna Seka je završen, te vam donosimo izveštaj za slučaj da niste pratili dešavanja na stazi. Rea je maestralnom i smirenom vožnjom došao do bitnih pobeda i podijuma koji su mu doneli ogromnu prednost u šampionatu. Sa druge strane, Alvaro Bautista je gotovo sigurno završio sa šansom za osvajanje titule.
Prva WSBK trka (kao i ostale) nije bila preterano zanimljiva. Rea i Dejvis imali su dobar start, a Bautista je bio iza njih. U prvih nekoliko uvodnih krugova Rea, Dejvis i Bautista vozili su blizu jedan drugom. Delovalo je da je Bautista imao dobar ritam i pokušao je prestigne Dejvisa, ali baš u tom trenutku je ceo vikend pošao naopako po Bautistu. Prilikom pokušaja ulaska u krivinu Bautisti je proklizao prednji kraj Ducati -ja pri čemu je pao. Posle pada Bautista je nastavio trku, ali nije završio u bodovima.
Nekoliko trenutaka kasnije, Bautista je pao
Kasnije tokom trke Rea je pravio sve veću razliku u odnosu na Dejvisa upisavši veoma bitnu pobedu za šampionat. Posle Bautistinog pada treće mesto preuzeo je Razgatlioglu koji je do kraja trke držao treću poziciju. Razgatlioglu polako napreduje u generalnom plasmanu zahvaljujući nizu podijuma u poslednjih par trka.
Na četvrto mesto stigao je još jednom solidni Tom Sajks. Verujem da će sledeće sezone Sajks i BMW biti još konkurentniji kada dodatno razviju S1000RR. Na petoj poziciji završio je Aleks Louz, dok je odličnu šestu poziciju osvojio Žordi Tores.
Na početku sprint trke videli smo dramu, prvo je Dejvis odlično startovao i prestigao Reu, a zatim se desio incident između Bautiste i Razgatlioglua. Bautista je lošije startovao i hteo je da nadoknadi vreme na kočenju na ulazu u prvu krivinu. Na ulazu u krivinu našao se Razgatlioglu koji je ulazio sa spoljne strane, a Bautista je kasnije kočio pri čemu je otišao malo šire i u tom produženju putanje dotakao je zadnji kraj Razgatliogluovog Kawasaki -ja usled čega je pao.
Druga drama dogodila se u “vadičep” krivini kada je Delbjanko prekasno kočio i udario u zadnji kraj Bičove Yamahe. Bič je inače nastupao ovog vikenda kao “wild card” vozač i ostvario je solidne rezultate sa obzirom da je prvi put vozio ovu konfiguraciju Yamahe R1. Zbog rasutih delova na stazi trka je morala da bude prekinuta. Ovo je dalo vremena Bautisti da se vrati do boksa i da startuje ponovo na restartu. Međutim iako su mehaničari brzo sanirali oštećenja na motociklu, Bautista nije startova pošto su ga zadržali u medicinskom centru na proveri budući da je udario glavu prilikom pada.
Bautista je morao da propusti restart sprint trke
Na restartu trke Rea je odlično odradio start i odmah je postavio jak ritam koji niko do kraja trke nije uspeo da isprati. Dejvis je opet dobro startovao, ali nije mogao dalje od druge pozicije. Tom Sajks na BMW S1000RR -u odlično je još jednom odradio posao. Za sprint trku drugačije su podesili elektroniku i odnose u menjaču što je Sajksu dalo šansu da se bori za još jedan podijum.
Sajks na BMW -u pruža sve bolje i konstantnije rezultate
Četvrto mesto zaradio je Razgatlioglu posle borbe sa Haslamom, dok je peti bio uravo Haslam. Na šestom mestu završio je Louz.
Za drugu trku možemo reći da je bila prilično nezanimljiva, poput prve. Sa tim što je na drugoj trci Dejvis bio taj koji je od starta do cilja odvezao sigurnu trku. Rea je u prvoj polovini trke bio blizu Dejvisa, ali je tokom trke rešio da ne rizikuje previše i da upiše 20 sigurnih bodova. Razlog za to Reinu rezervisaniju vožnju bio je taj što je Bautista svega posle par krugova morao da se povuče zbog bolova u ramenu. Bautista je prilikom pada na prvoj trci zadobio istegnuće ligamenata ramena.
Dejvis je sa ovom pobedom konačno skinuo pritisak sa sebe i upisao prvu pobedu sa V4R modelom i prvu pobedu još od prošlogodišnje trke na Aragonu. Rea na letnju pauzu odlazi sa velikom prednošću od 81 bod u odnosu na Bautistu.
Sa obzirom da je ostalo samo 4 trkačka vikenda može se slobodno reći da Rea ima šampionat u džepu. Rea je do ove prednosti došao strpljenjem i konstantnim podijumima i ako osvoji ovaj šampionat biće mu to jedna od najzasluženijih titula.
Rea odlazi na letnju pauzu sa ubedljivom prednosti
Treće mesto otišlo je u ruke Razgatlioglua. Mladi Turčin je još jednom pokazao da ume da se prilagođava stazama, a polako je pronašao i dobro podešavanje motocikla sa kojim može da se bori za podijume. Razgatlioglu je ostalo još samo da savlada kvalifikacije i možemo da očekujemo prvu pobedu.
Jedina borba na drugoj trci vodila se za niže pozicije. Tom Sajks, Haslam i Louz borili su se za četvrtu poziciju. Sajks je u početnim krugovima držao četvrtu poziciju, ali je sredinom izgubio na ritmu pa su ga Haslam i Louz stigli, a Louz je uspeo i da ga prestigne. Sajks je pri kraju trke opet pronašao ritam, ali nije uspeo da preotme poziciju od Louza te je Yamahin vozač osvojio četvrtu poziciju.
Baz i Tores vodili su borbu za sedmu poziciju, nekoliko puta su razmenili pozicije da bi Baz na kraju uspeo da se izbori sa Toresom. Baz i Tores su imali odličan trkački vikend i u poslednje vreme pokazuju dobru formu.
Ako se ništa nepredviđeno ne dogodi do kraja sezone ovaj trkački vikend na Laguna Seki mogao bi da bude prelomni za ceo šampionat.
Vozače sada očekuje duga pauza do 6. septembra, posle koje će WSBK šampionat nastupati na stazi Portimao u Portugalu.
Za diskusiju i komentare o WSBK trkačkom vikendu na stazi Laguna Seka možete svratiti do naše teme na forumu.
Po obećanju datom prošle nedelje, donosimo vam najzanimljivije moto vesti iz protekle nedelje. Cilj nam je da prikupimo sve vesti na jednom mestu kako biste bili obavešteni i kako ne bi morali da lutate u potrazi za vestima.
Ducati slavi 25 godina postojanja modela 916R
Prošlo je 25 godina otkako je Ducati 916 ugledao svetlost dana. U tu čast Ducati će na predstojećoj trci na Laguna Seki predstaviti ograničenu seriju modela Panigale V4 sa grafikom koju je koristio Karl Fogarti. Biće izrađeno svega 500 primeraka ove verzije motocikla.
U istu čast će Alvaro Bautista i Čaz Dejvis nastupati na trkačkom vikendu sa istom grafikom.
Kawasaki patentirao svoj prvi hibridni motocikl
Kawasaki se izgleda sprema za proizvodnju svog prvog hibridnog motocikla, bar tako glasine kažu. Prema glasinama i patentima koji su procureli u javnost, Kawasaki planira da napravi hibridni motocikl manje radne zapremine. Prema informacijama u planu je da se napravi jednocilindični agregat u kombinaciji sa električnim motorom. Baterija za napajanje elektro motora nalazila bi se na mestu na kom se obično nalazi rezervoar za gorivo, dok bi rezervoar za gorivo bio smešten ispod vozačevog sedišta.
Iako ova skica ne otkriva previše detalja, verujemo da Kawasaki zaista radi na razvoju hibridnog motocikla.
Marko Melandri odlazi u penziju
Marko Melandri je ove nedelje najavio da će se na kraju sezone povući sa trkanja i da odlazi u penziju. Kao razlog za povlačenje Melandri je naveo da više nema dovoljno želje da se takmiči. Melandri je jedan od retkih vozača koji ima pobede u klasama od 125 ccm, 250 ccm, MotoGP i WSBK šampionatu.
Bred Binder potpisao za Tech3 ekipu
Bred Binder će sledeće sezone preći u MotoGP šampionat i voziće za KTM Tech3 ekipu. Binder je zasluženo stekao poverenje KTM -a koji je rešio da mu pruži šansu u MotoGP šampionatu. Binder se trenutno takmiči u Moto2 šampionatu i proteklog vikenda na trci u Nemačkoj osvojio je drugu poziciju. Binder će zameniti Sjarina koji se najverovatnije vraća u Moto2 šampionat.
Foto: Gold and Goose
Nadamo se da vam se dopao naš izbor moto vesti iz protekle nedelje. Sledeće nedelje očekujte nas sa novim vestima.
Da je za putovanje i avanturu motociklom dovoljna samo dobra volja i lepo raspoloženje dokazao je naš član foruma korniSh1 koji je sa svojom Vespom napravio lepu avanturu obišavši 12 jezera za 11 dana i skoro 3 države. U njegovoj avanturi pridružilo mu se par prijatelja. Uživajte u putopisu!
12 jezera, 11 dana i skoro 3 države
1 dan. – 7. 9. 2013.
Sve je počelo pre godinu, tri meseca i šesnaest dana.
– Šone, Vespu smo ti parkirali ispred zgrade, sve ti je tamo, ključeve smo ostavili kod Nadaline. Hajde srećno pa da se lepo voziš.
– Ali Kovače, nisam ti dao pare?
– Ma lako ćemo za pare Šone.
Tako sam kupio svoj prvi motor.
Od tada za godinu dana zgazih nešto preko deset ’iljada kilometara. Novi Sad, Zrenjani, Vrujci, Beograd i okolina. Hmmmm… Gde dalje? Na more? Ma da, na more. Ali, kuda, šta i kako? Svakom dođe trenutak kada želi da promeni nešto u životu, svako od nas nekada kaže, e dosta je, neću više ovako, daj bre nešto da menjam. Kod mene se sve to poklopilo nekako u isto vreme.
Divna prilika da se obiđe Durmitor (još onomad kada sam pročitao Madiv-ov putopis razmišljam o tome).
Odrađen veliki servis, Vespa pokupljena, testirana, mož’ na zadnji i skače preko ležećih. Pakovanje i paljba.
Plan je da se ostane što duže na putu, sa količinom novca koju sam poneo. Dakle, kampovanje + nekakav jeftin smeštaj sa što više vožnje. Pripreme su trajale čitav dan. Dobro, možda malo više. Da sad ne bih pominjao sve ljude koji su mi pomogli, zahvalnicu u stilu Zvezda Granda ostavljam za kraj.
Pakovanje završeno u 4, sat navijen za 7. Nekoliko dana ranije, Mare kaže da je uzeo slobodan vikend da se on i Ines provozaju; rekoh hajte sa mnom dan ili dva, ako vam odgovara moja putanja, ako ne, menjamo kako hoćete pa ja posle nastavljam svojim putem. Dogovor je pao, idu sa mnom.
Kada smo kod putanje, kupljene su auto mape Srbije i Crne Gore, samo Crne Gore, gledao google maps do besvesti. Putanja je trebala biti sledeća, Beograd – Divci – Mionica – Divčibare – Zlatibor – Tara – Zlatibor – Nova Varoš – Prijepolje – Jabuka – Pljevlja – Most na Đurđevića Tari – Durmitor – Mojkovac – Biogradska Gora – Podgorica – Ada Bojana – vožnja po primorju – Lovćen – Kotor – Dubrovnik.
Kažem da je putanja trebala biti takva jer sam je „malko“ promenio. No, o tome kasnije.
Budim se, odlazim do Makse da pokupim neke stvarčice, a on kao pravi prijatelj me čeka u kimonu i moli se za sunce na ovom mom putešestviju! Ipak je trebao duže da se moli Bogu Sunca.
Ines i Mare dolaze do mene, pakujemo se i krećemo. Stajemo na Brdu da uzmemo nešto za klopu i pravac na Ibarsku. Na izlasku iz Beograda nekakva gužva, vreme predivno. Stajemo u Lipovačkoj šumi, klopamo, pričamo o „suludosti“ plana i teramo dalje.
Natovarena Vespa izgleda ovako nekako.
Brzo prolazimo Ibarsku, skrećemo desno prema Lajkovcu, idemo do Divaca te tu levo preko pruge ka Mionici. Odavde kreće krivinarenje, osmeh bi bio oko glave da nema ušiju! Put do Divčibara je krivina do krivine, asfalt je dobar. Prolazimo pored nekoliko šatri, mi smo naravno sa mladine strane! Dolazimo na Divčibare (nikad pe nisam bio gore), pijemo kafu, gušterišemo se, gledamo kartu i razmišljamo kuda ćemo dalje. Vidimo natpis Tometino polje, Maretu i meni to poznato i onda skontamo da su dole enduraši-sektaši organizovali nekakvo okupljane, dogovor pada idemo tuda do Požege pa ćemo na Užice i pravac Zlatibor.
Taj deo puta je odličan. Vozimo negde oko pedeset, predeli fantastični, ovde je saobraćaj misaona imenica!
Ovo su dva transformersa koja se nisu teleportovala na pravo mesto.
Prolazimo kroz Duškovce, tu nailazimo na zanimljivu crkvicu, stajemo, pijemo vodu koja je ledena.
Crkva Sv. Trojice je podignuta na mestu gde je bila bolnica u I svetskom ratu. Na istom mestu se nalazi i spomenik palim borcima.
Brzo prelazimo deo puta do Požege i Užica. Pentramo se na Zlatibor, nemamo nikakav smeštaj rezervisan, Ines zove drugaricu koja gore ima apartmane i pronalazimo apartman za četvoro za 40€. Kul, ako ne nađemo ništa jeftinije, odgovara nam. Na komplet lepinju stajemo usput, unosim sedmodnevnu dozu holesterola i idemo dalje, prioriteti moraju da se znaju!
Ulazimo na Zlatibor, pogledamo desno i skontamo da je tu turistička organizacija! Koči, staj, uleći unutra i raspituj se za smeštaj. Kasnije se ispostavilo da je ovo odličan sistem za traženja istog, naravno ako šarmiraš damu koja radi unutra. Sa brkatim muškarcim mislim da ne radi! Nisam probao i nemam preveliku želju.
– Dobar dan.
– Dobar dan deco.
– Nama treba nekakav smeštaj za večeras, što jeftiniji a što bolji! Do 10€ po osobi.
– Ma mnogo je to, sad ću ja vama da pronađem nešto jeftinije.
Ljubazna gospođa okrenu nekih desetak brojeva, sve puno! Aman ljudi, k’o da je cik sezone! Evo ga, ima slobodno, superiška. Dva minuta kasnije javlja lik da je pogrešio i da nema ništa slobodno. Mi se zavaljujemo u fotelje i čekamo dalje.
Pola sata kasnije, Ines, Mare i ja u novom apartmanu od 70+ kvadrata, 5 minuta od centra Zlatibora za 25€. Bacaj stvari, kupaj se i napolje! Čaj, limunada, pivo, dva kruga i nazad u apartman. 200 km danas zgazismo, superiška. Čaj, limunada opet, ja nešto kilav, tripujem se da me prehlada hvata; kasnije sam skontao da je u pitanju samo po 2, 3 sata spavanje prethodnih nekoliko dana.
Dok smo čekali gospođa da nam pronađe smeštaj, Ines se do’vati nekakvih letaka, gde ćemo sutra, šta ćemo i kako ćemo? Prvobitno smo trebali na Taru, ali odluka pade na nekakvu pećinu. Naravno, planovi se pravi da bi ih menjali, je l’ tako?
Ma kakva pećina, hajmo na meandre Uvca? Može? Mooooože! Pali google maps, gledaj kartu. Ček bre, kakav maps, daj da cimnemo Muljaza, to je njegov kraj, on garant zna kako ćemo tamo.
Jedna poruka, druga poruka, treća, peta, stotridesetpeta. Okej, valjda znamo. Poslao nam je link ka svom putopisu od gore, pa ćemo se snalaziti. Ima malo makadama, ma šta je to za Vespu? Kovač ju je izveo na enduro put, vraća se korenima. Al’ ne lezi vraže.
2 dan. – 8. 9. 2013. godine
Buđenje, šetnja, pijac, tradicionalni lagani Srpski doručak (pola kile pršute i toliko kajmaka, pakovanje i paljba).
Zlatarsko jezero, Nova Varoš, Sjenica, i onda putem ka Ivanjici tražimo plavu tablu na kojoj piše Družniće i Ursule. Naravno, tražimo je na levoj strani jer je Muljazu bila na desnoj. Sve fotke smo skinuli iz njegovog putopisa i otprilike znamo kuda treba da idemo. On pali taj dan na jezero da proba nekakav čamac, pa se organizujemo za pivo popodne.
Krivinarenje do Nove Varoši, stajemo na jezero i fotkanje!!! Dan prelep, sunce prži, ja u crnoj jaši, samo se smeškam. Da sam ovde znao koliko ću kisnuti do kraja ovog putopisa, ne bih mrda još najmanje tri sata.
Fotografija sve kaže
A sad jedna sa ekskurzije sa razrednom.
Mnogo smo jaki, ludi i brzi.
Ove najjače je ranac oborio u jednom trenutku. Bukvalno!
Do Nove Varoši smo brzo stigli, tankanje goriva i preko Zlatara ka Sjenici. KRIVINE! Na nekoliko mesta je loš asfalt posebno kako se približavamo Sjenici. Kada kažem loš, mislim da je meni bilo mučenje na Vespi, mali točak i četvore oči otvorene. Ovde smo primetili čudnu stvar, majmuni su ladno izokretali putokaze, i sada skoro svaki drugi pokazuje pogrešan smer. Ček bre, gledaj kartu, pali google maps, sve to ponovi dva, tri puta, i onda piči dalje. Dolazimo u Sjenicu, skrećemo levo ka Ivanjici, Sjeničko jezero nam ostaje sa leve strane (lepo je i veliko, na žalost nemam fotku), nastavljamo dalje, nailazimo na tablu koju tražimo, skrećemo sa glavnog put, nismo napravili dva metra, neko svira! Stajemo, kad ono Muljaz!
Ladno smo u isto vreme naišli, a vi sada računajte kolika je verovatnoća za tako nešto.
Pozdravljamo se, preuzimamo nove instrukcije i pičimo!
Odavde sve do vidikovca je makadam (na mestima odličan, a na drugima „konjino šta ti je ovo trebalo, mogao si se lepo baškariti na Tari ili negde u Grčkoj“! Nailazimo na sve raskrsnice sa fotografija iz putopisa i naravno da se gubimo dva, tri puta. Vozili smo do gore dooobrih sat vremena. Okej mi je Vespom da idem uzbrdo, ali nizbrdo je hardcore! Koči, pazi, vodi računa, mali točak, veliko kamenje.
Kaže Muljaz, samo do kraja puta, tu ostavite motore i to je to.
Došli, ostavili motore, pali google maps, tu smo bre, ali vidikovca nigde. Ode Mare da ga traži, vraća se, kaže nema ga. Kontamo da smo promašili put i da smo trebali još napred. Vidimo da smo tu, ali kako dalje?
Mareta za rukicu i hajde još jednom da vidim šta si ti to video. Penjemo se, on se baja popeo do vrha i gled’o desno, a levo ništ’! Opet pali fon, gledaj mape, ma bre tu smo, na dvesta metara, Ines smo poslali u izvidnicu desno. Vraćaj se po aparat i nazad na vidikovac. Stvari ostavljamo sve na motoru, ako nekome trebaju da ih ovde krade i nosi, neka nosi!
Tu nalećemo na čoveka sa Ivanjičkim tablica.
– Kako se ovaj skuterom pope dovde?
– Nije to skuter, to je Vespa. Da Vas pitam, vidikovac?
– Ma deco, to vam je odmah ovde preko brda.
Zovi Ines da se vrati i pravac tamo. Predeli prelepi, fantazija. Na vidikovcu zatičemo ove ljude koje smo pitali kako do tamo, oni doveli neke strance, ovi se raspametili. Tu imamo napade smeha, fotkamo se, razgledamo, uživamo. Mare i ja se tarzanišemo (poskidali se goli, dobro, ne baš goli), sunce prži.
Nastavak putopisa 12 jezera, 11 dana i skoro 3 države možete pročitati u našoj temi na forumu.
Prošle je svega nekoliko dana od trkačkog vikenda na Doningtonu, a WSBK šampionat seli se na stazu Laguna Seka u Kaliforniji gde će se već ovog vikenda voziti nova runda WSBK šampionata. Ovo je ujedno i poslednji trkački vikend pred dugačku letnju pauzu.
Staza Laguna Seka nastala je tako što su vozači motocikala i lokalni trkači tražili da se napravi bezbedna staza na kojoj bi mogli da voze motocikle. Tako je od vojske SAD -a otkupljena zemlja, a zatim je i napravljena ova zanimljiva staza. Staza je dužine 3.610 metara i sastavljena je od 11 lepih krivina, 4 desnih i 7 levih. Svakako najpoznatija krivina na ovoj stazi je “vadičep” krivina u kojoj smo mogli da vidimo niz preticanja kako u WSBK tako i u MotoGP šampionatu.
Prvi WSBK trkački vikend održan je 1995. godine i tada je na prvoj trci pobedio Antoni Gobert na Kawasaki -ju ZXR750, dok je na drguoj trci trijumfovao Troj Korster na Ducati 916R -u. Po broju pobeda na ovoj stazi vodi Ducati sa 13 pobeda i 41 podijumom, dok je drugi najbolji proizvođač Kawsaki sa 9 pobeda i 22 podijuma.
Rea na Laguna Seku dolazi mnogo opušteniji budući da je na Doningtonu preuzeo vođstvo u šampionatu. Rei na ruku ide i to što je prethodne godine ostvario pobede na ovoj stazi pa dolazi sa mnogo većim samopouzdanje.
Alvaro Bautista ne zna šta da očekuje od predstojećeg trkačkog vikenda. Na papiru, konfiguracija staze ne pogoduje Ducati V4R -u. Sam Bautista je izjavio da staza ovog tipa sa nekoliko neravnina i denivelacijama ne bi trebalo da odgovara motociklu, ali da će znati na čemu je već na prvom treningu. Bautista je poslednji put vozio na Lagua Seki 2013. godine na Hondi kada je ostvario odličnu četvrtu poziciju.
Laguna Seka mogla bi da odgovara Sajksu i BMW S1000RR -u. BMW se pokazao kao veoma upravljiv motocikl pa bi na ovoj stazi mogao da se ostvari još jedan dobar rezultat. Ono što ide na ruku BMW -u je što Laguna Seka nema dugačkih pravaca pa deficit u snazi agregata ne bi trebalo da dođe do izražaja. Rajterberger se ovog vikenda vraća na stazu pošto je Donington propustio zbog teške prehlade.
Yamaha R1 je još jedan od motocikala koji bi u praksi trebalo da se pokažu dobro na Laguna Seki. Van der Mark bi trebalo da je sada u nešto boljem fizičkom stanju nego na Doningtonu, a i Aleks Louz ume da bude brz. Marko Melandri bi možda takođe mogao da se umeša i da ostvari dobar rezultat pred odlazak u penziju.
Da podsetimo samo da se za vikend vozi samo superbajk kategorija. Supersport i supersport 300 su već na godišnjem odmoru.
Za diskusiju o trkačkom vikendu svratite do naše teme na forumu.
Nažalost Eurosport neće prenositi trke uživo, ali ćete snimke trka moći da pogledate u sledećim terminima:
Nedelja Eurosport 1: 01:30 i zatim takođe u nedelju od 19:30 možete gledati snimke prve WSBK trke:
Ponedeljak Eurosport 1 od 01:30,
zatim u ponedeljak od 09:00 možete pogledati snimke prve i druge WSBK trke na kanalu Eurosport 2
WSBK Laguna Seka raspored i satnica trkačkog vikenda:
Proteklog vikenda održana je 8. runda WSBK šampionata na stazi Donington Park u Velikoj Britaniji. Posle tri trke i jednog kiksa Bautiste, Rea je uspeo da povrati vođstvo u šampionatu.
Pretpostavljalo se da će Rea imati velike šanse da ostvari dobre rezultate na Donington Parku, ali se isto tako znalo i da to nije staza na kojoj bi Alvaro Bautista i Ducati V4R mogli da dominiraju.
Na samom počektu trkačkog vikenda nisu Rea i Bautista bili ti koji su dominirali na treninzima, već je to bio Tom Sajks! Sajks je specijalista za Donington, a u korist mu je išla odlična upravljivost BMW S1000RR -a. U subotu je na kvalifikacijama padala kiša, a još jednom se pokazalo da je Sajks odličan i po kiši pošto je osvojio pol poziciju. Sajks je osvojio pol poziciju sa gotovo celom sekundi prednosti u odnosu na Reu.
Tom Sajks osvojio pol poziciju na Doningtonu
Na prvoj trci je situacija bila nešto drugačija. Rea je odlično startovao sa druge pozicije i brzo preuzeo vođstvo. Već posle par krivina Rea je napravio solidnu prednost ispred Sajksa i Haslama. Iza Haslama na četvrtoj poziciji vozio je odlični Loris Baz, dok se iza njega Bautista polako približavao. Baz je u međuvremenu stigao Haslama i Sajksa, uključivši se u borbu za podijum.
Žordi Tores i Sandro Kortese među bili su među prvima koji su pali u toku trke. Na trinaest krugova pre kraja trke Alvaro Bautista pao je u krivini broj 6. U tom trenutku Rea je imao veliku prednost u odnosu na drugoplasiranog Sajksa. Do kraja trke Rea nije gubio prednost, Sajks je uspeo da sačuva drugu poziciju, a Haslam je osvojio podijum. Loris Baz sačuvao je četvrtu poziciju ispre Baza.
Odličnu trku odvezao je i Piter Hikman na BMW -u koji je došao kao zamena za Rajterberga. Rajterberg je odsustvovao sa Doningtona zbog prehlade usled koje je morao da provede par dana u bolnici. Hikman je završio trku na 7. mestu. Na šestoj poziciji odličan rezultat osvojio je Merkado. Još uvek povređeni Van der Mark uspeo je da završi trku na osmoj poziciji.
U prvih deset, odnosno na devetom mestu mogli smo da vidimo Hondu CBR1000RR u rukama Alesandra Delbjanka.
Superpole trka u nedelju vožena je po suvom vremenu i bila je daleko zanimljivija od prve trke. Ovog puta Sajks je uspeo da startuje dobro, a Rea je odmah započeo borbu sa Sajksom za prvu poziciju. Odličan start imali su Toprak Razgatiliogu i Alvaro Bautista.
Do kraja drugog kruga Razgatilioglu je uspeo da pretekne Halsama za treću poziciju, a Rea je konstantno napadao Sajksa koji se odlično branio. Sajks je uspevao da prati odlične putanje i da na taj način sprečava Reu da preuzme vođstvo. Dok su se Rea i Sajks borili za prvu poziciju, Razgatilioglu i Haslam su uspeli da im se približe. Bautista je za to vreme vozio prilično usamljenu trku na petoj poziciji ispred Baza i Louza.
Na šest krugova pre kraja Rea je uspeo da pretekne Sajksa i odmah je pokušao da napravi prednost, ali je Sajks uspeo da ostane blizu i da pravi pritisak na Reu. U tim trenucima Bautista je uspeo da se primakne Haslamu pa se tako u borbi za pobedu našlo 5 vozača. Na žalost, na 3 kruga pre kraja trka je prekinuta zbog ulja koje je prosuto na stazu sa Kijonarijevog motocikla.
Ulje se prosulo na ulazu u Godard krivinu i na to ulje naišli su Rea i Sajks u sporijem ritmu. Rea je imao blago proklizavanje prednjeg kraja, ali je uspeo da ostane na motociklu. Sajks nije imao toliko sreće jer je naleteo direktno na veću količinu prosutog ulja te je tom prilikom pao. Sajksov BMW bio je prilično oštećen te nije uspeo da se u roku od 5 minuta vrati do boksa što je značilo da se nije našao na podijumu i nije ušao u generalni plasman trke.
Tako se na podijumu našlo tri Kawasakija, Rea, Razgatilioglu i Haslam zaokružili su prve tri pozicije dok je Bautista završio na četvrtom mestu. Loris Baz još jednom je odvezao odličnu trku i plasirao se na petoj poziciji, dok je Alek Louz završio na šestom mestu.
Druga trka protekla je uglavnom u borbi za pobedu između Razgatilioglu koji je kao na trci na Mizanu zadavao mnogo glavobolje Rei. Start druge trke pripao je Rei, dok je Razgatilioglu sačuvao drugu poziciju. Bautista je pretekao Haslama koji je brzo vratio poziciju.
Rea i Razgatilioglu započeli su borbu negde sredinom trke. Turčin nije mnogo štedeo Reu, ali je i Rea svaki put uzvraćao udarac. Haslam i Bautista vrebali su svoju priliku, a Haslam je u jednom trenutku uspeo da pretekne Razgatilioglu, ali je Razgatilioglu brzo povratio drugo mesto i opet se dao u poteru za Reom.
Do kraja trke videli smo dosta razmena pozicije između ova dva Kawasakijeva vozača. Na kraju je Rea ipak uspeo da se izbori sa Razgatiliogluom i da upiše treću pobedu u trkačkom vikendu. Bautista je za utehu uspeo da se domogne podijuma, ali je izgubio vođstvo u šampionatu jer sa ove tri pobede Rea trenutno vodi 24 boda. Biće zanimljivo pratiti ostatak sezone i borbu između ova dva fantastična vozača.
Supersport trka bila je odlična! Karikasulo je startovao sa pol pozicije i imao je priliku da nadoknadi bodove u šampionatu jer je njegov timski kolega Randi Krumenaher startovao tek sa 11. pozicije. Karikasulo je imao tu nesreću da su Lukas Mahias na Kawasaki ZX6R i Žul Kluzel bili izuzetno raspoloženi za borbu.
Karikasulo je imao poteškoća da uhvati ritam u prvom delu trke što su Mahias i Kluzel iskoristili. Prvo je Mahias uspeo da pretekne Karikasula i da se nađe u vođstvu, a zatim je isto učinio i Kluzel. Karikasulo je tek u poslednjem delu trke uspeo da uhvati odličan ritam i da pretekne Mahiasa, a zatim i da se primakne Kluzelu.
Međutim, Karikasulu je ponestalo krugova te je morao da se zadovolji drugom pozicijom, a prvo mesto potpuno zasluženo pripalo je Kluzelu koji je odvezao fantastičnu trku. Lukas Mahias je završio na trećoj poziciji. Randi Krumenaher uspeo je da se probije do četvrte pozicije zahvaljujući čemu je spasio dragocene bodove za šampionat.
Krumenaher sada vodi u šampionatu sa 15 bodova prednosti u odnosu na Karikasula, dok Kluzel zaostaje 41 bod za Krumenaherom.
Sledeća runda WSBK šampionata vozi se na stazi Laguna Seka u SAD -u od 12. – 14. jula.
Za diskusiju o WSBK trkačkom vikendu na stazi Donington Park predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
Kalifornijska firma “Untitled” koja se bavi pravljenjem custom motocikala napravila je električni naked Zero XP baziran na Zero SR/F modelu.
Zero XP je eksperimentalni električni motocikl na kojem inženjeri iz Untitled -a isprobavaju razna dizajnerska rešenja za buduće električne motocikle. Zapravo, glavna mana električnih motocikala trenutno je velika težina. Krivac za nešto veću težinu je baterija koja se koristi kao izvor energije za pogon motora.
Srećom iz Unitleda stižu ohrabrujuće vesti je Zero XP teži svega 217 kg što je i više nego prihvatljivo.
Što se performansi tiče, one su iste kao kod Zero SR/F modela sa kojim deli pogonsku jedinicu. Odnosno Zero XP ima obrtni moment od 190 Nm i motor snage 14.4 kW.
Osim pogonske jedinice, ostale komponente su manje više iste poput onih koje se koriste na motociklima koje koriste agregat sa unutrašnjim sagorevanjem.
Šasija je u principu modifikovana od Zero SR/F. Prednja viljuška je Showa SFF-BP sa prečnikom štapova od 43 mm i mogućnosti podešavanja povrata i kompresije, dok je zadnji monoamortizer takođe Showa -in, model GK 01. Za kočnice su zadužena dva diska prečnika 320mm.
Futuristički dizajn je ono što u stvari odvaja Zero XP od svih drugih električnih motocikala.
U nedelju smo pored MotoGP, Moto2 i Moto3 trke na stazi Zaksering imali priliku da pogledamo i prvu istorijsku MotoE trku. Iako smo svi bili pomalo skeptični prema ovoj novoj kategoriji, moramo se ipak složiti da je MotoE trka bila bolja nego što smo očekivali.
Da stvar bude zanimljivija, MotoE trka proglašena je trkom po vlažnoj stazi jer je pre trke padala kiša, pa su delovi staze bili vlažni. Uprkos tome svi timovi startovali su na slik gumama, a trka je umesto 10 krugova skraćena na 7 krugova. Sa pol pozicije startovao je Niki Tuli iz AjoMotoE ekipi.
photo: Ajo Motorsport ajo.fi/motoe/team-main/
Tuli je imao solidan start, ali je ubrzo pao na četvrtu poziciju sa koje se kasnije probio u vođstvo. Tuliju su do kraja trke za vratom sve vreme disali Bredli Smit i Majk Di Meljo. Od samog starta bilo je neobično gledati trku zbog zvuka koji je nedostajao, ali osim toga sve je delovalo normalno kao i kada se gleda svaka druga obična trka.
photo: Ajo Motorsport ajo.fi/motoe/team-main/
Međutim, na dva kruga do kraja Lorenco Savadori je pao u krivini broj sedam. Zbog velike težine (oko 260 kg) koju motocikli imaju, Savadorijev motocikl velikom brzinom otklizao je do zaštitne ograde koja se od siline udarca probušila, te je trka morala da se prekine.
Niki Tuli photo: Ajo Motorsport ajo.fi/motoe/team-main/
Tako je i zvanično kao prvi pobednik u istoriji MotoE trke ušao Niki Tuli.
MotoE šampionat nastavlja se na stazi Spielberg u Austriji od 9. do 11. avgusta.
Za diskusiju o MotoE trci i trkačkom vikendu predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
