January 13, 2026
Facebook Instagram Twitter Youtube
Naslovna Blog Stranica 169

Posetili smo Zero Motorcycles fabriku

Od
Ivan Pavlović
-
0
Posetili smo Zero Motorcycles fabriku

Ove godine smo imali priliku da putujemo u Ameriku. Posetu Americi iskoristili smo da bi ujedno posetili Zero Motorcycles fabriku.

Početkom juna ove godine sam bio na poslovnom putu u Americi. Tačnije, u Kaliforniji. S obzirom da pratim dešavanja na polju razvoja električnih motocikala, setih se da verovatno Zero Motorcycles fabrika ima neki salon svojih motocikala u Kaliforniji. Nakon par minuta guglanja sam shvatio da ne samo da imaju salon, već je njihova centrala upravo u Kaliforniji na samo pola sata od Sanivejla, tj. mesta u kome ću biti. Odlično, obavezno idem u posetu.  

Sedište Zero Motorcycles fabrike se nalazi blizu Santa Kruz mesta, na zapadnoj obali SAD. Nakon završenih poslovnih aktivnosti, na red je došao vikend i putovanje niz čuvenu magistralu 1 koja se prostire duže pacifičke obale Kalifornije. Ukoliko vas put nanese ka San Francisku, obavezno se morate provozati tom magistralom… U svakom slučaju, negde oko podneva stižem u Santa Kruz, odakle mi prema guglu treba još 10 minuta do kancelarije Zero Motorcycles fabrike. Na parkingu ispred zgrade je uz tablu sa natpisom Zero Motorcycles, bilo parkirano nekoliko motora i među njima nekoliko komada najnovijeg SR/F modela. Dakle, stigao sam, nema greške.  

Posetili smo Zero Motorcycles fabriku

Prošetao sam se parkingom da sagledam gde se šta nalazi i gde im je salon. Naravno, iskoristio sam priliku da svaki Zero model detaljno fotkam i zagledam sa svih strana… Videh servisni deo, glavni ulaz, tovarni prostor, ali nema salona. Ispred fabrike je postavljen drveni sto sa klupicama, na kojima su sedeli zaposleni fabrike. Upitao sam neku ženu mogu li ući u salonski deo da malo uslikam motore jer znate, moto novinar sam iz Srbije i vrlo me zanimaju vaši motocikli… Rekla je da sačekam malo, da pita šefa. Nakon par minuta vratila se i rekla da odem na glavni ulaz, te da će me neko tamo sačekati. Tako je i bilo. Sačekao me je njihov menadžer prodaje, Stiv Tejlor. Objasnio sam mu ko sam, šta radim i da želim da predstavim njihove motocikle srpskim motociklistima, te da bih zato voleo da obiđem njihov salon. Stiv reče da na ovoj lokaciji nemaju salon… Ali, sprovešće me kroz proces proizvodnje i objasniće mi sve što me bude interesovalo. E to je već nešto! Naravno, unutar proizvodne linije neću moći ništa da fotografišem, što je razumljivo, ali ujedno i velika šteta.  

Posetili smo Zero Motorcycles fabriku

Kada smo ušli u proizvodni deo, objasnio mi je da imaju dve proizvodne linije. Jedna je za novi SR/F, a druga je za sve ostale starije modele. Bilo je stvarno nestvarno gledati sve stanice na proizvodnoj liniji, na kojima se počev od praznog rama sve do završenog motocikla svaki deo ugrađuje u finalni proizvod, tj. motocikl. Viđao sam takve scene samo preko TV-a, a evo imao sam priliku da gledam uživo kako radnici vredno i pažljivo sklapaju tako egzotičan motocikl kakav je električni Zero SR/F.  

Objasnio mi je da su kupili specijalne mašine za automatsko zatezanje šrafova na propisanu silu, tako što svaki punkt ima po jednu takvu mašinu i jasan redosled zatezanja šrafova. Tako radnik samo treba da zna redosled zatezanja šrafova, a mašina će samostalno da odredi na koju moment silu zateže šrafove. Prvi punkt kreće od praznog rama na koji se montira baterija. Dalje se montira elektromotor sa zadnjom viljuškom, iza čega montiraju elektroniku i potom prednje viljuške. Nakon toga idu kočnice, plastični delovi, korman, farovi i sve ostalo što čini jedan motocikl. Poslednji punkt im je finalna provera kada se proverava svaki detalj na motociklu. Ako tu otkriju neki problem, motocikl se ne vraća nazad na proizvodnu liniju, već se parkira u ambulantu gde se taj problem rešava. Rekoše da prosečno oko 20 komada SR/F-ova proizvode dnevno i isto toliko drugih modela. Zatekla ih je velika potražnja za SR/F modelom, tako da sada imaju problem da postignu potrebnu proizvodnju. Ali, kapiram da su to slatke muke… 

Zanimljivo mi je bilo i način na koji testiraju baterije na vodootpornost. Naime, kad sklope bateriju, iznesu je u komoru u kojoj se baterija poliva vodom 24 sata. Nakon toga, bateriju osuše i provere da li je ispravna, ima li vode unutra. Posle takvog testa, prilično su sigurni da je baterija spremna za izazove vožnje po kiši i u vlažnim uslovima. Takođe, objasnili su mi da su kupili specijalnu mašinu za ozračivanje kočnica i ABS sistema. Nakon što sklope kočioni sistem, povežu ga crevima na tu spravu i uključe je. Mašina prvo proveri da li ceo sistem dihtuje, potom izduva sve opiljke iz creva, automatski napuni sistem svežim kočionim uljem i ozrači sistem. Sve automatski i brzo. Progres, nema šta!  

Pošto SR/F proizvode za ceo svet, morali su da kupe i mašinu koja generiše struju koja odgovara onoj koja je na tržištima na kojima će se SR/F koristiti. Takođe, prilikom sklapanja motocikla, svaki dobije ček listu na kojoj se obeležavaju elementi koji su montirani. Ček lista za evropske modele je roze boje, dok je plava za Ameriku, da ne bude nikakve zabune.  

Posetili smo Zero Motorcycles fabriku

Video sam i njihovu testnu sobu sa dinamometrom. Ali ono što mi je bilo čudno je potpuno odsustvo zvuka, iako je tada jedan SR/F upravo bio na testu! Kažu da svaki SR/F pređe oko 8 milja u toku tog testiranja. 

Nakon proizvodne linije, Stiv me je odveo do dela fabrike u kom rade pripremu delova za ugradnju. Tu recimo sklapaju plastične delove repa, satove, farove i ostale sklopove. Pored su bili parkirani razni modeli Zero motocikala među kojima mi je privukao pažnju jedan policijski model Zero motocikla. Rekoše mi da su prvo isporučili policijske motocikle policiji u Kaliforniji, ali da ih sve više policija iz drugih zemalja kontaktira jer su se Zero motocikli odlično pokazali za tu svrhu.  

Na red je došao i obilazak servisa. Tu sam imao priliku da vidim prvi električni motocikl prototip koji je napravio osnivač Zero Motorcycles brenda. Tada još uvek brend nije bio određen, ali je prototip očigledno uspeo da privuče pažnju čim se priča nije završila samo na njemu. 

Na žalost, nisam imao kacigu sa sobom da bih mogao u probnu vožnju, ali jesam sedeo na nekoliko Zero modela. Prijatno sam se iznenadio osećajem težine SR/F-a jer sam očekivao da je težak motor zbog baterija, ali nije. Delovao mi je po težini kao standardni nejked motocikl. Rekli su mi da će upravo tih dana prvi modeli biti isporučeni kupcima širom sveta. Osim toga, spremaju specijalnu verziju SR/F-a koja će učestvovati na čuvenoj Pikes Peak trci u Americi. 

Inače, sve vreme tokom tog obilaska, bio sam zadivljen pažnjom koju su mi pružili svi sa kojima sam pričao. Svi su imali volje i strpljenja da objasne sve, bez ikakve zadrške. Jasno se videlo da ljudi vole to što rade i da su ponosni na motocikle koje proizvode. To je stvarno sjajno. Na kraju su mi čak poklonili Zero majicu!  

Mislim da su električni motocikli, kao i automobili, sasvim već izvesno budućnost koja nas očekuje. A zahvaljujući hrabrim i inovativnim ljudima iz Zero Motorcycles fabrike, sada na tržištu postoji serijski motocikl koji je već tu, dostupan i nudi uvid u tu budućnost koja dolazi.  

Tekst ” Posetili smo Zero Motorcycles fabriku ” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina!

BJBikers Magazin, #5

WSBK Argentina 2019 – Borba za WSS titulu

Od
Jovan Ristić
-
0
WSBK Argentina

Ovog vikenda Argentina će ugostiti pretposlednju rundu WSBK šampionata. Titule u WSBK i supersport 300 šampionatu rešene su na prethodnom trkačkom vikendu u Francuskoj. Sada nas čeka još samo borba za titulu u WSS klasi.

Argentina je drugu godinu za redom domaćin WSBK šampionata na stazi San Huan Vilikum. Staza je dužine 4.276 metara i tenički je dosta zahvtena, sastoji se od 17 krivina (7 levih i 10 desnih).

Prošle godine je Rea pobedio na obe trke pa je i ove godine jedan od glavnih favorita za pobedu. Ukoliko Rea završi trku u bodovima srušiće rekord po broju uzastopnu završenih trka u bodovima. Za sad ovaj rekord drže Silvan Žintoli i Tom Sajks sa po 43 uzastopne trke na kojima su osvajali bodove.

WSBK Argentina

Iako je pitanje šampiona odlučeno, još uvek nas očekuje borba za treće mesto u šampionatu. U ovoj borbi za sada vodi Aleks Louz ispred svog timskog kolege Van der Marka, dok Haslam blago zaostaje za dvojcem iz Yamahe.

Yamaha R1 WSBK
Borba za treće mesto u šampionatu vodi se između timskih kolega

Yamaha se prošle godine prilično mučila na ovoj stazi. Najbolji plasman zabeležio je Louz sa šestom pozicijom, ali pošto je ove godine Yamaha znatno konkurentnija, očekujemo da će se boriti makar za podijum.

Jedan vozač koji je prošle godine zabeležio svoj prvi WSBK podijum bio je Toprak Razgatlioglu. Razgatlioglu je na prošloj trci zabeležio svoje prve pobede, a čvrsto verujemo da će i u Argentini Razgatlilogu biti na visini zadatka.

WSBK Argentina
Razgatlioglu ima velike šanse za pobedu u Argentini

Što se Ducati -jevih vozača tiče, nepoznanica je kako će se Panigale V4R ponašati na ovoj stazi. Čaz Dejvis je prošle godine na ovoj stazi osvojio pol poziciju, dok Bautista nikada ranije nije vozio na stazi San Huan Vilikum. Tek na prvim treninzima imaćemo priliku da naslutimo koliko će konkurentan biti Ducati V4R u Argentini.

Prava borba za titulu čeka nas u WSS klasi između Krumenahera i Karikasula. Posle dramatične trke u kojoj nijedan od njih dvojice nije zabeležio bodove, borba se prenosi u Argentinu. Veći pritisak ovog puta je na Krumenaheru koji ima 10 bodova prednosti kao i šansu da postane šampion supersport klase.

Krumenaher jednostavno treba da osvoji 15 ili više bodova od Karikasula da bi u Argentini bio proglašen šampionom WSS klase.

Prenose trka možete gledati na Europosrt kanalima u sledećim terminima:

Eurosport 1: Subota od 17:50 – Kvalifikacije
Subota od 20:50 Prva WSBK trka
Nedelja od 17:50 superpole trka
Nedelja od 19:05 supersport trka
Nedelja od 20:50 druga superbajk trka

Za komentare i diskusiju o trkačkom vikendu, predlažemo da svratite teme na forumu vezane za ovaj trkački vikend.

Raspored i satnica trkačkog vikenda:

Petak

15:30 – 16:20  WorldSBK – FP1
16:30 – 17:15 WorldSSP – FP1
20:00 – 20:50 WorldSBK – FP2
21:00 – 21:45 WorldSSP – FP2

Subota 

16:00 – 16:20 WorldSBK – FP3
16:30 – 16:50 WorldSSP – FP3
18:00 – 18:25 WorldSBK – Superpole
18:40 – 19:05 WorldSSP – Superpole
21:00 WorldSBK – Race 1

Nedelja 

16:00 – 16:15 WorldSBK – WUP
16:25 – 16:40 WorldSSP – WUP
18:00 WorldSBK – Superpole Race
19:15 WorldSSP – Race
21:00 WorldSBK – Race 2

Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!

BJBikers Magazin, #5

Vesti iz protekle nedelje

Od
Jovan Ristić
-
0
Vesti iz protekle nedelje

Za ovaj sunčani oktobarski petak pripremili smo vam nove vesti iz protekle nedelje iz oblasti moto sporta i moto industrije. Uživajte u našem izboru.

Promene u MV Agusti

Velike promene po pitanju vlasništva i vođenja kompanije zadesile su MV Agustu. Od 1. oktobra 100% vlasništva MV Aguste prešlo je u ruke braće Sardarov koji su otkupili preostali udeo vlasništva od Đovanija Kastiljonija.

Timur Serdarov najavio je da MV Agusta planira da poveća proizvodnju na 25.000 motocikala godišnje, kao i da će se truditi da osvoje nova tržišta. Serdarov ima plan da MV Agusta proizvodi motocikle sa dvocilindričnim agregatima. Osim toga, u planu je i nastavka proizvodnje MV Agusta Brutale 1000 i Superveloce 800.

Vesti iz protekle nedelje

MV Agusta planira i da razvije pouzdanu servisnu mrežu širom sveta.

Ducati objavio datum održavanja WDW

Ducati sada već tradicionalno svake godine održava “Ducati nedelju” odnosno Ducati World Ducati Week. Sledeće godine WDW događaj održaće se od petka 17. jula do nedelje 19. jula. Ovo će biti 11. po redu WDW događaj, a očekuje se da će doći blizu 90.000 posetilaca.

Vesti iz protekle nedelje

Za sada se još ne zna ko će sve od zvučnih imena učestvovati u ovoj manifestaciji, ali će Ducati i ove informacije izneti uskoro.

Braziil u MotoGP kalendaru od 2022. godine

MotoGP šampionat ima tendenciju da u narednom periodu poveća broj trka u sezoni na 22 trke. Tako je ovih dana najavljeno da će MotoGP 2022. godine gostovati u Brazilu na novoj stazi Rio Motorpark. DORNA je već potpisala ugovor na 5 godina sa ovom stazom, tako da ćemo MotoGP gledati u Brazilu već za dve godine.

MotoGP Brazil

Leon Haslam odlazi iz Kawasakija

Dugo se nagađalo da bi Leon Haslam na kraju sezone mogao da ode iz fabričke Kawasaki ekipe. Ova nagađanja su pre par dana i zvanično potvrdiili iz Kawasakija. Još nije poznato gde će Haslam nastaviti svoju karijeru, ali se pretpostavlja da će ga zameniti Aleks Louz koji na kraju sezone završava sa angažmanom u Yamahi.

Haslam

Ovo je sve što se tiče našeg izbora vesti iz protekle nedelje. Sledećeg petka očekujte nov izbor najbitnijih vesti iz moto sporta i moto industrije.

Da biste bili u toku sa vestima iz moto sporta, predlažemo i da pratite našu temu na forumu vezanu za moto sport.

Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!

BJBikers Magazin, #5

Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura

Od
Jovan Ristić
-
0
Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura

Za ovaj petak smo za vas izdvojili jedan fantastičan putopis našeg forumaša sa nadimkom AMomcil. On je napravio popriličnu turu u kojoj je obuhvaćena Evropa i malo Azije, za 14 dana i 9000 km, solo tura pravog avaturiste.

Svoju prvu ozbiljniju moto turu dokumentovao sam čim sam dobio A dozvolu, tamo još 2008-e godine.

U međuvremenu sam dosta putovao, uvek solo, krećući iz Osla, gde živim, izbrojao sam na motoru ukupno 35 zemalja Evrope. Međutim, pošto je prošlo nekoliko godina od poslednje, po Engleskoj, Škotskoj, Irskoj i Velsu, potrudio sam se da odem na najduži put do sada i uspeo da ga smestim u jedini slobodni vremenski prozor – kraj aprila, početak maja. Kako je to još sveže, rekoh da napišem brzo jedan mali putopis, jer inače ništa od toga, kao ni proteklih 10 godina..

Vrlo malo vremena sam proveo na planiranju puta. Zapravo, do par nedelja pred put nisam ni znao hoću li ići. Pre dve godine sam zamenio svog vernog V-Stroma 650 iz 2007 za još starijeg 2003 BMW R1150RT. Kažu to je motor za deke – super, taman za mene, godine teku.. Štos je što nije bio na poštenom servisu bar 5 godina, pa nemam poverenja za veći put. Gume dotrajale, servis lokalno jako skup..

Jako sam želeo ponovo na put, ali puno obaveza i na poslu i u porodici, malo vremena, dvoje manje dece, troškovi, nije izgledalo realno. Međutim, upravo mi je draga početkom aprila rekla “Jao što si dosadan i nervozan, samo kukaš i uzdišeš okolo, idi već jednom na taj *ˇ&$ put, ostavi nas malo same, a prijaće ti.”. Teška srca, nekako se nagovorih i grubi plan je brzo napravljen.

Dogovorio sam servis u Beogradu kod dva sjajna momka, Baneta i Peđe. Međutim, teško je bilo sigurno nabaviti gume koje sam baš želeo (Michellin Pilot Road 4 GT), pa sam odlučio da nove gume i neke delove nabavim usput. To se međutim malo iskomplikovalo, jer se baš tih dana u većini Evrope slavio Uskrs, pa se nije radilo. Na kraju sam našao gume i delove u Češkoj, u Liberecu, u jednoj firmi od koje sam već uzimao delove za Suzukija na ranijem putu za Beograd, još 2012-e. Našli smo i servis koji će gume montirati.

Imam već dosta iskustva sa dužim turama, ali su me neke stvari brinule.

Brinulo me je najviše sedište. Na V-Stromu je bilo krajnje neudobno na dužim turama, pa sam dugo koristio Airhawk (specijalan vazdušni jastuk), a onda mi je novo sedište uradio Boban iz Beograda i ono je bilo sjajno. Tada sam Airhawk poklonio prijatelju i sada sam ga se uželeo ponovo. RT sam kupio u Stavangeru i vozio ga nekih 500km do kuće uz muke u zadnjici. Bilo bi divno ako bi Boban mogao da mi uradi i sada novo sedište!

Nisam imao ni tankbag – torbu koja sedi na rezervoaru – na koji sam navikao. Brinulo me i da li ću imati dovoljno mesta u koferima, koji su delovali manji od Givijevih. BMW R1150RT ima jedno zgodno spremište pod ključem sa leve strane, pa je to moralo da zameni tankbag. Ako bude frka, računao sam da bi mogao da stignem do Luisa u Beču, pa tamo da uzmem nešto.

BMW koferi sa strane su ispali veći nego što sam očekivao i uspeo sam sve da spakujem u njih. U jednom je bio sav veš, pantalone i sl, u drugom termo postava opreme, ulje, cipele, topla garderoba, ekstra rukavice i sl. U gornjem koferu samo laptop (radiću 4 dana u Beogradu). Znam da će mi tu trebati prostora za vodu, možda neku hranu i sl.

Pošto sam se tesno spakovao, nešto je moralo otpasti. Iako mnogo volim fotografiju, a imam i solidnu foto opremu, ovog puta sam za fotografisanje poneo jedino telefon – Samsung S9.

Imao sam 15-ak dana do puta a znao sam da nisam u dobroj formi. Pre 20 godina sam operisao diskus herniju, izvađen mi je jedan disk, pa imam hronične probleme sa leđima. Na jednom od ranijih putovanja mi je kod Sankt Petersburga čak bio i napukao leđni mišić, tokom vožnje. Zato sam svako jutro do puta koristio za pola sata do sat vežbanja – trbušnjaci, leđa, istezanja, sklekovi.. Rekoh, šta je tu je, krenuću pa videti kako se osećam.

To bi bilo to, spreman sam za put koliko se može, idemo!

Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura: Prvi dan (18.04.2019)

Krenuo sam oko 11 sati. Imao sam kartu za trajekt Trelleborg (sam jug Švedske) – Roštok (Nemačka) u 22h večeras. Ali mora se biti tamo sat ranije, pa imam 10 sati za oko 600km. Kada sam krenuo bilo je samo 7-8 stepeni, međutim bilo je sunčano, temperatura je rasla i ubrzo sam skinuo termo postavu iz jakne. Auto put, bez mnogo gužve, brzo se ide. Neradni dan u Norveškoj, ali radni u Švedskoj i to se malo oseti, više vozila. Zastao sam duže, da nešto pojedem i prošetam se u Švedskom gradiću Landskruna, blizu krajnjeg cilja.

Mesto ima lep stari centar sa srednjovekovnom tvrđavom iz 16-og veka. Na okolnim panelima učim da je tada grad bio deo Danske, a tek da je kasnije osvojen i pripojen Švedskoj.

Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura

Posle ugodne i duže šetnje i još ugodnije večere u kineskom restoranu, krenuo sam dalje. Davno sam još naučio da je kada se ceo dan provodi “u sedlu”, mnogo bitno imati bar jednu dugu i aktivnu šetnju. Tada pokušavam da hodam što više i u jačem tempu, da se mišići leđa dobro zagreju i prokrve. Tako sam i ovog puta sigurno prošao bar 3-4 kilometara i obišao ceo stari centar.

Brzo sam stigao do trajekta u Treleborgu, oko 20:45. Jednom drugom prilikom sam u istu ovu luku stigao svega 15 minuta pre polaska trajekta. 600 km i samo 10-15 minuta fore na kraju – bilo je tesno i stresno, ali su me ipak pustili. Nisam hteo da izazivam sudbinu, pa sam ovog puta stigao mnogo ranije. I požalio sam. Ubrzo je postalo dosta hladno, 6-7 C, plus vetrovito. Nisam imao gde da sednem, pa sam stajao, vrteo se okolo, grejao kako znam. Pustili su me na trajekt tek posle sat vremena i odmah smo i krenuli. Noć je bila mirna i srećom bez mnogo ljuljanja.

Drugi dan (19.04.2019)

Trajekt je rano pristao, oko 7 ujutru. Krenuo sam pravo ka Berlinu i tamo proveo par sati. Lepa prednost kod putovanja motorom, u odnosu na automobil, je što se u principu možete vrlo lako parkirati u samom centru. Tako na svojim putovanjima uglavnom obiđem jedan do dva interesantna grada dnevno, odem pravo u centar i prošetam se par sati. Dva sata ne zvuče mnogo, ali uz malo iskustva može se jako puno obići i videti za to vreme. Plus je hodanje vrlo važno za zagrevanje i rastezanje mišića leđa, što sam već napomenuo.

Berlin je veliki, metropolitski grad i odiše nekom tolerantnom atmosferom.

Centar Berlina prelep, pun ljudi. Čeka se neka crkvena povorka, Veliki je Petak. Obilazim uobičajena mesta – Rajhstag, mesto Hitlerovog bunkera, Branderburšku kapiju, Checkpoint Charlie, ostatke Berlinskog Zida, ali tumarajući okolo nailazim i na spomenik Marksu i Engelsu, kao i muzej posvećen Ampelmanu, figurici na pešačkim prelazima koja ima svoju priču. Takođe nailazim i na muzej posvećen Trabantu i još neke interesantne spomenike posvećene drugom svetskom ratu.

Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura
Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura
Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura
Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura
Berlin

Dan je bio vrlo sunčan i topao, ja sam puno hodao, a još uvek imao na sebi termo postavu u pantalonama. Na ranijim putovanjima sam znao da u top koferu držim bermude i sandale, pa da se presvučem leti kada želim da se duže prošetam. To ima smisla, jer se generalno morate obući za auto put i velike brzine, a to je previše garderobe leti po vrućini u gradu. Ovog puta se nisam tako organizovao, jer nisam mislio da će biti tako toplo, a plus mi je 17-inčni laptop uzeo dosta mesta u gornjem koferu. To će doneti neke neočekivane probleme..

Vreme je da se ide dalje. Odlučio sam da svratim u Drezden. Tu mi je pomogao Google Map. Video sam da je Drezden usput, znam nešto o njemu, imam vremena do Libereca.. Google Map mi je inače najvažnija aplikacija na putu. Nemam roaming u Evropi, pa onda mogu da ga koristim po volji. Sem navigacije, pomaže i da se nađu interesantna mesta u okolini. Npr. picerija ili mesto Hitlerovog bunkera. Ranije sam morao da koristim offline mape i TomTom aplikaciju, ovako je mnogo zgodnije.

Drezden je jako ošetećen u savezničkom bombardovanju ’45-e, ali je stari centar grada kasnije lepo obnovljen. Sasvim slučajno sam parkirao odmah pored Zwinger parka (https://en.wikipedia.org/wiki/Zwinger_(Dresden)). Kad sam parkirao primetio sam da mi se desni cilindar od viljuške vrlo sjaji. Pogledao sam malo bolje i video da je je simring propao i da je počelo da curi hidraulično ulje. I to dosta. Odmah sam zvao Baneta, nemaju semringe i nema vremena da se nabave. Zovem odmah i Čehe, ne rade, jasno Veliki Petak je… Šta sada, stići ću do Beograda, ali ceo nastavak puta je pod znakom pitanja?! Dok razmišljam kome sada da se obratim, stiže poruka od Baneta – „Nema frke, nabavili su jedan komplet, sve OK“. Uf, olakšanje!!

Sav sretan krenuo sam sa obilaskom od Zwingera i centar mi se jako dopao – pun je starih zdanja, lepih crkava i trgova. Međutim, posle jednog sata shvatam da ne mogu više da hodam (opet onaj problem iz Berlina). Vreme je da se malo sedne, lep stari restoran. Otvaram drugu najvažniju aplikaciju, Booking.com i bukiram smeštaj u Liberecu, vrlo blizu servisa gde me čekaju gume. Stiže račun za kolu i čašu vode – 7 evra. Centar grada… Idemo dalje.

Put do Libereca je bio jako lep, kroz Češka sela i brda. Lep predeo, sve deluje vrlo uređeno, da nisam znao gde sam, mislio bih da sam negde u Bavarskoj. Kad sam došao do Libereca, vreme je da mi GoogleMap pomogne da nađem pansion. Standardna procedura – slušalice u uši i gospođa sa Googla mi šapuće na uvce kuda tačno da stignem – „za dve stotine metara, skrenite desno“.

Navigacija je jedini razlog zašto mi malo nestodaje tankbag – kada si blizu može se staviti telefon u gornji prozirni džep i onda tu i tamo gvirnuti, da se proveri put. To je posebno bitno kod kružnih tokova i nekih višestrukih raskrsnica. „Izađite na 3. izlazu“ – uh, ček, jel ovo bio 2. izlaz ili samo ulaz na parking? Jedan pogrešan izlaz me je kasnije na putu koštao skoro pola sata, ali o tom kasnije.

Sa druge strane, bez tankbaga se lakše puni gorivo i ničeg nema da smeta, nije loše ispalo.

Pansion u Liberecu i starija ljubazna gospođa koja ne zna reč engleskog. Ne, ja ne znam nemački. Hajde onda svako svoj jezik i da vidimo koliko su srpski i češki slični. Nije loše ispalo. Shvata moj problem (onaj iz Berlina i Drezdena) i brzo nalazi jednu teglicu dečjeg pudera. Děkuji, madam.

Sada nešto za večeru, ali nemaju restoran, a pansion je u sred ničega. Ima, kaže, fin restoran u blizini, 15 minuta hoda. Popio bih rado par čeških piva uz klopu. Ali 2×15 minuta pešačenja? Veče je jako ugodno, međutim šta ćemo sa onom mukom? Puder pomaže, ali šta ako se pogorša?

Teška srca ipak idem motorom na večeru, ništa od hladnog piva, makar večeras. Jednom sam samo, jako davno, u Novom Sadu, popio jedno malo pivo (još mislim da je bilo neko limunada pivo sa 2-3% alkohola). Čim sam krenuo da vozim, osetio sam i te kako razliku. Nikad više ni liznuo nisam alkohol kada se vozi.

Nastavak putopisa ” Evropa i malo Azije, 14 dana i 9000 km solo tura ” možete pročitati u temi na forumu.

Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!

BJBikers Magazin, #5

Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom

Od
Jovan Ristić
-
0
Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom

Jedna bitna stvar koju neki motociklisti često zapostavljaju je zaštitna oprema. U ovom tekst podsetićemo se koja je to najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom.

Velika većina motociklista pravi grešku tako što prvo skuplja novac za kupovinu motocikla, pa onda opremu od onoga šta ostane u novčaniku. Često zaboravljamo da nas upravo jakna, pantalone, rukavice i naravno kaciga čuvaju prvenstveno od lakših, ali često i od težih povreda.  

U ovo tekstu opisaćemo komade opreme za koje smatramo da su neophodni za svakodnevnu vožnju, nezavisno od toga šta slovo zakona kaže.

KACIGA 

Na prvo mesto svakako stavljamo kacigu koja glavu čuva! Po gradu često možemo videti da neko vozi motocikl ili skuter bez kacige. To je zaista velika greška jer predstavlja nepotrebno dodatno izlaganje riziku od povrede prilikom pada. Prvo da krenemo od najbanalnije stvari zbog koje treba nositi kacigu. Svaki tip kacige (full face, jet, flip up) poseduje vizir, a zašto je vizir bitan objasniću vam na praktičnom primeru. 

Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom

Kad vozite motocikl postoji velika šansa da vam neki insekt uleti u oko, što može da vas omete u vožnji. Druga stvar zbog koje MORATE nositi kacigu je činjenica da je glava najosetljiviji deo tela i često je na udaru prilikom padom. Nezgodan pad sa bicikle vam može ugroziti život, ukoliko padnete nezgodno i glavom udarite u nešto. A zamislite tek posledicu potencijalnog pada sa daleko veće brzine kojom se kreće motocikl u odnosu na bicikl.  

Danas kacige više zaista nisu skupe i već za nekih 12.000 dinara možete nabaviti sasvim solidnu kacigu koja je CE homologovana i koja će vas čuvati.  

Čak iako posedujete neku stariju kacigu, imajte na umu da proizvođači preporučuju zamenu kaciga posle 5 godina, a u slučaju da je kaciga doživela udarac potrebno je momentalno zameniti. 

JAKNA 

Drugi bitan komad opreme je jakna. Jakne za motocikliste napravljene od izdržljivih materijala otpornih na cepanje prilikom klizanja po nekoj podlozi. Osim toga, gotovo sve jakne danas se proizvode sa protektorima na leđima, ramenima i laktovima.  

Danas na tržištu možete pronaći jakne predviđene za letnje vreme, zimu, kišu, kao i kombinovane jakne sa postavom koja može skidati i po potrebi vratiti nazad.  

Veoma je važno da znate i da vas neka kožna jakna koja nije predviđena za motocikle neće zaštiti u slučaju pada, najviše zbog nedostatka protektora, kao i zato što su drugačiji šavovi i tehnologija šivenja. 

PANTALONE 

Prema podacima iz centra za bolesti, kontrolu i prevenciju, motociklisti u 30% slučajeva zadobiju povrede nogu prilikom pada i zato ih je bitno zaštititi. Naročito su česte posekotine i ogrebotine prilikom pada motocikliste koji nije nosio odgovarajuće pantalone. Pantalone su kao i jakne napravljene od materijala otpornih na kidanje, a takođe sadrže protektore na kolenima i ojačanja kod kukova. 

Još jedan benefit je taj što pantalone i jakna često mogu da se spoje putem rajferšlusa ili dugmadi. To je veoma dobro u slučaju da ako dođe do pada, jakna se neće podići i ostaviti telo nezaštićenim, a i pantalone će ostati na svom mestu. 

RUKAVICE 

Rukavice smo možda trebali staviti odmah posle jakne, ali šta je tu je. Prva refleksna stvar koju svaki vozač radi prilikom pada je da postavlja ruke da se zaštiti. Tu na udar odmah dolaze dlanovi i prsti koji u dodiru sa asfaltom momentalno ostaju bez kože, a neretko dolazi i do povrede zgloba. 

Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom

Postoje razni tipovi rukavica koji uglavnom štite kožu od ogrebotina, a kvalitetnije rukavice imaju ojačanja u vidu slajdera od plastike ili titanijuma koji štite od povreda. Rukavice takođe fiksiraju i zglob kako prilikom pada ne bi došlo do preloma ili dislokacije. 

OBUĆA 

Najbezbednija obuća su čizme predviđene za motocikliste, ali je poželjno makar imati patike koje su takođe napravljene za vožnju motocikla. Moto obuća se razlikuje od klasične obuće najviše po tome što je izrađena od čvršćih materijala, a poseduje i ojačanja na bitnim mestima.  

Kod duboke obuće dobra stvar je ta da štiti članak od izvrtanja, iskakanja iz mesta i od udara.  

Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom

Čuvajte sebe i poštujte sebe! 

Pored sve opreme bitno je da poštujete saobraćajne propise i da nosite opremu stalno. Oprema pomaže da se spasite težih povreda, ali zapamtite da vas čak ni najbolja i najkvalitetnija oprema ne može učini besmrtnim. Zato poštujte sebe i druge i trudite se da budete primeran vozač, pridržavajte sa saobraćajnih propisa i nosite opremu! 

Tekst ” Najbitnija oprema za svakodnevnu vožnju motociklom ” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina.

Bjbikers magazin

Priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji

Od
Jovan Ristić
-
0
Priča o trkačkim danima MZ a

Spominjanje MZ -a na našim prostorima momentalno budi nostalgiju kod velikog broja vozača. Da bi smo malo oživeli ovaj čuveni brend pred vama je priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji.

MZ je kao proizvođač motocikala bio je nadaleko poznat na prostorima bivše Jugoslavije. Za veliki broj tadašnjih zaljubljenika u motocikle modeli radne zapremine od 125 cm3 ili 250 cm3 bili su prvi ozbiljniji motocikli. 

Jedna od stvari o kojoj se malo zna je to da je MZ zapravo prvi razvio pravi rezonantni auspuh koji je utemeljio osnove savremenih dvotaktnih motora koji su tada potisnuli četvorotaktnu konkurenciju i preuzeli primat na trkačkim stazama.  

Ova priča je prilično dugačka, te ćemo pokušati da je dočaramo što sažetije i tačnije i nećemo previše zalaziti u neke tehničke detalja, to ćemo ostaviti za neki drugi put. Ovo puta bavićemo se samo zanimljivom periodu, događajima i ljudima koji su bukvalno odredili tok istorije MZ –a, ali i dvotaktnih agregata generalno. 

Za ovu priču najvažnija su nam dva čoveka. Prvi se zvao Valter Kaden (Walter Kaaden), a drugi se zvao Ernst Degner.  

Valter Kaden je u mladosti završio tehničku akademiju, a za vreme Drugog Svetskog rata radio je na proizvodnji raketa i dizajnirao je HS293 koji je bio radio-vođeni projektil. Kruže i sumnjive informacije da je radio i na V1 i V2 projektilima što ipak nije tačno. 

Ono što povezuje Kadena i motocikle je to što je njegov otac radio u DKW fabrici. Posle završetka rata, Kaden je odlučio da ostane u Istočnoj Nemačkoj. Kadena je otac vodio na Nirburging kada je imao samo osam godina. Trkanje mu je ostalo u krvi i posle rata je napravio svoj trkački motocikl na bazi DKW RT 125 modela. Zbog svog velikog iskustva u pravljenju trkakčih motocikala, MZ upošljava Kadena na trkačkom projektu MZ –a. 

Priča o trkačkim danima MZ
Walter Kaden

Rezonantan auspuh nije bio ništa novo krajem pedesetih godina, ali nije bio ništa posebno niti je činio dvotaktne motore naročito snažnim. Kaden je taj koji je prvi ozbiljnije radio na razvoju rezonantnog auspuha. Glavni problem dvotaktnih motora je taj što deo goriva izbacuju kroz auspuh umesto da se sagori što ih je činilo izuzetno neefikasnima.  

Kaden je znao da ako nađe način da agregat sagori više goriva, uspeće da se nosi sa četvorotaktnim motorima. Jedini priliku video je u rezonantnom auspuhu. Preko podpritiska koji vlada u auspuhu deo nesagorelog goriva uspe da se vrati u cilindar gde se prilikom sledeće faze sabijanja klipa sagori. 

Rezonantni auspuh i usis preko roto-diska bili su glavni aduti Kadena za stvaranje pobedničkog motocikla. U početku je snaga agregat po litri radne zapremine iznosila 100 KS/l da bi u završnoj fazi razvoja snaga skočila na 200 KS/l. Nemojte da mislite da se radio o ukupnoj snazi motocikla, već je to snaga agregata po litri zapremine.  

Ako ćemo da pojednostavimo stvari, trkački Kadenov MZ od 125 cm3 u početku je isporučivao oko 10 KS da bi na svom vrhuncu snaga iznosila oko 25 KS. Obratite pažnju da govorimo o 1961. godini. 

Sada kada je imao solidan motor, MZ –u i Kadenu je trebao vozač koji je sposoban da dotera motor do šampionske titule. MZ je u tom trenutku želeo titulu u veoma konkurentnoj kategoriji od 125 cm3. 

Pogodan vozač za MZ bio je Ernst Degner (Ernst Degner). Osim što je bio veoma dobar vozač, Degner je bio i izuzetno tehnički potkovan i bio je uključen u sam razvoj kompletnog motocikla. Degnera je lično zapazio i doveo Valter Kaden 1956. godine.  

Priča o trkačkim danima MZ

Degner je već 1957. godine osvojio šampionat Istočne Nemačke tako što je pobedio na 11 od 14 trka. Sledeće godine Degner i MZ nastupali su u svetskom šampionatu u klasi od 125 cm3, a prvu pobedu zabeležili su 1959. godine na Monci. 

1960. godina nije dobro počela za Degnera. Pao je na uvodnom treningu pred TT trku i povredio se. Na sreću, uspeo je da se vrati i zabeleži pobedu na trci u Belgiji. Zahvaljujući ovoj pobedi završio je na trećem mestu u šampionatu. 

Ključna godina za MZ bila je 1961. Degner se borio za šampionsku titulu sa Tom Filisu koji je tada vozio za Hondu. Trka u Švedskoj bila je presudna za šampionat jer je na toj trci Degner mogao da potvrdi titulu šampiona. Sve što je bilo potrebno je da završi trku ispred Filisa. 

Priča o trkačkim danima MZ

Međutim problem sa motorom omeo je Degnera i MZ da potvrde titulu, ali su imali sreće jer je Filis završio trku na šestoj poziciji, te se borba za titulu prenela na poslednju trku u Argentini. 

Na žalost po MZ i celu ovu priču, trka u Švedskoj je bila poslednja zajednička trka za MZ i Degnera. Uoči trkačkog vikenda u Švedskoj, Degner je organizovao da se njegova žena i sin prebace iz Istočne u Zapadnu Nemačku zbog boljih uslova za život. Sam Degner je posle trke u Švedskoj takođe prebegao. 

Kada su u MZ –u saznali za to optužili su Degnera da je sabotirao agregat i trku. Degner je posle pokušao da nastupi na trci u Argentini za EMC u pokušaju da osvoji titulu za sebe. Delovi ECM koji su putovali za Argentinu misteriozno nisu stigli na vreme i Degner nije uspeo da osvoji titulu te je ona otišla u ruke Tom Filisu i Hondi. 

Degner je 1962. godine prešao u Suzuki koji je gotovo preko noći postao konkurentan među dvotaknom konkurencijom. Prema priči, Degner je pokrao planove rezonantnog auspuha i još mnoge druge tehničke stvari koje je MZ činilo konkurentnim. Čak i da Degner nije pokrao planove imao je dovoljno znanja da sve prenese Japancima budući da je učestvovao u razvoju od samog početka.  

Suzuki i Degner su 1962. godine osvojili titulu u klasi od 50 cm3. Degnerova karijera zatim je krenula tragični tokom. Tokom trke na stazi Suzuka u Japanu 1963. godine Degner je pao pri čemu se njegov motocikl zapalio i Degnera je zahvatio plamen. Tom prilikom zadobio je teške opekotine. Vratio se trkanju, ali tek sledeće sezone kada je zabeležio pobedu u klasi od 125 cm3 baš na trci u Japanu. 

Povukao se iz trkanja 1966. godine, a između 1964. i 1966. godine zabeležio je još tri pobede. 

Ernst Degner preminuo je 1981. godine pod još nerazjašnjenim okolnostima. Priča se da je umro od posledice lekova koje je morao da pije zbog posledica opekotina, a kruži priča da ga je ubila tajna policija Istočne Nemačke jer mu nikad nisu oprostili izdaju. 

MZ posle 1961. godine i Degnera više nikad nije bio blizu osvajanja titule u bilo kojoj klasi svetskog šampionata.  

Prava je šteta što se priča oko MZ –a i njihovih uspeha završila na ovakav način. Zauvek će ostati pitanje da li bi MZ bio fabrika poput Dukatija, KTM – a ili nekih drugih evropskih proizvođača samo da njihov mukotrpan rad nije otišao u ruke konkurencije i da su osvojili šampionsku titulu te godine.  

Tekst “Priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina.

BJBikers Magazin, #5

Utiske i komentare u vezi sa brojem 5 našeg časopisa možete ostaviti u temi na forumu.

MotoGP Tajland 2019 Markez pobedom do osme titule!

Od
Jovan Ristić
-
0
MotoGP Tajland

Tajland nam je doneo novog (starog) MotoGP šampiona. Mark Markez uspeo je u velikom stilu da odbrani MotoGP titulu posle borbe do poslednje krivine.

Pre nego što stignemo do MotoGP trke, valja krenuti redom od Moto3 šampionata.

Moto3 trka protekla je u svom klasičnom borbenom duhu, gde se pobednik nije znao do poslednje krivine. Sa pol pozicije startovao je Ćelestino Vieti, a ubrzo posle starta vodeću grupu sačiinjavalo je oko 10 vozača.

Najsnalažljiviji u vodećoj grupi bili su Lorenco Dala Porta, Ramirez, Lopez, Minjo i još par vozača poput Kaneta, Suzukija i Mekfija. Ova trojica koju sam poslednje nabrojao su nažalost završili trku padom posle kontakta koji je izazvao Darijen Binder.

Kako je trka odmicala tako su se za pobedu borili Dala Porta, Ramriez i Lopez, a tokom trke se približio i Arenas. Veoma brzi u završnici bili su Minjo i Ogura, ali su njih dvojica pali u samoj završnici zbog greške Minja.

Pobednik trke odlučio se u poslednjoj krivini kada je Dala Porta pokušao da prestigne Arenasa koji se odlično odbranio upisavši prvu pobedu u sezoni. Treće mesto pripalo je Lopezu.

MotoGP Tajland rezultati Moto3 trke
Rezultati Moto3 trke

Na Moto2 trci sa pol pozicije je odlično startovao Aleks Markez. Posle prvog kruga iza njega su vozili Nagašima, Luka Marini, Gardner i Fernandez. Mariniju je bilo potrebno par krugova da prestigne Markeza. Kada ga je jednom prestigao Marini se nije više okretao iza sebe i na kraju je upisao prvu pobedu u ovoj sezoni.

Iker Lekuona je takođe imao odličnu trku. Dobro se namučio da prestigne Markeza za drugu poziciju. Markeza je odmah posle Lekuone prestigao i Binder. Posle izgubljene druge i treće pozicije Markez se našao u borbi sa Fernandezom za četvrto mesto. Fernandez je nekoliko puta bio veoma blizu da padne sa motocikla, ali je na pet krugova pre kraja trke uspeo da prestigne Markeza.

Iker Lekuona je nažalost po njega izgubio drugu poziciju u poslednjoj krivini poslednjeg kruga trke. Bred Binder je uspeo da ga prestigne u poslednjem trenutku.

MotoGP Tajland
Rezultati Moto2 trke

Prvi deo MotoGP trke bio je prilično nezanimljiv. Fabio Kvartararo startovao je odlično sa pol pozicije, a Markez ga je od početka trke pratio u stopu. Vinjales je celu trku proveo na trećoj poziciji upisavši novi podijum.

Markez je celu trku proveo “na točak” Kvartararu koji je trku odvezao bez greške. Markez je imao šampionsku titulu u džepu, budući da je Doviciozo bio daleko iza njega na četvrtom mestu.

Na dva kruga pre kraja Markez je rešio da pokuša da prestigne Kvartarara. Počela je borba između njih dvojice koja je kulminirala time što je Kvartararo pokušao da prestigne Markeza u poslednjoj krivini, ali je Markez uspeo da prođe sa unutršanje strane čime je upisao još jednu pobedu ujedno došavši do nove, osme titule šampiona. Kvartararu je još jednom pripala druga pozicija, ali je Francuz pokazao veliko srce.

Rezultati MotoGP trke
Rezultati MotoGP trke

Sledeća trka vozi se za dve nedelje u Japanu na stazi Motegi.

Za diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na Tajlandu predlažemo da svratite do naše teme na forumu.

Aktuelni broj Bjbikers časopisa nalazi se na kioscima. Požurite i nabavite svoj primerak!

BJBikers Magazin, #5

Moto vesti iz protekle nedelje

Od
Jovan Ristić
-
0
vesti iz protekle nedelje

Stigli smo do kraja još jedne radne nedelje. Donosimo vam nove moto vesti iz protekle nedelje koje se tiču moto sporta i moto industrije.

KTM sprema nove modele do 500 ccm

Ovu vest smo već ranije objavljivali u nekom od naših izdanja odabranih vesti. Ovog puta došli smo do informacije o tome se modeli spremaju, a koristiće dvocilindrične redne agregate sa radnom zapreminom od 490 ccm.

Ukoliko su glasine tačne uskoro možemo očekivati premijere sledećih modela:

  • KTM 490 Duke
  • KTM RC 490
  • KTM 490 Adventure
  • KTM 490 Supermoto
  • KTM 490 Enduro
vesti iz protekle nedelje

Svi ovi modeli imaće ograničenje snage na 35 kW što znači da će moći da se voze sa A2 kategorijom.

Kawasaki najavio novi turbo model

Kawasaki je putem “teasera” najavio novi model sa turbo punjačem. Trenutno nema puno informacija o novom modelu, ali pretpostavljamo da će se raditi o koji sličan sadašnjoj Ninja H2R -u. Do otkrivanja novog Kawasaki -jevog turbo modela moraćemo da sačekamo 23. oktobar.

Toprak Razgatlioglu prelazi u Yamahu

Toprak Razgatlioglu i Yamaha zvanično su objavili da će Razgatlioglu od sledeće sezone voziti za fabrički tim Yamahe. Razgatlioglu je odluku da pređe u Yamahu doneo posle trke 8 sati Suzuke. Timski kolega Razgatliogluu biće Van der Mark, dok će Aleks Louz napustiti fabrički tim Yamahe.

vesti iz protekle nedelje

Rosi i Silvano Galbusera prekidaju saradnju

Silvano Galbusera koji je trenutno Rosijve glavni mehaničar na kraju sezone završiće saradnju sa Rosijem. Valentino Rosi je na konferenciji za novinare pred trku na Tajlandu izjvaio da Galbusera od sledeće sezone neće biti u njegovom timu.

Galbusera i Rosi neće sarađivati sledeće sezone iz razloga što je Galbusera postalo naporno da tokom cele godine putuje. Galbusera ipak neće napuštati Yamahu, već će biti u Yamahinom Evropskom test timu.

vesti iz protekle nedelje

Rosijev novi glavni mehaničar biće David Munjoz trenutno radi u Rosijevom Moto2 timu, a bio je i glavni mehaničar Banjaji u godini kada je osvojio titulu šampiona.

Sledeće nedelje očekujte nove moto vesti iz protekle nedelje.

Za komentare u vezi vesti iz moto sporta predlažemo da svratite do naše teme na forumu.

BJBikers Magazin, #5

Putopis jedne početnice

Od
Jovan Ristić
-
0
Putopis jedne početnice

Ovog petka za promenu donosimo putopis jedne početnice. Pripadnik lepšeg pola i član našeg foruma GR46 napravila je jedan izlet po Srbiji koji nam je ukratko prezetnovala. Ovaj kraći putopis rešili smo da podelimo sa vama.

Od kako sam ove godine kupila svoj prvi motor i počela da vozim , sve više me vuče da obilazim Srbiju. Vama svima je to verovatno sitnica, ali meni je to sve novo, veliko. Još uvek pačećim koracima, nesigurna, nevešta u vožnji, a narocito u manevrisanju pri malim brzinama. Moja pčelica je ipak teza od mene skoro četiri puta . Od svega mi nekako najbolje ide sedi, vozi ne staj. 

Sredinom nedelje već razmisljam gde bi mogla otići ako ne radim u subotu, pa tako beše i ovaj put… Želela sam da mi dan nekako prođe uz vodu, a gde bolje nego uz Dunav. Naravno rezervni plan postoji u slučaju da se probudim, a ne osećam baš kako treba za toliki put . Vožnja do Sremske Mitrovice je tu svakako, taman da posetim drugaricu.

Petak veče spremam opremu, ležem na spavanje željno čekajući jutro. Zvoni sat kao znak da je vreme za ustajanje. Tu već počinje radost. Sanjiva, onako u pidžami odlazim do motora, proveravm gume, gledam ispod motora da li nešto curi, dajem kontakt proveravaam signalizaciju, kočnice, kvačilo, naravno sirenu jer se bez nje nikako ne ide nigde. Magični pokret palcem pustim motor da kratko radi, ugasim …

To je to idemmmmm 

Pošto u ludoj glavi imam neku logiku da vožnju počinjem auto putem jer tako zagrejem gume, motor i sebe. Svakako je lakše tako jer ne moram kroz grad, stani – kreni, vrućina, gužva… Izlazim na auto-put BG ka Nišu. Lepota, sveže je, lagano pa sve brže. Izlaz – Požarevac. Beše malo gužva, ali sam se čak nekoliko puta usudila da obiđem par automobila odjednom, pa i autobus.

Kako se približavam Srebrnom jezeru razmišljam da li tu praviti pauzu, međutim opet duh avanturiste odlučuje da nema pauze nego pravo, to jest ut do Donjeg Milanovca.

Putopis jedne početnice

Nekako mi je lakše da vozim bez stajanja do krajnje tačke pa onda u povratku lagano pogledam sve što me zanima. Znate onaj osećaj kada negde idete prvi put pa vam se put čini dužim nego što jeste, a kada se vraćate put se čin kraćim. E to je to. Prošla sam Veliko Gradište i samo pravo, vozi, vozi. Ta deonica mi je bila simpatična jer sam pre x godina tuda vozila bajs kada sam bila na odmoru u kampu na Srebrnom jezeru. Sada motorom, lepota. Dolazim do dela kada ugledam Dunav i tu kreće sreća. Sve to nekako ide samo, malo usporim kada mi nešto privuče pažnju, ali ne stajem. Sreća i zadovoljstvo su zaista nemerljivi. Osmeh na licu sve vreme.  Taman kada sam pomislila da je to to, krece deonica sa tunelima i jaoooooooo …Naravno, znate šta sledi u tunelu jel da? Pošto ispred svakog tunela stoji koliko je dugačak to upravo znači sledeće. Podigni vizir, pritisni kvačilo i gassssss.

Kasnije iz zadovoljstva pokušavam da zviždim, ali nekako ne ide. Da li ste vi probali nekada da zviždite dok nosite kacigu? Tesko je hahhah, naravno to se odnosi na zviždanje prilikom nošenja “full face” kaciga.

Krivina za krivinom, uz lepote predela stigoh u Milanovac. Tu sam stala ispred radnjice da kupim neko osveženje. Naravno trojica čikica koji piju pivce uz razne priče bili su ljubazni da mi pričuvaju kacigu. Da, imala sam poverenja u njih jer su takve osobe dobrodušne i bolje nego mnogo ljudi u našoj okolini. Kada sam izlazila iz radnjice naravno da sam se zahvalila i onda kreće priča. Odakle si? Gde ideš i sl? Raspričasmo se mi tu uz savete gde da idem, gde možda u povratku da sednem i pojedem nešto. Na kraju saznate da je jedan od njih radio za DB, jedan išao u školu za frizere u Beogradu, a treci čovek od malo reči, namrštenog lica je na svaku njihovu reč i savet imao zamerku, što je bilo jako simpaticno. Kao u nekom crtanom filmu. Fantastična trojka koja je još jednom dokazala da nikada ne sudite ljudima pre nego popričate sa njima.

Vreme je da se ide dalje. Prolazim Porečki zaliv, da Poreč.  Tu skrećem desno umesto levo, ali dobro, ne bi bila ja ja da se negde malo ne izgubim. Neću da koristim navigaciju jer je ovako zanimljivije.

Pravim polukružno, ne pitajte kako jer me sramota da ispričam. Dolazim do Golubinja, tu stajem. Pravim pauzu za par fotografija i odlučujem da je vreme za povratak. Kao što sam i mislila, put nazad je bio lakši. Ne znam da li zbog čokoladica koje sam pojela, ali nekako mi je vožnja bila bolja, opustenija.

Putopis jedne početnice

Uh skoro da zaboravim, u mimoilaženju sam susrela veliki broj motorista koji su uz pozdrav rukom bili kao šlag na tortu i divna sitnica koja mi nekako uvek izmami dragost u dusi.

Stala sam još nekoliko puta da se slikam i to je to, obilaženje tvrđava i ostalih znamenitosti ostavila sam za sledeći put. Kažu mudri ljudi, uvek ostavi za sledeći put bar 5% od svega što radiš.

Nekako presrećna, ali i tužna što je vožnja pri kraju stižem do Srebrnog  jezera. Dok sam jela čorbicu koja u zivot vraća odlučujem da odem u Ram i vidim tvrđavu. Lepota Dunava uvek nekako oduzme dah, bar meni na tom mestu.

Par slika i ajmo definitivno nazad. Stari smederevski put, pa onda obilaznica oko Smedereva, nikako kroz centar. Levo ka Grockoj pa Umcari. U Grockoj radovi na putu za koje sam znala jer sam proverila pre polaska na sajtu AMSS -a, to jest proverila sam gde ih nema pošto svuda redom kopaju nešto.

Izlazim na auto put i pravac kući… 

Posle uzbrdice od Bubanj potoka pogled na moj grad, moj Beograd. 

Krenula sam u osam ujutro, vratila se u pola sedam uveče sa zadovoljstvom koje je veliko – nemerljivo . Bogatija za iskustvo više.

Putopis jedne početnice

Prvo što sam uradila kada sam parkirala je zagrljaj, veliki zagrljaj mojoj pčelici što me je bezbedno vratila kući i što mi je omogućila fantastičnu avanturu.

Možda nekome sve ovo što sam napisala nema preteranog smisla. Nekom je glupo, nekom smešno, a drugima lepo, zanimljivo i slično, ali to definitivno ostavljam svima vama da mislite. Nekako ne dam ono dečije što krasi moj karakter, jer mi baš to omogućava da uživam u stvarima i sitnicama 

Kolika je bila potrošnja goriva stvarno ne znam, koliko sam platila osveženje, čorbicu i putarinu ne znam. Koliko sam najbrže vozila ne znam. Jedino što sigurno znam da je pređenih 470 kilometara bilo vožnja sreće. 470 km prirode, 470 km zadovoljstva, 470 km najviše pređenih na motoru u zivotu do sada. Ovo je priča koja nije film nego početak serije koja se zove “Moj moto svet”.

Komentare o putopisu “Putopis jedne početnice” možete pročitati u temi na forumu.

Bjbikers magazin

MotoGP Tajland 2019 – Prva prilika da Markez osvoji titulu

Od
Jovan Ristić
-
0
MotoGP Tajland

MotoGP šampionat ovog vikenda seli se na Tajland i stazu “Chang International Circuit”. MotoGP trkom na Tajlandu počinje i serija od četiri trke koje će biti vožene u Aziji.

Tajland je prvi put ugostio MotoGP šampionat prošle godine i odmah je ispunio sva očekivanja. Prošlogodišnja trka bila je zanimljiva od prve do poslednje krivine.

Staza Chang International Circuit otvorena je 2014. godine i prvo je ugostila WSBK šampionat, a prošle godine staza je uvrštena i u MotoGP šampionat. Chang International Circuit je još jedna u nizu staza konstruisanih od strane Hermana Tilkea. Smeštena je 410 km severoistočno od Bangkoka u blizini grada Buriram.

Staza je dužine 4.554 metara i sastoji se od 12 krivina (5 levih i 7 desnih). Najduži pravac iznosi ravno 1.000 metara i ovo je peti najduži pravac u MotoGP kalendaru. Rekord za maksimalnu brzinu drži Andrea Dovicozo na Ducati -ju sa dostignutih 330,4 km/h.

MotoGP Tajland

Chang International Circuit spada u tehnički srednje zahtevne staze. Postoje sektori staze na kojima je potrebno podesiti motocikl za nagla ubrzanja i kočenja, a jedan sektor staze pogoduje agilnim motociklima poput Yamahe i Suzuki -ja.

Konfiguracija staze u velikoj meri pogoduje Ducati -ju zbog ubrzanja i kočenja po kojima su Ducati motocikli poznati. Deo staze koji zahteva najjače kočenje je pred krivinu 3, u kojoj je potrebno zaustaviti motocikl sa 330 km/h na samo 75 km/h.

Staza može da se pohvali i time što je sposobna da primi čak 100.000 navijača.

Prošle godine tesnu pobedu odneo je Markez koji je u poslednjoj krivini nadmudrio Dovicioza. Ove godine Markez ima šansu da sa Tajlanda ode sa osvojenom titulom. Sve što je Markez potrebno je to da trku završi ispred Dovicoza, odnosno da osvoji 2 ili više boda od Dovicioza.

MotoGP Tajland

Na ovoj stazi smo prošle godine mogli da vidimo i prvi mali napredak Yamahe. Prošle godine Vinjales i Rosi završili su na pozicijama 3 i 4, pa se nadamo da ćemo ove godine imati više proizvođača u borbi za pobedu.

Za Tajland su karakteristične velike vrućine i velika vlažnost vazduha, pa je Mišelin za ovu trku doneo specijalnu komponentu guma, identičnu onoj koja je korištena na stazi Red Bull Ring u Austriji. Za ovo doba godine na Tajlandu su moguće i česte kiše, te neće biti iznendađenje ni ako padne kiša tokom vikenda.

Verujemo da je pred nama još jedan zanimljiv trkački vikend. Ne zaboravite da je Tajland u drugoj vremenskoj zoni, pa će zbog vremenske razlike od 7 sati trke biti vožene u prepodnevnim časovima.

Za diskusiju o MotoGP Tajland trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.

Prenos MotoGP trke možete pratiti na kanalima Sport Kluba.

Raspored i satnica trkačkog vikenda (naša vremenska zona):

Petak 

04:00 – 04:40 Moto3 Free Practice Nr. 1
04:55 – 05:40 MotoGP Free Practice Nr. 1
05:55 – 06:35 Moto2 Free Practice Nr. 1


08:15 – 08:55 Moto3 Free Practice Nr. 2
09:10 – 09:55 MotoGP Free Practice Nr. 2
10:10 – 10:50 Moto2 Free Practice Nr. 2

Subota 

04:00 – 04:40 Moto3 Free Practice Nr. 3
04:55 – 05:40 MotoGP Free Practice Nr. 3
05:55 – 06:35 Moto2 Free Practice Nr. 3


07:35 – 07:50 Moto3 Qualifying Nr. 1
08:00 – 08:15 Moto3 Qualifying Nr. 2
08:30 – 09:00 MotoGP Free Practice Nr. 4
09:10 – 09:25 MotoGP Qualifying Nr. 1
09:35 – 09:50 MotoGP Qualifying Nr. 2
10:05 – 10:20 Moto2 Qualifying Nr. 1
10:30 – 10:45 Moto2 Qualifying Nr. 2

Nedelja 

03:40 – 04:00 Moto3 Warm Up
04:10 – 04:30 Moto2 Warm Up
04:40 – 05:00 MotoGP Warm Up


06:00 Moto3 Race
07:20 Moto2 Race
09:00 MotoGP Race

Aktuelni broj Bjbikers magazina možete kupiti na “MojKiosk” kioscima širom Srbije. Požurite i nabavite svoj primerak!

BJBikers Magazin, #5
1...168169170...198Stranica 169 od ukupno 198
Dobrodošli na vebsajt naše moto zajednice, napravljen od motociklista za motocikliste. Ovo jedinstveno mesto je satkano od iskustava hiljada bajkera širom sveta, koji se ovde svakodnevno druže, savetuju, pomažu i dogovaraju o okupljanjima i zajedničkim vožnjama.
Kontaktirajte nas: info@bjbikers.com
Facebook Instagram Twitter Youtube

POPULARNE OBJAVE

POPULARNA KATEGORIJA

© Copyright 2005. - 2025. BJBikers.com