Drugi po redu MotoGP trkački vikend na tlu Evrope završen je juče trkama na stazi Le Man u Francuskoj.
Moto3 trka donela nam je novog pobednika u ovoj sezoni. Džon MekFi upisao je pobedu ispred Lorenca Dala Porte i Aron Kaneta. U toku trke videli smo i dosta padova usled kojih veliki broj vozača nije završio trku.
Rezultati Moto3 trke
Na Moto2 trci pobedio je Aleks Markez ispred Horhe Navara i Augusta Fernandeza. Moto2 Lider šampionata Lorenco Baldasari trku je završio padom.
Rezultati Moto2 trke
MotoGP trka je bila zanimljiva u uvodnim krugovima kada su se za pobedu borili Markez, Miler, Doviciozo i Petrući. Markez je sredinom trke uspeo na napravi prednost. Za to vreme Doviciozo i Petrući su se borili za drugu i treću poziciju. Do kraja trke Petrući je pokušao u više navrata da napadne Dovicioza, ali bezuspešno. Miler je završio na četvrtoj poziciji, dok je Rosi bio peti.
Markez je sa ovom pobedom doneo Hondi 300. pobedu u premijernoj klasi.
Rezultati MotoGP trke
Sledeća trka vozi se 2. juna na čuvenoj stazi Muđelo u Italiji. MotoGP Le Man celog vikenda vozio se u promenjljivim uslovima te su vozači imali težak zadatak da se prilagode hladnijim uslovima. Nadamo se da će u Italiji vremenske prilike biti povoljnije.
Za diskusiju o trkačkom vikendu svratite do naše teme na forumu.
Kao što znate, lansirali smo moto časopis BJBikers Magazin pre dva meseca, sa željom da pružimo kvalitetan magazin namenjen motociklistima i svima koji tek planiraju da uđu u svet motociklizma. U Srbiji odavno ne postoji domaći časopis. Razloga za to i opravdanja ima raznih, ali odlučili smo da to promenimo. Mi ćemo dati sve od sebe da vam svakog meseca donesemo nove, vanvremenske tekstove koji će vam biti zanimljivi i korisni ne samo tog meseca, već i nakon godinu, dve. Na vama je da procenite da li smo u tome uspeli. 🙂
Trenutno je prodaji aprilski broj, izdanje broj 3. Upravo završavamo pripremu četvrtog, majskog izdanja koje će se pojaviti na kioscima krajem ovog meseca.
Ukoliko niste kupili svoj BJBikers Magazin, pozivamo vas da posetite najbliži kiosk iz lanca MojKiosk i nabavite svoj primerak. Verujemo da ćete uživati u materijalu koji smo za vas pripremili, a imajte na umu da kupovinom svog primerka nas značajno podržavate u smislu opstanka.
U aktuelnom aprilskom broju, možete pročitati sledeće: – novosti o registraciji mopeda prema novom zakonu – predstavljanje novih modela motocikala (Aprilia RSV 1100 Factory, električni Zero SR/F, Moto Guzzi V85 TT, Yamaha WR450F…) – uveli smo predstavljanje polovnjaka – Kawasaki ER5 – nastavak istorijata Honde – korisne savete o bezbednoj vožnji u saobraćaju – o održavanju BMW R1200 GS Adventure iz 2006. – drugi deo putopisa kroz Iran i Kazahstan, kao i jednodnevni izlet po zapadnoj Srbiji – tehničke zanimljivosti sa MotoGP i WSBK takmičenja – i puno korisnih informacija.
Ukoliko želite da dobijate svaki primerak na kućnu adresu čim izađe iz štampe, najbolje je da se pretplatite na sezonu 2019.
Vodimo vas na zanimljivo i vrlo uzbudljivo putovanje do Afrike motociklima, kroz putopis koji je napisao naš forumaš Bato ADV. Pročitajte sve dogodovštine koje su se desile našim putnicima, koji su kroz sve to prošli sa osmehom i sa pozitivnim stavom, kako i treba kada se na putovanje ide motociklom. 🙂 Uživajte!
Pada sneg napolju, mene drma moto groznica..silazim do garaže, motori spavaju..a ja se prisećam putovanja..razmišljam..daj da probam po prvi put da ukratko opišem jedno moje putovanje…
Radnja se odigrava na proleće 2016-te godine. Nalazim se sa mojim drugom Mariom i njegovom suprugom Mašom. To su dva sjajna lika i moja dva velika druga. Mario i ja u to vreme vozimo isti model motocikla – BMW R1150 GS Adventure. Sedimo mi u kafiću i gledamo u motore, a oni kao da su braća. Maša kaže:”Pogledaj ih molim te, kao da se nešto dogovaraju!”. ”Mario, gde ćemo… ajmo na Istok, predložih ja?” Za istok treba dosta dana, a mi možemo izmislit najviše četiri nedelje… Ajmo do Afrike… da se spustimo do Sahare..? Zasijaše meni oči. IDEMO! Možemo se popeti i na najviši vrh severne Afrike Jbel Toubcal, dodadoh ja. Možemo, kaže Mario. Al stani ti nisi planinario nikada… nema veze, skočimo do vrha začas. I tako se mi u dve rečenice dogovorismo…
Dogovorismo mi da krenemo prvog Avgusta. Znamo, biće vruće, ne ide se u Afriku u Avgustu. Kakve to veze ima… hahah… Odmah sutradan kreću pripreme. Nabavljaj gume, kako se dobija viza, kuda se ide za tu Afriku… 🙂
Ekipa mala, ali odabrana se dogovara. S leva na desno: Mario, Ja ili ti Bato ADV i Maša..
Kraj jula, ja završavam sa obavezama na poslu, neizdrž hvata… Društvo, idem ja da se provozam do Crne Gore, pa krenemo iz Crne Gore zajedno. Svi se složiše, super… Krenem ja tako ka Crnoj Gori. Natovaren motor, servisiran, spreman ko zapeta puška. Prva pauza Zlatibor. Parkiram se ja u pešačkoj zoni pored jezera. Naravno sklonim motor tako da nikom ne može zasmetati. Al evo trči policajac ka meni… Ne možeš tu parkirati, daj dokumenta… Objašnjavam ja kako mi je motor pun stvari, hteo sam da popijem piće tu u bašti, a da mi motor bude na oku, da ne skidam sa njega sto čuda. ZABRANJENO, KAŽNJIVO, reče on strogo. Pa dobrom čoveče, krenuo sam u Afriku, nemoj mi kvarit put, samo što sam pošao. GDJE SI KRENUO? Pa malo do pustinje Sahare.. DRUŽE, NISAM TI JA ZA ŠALU. Ne šalim se, evo pogedaj vizu i pokažem ja njemu vizu u pasošu… AAA… Spusti on gard. PA GDE ĆEŠ OVUDA ZA AFRIKU???!!! Nasmijah se ja, a i on kada je shvatio šta je rekao… Postavi on meni hiljadu kako i zašto pitanja, probudih neko dete u njemu… UŽIVAJ LUDAČE, JA SAM JOŠ DVA SATA U SMENI NE SMIJE TE NIKO POMERIT ODATLE… Hvala. 🙂
Narednih dana pravim još 500-tinjak kilometara po Crnoj Gori, lutam svud, zagrijavam se. Naša ideja o putovanju na Afrički kontinent dođe i do ušiju novinarima PRVA TV, te dogovorismo da naprave jednu reportažu pred kretanje na put. Posle 5-6 dana stižu i Mario i Maša.
Dan pred kretanje snimaju nas iz PRVA TV negde pored mora blizu Sutomora, mi se pravimo važni i tako to… Pripremili čak i majice, ozbiljna ekspedicija!
Kako su Mario i Maša imali smeštaj kod rođaka u Baru, a ja kod sestre u Bečićima, dogovor je da ih sačekam ujutru u 7 na glavnoj magistrali u Bečićima odakle nastavljamo zajedno. Čekam ja ujutru kao vojnik. Ja poranio, a oni koji minut kasne. Dok sam čekao, merim ulje. Nisam ga proveravao od polaska iz NS, a boxer potrošio koji gram. Rekoh da malo dospem, otvorim čep od ulja na dekli. U tome mi prilazi jedan stariji, nepoznati gospodin i kreće sa pitanjima: kako, kuda, a gde ćete spavati… Evo ih stižu Maša i Mario. Silaze sa motora i kreću da se ljube i srdačno pozdravljaju sa ovim gospodinom, misleći da mi je otac ili stric… hhahah, ja prsnem u smeh, ne mogu da se zaustavim, a njima nikome ništa jasno nije. Sedaju oni na motor, palim i ja moj motor i odjednom HAOS. Motor brunda kao da je dizel. Pomislih, ništa od puta… Ne mogu da verujem kako, kada je do malopre radio kao sat!??? Setim se – stari me zagovorio i ja nisam vratio čep na deklu… haha, DOBRO JE! Zavrćem čep, zaverglam. Motor prede… AJMO AFRIKAA!
Zaustavljamo se na granici. Pretičemo kilometarsku kolonu, dolazim pred šalter CG Policije. Gleda policajac pasoš. AAA, TI SI BJELANOVIĆ, IMAM TI JA DRUGA BJELANOVIĆA. To mi je brat, rekoh. Te tu počesmo da ćakulamo dobrih 15tak minuta o zajedničkim drugarima (eto drugari odakle gužva na granici). JESU LI OVI IZA SA TOBOM? Jesu… AJDE PIČITE… Tako da prođosmo preko veze. 🙂
Prelijep dan za vožnju, Jadranska magistrala znate već. Pravimo pauzu pre Splita, te me Maša pita što sam se onoliko smijao kada su se pozdravili sa mojim ćaletom? Ja rekoh zato što tog čiču prvi put u životu vidim, to mi nije ćale. Valjamo se od smijeha narednih pola sata. Puni dobre energije nastavljamo dalje. 🙂
Usput ručamo u restoranu pored mora. Na meniju pasulj iz konzerve. Nakon ručka, vreme kreće polako da se kvari…
Peglamo mi tako još jedno 300 kilometara po jakoj kiši. Plan je bio da se prespavamo u šatoru, ali mrkli mrak, vetar, kiša lije tako da ne možemo ni postaviti naše šatore. Tražimo neki jeftin smeštaj, u Sloveniji smo u nekom neobično pustom seocetu. Maša me moli da ne zalazim u mračne sokake i da svaki horor film tako počinje. Ja i Mario je uveravamo da smo još uvek u Evropi i da se ne brine. U ponoć nađosmo neki privatni smeštaj, gazda kaže da je bio nekad Hotel Kozina. Majka i sin vlasnici, vrlo fini ljudi, za nas troje naplaćuju ukupno 40evra, donose nam fen i sve što nam je potrebno. Mokri bajkeri (tj.mi) zaposedaju celu kuću. Suše se stvari na sve strane, bez obzira što smo obukli bili kišnjake, mokri smo do gole kože…
Ujutru svanu lep dan. Krećemo odmorni i orni za vožnju. Pred Trst stajemo na pumpu. Primećujem da mi je masna vila. Pomislih, procureo semering. Ipak moj motor u to vreme ima 14 godina. Međutim, detaljnije pregledam i utvrdim da je procureo hladnjak ulja… Veselo… Pred put sam namontirao sve iz touratecha što sam mogao, pa tako i štitnik hladnjaka. Jučerašnji dan 900 kilometara pređenih, magistralni putevi. Negde je neki kamion nabacio kamenčić i eto. Nema sekiracije, spremni smo i na takve situacije… Aha… Krenemo mi tako do BMW servisa da tražimo hladnjak… Spremni, aha… Subota, avgust mesec, feragosto, kolektivni godišnji u Italiji. Kažu nam u servisu da samo rade prodaju motora, a da im servis i nabavka delova u avgustu ne radi. Ne očajavamo ni najmanje, ipak nam se izmami osmeh na lice kada videsmo u salonu koji motor zauzima centralno mesto… Evo i slika.
Pravimo dogovor da stanemo na sledećoj pumpi i da skinemo sami hladnjak. Možda se samo šelna neka otpustila. Stajemo na pumpi, nalazimo iza pumpe prazan prostor i pretvaramo ga u radionicu. Nema nervoze ni najmanje, ne znam zašto, ali nama je zabavno. Zajedničkim snagama skidamo hladnjak i utvrđujemo da je hladnjak naprsnuo sa zadnje strane, a ne od napred gde ga štitnik i čuva. Raduje nas opet jedna lepa slika tj. natpis. Na hladnjaku stoji ni manje ni više nego natpis – KTM made in Austria… Smeh… Pa nije se BMW pokvario, nego crko KTM… Inače fabrički BMW kupuje te hladnjake od KTM-a, što smo posle saznali.
Mario seda na svoj motor i nosi hladnjak po celom Trstu. Nalazi ipak nekog majstora koji pristaje da hladnjak zakrpi. Montiramo ga i za nekoliko sati sedamo opet na naše BMW KTM motore. Ova operacija nam oduzima skoro ceo dan. Idemo na ručak. KTM, ovaj BMW časti…
Vozimo do pred Veneciju, zaposedamo neki travnjak i dižemo šatore, ko nam šta sme.
Ujutru vozimo dalje. Dogovor je da se do juga Španije vozi samo magistralnim i lokalnim putevima. Nailazimo na predivnu pekaru, doručak, kafa, dogovor i gass… Prelazimo divne planinske vence, dolazimo u prelijepo mjesto Bobbio. Mjesto Bobbio je čarobno, sa puno tursita, zaljubljenika prirode, kroz njega protiče reka Trebbia. Divno za videti, a bogami i ako su nam motori sa Heidenau Scout gumama, mi perfektne krivine sa odličnim asfaltom odradismo muški. Mnogo motora, ima i biciklista, prijalo bi da je manje gužve, ali i ovako je na nas ostavilo ekstra utisak. Stižemo u Đenovu. Skitamo, po Đenovi, lijepo sve, bili već ranije. Idemo na plažu. Kupanje… Vozimo dalje obalom… Milion vozila svih boja i veličina, mi lagano sve obilazimo. Prolazimo Monako i Monte Karlo noću. Bili više puta, lijepo sija. Spavanje u Nici, kako to romantično zvuči. Smeštaj je jedan travnjak u parkiću. Ne dižemo šatore, ali posle pređenih 680 kilometara, nemamo primedbe na smeštaj..
Posle zanimljivog trkačkog vikenda, a kasnije i testa na Herezu MotoGP karavan za vikend gostuje na stazi Le Man u Francuskoj.
Staza nosi pun naziv Le Man Bugati i sagrađena je 1965. godine na temeljima staze koja se koristila za trke izdržljivosti. Staza je zatim blago rekonstruisana posle incidenta u kom je povređen Alberto Puig 1995. godine, a 2000. godine vratila se u MotoGP kalendar.
Ova po mom subjektivnom mišljenju prelepa staza dužine je 4.2 km sa 5 levih i 9 desnih krivina uz najduži nazovimo pravac od 674 metara. Staza Le Man je jedna od staza “stare škole” koju svi vozači vole.
Le Man je staza sa najkraćim pravcem u MotoGP kalendaru, ali i sa jednom od najbržih krivina u šampionatu. Rekord u maksimalnoj brzini drži Ducati sa 316,6 km/h koji je postavio Andrea Janone 2015. godine.
Pravog favorita za ovaj trkački vikend zapravo i nema. Dobro, tu je Markez kao glavni favorit na svim stazama, ali ova staza odgovara gotovo svim motociklima.
Staza Le Man ima nekoliko krivina koje zahtevaju dobro ubrzanje i dobro kočenje što bi trebalo da pogoduje Ducati-jevim vozačima. Doviciozo je prošle godine odlično započeo trku, ali je nažalost kasnije završio u pesku.
Valentino Rosi i Maverik Vinjales imaju dobre rezultate na ovoj stazi. Povrh svega, na testu koji je vožen dan posle trke na Herezu Yamaha je izgleda uspela da nađe neka poboljšanja. Prema rečima Rosija i Vinjalesa, poboljšanja nisu velika, ali bi trebalo da im pomognu da budu još konkurentniji.
Yamaha je vredno radila sa svojim test timom, pa su u prethodne dve nedelje održali privatan test na Muđelu. Jonas Folger je na Muđelu testirao elektroniku i još neke komponente koje bi trebalo da poboljšaju prijanjanje M1 na izlasku iz krivina.
Osim Vinjalesa i Rosija, ovog vikenda možemo računati na Kvartarara i Morbidelija koji su branili obraz Yamahe na Herezu. Da Kvartararo nije imao problema sa menjačem zasigurno bi se popeo na podijum.
Rosi i Vinjales su izjavili da im je Kvartararo mnogo pomogao u toku trkačkog vikenda jer su neke od podataka za podešavanje motocikla preuzeli upravo iz njegove ekipe.
Ni Honda nije mirovala na testu. U toku trkačkog vikenda, Bradl je testirao novi aluminijumski ram koji je obložen karbonom. Mišelin gume su mekše komponente u odnosu na Bridgestone, pa su svi timovi shvatili da moraju da prave što fleksibilnije šasije.
Šasija je ta koja upija neravnine kada je motocikl oboren više od 45 stepeni. Problem se javlja što šasija ne sme da bude previše mekana jer motocikl neće biti stabilan. Zato je Honda počela da kombinuje aluminijum sa karbonom ne bi li kompenzovala između fleksibilnosti i krutosti.
Markez je u ponedeljak posle trke imao priliku da testira istu šasiju. To da li mu se dopala ili ne imaćemo priliku da vidimo već ovog vikenda.
Kao konstantni favorit za podijume i pobede istakao se Aleks Rins koji je odličnom vožnjom na Herezu došao do druge pozicije. Rinsov problem do sada su jedino kvalifikacije jer iz nekog razloga Suzuki u Rinsovim rukama ne funkcioniše najbolje na jednom kvalifikacionom brzom krugu.
Još jedan Francuz koji se bori za goli život u MotoGP šampionatu je Žoan Zarko. Zarko i menadžer ekipe Pit Birer vodili su poslednje dve nedelje u medijima žučnu raspravu. Prvo je Zarko najblaže rečeno u negativnom kontekstu kritikovao KTM, pa je zatim Pit Birer kritikovao Zarka zbog loših rezultata i nedovoljne posvećenosti prema KTM-u.
Nadamo se da će Zarko i KTM zakopati ratne sekire i da ćemo ih na Le Manu gledati u boljem izdanju.
MotoGP trka na Le Manu prema trebalo bi da bude zanimljiva i ne očekujemo da će neko od vozača odmagliti u daljini. Verujem da je pred nama uzbudljiv trkački vikend u kojem ćemo uživati.
Za diskusiju o Le Man MotoGP trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Mislili smo da će na Asenu Rea uspeti da pobedi Bautistu, ali je ipak Imola bila ta na kojoj je prekinuta dominacija Bautiste u WSBK šampionatu.
Bautista do ove trke nikada nije vozio na Imoli, te je Ducati održao test početkom prethodne nedelje da bi se Bautista malo upoznao sa stazom. Pored dodatnog testa, Bautista ipak nije uspeo da se odupre Rei koji je odvezao odličan vikend.
Judžin Laverti nije nastupao na trkama zbog povrede leve ruke koju je zadobio prilikom pada u toku treninga. Njega je menjao Tomi Brajdvel koji je uspeo da završi prvu trku u bodovima.
Leon Kamier je još jedan vozač koji nije učestvovao na trkačkom vikendu. Kamier je doživeo pad u subotu tokom kvalifikacija. Na sreću, Kamier nema preloma, ali je zadobio povredu ligamenta ramena.
Prva trka nije bila preterano zanimljiva, bar što se tiče borbe za prvu i drugu poziciju. Sa pol pozicije startovao je Rea ispred Dejvisa i Bautiste. Posle starta poredak se nije promenio, ali je nažalost Dejvis već u drugom krugu imao tehnički problem zbog kojeg je morao da se povuče sa trke i drugu poziciju prepusti Bautisti.
Rea i Bautista ostali su na pozicijama 1 i 2 do kraja trke. Rea je uspeo da dođe do prve pobede u sezoni, dok je Bautista bio zadovoljan sa drugom pozicijom.
Velika borba vodila se za treću poziciju. Van der Mark i Toprak Razgatilioglu vodili su ljutu bitku sve do samog kraja trke. Na kraju je Toprak uspeo da odbrani treću poziciju. Leon Haslam se takođe borio za mesto na podijumu, ali su ga na kraju greške koštale podijuma te je morao da se zadovolji petom pozicijom.
Treba spomenuti i Sajksa koji je držao solidnu treću poziciju sve do nekih deset krugova pre kraja trke kada je morao da odustane zbog tehničkog problema na BMW S1000R-u.
Na sprint trci Dejvis je odlično startovao i uspeo je da na kratko povede trku. Posle greške na kočenju Dejvisa su obišli Rea i Bautista. Bautista nije uspevao da isprati Rein ritam i počeo je da polako da popušta. Sa druge strane, raspoloženi Dejvis uspeo je da uhvati ritam i obiđe Bautistu.
Dejvis se zatim dao u potertu za Reom, ali je već bilo kasno te je Rea upisao još jednu pobedu za sebe i Kawasaki.
Druga trka je otkazana zbog loših vremenskih uslova. Bautista je sa Imole otišao sa minimumom izgubljenih bodova i sada vodi sa 43 boda prednosti.
Supersport trku pretila je da pokvari kiša koja je sa vremena na vreme ispadala tokom cele trke. Kluzel, Krumenaher i Karikasulo dobro su započeli trku. Kluzel je posle nekoliko krugova provedenih na vodećoj poziciji napravio grešku pri čemu su ga pretekli Krumenaher i Karikasulo.
Vodeću grupu počeli su da sustižu Mahias na Kawasakiju i Gradinger na još jednoj Yamahi R6, dok je iza njih vozio De Rosa na MV Agusti.
Kluzel je sedam krugova pre kraja na izlazu iz poslednje krivine imao mali problem na Yamahi pri čemu je naglo usporio, a u njegov zadnji kraj udario je Mahias koji je pri tom kontaktu pao. Na Mahiasov motocikl naleteo je Gredinger koji je takođe pao.
Kluzel je od siline udarca izašao sa staze na šljunak, ali nije pao i uspeo je da se vrati u trku. De Rosa je iskoristio splet okolnosti i popeo se na treću poziciju.
U poslednjih nekoliko krugova započela je borba izmeđe Karikasula i Krumenahera. Karikasulo je preuzeo vodeću poziciju, ali je u poslednjem krugu napravio grešku koju je Krumenaher iskoristio i došao do još jedne pobede.
Karikasulo sada vodi u šampionatu sa 22 boda prednosti ispred timskog kolege Karikasula.
Supersport 300 trka nije vožena zbog nevremena koje je zahvatilo stazu.
Sledeći trkački vikend očekuje nas na stazi Herez od 7. – 9. juna.
Za diskusiju o trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Endurance trka 8 sati Slovakia Ringa dobro je izmešala karte u ovogodišnjem šampionatu. Trka je bila prepuna uzbuđenja, ali i kikseva favorita.
U toku trke vladali su promenljivi vremenski uslovi. Nekoliko puta je počinjala kiša što je samo dodatno zakomplikovalo posao vozačima i ekipama. Trka 8 sati Slovakia Ringa još jednom je dokazala da nije laka staza za vozače.
Jedino je YART ekipa (sa vozačima Brok Parksom, Marvin Fricom i Nikolo Kanepom) uspela da odveze fantastičnu trku koju je vodila od početka do kraja. Iza YART ekipe na drugoj poziciji završila je Suzuki endurance ekipa. Zahvaljujući drugom mestu, ali i kiksu SRC Kawasaki ekipe Suzuki je uspeo da preuzme vođstvo u šampionatu. YART-u je ovo druga pobeda pošto su i prošle godine pobedili na ovoj stazi.
F.C.C.TSR Honda uspela je hrabrom i odlučnom vožnjom da se domogne treće pozicije. U uvodnim delovima trke F.C.C. TSR Honda imala je problema sa kočnicom zbog čega su pali na samo začelje poretka. Posle otklanjanja problema Di Meljo je najviše doprineo da se ekipa domogne podijuma.
Honda Endurance Racing ekipa završila je na osmoj poziciji. Iako su imali podijum u rukama, drugi pad Rand de Punijea uništio je sve nade za dobar plasman.
SRC Kawasaki ekipa morala je da odustane zbog mehaničkih problema. Zbog mehaničkih problema od boljih ekipa odustale su ekipe ERC-BMW Motorrad Endurance i Fany Gastro BMW Motorrad by Mercury Racing.
Sledeća trka endurance šampionata vozi se 9. juna na stazi Ošersleben.
Za diskusiju o trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Prošle godine 2018. je naš forumaš Creative biker početkom aprila otišao na solo putovanje do Peloponeza i samog juga Grčke. Svoje utiske nam je preneo u svom putopisu koji vam sa zadovoljstvom prenosimo… Pročitajte kako je to ići sam do krajnjeg juga Grčke!
Upravo sam se vratio sa moto ture oko Peloponeza u dužini od oko 3100 kilometara. Ruta je izgledala približno ovako, najjužnija tačka je bilo ostrvo Elafonisos.
Već nekoliko godina unazad imam želju da motorom obidjem Peloponez. Želja mi je bila da s tom turom otvorim sezonu zato što je u to vreme kod nas jos uvek rano za neku intenzivniju vožnju motorom, a tamo je temperatura taman kako treba. Osim toga moj raspored nastupa je do Uskrsa vrlo proređen, a posle toga nemam više slobodne vikende sve do kraja godine.
Na žalost, u to vreme niko nije spreman za dalji put, zima tek što je prošla, motori uglavnom garažirani, gume potrošene od prošle sezone, registracija istekla itd… Pričam svima svoj plan i kako sam čvrsto rešen da to uradim početkom aprila, javlja se nekoliko potencijalnih saputnika.
Medjutim kako se približava 1.april jedan po jedan odustaju. Jedan nije dobio odmor na poslu, drugi ima zdravstveni problem, trećem je iskrsla naprasno neka obaveza… Ok, znači i ovog puta ništa od Peloponeza, pusti snovi…
Supruga prati dešavanja i u jednom momentu kaže – a šta mislis da ja pitam za odmor na poslu, pa da podjemo zajedno? Jedan deo mene se raduje, a drugi deo bi voleo da se to ipak ne desi. Kalendarski je proleće tek počelo, a pogledom kroz prozor se da ustanoviti da zima još uvek traje, sneg pada kao da je januar. Ne bih voleo da je dovedem u situaciju da danima kisne i mrzne se na motociklu, svakako imamo planiran obilazak Italije motorom jula meseca. Ona odmor ipak nije dobila…
Odlazim na promociju knjige “300.000 km avanture” Željana Rakele i slušam dogodovštine sa putovanja o kojima sam već upućen delom preko klipova sa Youtube-a, a delom sam o njima saznao preko naših zajedničkih prijatelja. Već sutra krećem sa čitanjem knjige i sa svakom pročitanom stranicom želja za moto putovanjem u meni buja. Kad sam stigao do dela gde opisuje svoje putovanje kroz Australiju, sam samcit po 1000 i kusur kilometara dnevno kroz pustinju gde ne sretne nikoga u toku dana. U meni se napokon prelomi, IDEM NA PELOPONEZ! Pa to je naša prijateljska Grčka u kojoj sam bio nebrojeno puta, istini za volju nikad južnije od Halkidikija, ali šta bi tamo moglo da mi se desi, a da ne bude ljudi koji bi mi pomogli, pa nije to pustinja ili prašuma! 🙂
Negde u to vreme mi se javlja školski drug koga nisam video od završetka srednje skole 1994.godine. Život nas je odveo na različite strane, a on živi već 17 godina u Atini. Šalje mi poruku na mesendžeru: “prijatelju pratim tvoja moto putovanja i uživam u njima, nadam se da imaš i ovaj deo Evrope u planu za obići pa ako te put nanese nekad na ovu stranu javi se da se vidimo.“
Da li su to znakovi kraj puta?
Odgovaram mu ekspresno da je baš Peloponez u planu početkom aprila i da se i ja radujem našem susretu posle 24 godine. Kreće planiranje ruta, iščitavanje putopisa, gledanje klipova – avantura može da počne!
1. april – dan kad je planiran zvaničan početak puta
Za ovaj dan je planiran samo odlazak do Leskovca autoputem. Planirana je kiša za ceo dan, pa sam pratio prognozu po satima u Bg, Jagodini (koja je otprilike na pola puta) i Leskovcu kako bih se provukao bez kišnog odela. AccuWeather kaže da je to 12 sati, podne. Inače, ja sam rodjen u Leskovcu i tamo žive moji roditelji koje imam u planu da posetim pre odlaska južnije, a i da prekratim put do Atine gde me čeka drug iz škole, Aleksandar.
Obzirom da sam svirao 3 dana uzastopno pre toga, odgovara mi da krenem kasnije da bih odspavao malo tako da je 12 sati kako kaže prognoza odlično vreme za pokret.
Koferi su već pakovani par dana unazad malo po malo, putno osiguranje kupljeno za 10 dana.
Ustajem oko 10 jer sam noćas kasno legao, obzirom da sam popio uveče i par piva nisam imao problema da zaspim brzo, tako da nije bilo predputnog prevrtanja po krevetu i nesanice. Kiša pada, temperatura je ispod 10 stepeni, ali sve sam to već znao. Posle doručka i kafe lagano dovršavam pakovanje. Oko pola 12 snosim kofere i tank torbu do motora da sve lepo napakujem. Stavljam i navigaciju kako bih preko bluetooth konekcije sa nje slušao muziku uz put.
Kiša je stala i natenane postavljam sve na svoje mesto, sišao sam u trenerci kako se ne bih oznojio dok pakujem prtljag, hladno je, ruke su mi se smrzle. Vraćam se u stan i oblačim se propisno, aktivan dugi veš, pa moto odelo sa goretex postavom, supruga mi pomaze da navučem velike zimske, vodonepropusne rukavice na ruke preko jakne, spreman sam.
Inače, prtljag sam organizovao tako da mi je u levom koferu inner bag sa garderobom i neseserom. U desnom je litar ulja za svaki slučaj, kompresor, sprej za krpljenje guma, nešto priručnog alata, neizostavni duck tape, prva pomoć i ranac sa patikama i papučama, flaša vode. Top case ostavljam prazan da bih u slučaju da zatreba nešto mogao da spustim u njega ili kad stignem u smeštaj da tu spustim kacigu i ne vučem je sa svim ostalim prtljagom. Ovog puta je u njemu kišno odelo, gornji deo raskopčan i spreman za brzo navlačenje, tu je i još dva para rukavica i par potkapa. U tank torbi su dokumenta, pasoš, zelena karta i saobraćajna u vodonepropusnoj vrećici, foto aparat, GoPro kamera, vlažne i suve maramice, par Bonžita, žvake, bombone…
Sedam na motor i u tom momentu kreće kisa. Odlučujem da ne oblačim kišno odelo još uvek. Bio sam u pravu, posle par minuta je stala. Sve je sivo i tmurno. Lagano izlazim iz grada na autoput, čeprkam po navigaciji da nadjem odgovarajuću muziku, klikćem na media player, a navigacija mi kaže da konektujem handsfree ili slušalice… taj bag se stalno javlja iako je komunikator uključen i povezan, ne znam zašto, ali me ponekad baš izludi!
Uspevam posle nekog petog restartovanja da pustim muziku. Već sam na naplatnoj rampi, uzimam karticu i braaaaap, gas i šaltanje na gore bez kvačila uz gromoglasnu muziku iz omiljenog mi Akrapovića, srce je na pravom mestu. Osmeh ispod kacige samo potvrdjuje da se za ovaj osećaj živi! Bacim pogled na cajger, 150 km/h, uključim tempomat i pustim misli na otavu… U momentu se setim jučerašnjeg razgovora sa kumom i podsećanja da baš danas počinje merenje prosečne brzine i da pripazim. Smanjujem na 130 i nastavljam s mislima daleko na sunčanom Peloponezu.
Negde oko Jagodine kreće kiša koja se pretvara kod Ćuprije u pljusak, stajem na pumpi da se natankam jer nisam sipao gorivo na polasku, a i da obučem kišno odelo u čemu mi pomaže predusretljivi radnik sa pumpe. Ulazim unutra da platim račun, a tamo 100 dece, rekao bih iz Turske po govoru. Probijam se nekako do kase i pitam sa kacigom na glavi da li mogu da platim racun za gorivo. Radnica se sažali na mene onako pokislog i pusti me da platim preko reda, utom se lik koji je bio tu negde pored mene okreće i ljutitim glasom kaze: “bate pazi be pope se na mene”. Shvatim da sam ga odgurao u onom probijanju do kase, a kako imam velike protektore na laktovima nisam ni osetio da sam ga izgurao. 🙂 izvinio sam se uljudno i objasnio da nije bilo namerno, a on je nastavio da gundja nesto sebi u bradu. Meni je ova situacija bila toliko smesna da sam otkinuo od smejanja ispod kacige.
Nastavljam dalje, kiša je smanjila svoj intenzitet, a meni je prijatno u kišnom odelu jer je temperatura prilično pala, mislim da je bilo oko 7 stepeni. Grejači rucica su na max što dodatno popravlja opšti utisak, po ko zna koji put razmišljam o liku koji ih je izmislio i kako je velika nepravda to sto niko ne zna njegovo ime. U najmanju ruku bih mu dao Nobelovu nagradu za taj izum koji me je spasio bezbroj puta do sada.
Javlja se i bol u sedalnom delu tela da ne kažem guzici, ne zbog predjenih dvestotinak km, već zato što sam tri dana uzastopce svirao. Inace sam bubnjar tako da pozadina i lumbalni deo kičme već polako prelaze u hronično bolna mesta…
Posle uzbudljive i do samog kraja neizvesne trke “24 sata Le Mana“, endurance šampionat se nastavlja trkom 8 sati Slovakia Ring, na stazi u Slovačkoj.
Prvi privatni testovi već su odrađeni u toku nedelje. Na testovima je bilo dosta padova, srećom niko od vozača nije povređen i timovi su imali vremena da poprave oštećene motocikle.
Sudeći po ovim padovima vozači i timovi će imati pravu trku izdržljivosti. 32 ekipe uzeće učešće na ovoj trci.
Ovaj vikend biće specifičan i po tome što se po prvi put u jednom vikendu vozi i trka izdržljivosti automobila u okviru FIA WTCR šampionata. Ovakav trkački vikend održaće se zbog podele troškova iznajmljivanja staze.
Posle odlično odvežene trke na Le Manu, ekipa SRC Kawasaki France vodi u šampionatu sa 16 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu ekipu Suzuki Endurance Racing Team.
Trka startuje u subotu od 12:00 časova, a prenos trke možete pratiti na kanalu Eurosport 2 od 11:45 časova. Prenos neće biti prenošen u toku trajanja cele trke, ali ćete u nekoliko termina moći da ispratite dešavanja. U pauzama prenosa trke 8 sati Slovakia Ring bićete u prilici da gledate prvu superbajk trku na stazi Imola.
Za diskusiju o trci 8 sati Slovakia Ring možete svratiti do naše teme na forumu.
WSBK šampionat nastavlja se ovog vikenda na stazi Imola u Italiji. Ovo je veoma čuvena staza sa dugačkom istorijom trkanja. Staza je napravljena 1950. godine i nekoliko godina kasnije dobila je ime “Enzo e Dino Ferrari” po preminulom sinu Enzo Ferrarija.
Imola je na samo četrdesetak kilometara od Bolonje u kojoj se nalazi Ducati fabrika. Staza je dužine 4.936 metara sa pregršt krivina koje zahtevaju veliku hrabrost od strane vozača. Istovremeno je sa svoje čak 22 krivine (9 desnih i 13 levih) zahtevna tehnička staza.
Najduži nazovimo “pravac” iznosi samo 358 metara. Kroz istoriju ova staza pružila je uvek zanimljive trke, ali nisu bile retke ni povrede vozača.
Ducati je kao proizvođač neprikosnoven na ovoj stazi sa 17 pobeda, ispred Honde koja je nakupila 14 pobeda i Kawasaki-ja sa 7 pobeda. Prva WSBK trka na Imoli vožena je 2001. godine.
Upravo iz razloga što je ovo domaća staza za Ducati, Bautista, Dejvis i Rinaldi odradili su jednodnevni test. Bautista do sada nije imao prilike da se takmiči na ovoj stazi, pa mu je ovaj test pomogao da savlada stazu. Bautista posle još jedne dominacije na Asenu demoralisao konkurenciju i videćemo da li će na Imoli nastaviti svoj pobednički niz.
Kawasaki i Rea očekuju da budu konkurentniji na Imoli. Rea je u prošlosti imao dosta uspeha na ovoj stazi. Pobeđivao je i za Hondu i za Kawasaki, pa se nadamo da će uspeti da Bautisti pruži otpor.
Prenose trka možete pratiti na kanalima Eurosporta i to prvu superbajk trku na kanalu Eurosport2 od 14:00 časova. U Nedelju na kanalu Eurosport2 od 11:00 počinje sprint trka, od 12:00 supersport trka, a od 14:00 druga superbajk trka.
Za diskusiju o trkačkom vikendu možete svratiti do teme na forumu.
Na većini motocikala lanac i lančanici koriste se kao finalni prenos snage agregata na zadnji točak. Iako je poslednjih decenija tehnologija značajno napredovala, lanac i lančanici su još uvek tu, bez znaka da će uskoro biti zamenjeni.
Prenos snage putem lanca
Lančani prenos predstavlja način prenošenja mehaničke energije sa jednog mesta na drugo, a čini ga sistem lančanika i lanca koji ih povezuje. Kod motocikla nema nikakvih izuzetaka i specifičnosti osim da kada govorimo o lancu jer se zbog izdržljivosti koristi tip lanca sa rolerima. Takav tip lanca je zvanično izmišljen još daleke 1880. godine, ali takav tip princip lanca konceptualno datira još iz 16. veka na skicama Leonarda da Vinčija.
Danas se lančani prenos sreće uglavnom na motociklima i biciklima, mada su prošlosti čak i stari kamioni poput MACK-a, Kenworth-a i Sterling-a koristili prenos preko lanca.
Konstrukcija lanca sa rolerima
Kad pričamo o lancima, često možemo čuti termine poput O-ring, X-ring, Z-ring? Šta je to, čemu to služi i šta je bolje? Da bismo to shvatili, hajde da sagledamo strukturu lanca i elemente koji čine lanac.
Lanac motocikla se sastoji iz nekoliko elemenata: unutrašnjih i spoljašnih članaka, bolcne, tj. jednostavnog kliznog ležaja koji se sastoji od cilindara kroz koji prolazi osovina. Ti ležajevi su fabrički podmazani i zaptiveni upravo gumicom koja sprečava da ta mast izađe izvan cilindra, kao i spreči vodu da uđe unutra. Kada se kaže O-ring, upravo se misli na na tu gumicu jer je roler zaštićen tom gumenom okruglom zaptivkom nalikom na prsten. Bez toga, lanac bi vrlo brzo podbacio u svojoj nameni.
X-ring, Z-ring
Pored O-ringova, tu su X i Z ringovi. Princip je isti jer to su takođe zaptivke, ali u obliku slova X i Z. Funkcija je ista, mada se takvi lanci smatraju boljim jer stvaraju manje trenja i gubitke snage u prenosu. Teorijski, njihov radni vek je duži u odnosu na O-ring. Praktično, to zavisi od načina upotrebe, pa se ne možemo vezati za egzaktne račune po pitanju trajnosti.
Dimenzije lančanog prenosa
Dimenzije lanca i odnos lančanog prenosa proizvođač je proračunao pri konstrukciji motocikla. Što je snaga agregata veća, veći treba biti i lanac. Broj zuba na lančaniku može biti drugačiji od fabričkog u zavisnosti od željene promene prenosa. Na primer, ako vozač većinu vremena planira da vozi magistralnim i autoputevima, korisno je produžiti prenos tako da se postigne smanjenje broja obrtaja u agregatu za istu putnu brzinu. No, svakako je preporuka držati se fabričkih proračuna jer su inženjeri opsežnim računicama i testovima u fabrici pronašli kompromisno rešenje za sve uslove vožnje.
Oznake su standardizovane. Uzmimo sledeći primer: 16/42 118 525. Oznake tog prenosa znače sledeće:
16/42 – označava broj zuba lančanika. Prednji 16 zuba, zadnji 42 zuba
118 – broj članaka
525 – korak lanca, odnosno gde je 15,88 mm korak, 7,85 mm širina, 10,16 mm prečnik rolera
U tabeli su vrednosti za ostale korake, a kod motocikala najčešći su 520, 525, 530.
Lanac
Korak
Širina
Prečnik rolera
415
12.70mm
4.88mm
7.75mm
420
12.70mm
6.35mm
7.75mm
428
12.70mm
7.75mm
8.51mm
520
15.88mm
6.35mm
10.16mm
525
15.88mm
7.85mm
10.16mm
530
15.88mm
9.53mm
10.16mm
532
15.88mm
9.53mm
11.10mm
630
19.05mm
9.53mm
11.91mm
632
19.05mm
9.66mm
12.68mm
Jasno je da ne smemo kombinovati različite dimenzije lanca i lančanika, tj. na primer lanac koraka 525 na lančanicima koraka 520. Ukoliko niste sigurni šta imate u rukama, šublerom premerite i uporedite sa vrednostima iz tabele. Pri kupovini, budite sigurni i proverite sve tri dimenzije. Moguće je kupiti set lanca i lančanika, istih broja zuba i dužine lanca, ali manjeg koraka. Manji lanac – manja sila istezanja što može dovesti do katastrofalne havarije pucanja lanca.
Prednosti i mane lančanog prenosa
Lančani prenos koristi većina motocikala uprkos rešenjima poput remena i kardanskog vratila. Zašto? Jednostavan je, jeftin za izradu, kompaktan i za razliku od remena i kardana, gubici snage u prenosu su najmanji. Kao i svaki sistem, pored prednosti ima i mane, a to su: prljavi su, bučni, ne traju drugo u odnosu na remen i kardan, zahtevaju održavanje.
Čišćenje i održavanje lanca
Iako su lanci fabrički podmazani i zaptiveni ne znači da im nije potrebno održavanje i podmazivanje. Na svakih 1.000 kilometara, poželjno je oprati i podmazati lanac. Posle kišne vožnje, uvek. Putevi u Srbiji su pored rupa, karakteristični po prljavštini, tj. pesku koji se melje između lanca i lančanika. To možete uvek primetiti na dnu posude dok čistite lanac. Zbog takvih uslova, radni vek lanca se skraćuje.
Lanac je potrošen onda kada se potroše, tj. deformišu i pocepaju zaptivke na rolerima. Nepravilno se rastegne i pojedini roleri zaribaju. Cilj čišćenja i podmazivanja lanca jeste da zaštiti zaptivke da se ne rasuše i pocepaju.
Internet je pun raznih (ne)saveta uz puno nepotrebne filozofije ili trošenja novca na preskupe preparate. Dovoljan je petrolej i mekana četka, nikako čelična! Nakon petroleja, lanac prebrisati krpom ili tradicionalno starim odbačenim komadom garderobe. Lanac valja zagrejati kratkom vožnjom i naprskati sprejem. Ako nemate sprej ili vam je skup, koristite ulje SAE 80W90. Nanesite ga na lanac, višak uklonite krpom i to je sve.
Ne koristite perače pod pritiskom i sredstva koja su agresivna po gumene zaptivke.
Savetujemo vam da ne pokušavate čistiti lanac tako što ćete motocikl ubaciti u prvi stepen prenosa i prisloniti krpu… Možete ostati bez prstiju.
Ako nemate uslova ili vremena za takvo održavanje lanca, a prelazite dosta kilometara, valja razmisliti o ugradnji automatskog podmazivača lanaca. Na tržištu ih ima puno, od garažnih izvedbi do razvijenih i optimizovanih sistema. Cene se kreću od 50€ do 300€. Najpoznatije marke su Scottoiler, ProOiler, Lubman itd. Takvi sistemi su dobra investicija, možete ih prebaciti na drugi motocikl kada odlučite da ga prodate, a u praksi se pokazalo da produžavaju radni vek lanca čak i tri puta.
Kada je lanac za zamenu i koji da kupim?
Lanac je zamenu onda kada se toliko rastegne ili neravnomerno rastegne da se više ne može pravilno zategnuti. Jednostavnim testom možete utvrditi: povucite jedan članak koji se nalazi na samom kraju lančanika. Ako se pojavi prostor između lančanika i lanca, isti mora u smeće. Lanac se uvek menja zajedno sa lančanicima.
lanac za zamenu
Na tržištu postoji dosta proizvođača lanaca. Vama je bitno da kupite O, X, Z ring lanac i lančanike fabričkih dimenzija. Izbor je ogroman, a kvalitet sličan. Najpoznatiji je D.I.D, ali isto tako je dosta i kopiran, tj. falširan. Tu je i malo jeftinija, ali odlična italijanska Regina, AFAM, japanski RK Takasago, a manje poznati i možda najkvalitetniji je japanska Enuma i Tsubaki.
Kada je potrebno zameniti lančanike?
Istrošeni lančanici prepoznaju se po tome što vrhovi zupčanika izgledaju naoštreno. Usled potrošenosti dolazi do naoštrenosti i tada lančanik više nije u mogućnosti da pravilno prihvati lanac, što za posledicu ima nepravilno naleganje lanca. Ukoliko članci ne nalažu pravilno, može doći do spadanja lanca ili njegovog oštećenja.
Zašto morate da brinete o lančanom prenosu?
Lanac i lančanici moraju da prenesu i istrpe velika opterećenja. Dešava se da lanac pukne ili se smakne sa lančanika. Lanac koji pukne je bukvalno projektil koji je ispucan na nekoga iza vas. Može da se zamota oko zadnjeg točka i blokira ga. Može da se zamota oko prednjeg lančanika i polomi blok motora ili da vas udari po nogama i leđima.
Koliko će lanac da traje, zavisi od toga kako ga i koliko održavate, kao i kako vozite. Česta nagla ubrzanja, točkiranje i sl. značajno umanjuju radni vek lanca. Održavanje i kontrola lanca je jednostavna, periodična aktivnost oko koje ne vredi stresirati se previše, ali ne valja je ni zapostaviti.
