Priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji

Spominjanje MZ -a na našim prostorima momentalno budi nostalgiju kod velikog broja vozača. Da bi smo malo oživeli ovaj čuveni brend pred vama je priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji.

MZ je kao proizvođač motocikala bio je nadaleko poznat na prostorima bivše Jugoslavije. Za veliki broj tadašnjih zaljubljenika u motocikle modeli radne zapremine od 125 cm³ ili 250 cm³ bili su prvi ozbiljniji motocikli. 

Jedna od stvari o kojoj se malo zna je to da je MZ zapravo prvi razvio pravi rezonantni auspuh koji je utemeljio osnove savremenih dvotaktnih motora koji su tada potisnuli četvorotaktnu konkurenciju i preuzeli primat na trkačkim stazama.  

Ova priča je prilično dugačka, te ćemo pokušati da je dočaramo što sažetije i tačnije i nećemo previše zalaziti u neke tehničke detalja, to ćemo ostaviti za neki drugi put. Ovo puta bavićemo se samo zanimljivom periodu, događajima i ljudima koji su bukvalno odredili tok istorije MZ –a, ali i dvotaktnih agregata generalno. 

Za ovu priču najvažnija su nam dva čoveka. Prvi se zvao Valter Kaden (Walter Kaaden), a drugi se zvao Ernst Degner.  

Valter Kaden je u mladosti završio tehničku akademiju, a za vreme Drugog Svetskog rata radio je na proizvodnji raketa i dizajnirao je HS293 koji je bio radio-vođeni projektil. Kruže i sumnjive informacije da je radio i na V1 i V2 projektilima što ipak nije tačno. 

Ono što povezuje Kadena i motocikle je to što je njegov otac radio u DKW fabrici. Posle završetka rata, Kaden je odlučio da ostane u Istočnoj Nemačkoj. Kadena je otac vodio na Nirburging kada je imao samo osam godina. Trkanje mu je ostalo u krvi i posle rata je napravio svoj trkački motocikl na bazi DKW RT 125 modela. Zbog svog velikog iskustva u pravljenju trkakčih motocikala, MZ upošljava Kadena na trkačkom projektu MZ –a. 

Rezonantan auspuh nije bio ništa novo krajem pedesetih godina, ali nije bio ništa posebno niti je činio dvotaktne motore naročito snažnim. Kaden je taj koji je prvi ozbiljnije radio na razvoju rezonantnog auspuha. Glavni problem dvotaktnih motora je taj što deo goriva izbacuju kroz auspuh umesto da se sagori što ih je činilo izuzetno neefikasnima.  

Kaden je znao da ako nađe način da agregat sagori više goriva, uspeće da se nosi sa četvorotaktnim motorima. Jedini priliku video je u rezonantnom auspuhu. Preko podpritiska koji vlada u auspuhu deo nesagorelog goriva uspe da se vrati u cilindar gde se prilikom sledeće faze sabijanja klipa sagori. 

Rezonantni auspuh i usis preko roto-diska bili su glavni aduti Kadena za stvaranje pobedničkog motocikla. U početku je snaga agregat po litri radne zapremine iznosila 100 KS/l da bi u završnoj fazi razvoja snaga skočila na 200 KS/l. Nemojte da mislite da se radio o ukupnoj snazi motocikla, već je to snaga agregata po litri zapremine.  

Ako ćemo da pojednostavimo stvari, trkački Kadenov MZ od 125 cm³ u početku je isporučivao oko 10 KS da bi na svom vrhuncu snaga iznosila oko 25 KS. Obratite pažnju da govorimo o 1961. godini. 

Sada kada je imao solidan motor, MZ –u i Kadenu je trebao vozač koji je sposoban da dotera motor do šampionske titule. MZ je u tom trenutku želeo titulu u veoma konkurentnoj kategoriji od 125 cm³. 

Pogodan vozač za MZ bio je Ernst Degner (Ernst Degner). Osim što je bio veoma dobar vozač, Degner je bio i izuzetno tehnički potkovan i bio je uključen u sam razvoj kompletnog motocikla. Degnera je lično zapazio i doveo Valter Kaden 1956. godine.  

Degner je već 1957. godine osvojio šampionat Istočne Nemačke tako što je pobedio na 11 od 14 trka. Sledeće godine Degner i MZ nastupali su u svetskom šampionatu u klasi od 125 cm³, a prvu pobedu zabeležili su 1959. godine na Monci. 

1960. godina nije dobro počela za Degnera. Pao je na uvodnom treningu pred TT trku i povredio se. Na sreću, uspeo je da se vrati i zabeleži pobedu na trci u Belgiji. Zahvaljujući ovoj pobedi završio je na trećem mestu u šampionatu. 

Ključna godina za MZ bila je 1961. Degner se borio za šampionsku titulu sa Tom Filisu koji je tada vozio za Hondu. Trka u Švedskoj bila je presudna za šampionat jer je na toj trci Degner mogao da potvrdi titulu šampiona. Sve što je bilo potrebno je da završi trku ispred Filisa. 

Međutim problem sa motorom omeo je Degnera i MZ da potvrde titulu, ali su imali sreće jer je Filis završio trku na šestoj poziciji, te se borba za titulu prenela na poslednju trku u Argentini. 

Na žalost po MZ i celu ovu priču, trka u Švedskoj je bila poslednja zajednička trka za MZ i Degnera. Uoči trkačkog vikenda u Švedskoj, Degner je organizovao da se njegova žena i sin prebace iz Istočne u Zapadnu Nemačku zbog boljih uslova za život. Sam Degner je posle trke u Švedskoj takođe prebegao. 

Kada su u MZ –u saznali za to optužili su Degnera da je sabotirao agregat i trku. Degner je posle pokušao da nastupi na trci u Argentini za EMC u pokušaju da osvoji titulu za sebe. Delovi ECM koji su putovali za Argentinu misteriozno nisu stigli na vreme i Degner nije uspeo da osvoji titulu te je ona otišla u ruke Tom Filisu i Hondi. 

Degner je 1962. godine prešao u Suzuki koji je gotovo preko noći postao konkurentan među dvotaknom konkurencijom. Prema priči, Degner je pokrao planove rezonantnog auspuha i još mnoge druge tehničke stvari koje je MZ činilo konkurentnim. Čak i da Degner nije pokrao planove imao je dovoljno znanja da sve prenese Japancima budući da je učestvovao u razvoju od samog početka.  

Suzuki i Degner su 1962. godine osvojili titulu u klasi od 50 cm³. Degnerova karijera zatim je krenula tragični tokom. Tokom trke na stazi Suzuka u Japanu 1963. godine Degner je pao pri čemu se njegov motocikl zapalio i Degnera je zahvatio plamen. Tom prilikom zadobio je teške opekotine. Vratio se trkanju, ali tek sledeće sezone kada je zabeležio pobedu u klasi od 125 cm³ baš na trci u Japanu. 

Povukao se iz trkanja 1966. godine, a između 1964. i 1966. godine zabeležio je još tri pobede. 

Ernst Degner preminuo je 1981. godine pod još nerazjašnjenim okolnostima. Priča se da je umro od posledice lekova koje je morao da pije zbog posledica opekotina, a kruži priča da ga je ubila tajna policija Istočne Nemačke jer mu nikad nisu oprostili izdaju. 

MZ posle 1961. godine i Degnera više nikad nije bio blizu osvajanja titule u bilo kojoj klasi svetskog šampionata.  

Prava je šteta što se priča oko MZ –a i njihovih uspeha završila na ovakav način. Zauvek će ostati pitanje da li bi MZ bio fabrika poput Dukatija, KTM – a ili nekih drugih evropskih proizvođača samo da njihov mukotrpan rad nije otišao u ruke konkurencije i da su osvojili šampionsku titulu te godine.  

Tekst “Priča o trkačkim danima MZ -a, prvom rezonantnom auspuhu i izdaji” možete pronaći u broju 5 Bjbikers magazina.

Utiske i komentare u vezi sa brojem 5 našeg časopisa možete ostaviti u temi na forumu.