Oni koji prate WSBK šampionat još od sredine devedesetih godina znaju ko je Norijuki Haga. Takođe verujem da su makar u jednom trenutku navijali da Haga osvoji makar jednu titulu. Prvo nas je kupio svojim maestralnim vožnjama na Yamahi R7, a bodrili smo ga i tokom eskurzije u GP500 šampionatu. Haga je jedno vreme bio i kontroverzna ličnost kada je napravio ispad zbog kojeg su mu oduzeti bodovi tokom jedne sezone.

Da se vratimo prvo na sam početak Hagine karijere i dolazak iz Japana u kojem je tada vladala jaka konkurencija i nije bilo lako probiti se na svetsku scenu.

Ljubav ka trkanju i motociklima počela je još u Haginom detinjstvu, kada mu je otac kupio prvi “pocket bike”. Već 1992. godine videlo se kuda stremi Hagina karijera kada je u Kanto šampionatu od 250 cm³ osvojio drugo mesto u generalnom poretku.

Nakon toga je šest sezona proveo u japanskom superbajk šampionatu. Zanimljiva stvar je to da nije imao zapaženije rezultate, ali je ipak dobio priliku da 1997. godine vozi trku “8 sati Suzuke”. Na toj trci je odneo pobedu. Nakon toga kao da je nešto kliknulo u Haginoj karijeri. Iste godine vozio je “wild card” superbajk trku na staz Sugo i uspeo da osvoji fantastičnu drugu poziciju.

Nakon pobede na “8 sati Suzuke” i drugog mesta na stazi Sugo, Haga je prosto dobio “krila”. Naredne, 1997. godine osvaja titulu u japanskom superbajk šampionatu i to na dominantan način sa sedam pobeda i tri druga mesta. Iste godine zahvaljujući dominaciji u japanskom šampionatu, Haga dobija priliku da na poslednje četiri trke u superbajk šampionatu zameni povređenog Kolin Edvardsa u fabričkoj Yamaha ekipi.

Svoju priliku Norijuki Haga je iskoristio na najbolji mogući način. Sudbina je htela da jedna od tih trka bude na njemu dobro poznatoj stazi Sugo na kojoj je Haga već na svom drugom nastupu u svetskom superbajk šampionatu zabeležio pobedu. Preostale trke trke završio je unutar top 5 vozača. Sa svoja četiri nastupa Haga je uspeo da sezonu u svetskom superbajk šampionatu završi na odličnoj trinaestoj poziciji.

Nakon toga svima je bilo jasno da je Hagi mesto na najvećoj superbajk sceni i tako dobija priliku da 1998. godine vozi u fabričkoj Yamaha ekipi. Haga se Yamahi odužio na najbolji mogući način. Na prve četiri trke zabeležio je neverovatne tri pobede. Nastavak sezone nije bio tako sjajan. Pobede je zabeležio još “samo” na Laguna Seci i na njegovoj domaćoj stazi Sugo, a u šampionatu je završio na šestoj poziciji. Velika stvar je što je Haga u ovoj sezoni bio daleko najbolje plasirani vozač na Yamahi, a uz to je vozio na Dunlop gumama koje nisu bile toliko na dobrom glasu kao što je bio slučaj sa Michelin gumama koje je većina konkurenata vozila.

Podijum u GP500

Iste, 1998. godine Haga beleži još jedan podijum u tada najprestižnijem takmičenju u motociklizmu, čuvenoj kategorji GP500. Na “wild card” nastupu na Suzuki Haga osvaja podijum, završivši trku na trećoj poziciji, ispred Bjađija i Okade.

Godina za zaborav i godina koja je bacila ljagu na Haginu karijeru

Sezonu 1999. godine Haga i Yamaha započeli su sa velikim nadama, budući da je te godine predstavljena čuvena Yamaha R7. Verovalo se da su Yamaha R7 i Haga dobitna kombinacija za šampionsku titulu. Od velike nade došlo se do velikog razočarenja. Haga je zabeležio samo jednu pobedu i jedan podijum. Očigledno je da loši rezultati nisu bili zbog loše vožnje Hage, koji je i te godine bio daleko najbrža Yamaha. Poređenja radi, sledeća najbolja plasirana Yamaha bila je u rukama Vitorija Gvarešija koji je zaostajao čak 97 bodova u odnosu na Hagu.

Godina 2000. bila je jedna od najboljih prilika da Haga uzme titulu. Ovog puta titula mu je izmakla zbog kontroverzi i doping testa. Haga je pobedio na Kjalamiju (pobeda mu je posle oduzeta), i pored toga pobedio je još na četiri trke. Došla je poslednja trka na stazi Brands Heč na kojoj je Haga trebalo da ima duel za titulu sa Edvardsom koji je tada vozio Hondu VTR 1000SP1.

Međutim, Haga je još nakon prve runde šampionata pao na doping testu. U uzorku krvi mu je pronađena zabranjena supstanca efedrin. Na kraju je ustanovljeno da je efedrin dospeo iz supstanci za smanjenje težine koje je Haga koristio tokom predsezone. Takođe su kružile nepotvđene glasine da je Haga koristio kokain. Do kraja nikad nije razjašnjeno šta se tačno dogodilo.

Uglavnom, pred poslednju trku na Brands Heču, Haga je dobio zabranu nastupa na trkama u trajanju od 3 nedelje. Tako je Haga propustio šansu da se bori za titulu koja je potom otišla u ruke Kolinu Edvardsu. Haga je morao da se zadovolji drugom pozicijom u generalnom poretku koju je uspeo da osvoji i pored toga što su mu oduzeti bodovi sa Kjalamija.

Dva kratka izleta u MotoGP

Zbog dobrih rezultata u prethodnoj sezoni, Yamaha je rešila da 2001. godine Hagu unapredi u Yamaha Red Bull MotoGP ekipu, smatrajući da će im doneti dobre rezultate. MotoGP šampionat očigledno nije bila dobra sredina za Hagu, mada ni Yamaha te godine nije bila na zavidnom nivou. Najbolji plasman Hagi je bilo 7. mesto na stazi Donington, a šampionat završava na 14. poziciji.

Sledeće sezone vraća se u superbajk šampionat i prvi put u svojoj karijeri napušta Yamahu i prelazi u Aprilia tim. Kao što Yamaha prethodne sezone nije bila konkurentna u MotoGP šampionatu, tako ni Aprilia više nije bila konkurentna u superbajku. Zapravo, sezona 2002. godine kada je Haga vozio Apriliu bila je jedina sezona kada Haga nije zabeležio nijednu pobedu.

Haga je iz Aprilije izvukao sav potencijal i vodeći ljudi Aprilie bili su svesni toga. Tako se Norijuki Haga 2003. godine ponovo obreo u MotoGP šampionatu, ovog puta za upravljačem izuzetno nekonkurentne i nepouzdane Aprilije “Cube”. Najbolji rezultati te sezone bili su sedma pozicija na Le Manu i osma pozicija na Asenu. Zanimljivo je da su obe trke vožene u kišnim uslovima.

Povratak u vrh superbajk plasmana i prva sezona na Ducati -ju

Posle debakla u MotoGP šampionatu, Aprilia je naprasno rešila da se povuče. Time je Norijuki Haga po prvi put u svojoj karijeri ostao ne samo bez fabričke podrške neke ekipe, već uopšte bez angažmana za narednu sezonu. Srećom, Haga je uvek bio kotiran kao fantastičan vozač, pa je tako dobio ponudu da 2004. godine pređe na Ducati u privatnu ekipu Renegade.

Haga ne samo da je bio na visini zadatka, već je bio jedini vozač koji je uspevao da se nosi sa moćnim tandemom fabričkih Ducati vozača Toslenda i Režis Lakonija. Haga je pobedio na šest trka. Do poslednje trke imao je šansu za titulu, ali je na kraju morao da se zadovolji trećim mestom u šampionatu.

Povratak na Yamahu

Treće mesto u šampionatu i odlične vožnje bile su zaslužne da Haga ponovo bude zatrpan ponudama u zimskom prelaznom periodu. Te, 2005. godine Yamaha je ponovo rešila da se vrati u superbajk šampionat i Haga je bez razmišljanja pristao da se ponovo udruži sa fabrikom sa kojom je i došao na svetsku scenu.

Sezona nije bila sjajna kao što su se Yamaha i Haga nadali. Uspeo je da pobedi samo na Brnu i Brands Heču, a uz to se osam puta popeo na podijum čime je sezonu završio na i dalje odličnom trećem mestu, uglavnom zahvaljujući konstantnosti. Te godine je ipak Troj Bejlis bio vrlo dominantan i nije nikom ostavio šanse za osvajanje titule.

Budući da je 2005. godine sezonu završio u solidnoj formi i da se privikao na Yamahu R1, Haga je pred početak 2006. godine istican kao glavni favorit za pobedu. Haga je uspeo da pobedi samo na jednoj trci, iako je pored te pobede osvojio pet drugih i pet trećih mesta. Sezonu ponovo završio kao trećeplasirani.

Džejms Toslend i Norijuki Haga ostali su da se bore za titulu i 2007. godine. Haga nije imao najbolju prvu trećinu sezone, ali ponovo kako je sezona odmicala, tako je i Haga postajao sve brži.

Do poslednje trke na Manji Kuru, Haga je dobro pritisnuo Toslenda koji je imao bodovnu prednost pred poslednju trku. Haga je dao sve što je bilo u njegovoj moći i pobedio je na obe trke na Manji Kuru. Međutim, sreća nije bila na njegovoj strani. Pored toga što je pobedio na obe trke, Toslend je trke završio na sedmom i osmom mestu i to mu je bilo dovoljno da odnese titulu sa samo dva boda prednosti u odnosu na Hagu! Haga je još jednom morao da slegne ramena i prikupi snagu za narednu sezonu, čak i pored toga što je zabeležio šest pobeda i devet ostalih podijuma.

Poslednja sezona na Yamahi nije bila dobra za Hagu. Prva pobeda došla je tek nakon šest trka. Pred tru na Nirbugringu Haga je slomio ključnu kost, ali je zato napravio podvig i na Nirburgringu je zabeležio dve pobede. Do kraja sezone se Haga oporavio i ukupno zabeležio sedam pobeda i četiri druga mesta. Ponovo je sezonu završio kao treći u šampionatu.

Rastanak sa Yamahom i prelazak u Ducati

Ducati je svim silama želeo Hagu u svom fabričkom timu. Yamaha se trudila da zadrži Hagu, ali “Nitro Nori” je želeo da konačno osvoji titulu i za to mu je bio potreban tada šampionski Ducati.

Pre početka sezone 2009. godine niko nije mogao ni da pretpostavi da će Hagina noćna mora postati upravo Yamaha, odnosno novajlija Ben Spies.

Već na početku sezone Haga je vodio sa ogromnih 88 poena prednosti u odnosu na drugoplasiranog vozača u šampionatu. Do trke na Doningtonu činilo se da će Haga konačno doći do svoje prve titule i to na jedan vrlo dominantan način. Sve je počelo da tone onog trenutka kada je Haga pao na Doningtonu zaradivši teške povrede koje će ga pratiti do kraja sezone.

Iako je posle Doningtona sledila letnja pauza, prilikom povratka sa pauze, Haga je i dalje bio rovit. Ben Spies i Yamaha iskoristili su to da nadoknade sav zaostatak za Hagom i Ducatijem. Nevolja ne dolazi sama i Haga ne završava trku na Nirburgringu na kom je u dotadašnjoj karijeri ostvarivao odlične rezultate.

Šlag na tortu bila je završnica sezone na stazi Portimao. Haga opet ne uspeva da završi na jednoj od trka i na neverovatan način, u jednoj od najboljih superbaj sezona Ben Spies dolazi do prve titule za sebe, ali i za Yamahu. Hagi je titulu ispustio za samo šest bodova.

Bleda senka Hage i lagani gubitak motivacije

Haga je i 2010. godine ostao u istoj ekipi, ali više nije ličio na onog starog sebe. Nesrećan splet okolnosti i to što je po treći put u svojoj karijeri zamalo ostao bez titule, očigedno je ostavilo traga na Hagi. Sezonu završava tek na šestoj poziciji, sa samo dve pobede i četiri podijuma. Te godine su glavnu reč vodili Bjađi i Haslam.

Nakon ove sezone i Ducati odlučuje da se povuče iz šampionata i tako Haga po drugi put ostaje bez fabričke ekipe.

Za 2011. godinu Haga potpisuje ugovor sa Pata Aprilia ekipom. Svi Hagini navijači nadaju se da bi šampionska Aprilia u rukama Hage mogla da ga dovede do uspona. Međutim, te sezone se videlo da je Haga svoje najbolje pokazao 2010. godine. U teškoj godini zabeležio je samo dva druga i dva treća mesta. Imao je šanse za pobedu na Nirburgringu u kišnim uslovima, ali je pao i to u trenutku kada je imao ubedljivu prednost. Sezonu završava na osmoj pozicji.

Još jedan krug na ruletu

Norijuki Naga nije još želeo da okači trkačko odelo u orman i da odustane od trkanja. Neko vreme vozio je britanski šampionat, ali ni tamo nije uspeo da ostvari zapaženije rezultate. Posle nastupa u britanskom šampionatu, još par puta je učestvovao na endurans trkama, ali je na kraju ipak otišao u penziju.

Norijuki Naga koji je tokom karijere dobio nadimak “Nitro Nori” zbog načina na koji je znao da pobegne konkurenciji tokom trka, otišao je na kraju u istoriju motociklizma kao jedan od omiljenih vozača kod publike. Njegovi manevri bili su agresivni, ali čisti i njegovi rivali su ga poštovali. Kuriozitet je i to što je upravo Ben Spies bio jedan od dobrih prijatelja Hage i to tokom sezone u kojoj su se borili za titulu.

Haga je tri puta završio na drugom mestu u generalnom poretku i tri puta na trećem mestu. Pored toga zabeležio je čak 41 pobedu, 41 drugo mesto i 32 treća mesta.

Haga je još jedan dokaz da vam je za uspeh u takmičenjima ipak potrebna i sportska sreća, koju nažalost Haga nije imao. Iako nije osvojio nijednu svetsku superbajk titulu u mnogim srcima navijača Haga je postao šampion.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…