Dani Pedrosa je ove sezone završio svoju dugogodišnju karijeru u MotoGP šampionatu i povukao se u zasluženu penziju. Njegova dugogodišnja karijera puna je dobrih rezultata, ali i povreda zbog kojih je možda propustio da osvoji jedinu titulu koja mu nedostaje u biografiji.
Pedrosa je rođen 29. septembra 1985. godine u malom selu u blizini grada Sabadel u Španiji. Već sa četiri godine dobio je svoj prvi motocikl, Italjet 50 sa pomoćnim točkovima. Posle motocikla sa pomoćnim točkovima dobio je svoj prvi minibike, repliku Kawasakija sa kojom se trkao sa svojim drugarima kada je imao samo šest godina.
Sa 8 godina Pedrosa je prvi put ušao u svet ozbiljnijeg trkanja kada je ušao u špansko minibajk prvenstvo. Svoju debitantsku sezonu završio je na drugoj poziciji. Sledeće godine je Pedrosa imao ozbiljne šanse da osvoji minibajk prvenstvo, ali su ga zdravstveni problemi sputali u tome te je morao da pauzira nekoliko trka zbog čega je sezonu završio na trećem mestu u generalnom poretku. Sledeće 1998. godine Pedrosa ipak uspeva da osvoji minimoto prvenstvo Španije.
Posle minimoto prvenstva, Pedrosini roditelji su poslali prijavu za Movistar Junior kup koji se vozio u Španiji. Dani je prošao probni test i potom Movistar kup završio na osmom mestu. Budući da je u Movistar kupu bio zapažen, sledeće 2000. godine Movistar ekipa ga je primila u svoj tim sa kojim je potom nastupao u prvenstvu Španije. U ovom prvenstvu proveo je samo jednu godinu završivši sezonu na četvrtoj poziciji.
Pedrosin talenat uočio je Alberto Puig koji je pomogao Pedrosi da dođe 2001. godine u klasu od 125 cm³. Pedrosa je od samog dolaska nastupao na Hondi. Prva sezona bila je veoma dobra za Pedrosu sa obzirom da je poznavao samo staze koje su vožene u Španiji. Svoj prvi podijum Pedrosa osvaja na Herezu, kada je završio na trećoj poziciji iza Manuela Pađalija i Toni Elijasa.
Već na sledećoj trci na Motegiju u Japanu Pedrosa se opet penje na podijum i osvaja još jednu treću poziciju i sezonu završava na osmoj poziciji.
Sledeće sezone Pedrosa je bio još konstantniji. Na Katalunji mu izmiče pobeda za samo 0,019 sekundi, ali već na sledećoj trci na Asenu Pedrosa beleži svoju prvu pobedu u klasi. U toku sezone Pedrosa je zabeležio još dve pobede, jednu na Motegiju i jednu na Herezu. Sezonu je završio na trećem mestu u generalnom plasmanu sa tri pobede, tri druga i tri treća mesta. Takođe, Pedrosa je sa svojih 15 godina postao najmlađi pobednik u klasi.
U 2003. godini Pedrosa je pobeđivao čak pet puta. Pored ovih pet pobeda, osvojio je još samo jedan podijum na Muđelu. U toku cele sezone bio je veoma konstantan što mu je donelo šampionsku titulu dve trke pre kraja sezone.
Samo nedelju dana posle osvajanja prve titule, Pedrosa doživljava prvu težu povredu tokom testa na stazi Filip Ajlend kada je zaradio prelom oba članka na nogama zbog čega je propustio završetak sezone.
Posle osvajanja titule u najslabijoj klasi, Pedrosa prelazi u klasu do 250 cm³, takođe na Hondi. Pedrosa je veoma brzo prilagodio novoj kategoriji, već na prvoj trci u Južnoj Africi zabeležio je pobedu. Kasnije u toku sezone zabeležio je sedam pobeda, pet drugih mesta i jedno treće. U svojoj debitantskoj sezoni u klasi od 250 cm³ Pedrosa je osvojio šampionsku titulu.
Sledeće godine Pedrosa je ostao u klasi do 250 cm³ da pokuša da odbrani titulu šampiona što mu je i pošlo za rukom. 2005. godine pobedio je na osam trka i osvojio je još šest podijuma. Međutim, ni ove sezone Pedrosa nije uspeo da prođe bez povrede. Na Motegiju u toku treninga doživeo je povredu ramena, srećom povreda nije bila jako teška i Pedrosa je uspeo relativno brzo da se oporavi.
Posle osvajanja dve uzastopne titule, sledeća stanica za Pedrosu bila je prelazak u MotoGP klasu i to direktno u fabričku Repsol Honda ekipu. Zbog Pedrosine izrazito sitne konstitucije u početku je dosta ljudi sumnjalo da će Pedrosa ostvariti dobre rezultate. Maleni Španac je demantovao sve već na prvoj trci osvojivši drugu poziciju, a nekoliko nedelja kasnije na trci u Kini Pedrosa je zabeležio svoju prvu pobedu u MotoGP klasi. Zahvaljujući ovoj pobedi postao je drugi najmlađi pobednik u istoriji MotoGP/500 cm³ klase. Drugo mesto u istoriji delio je sa Norik Abeom, dok je prvi bio Fredi Spencer.
Pedrosa je 2006. godine nizao odlične rezultate. Na Doningtonu zabeležio je još jednu pobedu i do trke na Sepangu držao je drugo mesto u šampionatu. Na žalost, Pedrosa je svake godine bio pretplaćen na povrede. Na Sepangu je pao i povredio koleno, ali je ipak vozio trku i završio na trećoj poziciji. Na nekoliko narednih trka Pedrosa se mučio da ostvari dobar rezultat.
Na trci u Eštorilu Pedrosa je napravio grešku koja je umalo njegovog tadašnjeg timskog kolegu Niki Hejdena koštala titule šampiona. U toku trke Pedrosa je pokušao da prestigne Hejdena i u tom pokušaju proklizao mu je prednji kraj motocikla pri čemu je pao i usput pokupio Hejdena. Sa tim padom Pedrosa se zvanično oprostio od titule, ali što je najgore oduzeo je Hejdenu bitne bodove jer se i on borio za titulu.
Dani Pedrosa je uvek bio džentlmen, pa je Hejdenu uz izvinjenje rekao da će dati sve od sebe da mu pomogne da osvoji titulu. Na sreću, Hejden je osvojio titulu, a Pedrosa je sezonu završio na petom mestu u generalnom plasmanu.
2007. godine u MotoGP klasi su stupila nova tehnička pravila – zapremina agregata smanjena je sa 1000 cm³ na 800 cm³. Na predsezonskim testovima većina vozača je gledala u Pedrosu kao glavnog konkurenta za osvajanje titule. Pored njegovog izvanrednog talenta, razlog za izdvajanje Pedrose kao favorita bila je i njegova mala težina zbog čega se pretpostavljalo da će to bili značajna prednost.
Prognoze se nisu ostvarile i Pedrosa nije te sezone uzeo titulu jer je njegova Honda RC212V imala raznih problema, ali je sezonu uspeo da završi na drugom mestu iza Kejsi Stonera koji je te godine dominirao u šampionatu.
Na testiranjima za sezonu 2008. godine Pedrosa se povredio zbog čega je propustio ostatak priprema za sledeću sezonu. Honda RC212V nije bila najbolji motocikl ni ove sezone, ali je Pedrosa uspeo da izvuče maksimum iz ovog motocikla. Do trke u Nemačkoj vodio je u šampionuta kada ga je opet nesreća zadesila. Pao je dok je vodio trku i opet se povredio i propustio naredne dve trke.
Honda i Pedrosa su sredinom sezone rešili da se prebace sa Mišelin na Bridžston pneumatike koji su u tom trenutku bili bolji. Iako se mučio sa povredama, sezonu je završio na trećem mestu.
2009. godinu Pedrosa je opet započeo povređen i u toku sezone doživeo je još jednu povredu koja ga nije mnogo usporila jer je već na trci u Indijanapolisu pobedio. U toku ove sezone uspeo je da trijumfuje na poslednoj trci u Valensiji, a ukupan bilans podijuma iznosio je pored još tri druga i šest trećih mesta. Sezonu je završio na trećem mestu.
Za sezonu 2010. godine Pedrosa je rešio da vrati svoj startni broj 26 misleći da će tako prekinuti maler sa povredama koji ga je zadesio svake sezone. Lorenco je bio veoma dominantan 2010. godine i jedini vozač koji je uspevao da mu zapreti bio je Pedrosa sa četiri pobede i pet podijuma što mu je bilo dovoljno da osvoji drugo mesto u generalnom poretku. Pedrosine šanse za osvajanje titule i ovog puta završile su se povredom. Na Motegiju je doživeo težak pad kada mu se zaglavio gas na njegovoj Hondi. Tom prilikom zaradio je prelom ključne kosti.
Sledeće sezone pored Dovicioza u ekipu je došao i Kejsi Stoner te je fabrička Honda u tom trenutku imala čak tri fabrička vozača. Pedrosa se u toku sezone borio sa Stonerom i Lorencom za titulu. Kao i mnogo puta do sad i ove sezone Pedrosine nada za titulom srušena je već na Le Manu kada je u duelu sa Simončelijem doživeo pad. Pri padu je opet slomio ključnu kost… Vratio se na trci u Italiji, ali je već tada borba za titulu bila završena za njega. Ipak, 2011. godine uspeo je da pobedi na tri trke i da zabeleži šest podijuma.
U 2012. godini Pedrosa je bio najbliži osvajanju titule u MotoGP klasi. Na prvih 12 trka u sezoni zabeležio je čak osam podijuma i tri pobede. U tih dvanaest trka jedini put kad nije stajao na podijumu bilo je u Francuskoj kada je završio trku na četvrtom mestu. Na trkama u Indijanapolisu i u Brnu Pedrosa je vezao dve pobede. Borba za titulu između njega i Lorenca postajala je sve neizvesnija i činilo se da će Pedrosa konačno uspeti da osvoji titulu.
Na Mizanu je osvojio pol poziciju i na trenizima imao odličan ritam za trku. Pred start trke Karel Abraham je imao problema sa motociklom zbog čega je start bio pomeren za par minuta. Pre startovanja kruga za zagrevanje Pedrosa je doživeo još jedan peh, ali ovog puta ne svojom krivicom. Na prednjem točku zaglavio se grejač sa gumu koji mehaničari nisu uspeli da ga skinu na vreme, te je Pedrosa morao da startuje sa poslednje pozicije.
U početnim krugovima trke dok je Pedrosa nadoknađivao pozicije, Barbera ga je neopreznim preticanjem srušio sa motocikla i tako ga primorao da trku završi u pesku.
Pedrosa se nije predavao. Na sledeće tri trke, u Aragonu, Japanu i Maleziji uspeo je da pobedi i da se vrati u borbu za titulu. U Australiji Pedrosa je morao da ide na sve ili ništa da bi ostao u igri za titulu. Pri jednom od preticanja otišao je nešto šire pri ulasku u krivinu, izgubio je prednji kraj motocikla i trku je završio padom. Na poslednjoj trci u Valensiji Pedrosa je uspeo da pobedi i sezonu završi sa čak sedam pobeda i osam podijuma. Ovu sezonu završio je na drugom mestu u šampionatu.
U 2013. godini u Repsol Hondu dolazi Mark Markez koji je postao novi timski kolega Pedrosi, a pokazaće se i nova dominantna sila u šampionatu. Pedrosa je imao solidan početak sezone sa tri druga mesta i dve pobede na prvih šest trka. Povreda ga je naterala da propusti trku u Nemačkoj, a nije završio ni trku na Aragonu posle kontakta sa Markezom. Kasnije u toku sezone uspeo je da pobedi na Sepangu i da osvoji drugo mesto u šampionatu.
Markez je 2014. godine bio prejaka konkurencija za sve, a njegovu dominaciju od deset uzastopnih pobeda prekinuo je upravo Pedrosa pobedom u Brnu. Pobeda u Brnu bila je jedina pobeda za Pedrosu u toj sezoni, a pored te pobede zabeležio je još devet podijuma. U generalnom plasmanu je izgubio borbu za drugo i treće mesto od Rosija i Lorenca i sezonu je završio na četvrtom mestu.
Ni 2015. godine Pedrosa nije imao mnogo sreće. Posle trke u Kataru morao je da ode na operaciju takozvanog ”arm-pump” -a. Propustio je naredne tri trke zbog oporavka. Krajem sezone je polako ulazio u formu i pobedio je na trkama u Japanu i Maleziji. Sezonu je završio na četvrtom mestu.
MotoGP je 2016. godine prešao sa Bridžston na Mišelin pneumatike. Pedrosa je zbog svoje male težine i visine imao problema da se prilagodi novim pneumaticima koji su se mnogo teže zagrevali u odnosu na Bridžeston pneumatike. U toku sezone zabeležio je samo dva podijuma, ali je na Mizanu uspeo da pobedi. Njegova radost nije trajala dugo, na Motegiju je u toku treninga doživeo težak ”highside” pad prilikom kojeg je zadobio prelom ključne kosti, povredu potkolenice i levog stopala.
Vratio se tek na poslednjoj trci u Valensiji, ali je i tu trku završio padom. Sezonu je završio na šestom mestu što je bio njegov najgori plasman u MotoGP klasi.
2017. godina bila je bolja od prethodne. Iako nije uspeo da se bori za titulu Pedrosa je odvezao sve trke. Pobedio je na Herezu i u Valensiji, a osvojio je i sedam podijuma. Sezonu je završio na četvrtoj poziciji.
Svoju poslednju sezonu u MotoGP klasi Pedrosa je završio bez ijednog osvojenog podijuma ili pobede. Pošto je Honda objavila da neće produžiti ugovor sa njim, Pedrosa je u Julu 2018. godine objavio da se na kraju sezone povlači iz trkanja. Par meseci kasnije, objavio je da će biti test vozač za KTM.
Pedrosa je u toku svoje karijere zabeležio jednu titulu prvaka, 8 pobeda, 17 podijuma i 9 pol pozicija u klasi od 125 cm³. U klasi od 250 cm³ zabeležio je dve titule, 15 pobeda, 24 podijuma i 9 pol pozicija. U MotoGP klasi ima 31 pobedu, 111 podijuma i 30 pol pozicija. Iako nije osvajao titulu u najjačoj kategoriji, čak 3 puta je bio drugi u šampionatu i 3 puta trećeplasirani.
Krajem 2018. godina proglašen je za MotoGP legendu.
Pedrosa je jedan od najpoštovanijih vozača u MotoGP kategoriji. Da je nekim slučajem imao nešto čvršću fizičku konstituciju, nema sumnje da bi osvojio najmanje jednu titulu u MotoGP klasi.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
