Putopis” Pofočkanje” 2019 – Slovenija – Grčka

Ništa lepše nego vozati se motociklom uz obalu mora. Još ako spojite avanturu od Slovenije do Grčke, ništa lepše. Upravo ovo je uradio naš član foruma “Ćale” sa svojim prijateljem. Taj put Slovenija – Grčka “Ćale” je pretočio u putopis kojem je dao naziv “Profočkanje”, a avantura je vožena ove, 2019. godine.

E pa počnimo …

Ideja je bila da na put krenemo u trojki. Sandi, njegov kolega s posla (nismo upoznati) i ja. Naravno, kao i prošle godine bio sam odlučan da 16. maja krećem, pa šta bilo. Iskreno, u nijednom momentu nisam posumnjao u Sandija, da bi mogao da stisne rep međ’ noge. Sandi je lik, u kojeg sam siguran kao u pištolj. Čovek od reči. Putem putopisa upoznaćete nas bolje. Nekoliko dana pred polazak Sandi stiže sa vešću da se kolega s posla predomislio jer je mislio da je skok do Grčke ono tipa dva tri dana. Aha. Ništa. Idemo nas dvojica sami. Šta smo rekli, rekli smo.

Kao što pomenuh jednom pre, ne vozimo motore sa foteljicama i setom kofera pa su tu potrebne malo drugačije pripreme. Napunio sam torbe nekim dekama i glupostima da bi na dvorištu testirao kako će stvar izgledati na motoru, kad se napakujem za put. Ništa pozitivno na prvi pogled. Moje pauk mreže i elastike nisu ni blizu sigurne za takav poduhvat pa sad ti traži backup. Koga prvo zvati nego iskusnog »starog lava« @nemo pitanjem da li slučajno u svom magazinu ima neke gurtne, vezice, … Drug Pavle nije bio kući (gde će biti nego na moru) pa mi je organizovao preturavanje po njegovoj garaži uz pomoć poštovane gospođe. Našao prave gurtne, kablove, điđemiđe i trk kući na ponovno testiranje. Zatežem torbu na motor kao neprijatelja. Nema mrdanja. Jeste da je u njoj ćebe ali to je to. Stvar pretestirana.

Veče pred put uzimam torbu, izbacim ćebe i ubacujem »minimalno« potrebno za put. Pomažem si sa listom od lani. Nešto još dodatno eliminišem, nešto dodajem. Iskustvo je pripomoglo pametnijem pakovanju iako za sledeću avanturu imam još fore za napredak. Drugi deo oko priprema bile su gume. Sandi je sve to lepo rešio u pravo vreme, a ja se nešto nećkao u principu imaju one još fore, ali ko zna šta će biti posle »jadranke« i tamo usred Albanije. Ništa. Odlučim ja da preobujem Dukca, ali me sada kao i uvek steže vreme. Na poslu i kući da rešim otvorene stvari zahteva svoje vreme, kojeg nemam za menjanje guma. Zamolim Sandijevog sina da sa Dukcem skoči do servisa, ja dogovorim cenu i tako je i bilo. Dukac na novo obuven, a ja sada u glavi miran. Neprocenjivo.

Deo priprema bilo je naravno i planiranje rute. Uz pomoć kolega ovde sa Bjb foruma i uz pomoć čitanja putopisa i nekih drugih kanala. Plan je bio do Grčke kompletno uz more dok smo si dozvolili opcije, da se deo puta vraćamo po unutrašnjosti. Jer je Sandi posle povratka planirao na svadbu u Bosnu, trebao mu je bar jedan free day posle puta, zato smo rutu zastavili kao dosta dinamičnu. Šta je bilo interesantno, da smo rutu samo jednom zajedno uz kafu pregledali i posle toga praktički nikakvih komplikovanih sastanka, detalja, …. Jedini dogovor je bio »četvrtak, 16.5. pred 8 kod mene na kafi«. I tako je i bilo.

Četvrtak, 16.5. pred 8 ujutro džezva već vri. U Sandijev tajming ne sumnjam. Stežem torbe, ovaj put kao prijatelja, kojeg dugo nisam video i veselim se avanturi. Popijemo kafu, definišemo stajanje na pumpi posle 8 kilometara i gas. Još prva fotka pred kretanje i piči Mile. Destinacija za prvi dan nam je topao poziv na ručak i prijatno druženje na jedrilici kod Murtera gde nas dočekuje Pavle – Nemo.

Stajemo na pumpi, puno natovareni i mislim si kako ja leti jutrom gledam natovarene motoriste pred avanturu i čekam kad će i moj momenat. Evo ga. Da vam kažem, fenomenalno. Ufff. Krećemo, Sandi ispred. Nekih 300 metara posle pumpe neki lik blica, ali je Sandi već potegao dalje. Malo smanjujem gas i imam zašto. Ono komunalno govno sa radarom u Fiat Pandi stalo uz put i maltretira narod. Sandi ga nije video, ali izgleda da je prošlo OK jer se još do danas nije požalio oko »čestitke«. Prvi deo, do Postojne idemo na autoput i silazimo na regionalku preko Pivke i Ilirske Bistrice do granice. Sve ide lepo. Ulazimo u Hrvatsku i stajemo na pumpi ispred Rijeke gde sa brigom gledamo na aplikaciju za stanje na cestama. Zbog bure za motore, prikolice, … zatvoren je deo između Novog Vinodolskog i Senja te Karlobaga i Sv. Marije. Ama ništa optimitično. Šta sad? Zovem Pavla koje su nam alternative? Predlaže Pavle jedine opcije, ali nam ne mirišu. U tom momentu kroz parking na pumpi prolazi službeno belo vozilo sa plavim lampama. Zaustavljamo ovaj put mi njih. Staju  oni, pitamo mi njih kako sad proći po magistrali. Kažu oni da su iz zatvora. Al vidim u uniformama pa se sastave kockice. Predlažu isto kao Pavle. Hvala drugari. Smislit ćemo nešto.

Zajašemo svako svoga doru i po staroj prema Novom Vinodolskom. Moram reći da nije duvalo nego u ovom slučaju jako puhalo i to konkretno. Duva tek tamo nekih par stotina kilometara niže. Po obilaznici oko Rijeke malo nas razbaciva po autoputu pa smanjismo brzinu na neku stotku. Neugodno, priznajem. Stižemo u Novi Vinodolski i stajemo u marinu na kafu. Malo za energiju malo za plan kako dalje. Gledamo aplikaciju i promena nema. Tamo još jedna ekipa Slovenaca sa senior stažem i isto kontaju šta i kako sada. Lako njima, oni će podeliti kaznu, a mi? Odluka pada da probamo do Senja pa onda ako bude trebalo dižemo se gore prema autoputu. I tako i beše. 

U Senju stajemo, pitam neke Austrijance s motorima kakvo je stanje i da li ima policije. Kažu da je prolazno i da su im plavi anđeli samo mahnuli u pozdrav. To Miki to! Idemo dalje. Na momente bura još malo lizne, ali je u poslednjim uzdisajima. Letimo prema jugu, stajemo na »čik pauzu« na odmaralištu posle Karlobaga. Sandi čik (cigaretu), ja naravno po kobaji. Zdravije je, šta ću. Roknem fotku, dve i prepoznajem stil »markiranja« po odmaralištu i čekam da sretnem Pavla da mi potrvrdi moju sumnju.

Moja “čik pauza”

Markirao Nemo:

Kao mnogo puta rečeno i provereno, taj deo od Senja do Karlobaga je jedan najspektakularnijih. I zbog druma i zbog pejsaža. Uživasmo do bola. Stali jedno par puta još na čik pauze i prođosmo kroz Zadar. Iskreno, taj deo kroz Zadar i dole niže je malo naporniji i dobro ga je izbegavati. Ali mi smo naravno prošli kroz sve te semafore i naselja i tek sada počeli da zapažamo nove Hrvatske automate za popravak nacionalnog budžeta to jest stacionarne radare po banderama. Vidosmo jedno dva tri svega skupa. Kasnije na karti pogledao sam i video da njih ima o ho ho više.

U vrućini, negde pre tri poslepodne stižemo u marinu gde nas dočekuje kapetan Pavle. Ledena travarica i hladno pivo. Sandi nije baš neki kandidat za taj izbor pića pa se ipak odluči za kolu. Svako zna za sebe najbolje. Kao u Sandija i u Pavla imam veliko poverenje i znam da nema straha da bi izneverio oko ručka. Rano ujutro je »ulovio« divlje orade, spremio ih u rerni sa prilogom od blitve i krompirom (u koji se ja karakterom ne uklapam) i dokazao da se njegova gospođa dobro udala.

Družimo se, upoznavamo, pijemo, … ali meni ne da mira destinacija udaljena nekih 9 kilometara. Kao ono kada vuka zove divljina tako mene zove Marin i ono mlado, zlato zapečeno jagnje. Isprovociram ja ustanak sa barke. Bio je već pao mrak, ali to se ne propušta. Sandiju daleko od toga da bi bio gladan. Pavlu ne smeta, a meni ono baš treba. Ništa. Ustajemo, zajašemo vranje konje i do Marina. Često, kad u nekom restoranu nešto dobro pojedem, sledeći put dolazim sa nekim »strahom« da će da me iznevere jer ja teško opraštam zajeb oko hrane. Šta reći. I ovaj put su odradili posao za 10 i potpisujem pod to, da peku premium jagnjetinu. Naravno i ovaj put nije moglo bez kralja pa sam zamolio gospođu konobaricu da posluži još prasence. Uff, evo, opet sam gladan. Pojeli večeru i onako puni vraćamo se na barku gde se podružimo još uz »VIP u živo« Pavlov putopis o plovidbi sa barkom iz Bresta (FR) do Dalmacije. Poželimo si laku noć i svako u svoju kabinu. Bar za sebe znam, da sam u svojoj bio sam.

Nastavak putopisa ” Pofočkanje” 2019 – Slovenija – Grčka možete pročitati u temi na forumu.

Novi broj Bjbikers magazina ugledao je svetlost dana u digitalnom formatu. Broj 6 Bjbikers magaziina možete prelistati ovde.