Kako se polako bliži jesen, lagano počinju dešavanja u moto industriji, ali se takođe zahuktavaju i događaji u moto sportu. Kako biste ostali u toku sa dešavanjima, donosimo vam moto vesti iz protekle nedelje.
Benelli sprema četvorocilindrični agregat?
Iako su sajmovi motocikala INTERMOT i EICMA otkazani, Kina ipak održava njihov veliki sajam motocikala CIMA. Na ovom sajmu Benelli je najavio da će predstaviti svoj novi agregat, kao i paletu novih modela za sledeću sezonu. Budući da se u novijoj istoriji Benelli na tržište probio zahvaljujući dvocilindričnom agregatu ugrađenom u TRK502 i TRK502X modele, a zatim i u druge motocikle, postavlja se pitanje šta se novo sprema? Prema nekim glasinama Benelli bi mogao da predstavi četvorocilindrični agregat. Na svu sreću na ovaj odgovor nećemo morati dugo da čekamo, pošto se već za vikend održava sajam.
Sprema li Benelli novi četvorocilindrični agregat ili ostaje na dvocilindričnim? Foto: Bjbikers
Poznate cene i specifikacija za novu Bimota Tesi H2
Dugo se spremala i najavljivala nova Bimota Tesi H2, koja je nastala u saradnji sa Kawasakijem. Zapravo, Kawasaki je novi vlasnik Bimote i zato ne čudi što Tesi H2 pokreće agregat proizveden u Kawasakiju. Što se specifikacija tiče, Tesi H2 pokreće agregata sa superpkompresorom i isporučuje 228 KS, to jest 234 KS kada je i ram air aktivan u vožnji.
Iako na prvi pogled izgleda slično kao Kawasaki H2, Tesi H2 zapravo ima daleko manju težinu, međuosovinsko rastojanje kraće za 10 mm i 30 mm je viši. Spominju se podaci da bi Tesi H2 mogla ima težinu od 217 Kg sa svim tečnostima, dok je Kawasaki H2 težak 238 Kg sa svim tečnostima.
Ono najzanimljivije je cena koja za Bimotu Tesi H2 iznosi čak 64.000 eura uključujući i porez od 22%. Možda malo velika cena za motocikl koji je skoro identičan Kawasakijevom H2, sa tim što je nešto lakši. Vredi li ta razlika u težini skoro 40.000 eura više? Kawasaki H2 košta oko 26.000 eura.
Bimota Tesi H2 Foto: Bimota
Remi Gardner potpisao za KTM Ajo ekipu
Jedan od izuzetno talentovanih, ali i agresivnih vozača u Moto2 šampionatu, Remi Gardner potpisao je ugovor sa KTM Ajo ekipu za koju će voziti naredne sezone. U trenutnoj ekipi Gardner ima poteškoća jer je ekipa u finansijskim problemima, pošto im je jedan od sponzora otkazao podršku zbog situacije sa COVID-19 virusom. Iz tog razloga ekipa vozi na šasiji iz prethodne sezone. Uprkos ovim problemima Gardner je bio brz tokom sezone i neretko u vodećoj grupi.
Nažalost na Mizanu je Gardner dožive pad i povredio se zbog čega trenutno ne vozi. U svakom slučaju, ovaj ugovor je došao sasvim zasluženo za mladog Australijanca.
Foto: KTM Press
Horhe Martin propušta još jednu trku na Mizanu
Prošle nedelje pisali smo o tome da Horhe Martin propušta Mizano 1 trkački vikend pošto je bio pozitivan na COVID-19 virus. Nažalost, situacija se nije popravila ni ove nedelje, pošto je i na novom testu Martin bio poztivan, zbog čega će propustiti i Mizano 2 trkački vikend koji počinje sutra. Martin već sad zaostaje 33 boda za Marinijem i još jedan dobar trkački vikend za Marinija, značio bi da će Martin imati male šanse za osvajanje titule. Želimo Martinu da se što pre oporavi i vrati na stazu.
Moto vesti iz protekle nedelje Foto: Polarity Photo, KTM Press
Ukoliko želite da ostanete u toku sa vestima iz moto sporta, predlažemo da svratite do dela foruma posvećenog samo moto sportu.
To bi bilo sve što se tiče moto vesti iz protekle nedelje. Nadamo se da vam se dopao naš izbor.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada postoji dobra volja i dobro raspoloženje i put do prodavnice može da bude lep. U prilog toj tvrdnji govori i putopis Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancijanašeg člana foruma Max80 koji je okupio malu, ali odbranu ekipu i uputio se malo po zemljama EXYU. Svoje životne muke, poput pravog borca ostavio je iza sebe, a svoj doživljaj pretočio u putopis koji je pred vama. Uživajte.
Krajem prošle godine saznao sam najlepšu moguću vest da je drugo dete na putu. To me je malo i ubrzalo što se tiče moto planova za ovu godinu. Žena neće raditi, a red je da i sebe častim i konačno odem na Dolomite. Celu zimu sam proveo istražujući te krajeve. Na rutu je dodata i Jadranska magistrala i čeka se samo početak juna. Pred sezonu kod Bokilića sređujem neke sitnice, skeniramo motor i dobijam odobrenje za put. To mi daje spokoj jer većina zna o kakvom se majstoru radi. Sve je spremno za put ili možda nije?
Kreće ovaj haos i nade polako tonu. Već u aprilu sam znao da od puta nema ništa. Pravi se rezervna varijanta za Ex-Yu region. Prolazi prvi talas, život se polako vraća u normalu, granice se polako otvaraju ili možda ipak ne?
Čekajući da se otvore granice u regionu jednog jutra iznenada i bez najave prestalo je da kuca srce mog oca, a delimično i moje. Doživljavam težak nokaut. Najteži u životu. Sudija odbrojava ustajem na noge, ali samo da bih ostao u borbi. Kolena klecaju, brada postaje staklena, a ja postajem čovek odnosno biljka ili robot bez emocija. Ništa više nije bitno, ništa više nema smisla. Nadam se da će druge runde biti lakše, ali sve su teže i teže. Onom ko je izmislio, da vreme leči sve, imam da poručim samo jedno JEBI SEEEE. Tonem sve dublje. Na motor sedam kao na govno i vozim ga samo taman toliko da se akumulator malo napuni. Postajem odvratan samom sebi i reših da nešto mora da se menja. Treba mi neki reset da presečem zlo i da napunim baterije. Žena ulazi u deveti mesec vremena više nema.
Polako okupljam ekipu, a jedino su Srpska i BiH gde možemo da se zapljunemo. Neki nisu mogli iz opravdanih razloga ostajemo nas tri musketara za ovaj put. U pitanju je ekipa koju ste upoznali na putovanju u Moskvu (putopis Moskva iz mog ugla), samo ovaj put isključivo na dva točka. Inicijalni okvirni plan je da se ide do Sarajeva, Jahorine, Višegrada, pa nazad. Ja mogu da izdvojim maksimalno dva dana i jedno noćenje. Sređujući očeve stvari naiđem i na ovaj posrebreni novac koji je on čuvao, a ja nasledio.
Iste sekunde sam to osetio kao neki amanet i predložio da produžimo rutu. Od strane saputnika prihvaćeno bez problema.
Pratimo prognozu jer su kratka nevremena znala da četo upale crveni meteo alarm u regionu, u poslednjim danima. Tako je bilo i sada, samo što se upalio od vrućine. Ok nećemo po crvenom, ali po narandžastom moramo. Vreme za polazak istrošeno i nema više pomeranja datuma. Uzimamo zelene kartone, peremo mašine, provera ulja i to je to što se tiče motora. Njihovi su novi, moj je u super stanju, spremljen i za dalji put i verujem mu više nego ženi.
Operacija Sutjeska i Neretva može da počne.
Polazak 01.08
Planirano je da se krene oko 7h ovaj put sam ja kasnio i ako mi se to retko dešava. U moru stvari uvek se nešto zaboravi. Taj prvi kontakt sa motorom i prvo paljenje pred dalek put uvek mi se čini moćno. I ako motor uvek isto pali i ima isti zvuk, ovo mi nekako podiže adrenalin i govori da ulazim mislima u naš svet. Krećemo sa nekih pola sata zakašnjenja i izlazimo na autoput. Znajući da nas čeka tropska vrelina u startu smo krenuli ležernije obučeni što je imalo svoj danak na autoputu. Srećom kratko traje i već posle nekih 60km se isključujemo prema Šapcu i Loznici. Posle nekih 100km prva pauza na pumpi. Taman smo se malo uvozali i ušli u taj putnički život. Sve tuge i brige vetar je odneo kroz ravnicu. Nakon kratke pauze nastavljamo prema Loznici. Put dosadan, ali je subota i prilično je rasterećen što je ovde retkost. Prolazimo Loznicu i sada uživanje može da počne. Vozimo uz Drinu vijugavim putem, pored par lepo sređenih Etno sela i relativno brzo stižemo na granicu. Nema gužve i srećemo i jednog kolegu sa ženom na GS-u koji su krenuli u Neum. Razmenismo par reči i pozdravljam ih ako su na forumu i ovo stigne do njih.
Ista situacija i na ulasku u R.Srpsku. Nije nam čak ni tražio zeleni karton samo je pitao da li imamo. Odmah po prelasku kreću i prve lepote. Odlazak na pumpu i cena goriva od oko 100 kinti. Sipaj majstore i opusti ruku. Pošto smo napojili konje, red je i sebe da obradujemo nekim sendvičima koji polako postaju bakterijski neispravni na ovoj vrućini. Rezervoar nekada može da bude bolje mesto za trpezu nego stolovi u dvorovima. Krećemo dalje uz Drinu i Zvorničko jezero u zaista predivnom ambijentu za vožnju. Nekih 20 km pravog uživanja i polako se odvajamo ka brdima. Neki radovi su u toku pa se nailazi često na taze asfalt gde može baš fino da se potera. Kao naplata naišla je deonica od nekih 7-8km sa skinutim prvim slojem i brazdama. Nekada to nije problem, a nekada nam baš zagorčaju život kao ovde. Motor samo pleše, kontrola minimalna, a poznavanje off road vožnje ravno nuli. Jedino logično rešenje za nas je bilo 20-30km na sat, pa i ako geknemo neće biti strašno. U toku te deonice nailazimo i na sudar kamiona i Golfa 5. Kamion se poprečio i zaustavio saobraćaj u obe trake. Srećom bilo je lufta taman za motore i policajac nas pušta preko reda. Golf fino zgužvan, ali deluje da je kabina OK. Zaključak je da je golf preticao, a ovaj sa kamionom skretao, ali nije naše da radimo uviđaj. Povređenih nije bilo ili im je već pružena pomoć, pa nastavljamo dalje.
Stižemo do Milića, a onda kreće Passo della Romanija. Sjajan put i dokaz da odlazak na velike visine ne mora nužno da bude serpentinama. Ta vožnja prva, druga sa besumučnim šaltanjem ume da me smori. Ovde ima mnoštvo krivina, prošaranih i dobrim pravcima i baš može da se vozi u finom ritmu. Brzo i tečno dolazimo na veće visine, a red je i da se napunimo svežim vazduhom. Pauza za kafu odnosno guaranu u mom slučaju.
Kako to biva red je da vam predstavim bend:
Lepše polovine
Lepše polovine
I mi malo manje lepši
Prvi se leve je Sloba, popularno zvani Dadan za kormanom Kymca. I ako je hendikepiran po konjaži muški je terao i nigde nije zaostajao osim na autoputu.
U sredini Boris, popularno zvani Čiko, za kormanom Honde
I najveća glava i moja malenkost za kormanom Suzukija
Inače interesantno da im je ovo prvo dalje putovanje i napuštanje Srbije. I ako im fale putovanje, vozačkog znanja im ne fali jer su dugo već na dva točka.
Putopis: Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancija
Idemo dalje prelepim pejzažima, koji su prošarani i stadima domaćih životinja. Prizor koji se sve ređe viđa. Put odličan sa dosta brzih krivina, jednostavno vas vuče dalje. Inače ima dosta kamera svuda u Federaciji, naravno u naseljenim mestima. Interesantno da smo svuda u zoni škola nailazili na znak ograničenja od 30km, što nije retko ni kod nas, ali je dodato da važi od 07-21h. Eto mogli bi i naši stručnjaci nešto pametno da prepišu. Elem ako ima kamera tu je sigurno.
U finom ritmu gazimo kilometre i uživamo. Prolazimo i Sokolac i nakon desetak km stižemo na raskrsnicu. Levo su Pale i Jahorina, Desno Sarajevo. Postavlja se logično pitanje Jel Sarajevo gdje je nekad bilo? Idemo da vidimo.
Kreće spuštanje ka Sarajevu i podizanje temperature u vazduhu, praćeno i sa par kapi kiše. Stižemo u grad i nalazimo parking. Uzimamo kartice na rampi i ulazimo i izlazi neki lik maše i rukama i nogama. Priča sa Slobom, a ja ubeđen da ovo nije parking za motore, kao što naši znaju da ograniče. Pokazuje nam gde da stanemo i pitam šta je hteo ovaj. Kaže rekao mi da nismo trebali da uzimamo svi kartice, nego da će da provuče na jednu pošto smo motorima. Ja u šoku. Kreće pakovanje, ali dosta opreme ostaje u rukama. Prilazi nam opet i kaže slobodno ostavite ovde neće niko, a i ja sam tu. Pokazuje nam i na motor u ćošku na kome je kaciga i kaže ovaj je već 6 dana ovde. Više u šoku od ljubaznosti nego od nekog premišljanja ostali smo zatečeni. Na kraju kaže slobodno ostavite i kod mene u kućici koja je prilično mala i koju smo zarobili svojom opremom. Hvala mu na ljubaznosti i dokaz koliko mali gestovi mogu da znače.
Motore i opremu smo zbrinuli i idemo da šetamo centrom.
Putopis: Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancija
Sarajevu sam bio par puta i uvek mi nekako legne. Sada prvi put motorom i baš sam ponosan na to. Nije nešto posebno lep, ali ima neki šmek. Baščaršija sa malim radnjama i dućanima nekako odudara od okruženja na koje smo navikli i daje neku posebnu draž.
Putopis: Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancija
Već je blizu 14h i red je da se opet jede. Šta drugo nego ćevape. Pošto smo na dva točka delimo pravu porciju na pola sa velikom tugom. Čeka nas još kilometara, pa ne bi da izbalavimo kormane usput. Bilo je više nego ukusno i sasvim dovoljno da se povrati energija.
Putopis: Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancija
Nastavljamo šetnju, po neku fotku i uživamo u različitostima koje Sarajevo nudi
Jedino što kvari utisak je mnoštvo prosjaka koliko nigde nisam sreo. I to ne onih statičnih već onih što se šetaju i prilično su dosadni. Brzo potrošismo skoro dva sata i idemo ka motorima. Uzimamo opremu i zahvaljujemo se domaćinu. Nije hteo ni da primi čast. Baš mi je svojim ponašanjem ulepšao dan. Hvala mu.
Od sada krećemo u nepozanto. Prednosti putovanja vikendom su što nema velikih gradskih gužvi. Brzo pravimo paralelu kroz Sarajevo i izlazimo na autoput. Kratka deonica, ali sa dosta tunela od kojih je jedan od preko 2km. Inače vrućina je počela baš da se oseća tako da su mi ovi tuneli postali idealna mesta za relaksaciju. Podignut vizir i hladi glavudžu. Brzo se isključujemo sa autoputa i krećemo ka dolini Neretve. Put vijugav sa strmim nagibima, ali i prilično širok. E sada ulazimo u jednu oazu lepote. Stižemo do Neretve i uživamo u lepoti i neverovatnoj boji reke. Kako idemo dalje sve lepše i lepše. Stižemo i do jezera Jablanica gde je ta lepota još dodatno proširene i odaje utisak morskog ambijenta. Mnoštvo čamaca, plaža, ljudi sve je nekako urađeno turistički, a priroda futuristički. Toliko je lepo i toliko smo uživali u vožnji da nismo stali ni da fotkamo. Ostaje da verujete na reč ili na google. Odavno smo ušli i u narandžasti meteo alarm. Temperatura nemilosrdno skače, a nama se mooda tope.
Polako ulazimo u Jablanicu i stajemo kod muzeja bitke na Neretvi.
Spomenuh Dolomite, a nisam znao da ih ima i kod nas
Neretva
Neretva je osvojena nastavljamo dalje samim kanjonom koji neodoljivo podseća na donji deo kanjona Morače, samo bolji put za vožnju i traži brzine. Nakon dobrih skoro sat vremena uživanja ulazimo na zaravan pre Mostara i u vulkansko grotlo. Na Kymcu je merač pokazivao 39 stepeni i ako je prošlo 17h. Imam utisak da imam dužu kosu da bi mi se napravio mini val ispod kacige. Osećao sam se kao Lepa Šojić ispod haube u frizerskom salonu. Polako se javlja gužva na putu i lagano ulazimo u Mostar. Prolazimo stadion Rođeni koji je novi dom svih onih kojima je FK Velež u srcu. Polako se odvajamo sa magistrale i stižemo do hotela koji je pored Železničke stanice. Nismo ni sišli grupa cigančića nas je okupirala kao da su videli svemirske brodove. Bili su mi slatki, ali zbog ove jebene situacije smo se trudili da ih nekako oteramo od motora što nije išlo. Srećom čika sa recepcije je brzo otvorio podzemnu garažu i motori su bili na zasluženom odmoru…
Dok smo se raspakivali malo proćaskasmo. Pitam ga jel uvek ovako vruće on kaže nije. Uh rekoh malo mi je lakše. A on kaže obično bude toplije sada je prijatno. Šok. Pita kako smo prošli u putu i gde idemo. Kako bre gde idemo? Pa sutra idemo nazad. Došli smo samo da skočimo po jednom sa mosta i vraćamo se. Do duše po svetom bajkerskom pismu drugim i malo daljim putem. Samo da ste mu videli facu. Ahahaha. Prvo je zamuckivao pa verovatno videvši da smo došli motorima i da nas ljudi gledaju kao čudake kaže pa deco nije vam to bezbedno, a i zabranjeno je osim u određenim i strogo kontrolisanim uslovima. Neretva je i brza i hladna. Kažem ja ma samo jedan skok za toliki put, pa neće valjda da nam prave problem. Tu je odustao. Ahahaha. Dokaz da nije shvatio da je šala je što nam je tražio da platimo sobe unapred. Ahahahaa.
Nakon malo šege ulazimo u sobu koja je skromno opremljena, ali prilično uredna i komforna. U osnovi ovo je studentski dom pa su i sobe van hotelskih standarda, a i cene. Noćenje sa doručkom i podzemnom garažom 11 evra po osobi. Milina.
Izgubili smo u vožnji više tečnosti nego goriva pa je morala odmah da se uradi rehidratacija. Preventivno po dva piva pa tuširanje. Od one vrućine malo je falilo da čarape skidam brenerom.
Nakon oporavka krećemo u šetnju…Od starog grada i mosta smo udaljeni nekih 2km, taman da protegnemo noge. Prolazimo od nekih oronulih do onih modernih građevina i brzo stižemo do mosta. Naravno simbol ovog grada je i glavna atrakcija. Ne znam kako je kada je redovno stanje, ali Mostar je bio generalno pust. Na mostu svega desetak ljudi. Šta ima i da skačemo kada nema ko da nas vidi. Ahahah. Inače sam skok sa mosta je sa prilične visine, sigurno preko 20metara u malo sablasnom ambijentu jer se pada kroz zidine u usku i brzu reku, tako da svaka čast tim momcima.
Putopis: Republika Srpska, Federacija i dobra zafrkancijanašeg člana foruma
Ono što mi je bilo interesantno je da u mnogim kafićima ljudi sede i obliku levka i bleje svi u istu tačku. Posle par kafića provalim da igraju Željo i Velež i da svi zdušno prate utakmicu. Kvalitet fudbala se raspao i sa raspadom Juge i svi su u kanalu osim možda Dinama. Bosanska liga je daleko slabija i od naše, ali ljudi i dalje bodre svoj klub. Dokaz da za ljubav nije potreban kvalitet nego emocije. Pored fudbala ima i lepih žena. Visoke, zgodne i sređene. Lep prizor u vreloj letnjoj noći.
Sedamo u jednu kafanu da jedemo, a valja malo i promeniti ishranu. Vidimo da u ponudi ima 5,7 i 10 čevapa u porciji. Daj nam tri sedmerca. Polako napredujemo u količini i kako put odmiče. Piva nema pa smo morali da se snabdemo po nekim radnjama koje ga imaju u ponudi.Nakon fine klope i šetnje idemo ka hotelu, slušajući razne hitove narodne muzike iz naše zemlje. Bližila se ponoć polako i valjalo je napuniti baterije. Koje pivce i horizontala. Inače obično imam problem sa spavanjem pred put, a onda spavam normalno. Sada je bilo potpuno suprotno. Pre polaska sam uspeo da spojim 6 sati sna što mi je rekord, ali zato sada umoran i polomljen nisam mogao oka da sklopim. Ova dvojica spavaju snom pravednika, a ja se vrtim kao oni jagnjići pored puta. Već oko 1:30 vrag je odneo šalu i morao sam da cepim tabletu za spavanje. Trebalo joj je jedno pola sata da obori 100kg, ali je uspela. Hvala joj.
Nakon i mog uspavljivanja možemo reći da je dan gotov.
Ukupno 440km i 12.000 koraka. Vreme na motorima nekih 10 sati sa pauzama i stajanjima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ove nedelje očekuje nas pregršt trka. Pored WSBK trke koja se vozi na stazi Katalunja u Španiji, takođe se vozi i MotoGP Mizano 2 trkački vikend. WSBK šampionat po prvi put će nastupati na Katalunji, odnosno na stazi Montmelo kako glasi tačan naziv staze.
Svi koji prate MotoGP šampionat dobro su upoznati sa ovom stazom. Međutim, ove godine prvi put u istoriji WSBK šampionat nastupaće na ovoj itekako zanimljivoj stazi. Katalunja (Montmelo) je tehnički zahtevna staza, sa brzim krivinama, nekoliko jakih kočenja i dugačkim pravcem. Staza je dužine 4.627 metara i sastoji se od 14 krivina (8 desnih i 6 levih) uz najduži pravac od 1.047 metara.
Gotovo sve ekipe i vozači već su testirali na ovoj stazi kako bi se što bolje pripremili za trku. Na papiru, ova staza bi trebalo da odgovara Ducatiju. Međutim treba uzeti u obzir i izjavu Skota Redinga koji kaže da postoji par krivina koje ne odgovaraju Ductatiju, tako da ćemo sigurno i ovog vikenda imati delove staze gde će Kawasaki dobro raditi i druge delove koji će više odgovarati Ducatijevim vozačima.
Za fabričku Kawasaki ekipu ovo je domaća trka jer je sedište ekipe u Barseloni. Rea je takođe testirao na Katalunji i zasigurno već zna šta da očekuje. U njegovom slučaju gotovo sigurno u najgorem slučaju možemo očekivati podijum.
Foto: Ducati Press
Yamaha će ove godine biti pojačana sa još jednim izuzetno brzim vozačem. Pored standardne četvortke iz fabričke i GMT ekipe, na stazi ćemo gledati i Jonas Folgera, bivšeg MotoGP vozača. Fogler će nastupati kao “Wild-Card” vozač za Team Benovo Action by MGM Racing na Yamahi R1.
To nije sve što se tiče novih vozača. Umesto Marka Melandrija koji se povukao iz WSBK šampionata, nastupaće Samuele Cavalieri. Umesto povređeno Kortesea voziće Roman Ramos.
U supersport šampionatu Lokateli je vrlo blizu osvajanju titule. Budući da je Kluzel povređen i da će propustiti možda celu sezonu, Lokateliju je posao olakšan. Lokateli vrlo dobro poznaje Katalunju sa obzirom da je vozio u Moto2 šampionatu. Kluzela će menjati Kajl Smit.
Lokateli na korak od titule i na WSBK Katalunja trkačkom vikendu mogao bi da postane šampion Foto: Yamaha Racing
Pošto se na Katalunji još nisu vozile trke u okviru WSBK šampionata, verujem da će biti par iznenađenja na podijumu. Ključan će biti i izbor guma za trku. Videli smo kako je Rinaldi uz malo rizika uspeo da dominantno pobedi na Aragonu, a možda bi to mogao da ponovi i na Katalunji.
Prenose (ili snimak trke) možete pratiti na Eurosport kanalima i to u sledećim terminima:
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Samo četiri dana prošlo je od uzbudljive trke na Mizanu, a ovog vikenda predstoji nam MotoGP Mizano 2 trkački vikend. Zapravo, pun naziv predstojeće GP trke je Gran Premio TISSOT dell’Emilia Romagna e della Riviera di Rimini. Zanimljiva stvar u vezi ovog trkačkog vikenda je i to da su ekipe tokom nedelje imale test na Mizanu, tako da će svi biti još spremniji za trku.
O stazi Mizano, njenoj konfiguraciji i istoriji ne bih pisao ponovo, pošto sam tu oblast već odradio u prethodnoj najavi trke. Ako vas zanima deo priče oko staze, predlažem da to pročitate ovde.
Tokom testa Yamaha je vredno radila na novim delovima. Rosi je probao novu šasiju kojom nije bio preterano zadovoljan, ali je takođe tokom dana testirao novu zadnju viljušku kao i novi auspuh. Vinjales je imao jedan pad tokom dana, ali je opet uspeo da postavi najbrže vreme dana. Pobednik Mizano 1 trke, Franko Morbideli nije vozio zbog stomačnih problema.
Rosi testirao novi auspuh pred MotoGP Mizano 2 trku Foto: Yamaha Racing Press
Andrea Doviciozo odradio je dobar test ako se uzme u obzir da je bio za 0,4 sekunde brži od svog ritma tokom trke. Džek Miler je tokom dana imao tehničkih problema, pa je jedan deo dana pauzirao, a Banjaja je nastavio sa radom i oporavkom posle povrede.
Tito Rabat, odnosno njegov Ducati izazvao je crvenu zastavu kada je ispustio dušu na startno – ciljnom pravcu.
KTM je radio na novoj šasiji kako bi ispeglali neka negativna ponašanja RC16 na stazama sa brzim krivinama. Pol Espargaro je odradio dobar posao i u KTM u su bili zadovoljni napredkom. Bred Binder nije imao toliko sreće, jer je imao tehnički problem sa motociklom te je morao da ga parkira pored staze.
Migel Oliveira je izvezao najviše krugova tokom celog dana, ali je imao i jedan blaži pad.
KTM testirao novu šasiju Foto: Polarity Photo, KTM Press
Honda je desetkovana po pitanju vozača. Nakagami je dobio priliku da testira RC213V iz ove sezone. LCR je iskoristio to što Kračlou nije vozio test, pa su Nakagamiju dali da proba motocikl svog timsko kolege.
Aprilia je nastavila da unapređuje svoj RS-GP. Prošlog vikenda Smit je već imao neke nove delove, a tokom testa i Aleš Espargaro dobio je priliku da proba novu šasiju i još neke delove.
Suzuki, a naročito Mir, radili su na ponašanju motocikla u uvodnim krugovima trke, pošto je Mir imao problem što je sporiji u prvo delu trke.
Foto: Suzuki Racing
Što se prognoza za trku tiče, mislim da će ovaj vikend biti još nepredvedljiviji od pretohodnog. Svakako očekujem da će Yamahe opet biti na nivou zadatka, naročito mislim da će Kvartararo biti opasan, ako uspe da ostane pribran. Takođe, Andrea Doviciozo će zasigurno biti mnogo opasniji nego prethodnog vikenda, a i od Suzukija se očekuje u najmanju ruku podijum. Banjaja takođe ima šanse da se bori za pobedu, ako samo malo unapredi ritam u odnosu na prethodnu nedelju.
Za komentare i diskusiju o MotoGP Mizano 2 trkačkom vikendu, predlažemo da svratite do teme na forumu.
Raspored i satnica trkačkog vikenda:
Petak: 08:20 – 08:50 MotoE Free Practice Nr. 1 09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1 11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 1
13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2 16:05 – 16:35 MotoE Free Practice Nr. 2
16:05 MotoE EPole
Subota:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2 16:15 MotoE Race Nr. 1
Nedelja:
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Sa MotoGP Mizano 1 trkačkim vikendom voženim za vikend završena je prva od 9 trka koje nas očekuju u narednih 11 nedelja. Neizvesnost MotoGP šampionata i dalje se nastavlja i kao da niko ne želi da osvoji titulu, jer smo dobili novog lidera šampionata.
Moto3 lider šampionata ispustio 25 bodova
Na Moto3 trci bilo je napeto i borbeno do samog kraja, ali to je sasvim normalna situacija za ove momke. Dovoljno je samo reći da je 9 vozača završilo unutar jedne sekunde. Ono što je netipično je to da je Albert Arenas napravio katastrofalnu grešku kada je pao tokom trke i tako ispustio 25 bodova. Arenas je do jučerašnje trke uvek strpljivo vozio i gradio sebi veliku bodovnu prednost koju je izgubio u samo jednom trenutku.
Borba za prvu poziciju vodila se između mnogo vozača. Suzuki je uglavnom bio konstantan u vodećoj grupi, ali nije uspeo da pobedi, već je trku završio na drugoj poziciji. U poslednjem krugu Ai Ogura je pokušao da dođe do pobede i u tom pokušaju borio se upravo sa Suzukijem. Činilo se da će stići i vodećeg, ali je napravio grešku u poslednjem sektoru staze i ta greška ga je košta pobede, iako je za pobednikom zaostajao samo 0,037 delova sekunde!
Pobedu je odneo Džon Mekfi za svoju Petronas Sprint Racing ekipu. Ta pobeda Mekfiju znači mnogo i za generalni plasman u šampionatu, pošto sad zaostaje samo 14 bodova za Arenasom i nalazi se na trećoj poziciji u šampionatu. Sa druge strane, Ogurina konstantnost donela mu je drugo mesto u šampionatu i zaostaje samo 5 bodova za Arenasom.
Rezultati Moto3 trke
Moto2, odličan dan za Sky Racing VR46 team
Luka Marini i Marko Bezeki opet su imali razloga za slavlje. Marini i Bezeki vodili su glavnu reč tokom cele trke, sa tim što je Marini bio za nijansu brži od Bezeki. Njih dvojica držali su prve dve pozicije do kraja trke, dok je treće mesto osvojio Enea Bastianini. Sva trojica završila su trku unutar jedne sekunde.
Rezultati Moto2 trke
Prvi, zasluženi trijumf za Morbidelija i borba za podijum
Na MotoGP trci dobili smo nova lica na podijumu. Franko Morbideli odlično je započeo trku, poveo i vođstvo nije ispuštao do kraja trke. Dobar deo trke Rosi se držao blizu Morbidelija, ali kako je trka odmicala Morbideli je jednostavno imao nešto malo brži ritam što je bilo dovoljno da na zaslužen način dođe do svoje prve MotoGP pobede. Morbideli je zaista teško radio da dođe do pobede i postao je još jedna novi MotoGP pobednik u ovoj sezoni.
Morbidelijeva prva pobeda u sezoni Foto: Yamaha Raicng Press
Borba za preostala mesta na podijumu nisu bila nezanimljiva. Zapravo, najveća borba za podijum započela je u poslednjoj trećini trke. Rosi je dugo držao drugu poziciju, ali su Rins, Mir i Banjaja bili nešto brži. Prvo je Rins počeo da napada Rosija, ali je Banjaja munjevito obišao Rinsa, a potom i Rosija. Banjaja se zatim napravio blagu prednost u odnosu na ovu dvojicu.
Mir je takođe imao odličan ritam i prestigao je Rinsa. U poslednjim krugovima Mir je bio na točak Rosiju, ali je i Rosi stigao Banjajau. Banjaja je ipak uspeo da odoli i da osvojij drugu poziciju, a ujedno i svoj prvi podijum u karijer. Banjajin podijum još je sjajniji ako se uzme u obzir da je još svež od povrede i da hoda uz pomoć štake. Svaka čast mladom Banjaji kojem se smeši mesto u fabričkoj ekipi.
Rosi takođe nije uspeo da osvoji 200. podijum u karijeri. Mir je ipak uspeo da pretegne “the doctora” i da osvoji treće mesto. Ni Rosi ne treba da bude nezadovoljan, jer je i juče bio druga najbrža Yamaha na stazi, a uz to se i borio za podijum
Rosi nije izdržao napade za podijum Foto: Yamaha Racing Press
Ako se pitate šta je bilo sa Kvartararom i Vinjalesom, odgovor je: ništa. Upravo ništa Vinjales nije uradio. Iako je imao pol poizicju Vinjales nije imao ritam da se bori sa drugim vozačima i trku je neupadljivo završio na 6. poziciji. A Kvartararo? Kvartararo je napravio grešku i pao, a zatim je otišao u boks, ponovo izašao na stazu i ponovo pao.
Sa svojim padom, Kvartararo je pao i u generalnom plasmanu. Andra Doviciozo je novi lider šampionata iako je završio trku na 7. poziciji. Ta 7. pozicija bila je dovoljna da preuzme vođstvo u šampionatu, sa 6. bodova prednosti u odnosu na Kvartarara.
Rezultati MotoGP trke Mizano 1 Generalni plasman vozača posle Mizano 1 MotoGP trke
Sledeća trka vozi se već za vikend na istoj stazi, tako da će neki vozači imati priliku za popravni, dok će drugi imati još jednu priliku za dobar rezultat.
Za diskusiju i komentare o trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Svi koji voze motocikle, naročito one malo starije, kad tad su se susreli sa problemom da iskrive, polome polugu kočnice, kvačila, menjača ili nešto slično. Fabričke zamenske delove je ponekad teško naći, a čak i kad se pronađu znaju da budu papreno skupi. Srećom, postoji svetski poznata kompanija Vicma koja se bavi proizvodnjom raznih zamenskih delova za mnoge marke i modele motocikala.
Vicma je španska kompanija sa preko 70 godina dugom tradicijom, poznata po proizvodnji originalnih retrovizora i distribuciji delova za motore. Vicma se pridružila francuskoj kompaniji Bihr, jednim od najvećih distributera rezervnih delova i opreme za motocikle u Evropi. Industrias Vicma S.A. osnovana je u Totani, Španija. Poseduje skladišne objekte sa preko 50.000 artikala na lageru, što uz izuzetno organizovan sistem skladištenja, omogućava da se porudžbine izvrše u roku od 24h. Roba se isporučuje širom Evrope: u Španiju, Italiju, Francusku, Veliku Britaniju i u druge evropske zemlje.
Šta konkretno proizvodi Vicma?
U prvom pasusu sam spominjao poluge kvačila, prednje kočnice, zadnje kočnice, menjača. Međutim, zapravo Vicma proizvodi veliki broj proizvoda prilično dobrog kvaliteta.
Tako u njihovom asortimanu možete pronaći retrovizore, držače za retrovizore, kormane, čepove rezervoara, anlasere, kočione pločice, fuzastere, filtere vazduha, gume karburatora, kontakt brave i još mnoge druge proizvode.
Foto: Moto Bike
Meni lično veliki posao odigrali su zamenski fuzasteri i polue kvačila/prednje kočnice, kao i retrovizora, jet su to delovi koji najčešće stradaju pri padu sa motocikla ili ispuštanju samog motocikla. Vicma zamenski delovi poput pokazivača pravca i retrovizori imaju homologaciju, što je bitno prilikom obavljanja tehničkog pregleda.
Takođe Vicma proizvodi i lamele kvačila sa dobrim odnosom kvaliteta i cene.
Vicma proizvodi uveliko olakšavaju život svakog motocikliste, jer potražnja zamenskih delova često ume da bude zamoran posao, a ponekad i izuzetno skup. Zato je Vicma spas za svakog motociklistu.
Foto: Moto Bike
Generalni zastupnik Vicma prozivoda za Srbiju je firma Moto Bike iz Kaća. Njihovu kompletnu ponudu Vicma proizvoda možete pogledati na sledećem linku.
Foto: Moto Bike
Foto: Moto Bike
Foto: Moto Bike
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Protiče nam polako i septembar i dolazi kraj druge radne nedelje u ovom mesecu, a mi vam na kraju još jedne naporne nedelje želimo dobrodošlicu u naše moto vesti iz protekle nedelje.
Nove boje za Suzuki GSX-R 1000
Verovali ili ne, Suzuki ove godine slavi 100 godina od postojanja ovog legendarnog brenda. U tu čast, Suzuki je rešio da predstavi nove boje za svoj najjači serijski motocikl. Tako će GSX-R 1000 dobiti grafike posvećene stogodišnjici postojanja brenda. Slične grafike već smo mogli da vidimo na Suzuki MotoGP motociklu, a ništa manje lepo ne pristaju ni GSX-R -u 1000.
Suzuki GSX-R 1000 u novim bojama povodom 100 godina postojanja Suzuki brenda Foto: Suzuki Racing
Aprilia izbacila Tuono V4X
Ako volite sportske motocikle spakovane u streetfighter koncept, onda će vas oduševiti potez koji je Aprilia uradila. Ranije je Aprilia predstavila RSV4X limitiranu verziju sportkog motocikla, a sada su isto učinili i na popularnom Tuono modelu. Tuono V4X, kako glasi njegova oznaka dobio je vrhunske komponente. Spomenućemo samo da težina iznosi 166 kg i da iz svog V4 agregata isporučuje 221 KS. Aerodinamika koja je nezaobilazna stvar u današnje vreme je takođe napredna i urađena po uzoru na MotoGP motocikl.
Cena ovog bezkompromisnog motocikla iznosiće 34.900 eura.
Aprilia Tuono V4X
Horhe Martin pozitivan na Koronu
Bilo je neminovno da će neko od vozača iz Moto3, Moto2 ili MotoGP šampionata kad tad postati pozitivan na koronu. Nažalost po Moto2 šampionat, upravo je jedan od glavnih konkurenata za titulu zaražen virusom. Reč je Horhe Martinu, vozaču Red Bull KTM Ajo ekipe. Martin trenutno u šampionatu zauzima treću poziciju, samo 8 bodova zaostatka za liderom šampionata Lukom Marinijem.
Martin će u najboljem slučaju propustiti predstojeću prvu trku na Mizanu, a sasvim je izgledno da neće biti prisutran ni na drugoj trci koja se vozi već sledećeg vikenda. Prava je šteta što će Martin na ovaj način propustiti šanse za osvajanje Moto2 titule.
Horhe Martin pozitivan na COVID-19 Foto: Polarity Photo, KTM Press
Markez se možda vraća na Aragonu?
Počele su da kruže glasine da bi Mark Markez mogao da se vrati na trkačku stazu na stazi Aragon. Prema istim glasinama, Markez će se vratiti na stazu kako bi zajedno sa Hondom počeo sa pripremama i razvojem motocikla za 2021. godinu. Honda i Markez već su se oprostili od titule u ovoj sezoni i hoće da se pripreme za početak sledeće sezone.
Međutim, da li će Markez moći da se obuzda i da ne potera MotoGP mašinu sa 100% svojih mogućnosti?
To bi bilo sve od izdanja moto vesti iz protekle nedelje. Nadamo se da vam se dopao naš izbor.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Današnji putopis je izuzetno zanimljiv. Naš član foruma Gliga vodi nas u pohod na “zemlju bunkera”, odnosno u susednu nam Albaniju. Osim Albanije, Gliga je obišao i druge zemlje iz bivše nam velike države. Zgode i nezgode koje je Gliga doživeo pretočio je u fantastičan putopis u kojem verujem da ćete uživati kao što sam i ja uživao dok sam čitao.
Albanija je zemlja gde će vam, u najboljem slučaju, izvaditi bubreg prvom prilikom. Znajući tu činjenicu ja sam u danima pre putovanja pio dosta tečnosti kako bi bubrezi bili u što boljem stanju, čisto da se ne brukam kada dođe do tog neizbežnog događaja. Takođe imaju bunkere na svakom ćošku, ekstremno su siromašni i mrze nas.
Eh, sad kada je taj formalni deo proser… hoću reći uvoda, gotov može da se krene sa putopisom
3-4 godine planiranja, maštanja i iščekivanja, čitanja svih mogućih putopisa, spajanja mesta koja deluju zanimljivo putevima koji deluju zanimljivo… Sve to se na kraju kondenzovalo u putovanje od 13 dana, od toga 8 u Albaniji, a ostatak u Crnoj Gori i Makedoniji (Srbija je ovaj put tu samo kao prostor između kuće i početka avanture). Mnogo, mnogo vožnje van asfalta, neverovatne prirode, dobrih ljudi. Albanija je najbliže mesto gde možete doživeti avanturu u nekom drugačijem okruženju od onoga na koje smo navikli.
Za početak omanja gomila fotki, da vam zagolica maštu
Srbija:
Obećavajući početak putovanja, 60km od kuće sa svetlima koja ne rade. Malo je falilo da okrenem kući i batalim sve.Od Valjeva prema Divčibarama.Stara trasa Ćire, od Užica prema brani jezera Vrutci.
Crna Gora:
Prokletije, krug oko Hridskog jezera.Prokletije, krug oko Hridskog jezera.Hridsko jezero
Albanija:
Vermosh dolina. Pohod na zemlju bunkeraPrilaz selu Teth u istoimenom nacionalnom parku. Pohod na zemlju bunkera
Teth…
Južni put Teth-Skadar. Ostalo je još 65km neasfaltirano, od toga je bar 10 spremno.
Jezero Koman.
Jezero Koman.
Dolina Volbone.
Dolina Volbone. Ovde se završava “standardno” avanturističko putovanje Albanijom. Odavde ljudi uglavnom okrenu na obalu ili nazad u Evropu.
Naselje Kam, blizu kosovske granice.
Isto što i prethodna fotka, samo bez naselja.
Rekosmo da ima bunkera. Ovo je makadamski put između Kukes-a i Peshkopi-a.
Od Peshkopia prema nacionalnom parku Lure.
Kamp na jezeru Madh.
Nacionalni park Lure.
Ovde uglavnom stoji šraf za ispuštanje ulja čija je jedina funkcija da zadrži ulje u motoru. Nema šrafa=nema ulja. Zanimljiv scenario u vukojebini, 40km od civilizacije…
Naselje Bize. Napušteno, izuzev par pojedinaca i vojnog skladišta.
Pogled sa vrha planine Tomor, okolina Berat-a.
Put između sela Gjerbes i Gramsh jednim delom vodi kroz korito reke. Nema drugog. Nadaš se samo da je vodostaj nizak kao što je bio prilikom moje posete.
Ovo BOLI kada udari!!!
Napušteni vojni aerodrom u okolini Berat-a. Nažalost ipak ima neki čuvar i nije se moglo ući unutra, pokušao sam
Berat… Gradove ne volim i izbegavam ih prilikom putovanja. Ovo je izuzetak i rado ću se vratiti.
Stari most u okolini Berat-a, turski period.
Park prirode Frasher. Najduža spojena deonica bez asfalta. Corovode-Frasher-Clirim-Marjan-Voskopoje.
Selo Selenica, svrate me ljudi na kafu (odbijam u 99% slučajeva), ispostavi se da imaju mladu, lepu ‘ćeru koja parla Engleski, u roku od 5min mi ponude da prenoćim kod njih… Inače je bio usran dan i nikako mi nije prijao. Veče je to sve nadoknadilo (ne, ne onako kako zamišljate ).
Visok nivo nadrealnosti ovog trenutka. Selo u albanskim planinama, letnja kuća porodice iz Tirane. Unutra zatekneš V gitaru sa sve Sepultura nalepnicom i čoveka koji to svira.
Blizu grada Maliq. Nisam video nijedan čitav industrijski objekat tokom celog putovanja.
Zadnji dan u Albaniji, zadnja deonica van asfalta. Prečica između Maliq-a i Podgradeca. Prvo sam se ovde zaglavio na uzbrdici…
…a onda ovde, 500m dalje, u blatu. Blato je od one sorte koja vas guta. Trebalo mi je bar pola sata kopanja da oslobodim motor. Pola sata čučanja, sedenja i psovanja u blatu. Tu sam okrenuo. Gorivo je bilo pri kraju i nisam bio siguran da put prolazi do tamo gde meni treba.
Makedonija:
Divlji kamp na Ohridskom jezeru. Nit sam video Ohrid nit sam smočio noge
Nacionalni park Galičica iznad Ohrida.
Kajmakčalan. Komentar bilo kakve vrste nije potreban.
Srbija, drugi put:
Za razliku od prethodnih putovanja gde je bilo pregršt glupavih, bezazlenih padova u mestu i pri malim brzinama toga ovaj put nije bilo (dobro, jednom u mestu pri silasku sa Kajmakčalana ali zanemarićemo).
Dan prvi, 27.7.
Posle dva dana odlaganja polaska više nije bilo razloga za čekanje. Rano, već oko podneva, krećem na vožnju. Cilj je stići do kanjona Morače, tamo zanoćiti kako bi sutrašnji dan imao na raspolaganju za normalnu vožnju po Žijevu, Komovima, Prokletijama…
Sat vremena nakon polaska primetim da mi ne rade farovi. Osigurači u redu, svi kontakti u redu. Već tu sam bio na granici da okrenem kući, nisam imao ideju šta može biti problem. Poziv Liberu u Valjevo i “dođi, rešićemo”. Nije trebalo puno ubeđivanja.
Pohod na zemlju bunkera
U Valjevu odmah odlazimo do Ćipure gde se problem rešava. Na kraju je bio neki prilično fantomski kvar, instrument je pokazivao da sve radi iako u praksi nije bilo tako. Uglavnom, ksenoni i prekidači su izbačeni, u projektore ubačene halogene H1 sijalice i to tako radi.
Nakon završene intervencije već je bilo solidno kasno za nastavak putovanja tako da mi nije bilo neprijatno prihvatiti poziv na noćenje kod Libera. Prijatno veče uz odlično društvo, nema greške. Nećete verovati ali nemam više fotki od ovog dana.
Drugi dan, 28.7.
Rano ustajanje, pakovanje, doručak u obližnjoj pekari i spreman sam za pokret. U samom startu odlučujem da izbacim deonicu između Podgorice, preko Žijeva i Komova prema Plavu. Svakako sam bio knap sa vremenom a jučerašnji zastoj nikako nije pomogao. Crna Gora je tu, blizu. Bilo bi glupo da sam morao skraćivati put kroz Albaniju.
Od samog Valjeva kreće zanimljivi deo vožnje. Glavni put prema Kosjeriću je dobar i krivudav, saobraćaja praktično nema.
Pred Užicem se setim drugarovih priča o putu koji je napravljen starom trasom Ćire. Ovo je odlična prilika da se isti isproba, vremena imam na pretek a silazak sa asfalta uvek dobro dođe. Malo skitanja po gradu dok nisam našao početak puta (pešački most je u pitanju, naravno…) i kreće odmaranje. Kanjon Đetinje je lep i vredi ga obići.
Na asfalt se izlazi kod brane jezera Vrutci, ne znam koliko kilometara dalje.
Lokalnim krivudavim putem do Zlatibora gde točim gorivo. Tu negde srećem i dva Poljaka koji voze iza mene ali oni se brzo isključuju sa glavnog puta.
Pohod na zemlju bunkera
Udes i zastoj pred Prijepoljem. Na početku kolone upoznajem Vladu (vozač ovde na BJB) koji vozi najnatovareniji motor koji sam ikada video
Vozimo zajedno do pumpe u Prijepolju gde nam se putevi razilaze.
Na granici bez zadržavanja, put je svo vreme kao stvoren za vožnju. Bijelo Polje, Berane, Andrijevica, Plav… Pred Plavom prestižem Jeep Cherokee austrijskih tablica. Nekako mi je odmah bilo jasno da su ljudi krenuli više-manje istim putem kroz severnu Albaniju kao i ja i da ćemo se viđati narednih dana. U Plavu gomila turista. Ne znam da sam igde, ikada video više automobila sa američkim tablicama. Nemam pojma koja je priča sa tim. Kupovina klope za večeras jer je plan da napravim krug po Prokletijama, oko Hridskog jezera, i da negde gore zanoćim.
E sad, nije da volim da vam nabijam napetost i neizvesnost ali ovde ću danas prekinuti sa pisanjem. Moram napolje… Sutra me takođe nema, idem u Niš da pokrenem priču sa osiguranjem. Realno, nastavak tek prekosutra. Ako će vam biti lakše sve što se bude pisalo na dalje je dosta zanimljivije i ima mnogo, mnogo više fotki atraktivnih predela.
Drugi dan, nastavak.
Ništa od Niša danas, može malo da se piskara.
Od Plava kreće onaj deo vožnje koji zapravo iščekujem svo ovo vreme. Daleko od toga da krivudavi asfaltni putevi sa malo saobraćaja nisu zanimljivi, ali vožnja van asfalta, kroz neverovatne predele je prava stvar. Prema Babinom Polju vodi uzani asfaltni put koji se svo vreme penje. Nekoliko izvora, šuma i konačno kraj asfalta. Prvi put kada put izađe iz šume ostajem zatečen prizorom.
Najbolje od svega je što znam da kasnije postaje još lepše
Kada sam već stigao ovde prisetim se da sam svojevremeno trasirao još neke puteve u ovoj oblasti i da vode do odličnih vidikovaca. Sada se naravno nisam mogao setiti gde se to tačno nalazi ali nije bio nikakav problem da na prvoj sledećoj raskrsnici skrenem sa glavnog puta. 10-ak min penjanja putem koji se slabo koristi me dovodi do livade sa par srušenih katuna i nekoliko novih brvnara, pogledom na vrhove sa druge strane doline… Mir, tišina i popodnevno sunce. Pravo vreme za ručak i kratki predah.
demo dalje. Povratak nazad na glavni put i nastavljam sa penjanjem. Od katuna Bogičević put postaje lošiji, uspon strmiji a prizori atraktivniji. Stani tu da fotkaš, stani ovde da piješ vode, onda ovde opet da fotkaš, pa da samo da bleneš… Takvu vožnju volim.
Dok sam stigao do prevoja već je bilo popodne, odlično svetlo za fotkanje. Put od katuna Bogičevića do karaule nije u sjajnom stanju. Može da se vozi al’ ja ne bih voleo tuda da prođem svojim motorom sa suvozačem (to će mi biti glavno merilo prohodnosti puta).
Ovo sve deluje kao sjajno mesto za kampovanje ali još je rano za to. Treba obići i Hridsko jezero, čisto da se što manje toga ostavi za sutrašnji dan. Prevoj, napuštena karaula i kreće lagano spuštanje drugom stranom planine. Od katuna do karaule put praktično svo vreme ide paralelno sa granicom, par stotina metara od nje. Tu je i tromeđa Crne Gore, Albanije i Kosova. Odatle pukne i prvi pogled na vrhove u Albaniji, oko Volbone. Njih ću narednih dana gledati i izbliza, sa druge strane.
Hridsko jezero, gomila terenaca parkirana na putu (do samog jezera se mora pešačiti), gomila turista. Sa jezera se čuje uporna pucnjava, galama. Znam mesto sa fotki pa me ovo sve ne odvraća od obilaska. Jedan od posetilaca me podseti da u okolini Plava i Gusinja ima i drugih prirodnih lepota (davno sam planirao rutu pa sam većinu zaboravio. Sada pred početak putovanja nisam imao previše vremena da se podsećam). Alipašini izvori, Oko Skakavice… Materijal za sutrašnji dan.
Posle jezera krećem u potragu za kamp mestom. To u principu znači da opet skrećem sa glavnog puta (ova južna strana je put koji svi turisti koriste, na severnoj nisam sreo nikoga). Pošto još uvek nije dovoljno kasno i dalje sam probirljiv sa lokacijama. 15-ak min tumaranja me izvodi nazad na asfalt. Odatle su dve mogućnosti: skrenuti levo prema Plavu ili desno, opet u divljinu. Biram divljinu. Do sada sam se već oslobodio što se vožnje tiče tako da uživam u nešto bržem ritmu. Prolazim par potencijalnih mesta al’ nijedno nije “pravo”. Dolaskom do katuna Bogičević postaje jasno da ne vredi ići dalje, bilo bi previše napraviti još jedan krug.
Vraćam se koji km nazad do proširenja kraj puta sa nekim četinarima. Jes’ da nisam sakriven od pogleda ali me to nešto ne dotiče ovaj put. Raspakivanje, supica i pristojno smrzavanje tokom noći. Ovaj put sam se odlučio da ponesem najmanju i najlakšu vreću koju imam, McKinley X-treme light. Vodio sam se idejom da u slučaju hladnoće mogu da se uvučem u postave od moto odela. Zeznuto je prilikom leganja potrefiti koliko će biti hladno a onda tokom noći čoveka mrzi da se oblači. Smrzavao sam se koliko sam mogao da trpim, onda za minutu obukao postave i do jutra spavao k’o čovek.
Oko 390km za nešto više od 8 sati vožnje.
Nastavak ovog fantastičnog putopisa možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MotoGP šampionat je posle poslednje trke u Austriji imao dve nedelje slobodno i to zasluženo. Zasluženo iz razloga što nas u narednih 11 nedelja očekuje čak 9 MotoGP trka! Prva u nizu je MotoGP trka na stazi Mizano, odnosno na Misano World Circuit Marco Simoncelli stazi, ako gledamo pun naziv. Mizano je staza na kojoj bi Yamaha mogla da se vrati na pobedničko postolje u MotoGP šampionatu, ali ova godina baš i nije zahvalna za prognoziranje ni podijuma, a kamoli pobednika.
Već pomenuta staza Misano World Circuit Marco Simoncelli nalazi se dugo u MotoGP kalendaru. Staza je konstruisana 1972. godine, a prva GP trka vožena je 1980. godine i na toj trci pobedio je Keni Roberts na Yamahi. Mizano je u narednom periodu povremeno izostavljan iz kalendara, da bi se konačno vratio 2007. godine i od tada nije izostajao nijedne godine.
Za tu 2007. godinu staza je totalno rekonstruisana i izdrađeni su mnogi dodatni prateći objekti. Takođe je MotoGP šampionat prvi put vozio stazu u suprotnom smeru, budući da je prvobitno staza konstruisana da se vozi levi krug. Tek u novijoj eri staze vozi se desni krug.
Ukratko, staza Mizano je dužine 4.226 metara i sastoji se od 16 (6 levih i 10 desnih) vijugavih i tehnički zahtevnih krivina. Jedini mali pravac je starno – ciljni pravac u dužini od 530 metara. Doduše, postoji još jedan brzi deo staze koji počinje od krivine 10, pa kroz krivinu 11 gde se prolazi skoro punim gasom i sve do krivine 12 kada počinje kočenje i priprema za ulazak u krivinu 13.
Kako bi bolje shvatili koliko je ova staza brza i zanimljiva prilažemo snimak kruga koji je odvezao Kanepa, vozač endurance šampionata na Yamahi R1:
Da pređemo malo na dešavanja u MotoGP šampionatu
Kvartararo dolazi na Mizano sa vođstvom u šampionatu. Yamaha je na Mizanu uvek bila konkurentna i brza, a upravo se Kvartararo prošle godine borio sa Markezom za pobedu. Ove godine nema Markeza, a ni Honda ne stoji najbolje. Kračlou je imao operaciju “arm-pump” sindroma, pa se opet očekuje da Nakagami brani čast Honde.
Sa druge strane, konkurenti Yamahi biće sigurno Suzki, ali ne treba otpisati ni Ducati i KTM. Pol Espargaro je prošle godine osvojio drugo mesto u kvalifikacijama, a ni Zarko nije bio loš. Tako da iskreno očekujemo još jednu zanimljivu trku, naročito ako budu visoke temperature.
Još jedna otežavajuća okolnost za timove je i novi asfalt na Mizanu, tako da će svi opet od prvog treninga tražiti odgovarajuću komponentu guma. Kad smo već kod guma, Mišelin donosi još jedan izbor prednje gume. Pored standardne tri komponente simetrične prednje gume u opticaju za ovu trku biće i asimetrična prednja guma sa tvrđom desnom stranom gume. Zadnja guma dolazi u standardne tri komponente. Zadnje gume biće asimetrične sa tvrđom desnom stranom gume, kako bi izdržale torturu tokom 27 krugova trke.
U moru konkurenata za pobedu i podijum nikako ne smemo otpisati ni Valentina Rosija, kojem je ovo bukvalno domaća trka, jer se njegovo rodno mesto nalazi nepunih 10 km od staze. Rosi je ove godine već radio treninge na Mizano sa serijskim motociklom, tako da je već “opipao” asfalt.
Može li Rosi da izvede neku magiju na Mizanu? Foto: Yamaha Racing Press
Na Mizanu ćemo pored Moto3, Moto2 i MotoGP vozača imati priliku da gledamo i MotoE trku.
Sa novim trkačkim vikendom ne sumnjam da ćemo opet imati dosta uzbuđenja.
Za diskusiju i komentare o MotoGP trkačkom vikendu na stazi Mizano možete posetiti našu temu na forumu.
Raspored i satnica MotoGP trkačkog vikenda na stazi Mizano:
Petak:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1 11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 1
13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2 16:05 – 16:35 MotoE Free Practice Nr. 2
Subota:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2
16:05 MotoE EPole
Nedelja:
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Honda je sa 2021. godinu osvežila svoju gamu motocikala koje pokreće dvocilindrični agregat radne zapremine 471 cm3. Među tim modelima nalazi se i Honda CB500X, touring – adventur motocikl namenjen i vozačima sa A2 vozačkom kategorijom. Promene koje su izvršene na CB500X za 2021. godinu, možda nisu velike, ali tiču se emisionih standarna kao i novih boja u kojima motocikl dolazi. Sa obzirom da ovaj motocikl do sada nismo predstavljali, danas ćemo vas detaljno upoznati sa istim.
CB500X prvi put je lansiran 2013. godine zajedno sa modelima CB500R i CB500F. Zajedničko im je to što deli isti već gorepomenuti dvocilindrični agregat. Ono što se razlikuje je namena ova tri modela. CB500R je sportski orijentisan, CB500F je naked varijanta, a CB500X predstavlja putnu verziju.
Od te 2013. godine kada je izašla pa do danas, CB500X pretrpela je brojne promene. Poslednji veliki redizajn urađen je 2019. godine. Honda je morala i ove godine da radi blagi redizajn, najviše zbog toga što u Evropi počinje primene zakona da i motocikli moraju da imaju agregate koji zadovoljavaju EURO5 emisioni standard. Tako je Honda opet zasukla rukave i izvršila par izmena, uglavnom kozmetičkih.
Foto: Honda Europe Press
Pouzdan agregat namenjen i vozačima sa A2 kategorijom
Budući da je snaga dvocilindričnog rednog, vodeno hlađenog agregata ograničena na 35 kW (oko 47 KS) u Hondi su rešili da ta snaga bude što linearnija, kao i da bude dostupna od najnižiš do visokih obrtaja. Prema tvrdnjama inženjera iz Honde, korisna snaga je upotrebljiva od 3.000 – 7.000 O/min. Prethodni redizajn agregata doneo je za 4% više snage u pomenutom rasponu obrtaja. Do toga se došlo tako što je otvaranje, odnosno podizanje ventila povećano za 0,3 mm. Klipovi unutar agregata pravljeni su po uzore na one koje koristi CBR1000RR iz 2019. godine. Karakteristika tih klipova je to što su manje bučni na visokim obrtajima.
PGM-FI injektori napajaju agregat gorivom, a “airbox” je dodatno povećan kako bi se omogućilo da agregat lakše “diše”. Povećanje zapremine “air-boxa” dobijeno je pomeranjem akumulatora unazad. Te izmene doprinele su da svoju maksimalnu snagu od 35 kW CB500X isporučuje na 8.600 O/min, dok je maksimalni obrtni moment od 43 Nm dostupan na 6.500 O/min.
Foto: Honda Europe Press
Pinovi razvodnog lanca tretirani su vanadijumom kako bi lanac bio tiši prilikom rada. Takav razvodni lanac Honda naziva SV lanac.
Prenos u menjaču i finalni prenos skoro su identični kao na modelu CB500R. Proklizavajuće kvačilo dolazi u sklopu šestostepenog menjača, što je i postalo standard na gotovo svim motociklima.
Honda je radila na zadovoljavanju EURO5 emisionog standarda i tvrde sa su smanjili emisiju ugljen monoksida za čak 40%.
Cevasta šasija i ogibljenje sa dužim hodom
Cevasta “diamon” čelična šasija sa prečnikom cevi od 35 mm vezana je za agregat koji je upijač svih vibracija. Sa međuosovinskim rastojanjem od 1.445 mm, kao i pažljivo pozicioniranim agregatom, centralizacija mase usmerena je ka pivotu zadnje viljuške. Kad smo kod mase, težina motocikla sa svim tečnostima iznosi 197 kg. Ove valja spomenuti i to da je još 2019. godine zapremina rezervoara povećana na 17,5 litara i da sa ovom količinom goriva CB500X ima autonomiju od oko 480 km.
Prednja teleskopska viljuška sa prečnikom štapova od 41 mm ima hod od 150 mm. Što se podešavanja prednje viljuške tiče, Honda je ostavila mogućnost podešavanja samo predopterećenja opruga. U realnosti to bi trebalo da omogući samo podešavanja prema težini vozača, suvozača ili prtljaga. Zadnji amortizer ima hod od 135 mm i nudi podešavanje predopterećenja opruge u 5 nivoa. Da bi dodalno naglasili da je u pitanju touring motocikl, napred se nalazi točak prečnika 19″ sa aluminijumskim felnama na kojem se nalazi guma dimenzija 110/80-R19. Zadnji točak je prečnika 17″ sa gumom dimenzija 160/60-R17.
Foto: Honda Europe Press
Za kočenje napred nalazi se samo jedan diske prečnika 310 mm sa dvoklipnim kočionim čeljustima. Koliko god su kočioni sistemi napredovali, nekako mi se čini da bi Honda CB500X delovao još bolje i sigurnije sa dva diska napred, ali šta je tu je. Pozadi se nalazi jedan disk prečnika 265 mm. ABS dolazi u standardnom paketu.
Nove boje za 2021. godinu
Pre nego što stignemo do izgleda motocikla, valja spomenuti da CB500X dolazi bez elektronskih pomagala, što je i sasvim u redu sa obzirom da se ne radi o preterano snažnom motociklu.
Svetlosna grupa urađena je u LED tehnologiji, što je svakako pohvala i nešto što postaje standard na svim motociklima. LCD instrument tabla prikazuje sve potrebne informacje i deluje da zaista ništa ne manjka istoj.
Za 2021. godinu Honda CB500X dolazi u tri nove kombinacije boja: Grand Prix Red, Matt Gunpowder Black Metallic i Pearl Metalloid White. Podram je ofarban u crvenu boju u čast CRF1000L Africe Twin.
2021 Honda CB500X Foto: Honda Europe Press
2021 Honda CB500X Foto: Honda Europe Press
2021 Honda CB500X Foto: Honda Europe Press
Nije poznato koliko će nova Honda CB500X koštati, ali sa obzirom da su promene minimalne, ne bi trebalo da košta znatno skuplje od ovogodišnje verzije, koja na našem tržištu trenutno košta 6.990 eura.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
