Na brdovitom Balkanu planina je mnogo, ali nijedna skoro savršenog oblika piramide. Obavijen velom tajni, neobjašnjivim pojavama i svojim čudesnim moćima, Rtanj je i danas nedokučiva zagonetka. Doživljaj misteriozne srpske lepotice je samo lični.

Verovali ili ne u vanzemaljce, užarene lopte koje ga noću nadleću i pojačana elektromagnetna dejstva, priroda je zadivljujuća, vazduh drugačiji, nekako poseban, a bilje na obroncima svojstveno samo njemu, lekovito. I taj zagrljaj Srbije sa vrha Šiljak! 

“Mislim da postoji ogroman nedostatak informacija i svesti o tome da uspon na Rtanj većini ljudi ne bi trebalo da bude prvo planinarenje, jer ne treba na tako zahtevnom vrhu da testiraju svoju fizičku snagu, kondiciju, stanje kolena i zglobova, mentalnu izdržljivost, i sve ostalo što planinarenje podrazumeva.” – citat sa jednog sajta koji se bavi planinarenjem i putovanjima.

Dalje u postu ću probati fotografijama ću da dočaram a informacijama pomognem svima koji planiraju posetu Rtnju i penjanju na vrh “Šiljak”.

“Najlakši” put do najvišeg vrha Šiljak (1,565 m.n.v.) je definitivno preko južne strane planine. Od Sokobanje postoji put koji vodi do sela Trgovište u kome postoje skretanja za selo Mužinac i za selo Vrmdža u kome sam ja bio odseo. Za penjanje preko Mužinca kažu da je najjednostavnije i tu vas makadamski put od sela vodi do “Tomićeve kolibe” odnosno do samog početka pešačke staze. Pošto sam smeštaj našao u Vrmži svoju “avanturu” sam započeo odatle.

Asfaltni put koji vas iz Trgovišta dovodi u Vrmdžu prolazi kroz selo i tu prestaje. Odatle kreće makadamski (na trenutke i kameniti) put koji se u jednom trenutku sastaje sa makadamskim putem koji dolazi iz Mužinca i vodi takođe do “Tomićeve kolibe“. Pomenuti put ipak ne bih preporučio kolegama sa sportskim ili bilo kojim nižim motociklima. Na proširenju (parkingu) ispred gazdinstva ostavljate vozilo i započinjete pešačenje ka vrhu. Iskreno, poštujem umeće, volju… ljudi koji su se na vrh popeli motociklima, mogu samo da zamislim tu količinu upornosti, muke i patnje… Ali sam isto tako mišljenja da je Tomićeva koliba posledja tačka na južnoj strani ovog zaštićenog rezervata prirode, do koje bi bilo koje vozilo na motorni pogon trebalo i smelo da dođe. 

Prvi deo staze je zapravo prilazak samoj planini i usponu. Taj deo je poprilično kamenit pa treba povesti računa. Planina tu izgleda najšira i kao da je na dohvat ruke. U početku uopšte ne izgleda tako ozbiljno što je naravno zabluda. Staza je obeležena planinarskim znacima koji se nalaze na raznoraznim mestima. Znak može biti na štapu pobodenom u zemlju, na kamenu pored puta, na kamenu na samoj stazi pa se čak može videti i grana u okviru nekog žbuna pored staze ofarbana u crveno belo. Staza dalje vodi cik-cak uz planinu kako bi se lakše savladao uspon (nagib) ali se usput nailazi i na “prečice” koje idu vertikalno, direktno uzbrdo i na njima zaista treba zapeti. Moj prijateljski savet je da se treba držati glavne staze ako ni zbog čega drugog, ono zbog očuvanja zglobova i energije. 

Kako se prilazi vrhu uspon je sve teži, vetar je sve jači ali je i pogled sve spektakularniji. Od Tomićeve kolibe do vrha ima 6 Km staze. Kako mi rekoše iskusniji i upućeniji u materiju do 2h sata penjanja sa južne strane je skroz ok vreme, ljudi stazu obično prelaze za 3 – 3,5h… meni je nakon ondašnje karantinske učmalosti trebalo 2h15min. što me je prijatno iznenadilo.

Na samom vrhu (meni bar) su se pomešale emocije. Sreća, jer je cilj (vrh) napokon tu, sa njega se kao nagrada za trud pruža 360° fantastičan pogled na skoro sve okolne planine srbije… ali i neka vrsta tuge, nakon što sam uživo ugledao prizor razorene kapelice koju su u više navrata maloumnici (kvazi tragači za skrivenim blagom) bukvalno minirali devedesetih godina prošlog veka. Koga zanima ko su bili Minhovi, koliko su značili za ceo taj kraj i zašto je gospođa Greta Minh 1934. sazidala kapelu na samom vrhu Rtnja, može pogledati na linku ispod.

RTANJ DOBRE NADE – ISTORIJAT RTNJA

Još samo par saveta za kraj.

Topla preporuka je da se na uspon krene (ukoliko je moguće) radnim danom zbog gužve koja zna da bude vikendom i praznicima, kao i u ranijim jutarnjim satima da bi se izbeglo jako sunce tokom dana.

Takođe sam od meštana čuo da vreme zna da bude promenljivo pa se boravak na samom vrhu ne preporučuje ukoliko ono počne da se kvari, odnosno da se sprema nevreme. Kasnije sam saznao da su brazde vidljive u zemlji na vrhu planine zapravo nastale udarima munja.

Ozbiljnija duboka obuća sa rebrastim đonom je veoma poželjna. Ribolovački, za plažu, vojni… šešir ili bar neki kačket, marama na glavi takođe. Ranac na leđima sa bar 1L vode po čoveku obavezno!, jer na samom Rtnju nema nikakvih izvora vode.  U ranac takođe staviti neki šuškavac za vetar ili gornji deo trenerke, jer nikako nije prijatno doći znojav na vrh gde “brije” svež i jak vetar. Kada sam ja bio, toliko duvalo na vrhu da sam se na momente sakrivao iza ostataka porušene kapele.

Svako sebe poznaje najbolje naravno, ali ne bi bilo loše poneti i jednu – dve čokoladice sa sobom. Mobilni telefon sa punom baterijom se naravno podrazumeva pogotovo ako ste sami, MTS signala ima na vrhu kao i na celoj južnoj strani planine (za ostale strane ne znam, nisam bio). Ko može, želi… da priušti,  sada već mogu da se nađu i za par hiljada dinara teleskopski (sklopivi) štapovi za hajking (planinarenje), koji zaista mnogo pomažu i rasterećuju zglobove i mišiće prilikom uspona i silazaka, ja ih obožavam.

i na kraju… ne odlazite bez moćnih travki rtanjskog čaja. I nikako ne pokušavajte da otvorite neki od ulaza u prirodnu piramidu za koju se veruje da je šuplja, jer “ko god je prošao kroz nju, nije izašao normalan”. 

Nadam se da će ovaj post nekome bar malo olašati organizaciju, pripremu i odlazak na ovo izuzetno mesto. Fotografije ću kao i obično podeliti u nekoliko narednih postova radi preglednosti.

“Tomićeva koliba” – mesto gde se treba parkirati. Odatle počinje markirana pešačka staza ka vrhu “Šiljak”. ⇩ 

Na fotografiji ispod se vidi mesto gde se sastaju dve staze i nadalje (levo) nastavljaju kao jedna. Jedna staza vodi od Tomićeve koliba a druga (zdesna) dolazi iz sela Rtanj.

Rtanj je lokacija koju vredi obiđi i nadamo se da vam se dopada.

Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje… 

Za razliku od kamenih lukova duž morskih obala, prirodni kameni mostovi duboko na kopnu predstavljaju izuzetno retku geomorfološku pojavu. U Evropi postoji svega nekoliko desetina ovakvih spomenika prirode, a u istočnoj Srbiji ima ih čak šest, što predstavlja fenomen svetskih razmera. Od tih šest, koje se sve mogu svrstati među najveće u Evropi, na reci Vratni nalaze se čak tri. Prerasti Vratne, odnosno zvanično spomenik prirode “Prerasti u kanjonu Vratne” su sticajem čudnih okolnosti, do nedavno, bile skoro potpuno nepoznate široj javnosti. Danas, ovaj lokalitet u istočnoj Srbiji kod Negotina posećuje sve više turista, ali to nikako ne umanje njegovu vrednost.

Od mesta do kog je moguće prići motorom do početka spomenika prirode Prerasti u kanjonu Vratne vodi dobra zemljana pešačka staza dužine svega nekoliko stotina metara, obeležena i markirana tako da je nemoguće izgubiti se i ne doći do cilja. Na cilju ćete videti table koje će vas uputiti na ono od čega se ovo zaštićeno područje sastoji. To su Mala, Velika i Suva prerast, koje zajedno čine prerasti u kanjonu Vratne – ima ih tri, otud množina.

Prerasti su nastale tako što se na pojedinim mestima urušio svod kraške, takozvane tunel pećine, pa su ostali samo veliki kameni lukovi – mostovi.

Tako, nad rekom Vratnom, na dužini od oko 3 kilometra, formirana su tri pomenuta prirodna kamena mosta. Pored toga što je geomorfološki fenomen, ove prerasti u kanjonu Vratne su stavljene pod zaštitu još davne 1957. godine, a uredbom Vlade Srbije iz 2014. godine ova oblast proglašena je spomenikom prirode.

Reka Vratna izvire na planini Veliki greben iznad Donjeg Milanovca i teče svojim tokom dugim 26 kilometra dok se ne ulije u Dunav, čime postaje njegova desna pritoka. Vratna svojim tokom useca kanjon, a tokom leta, kada je u njoj manje vode, ponire i na nekoliko mesta, te potom ponovo izvire na površinu. Naziv je dobila baš po prerastima o kojima pišemo, jer podesećaju na vrata.

Nije samo reka dobila naziv po njima, već i istoimeno selo, kao i manastir Vratna iz 14. veka. Manastir Vratna, odakle kreće pešačka staza koja obilazi sve tri prerasti Vratne, po predanju je početkom XIV veka osnovao arhiepiskop Nikodim Pećki u ime kralja Milutina, a krajem istog veka ojačao ga je Nikodim Tismanski, koga kao svetitelja danas poštuju Srpska i Rumunska Pravoslavna crkva. Osim po osnivanju više manastira sa obe strane Dunava, Nikodim je ostao upamćen i po asketskom načinu života, a legenda kaže da je jedno vreme živeo po pećinama koje se i danas mogu videti visoko u stenama iznad manastira.

Čuveni austrijski putopisac Feliks Kanic, nakon opisa manastira Vratna, opisuje i prerasti. U knjizi “Srbija, zemlja i stanovništvo od rimskog doba do kraja 19. veka”, iz 1904. godine, on navodi:

“Jedna mestimično teško prohodna pešačka staza dovela nas je severozapadno od manastira do dva kamenita svoda čuvena u celoj Krajini. Ova dvoja prirodna vrata toliko su, prema narodnom predanju, očarala svetom zasićenog kaluđera Nikanora, da se on u vreme despota Stefana nastanio u jednoj teško pristupačnoj pećini, molio Bogu i godinama postio, dok najzad nije, daleko od svih ljudi, i umro tamo kao svetac. U stvari, ova krečnjačka scenerija, koja svojom romantikom podseća na saksonski Prebištor, nadmaša lepe erozije kod Plavne u jugozapadnoj dolini Zamne, a pogotovu one u lesu kod Štubika. Pokušao sam da u nekoliko poteza fiksiram najkarakterističnije tačke ove prirodne igre oblika i dajem ih ovde, mada mi je jasno da one ni izdaleka ne mogu da dočaraju snažan utisak koji čovek ovde doživljava.”

Kanic opisuje samo dve prerasti od tri, pa je jasno da je posetio samo one koje su blizu manastira, a to su Mala i Velika prerast. Nekada je staza do njih prolazila kroz manastir, ali danas više nije tako.

Mala prerast je udaljena oko dvesta metara uzvodno od manastira i njena dužina je 15 metara, a širina otvora iznosi 33 metra. Ova prerast je visoka 34 metra, i zapravo je viša od Velike prerasti. Debljina svoda iznad otvora je 10 metara. Od Male do Velike prerasti može se doći i preko reke Vratne, nekih stotinak metara kroz vodu ili skakutenjem preko kamenja. Kako ne bi ispalo da ste neki avanturisti ukoliko ovo radite, postoji jasno obeležena staza na kamenju pored reke. Isto tako, možete se vratiti na početak i zemljanim putem spustiti se do Velike prerasti. 

Velika prerast je ona “glavna” dugačka 43 metra i zbog toga je nazvana velikom. Široka je 23 metra, a visoka 26 metara, odnosno niža je od Male prerasti. Međutim, debljina svoda iznad otvora kod nje iznosi čak 30 metara, što je zaista impozantno.

Ono što ni ja ni  Feliks Kanic nažalost nismo posetili je treća prerast, odnosno Suva prerast. Ona se nalazi oko dva kilometra uzvodno od Male i Velike prerasti, ako idete rekom Vratnom (kanjonom – teža opcija) ili skoro tri kilometara ako idete grebenom (lakša opcija). Suva prerast je dugačka 34 metara, otvor joj je širok 15 metra, visoka je 20 metra, a debljina njenog svoda iznad otvora je 10 metara. Zašto je ova prerast nazvana Suva? Za razliku od prve dve, reka Vratna 50 metara uzvodno od Suve prerasti, pogtovo tokom leta kada je vode manje – ponire, potom se ponovo pojavljuje, te opet nestaje. Nakon toga reka izvire iz stene i nastavlja da teče površinom zemlje, odnosno svojim koritom kroz klisuru.

Šta je Feliksa Kainca sprečilo da obiđe i Suvu prerast, zaista ne znam. Ono što je osujetilo moj pokušaj da kanjonom dođem do nje su bili… komarci! Greškom, nisam poneo nikakav preparat protiv komaraca, a i očigledno da sam pogodio kako doba godine, tako i doba dana kada su te male leteće krvopije najžednije.

Koliko je ceo ovaj kraj zanimljiv govori i podatak da su u blizini Suve prerasti otkrivene tri neistražene pećine. Kažu da je jedna najduža, druga obiluje tunelima i hodnicima, a da u trećoj se nalazi jezero.

Reka Vratna je, pored toga što je bogata prerastima, bogata i biljnim i životinjskim svetom. U lovištu žive jeleni lopatari i mufloni, 57 vrsta ptica, deset vrsta slepih miševa, vidre, jazavci, stepski tvorovi, kune i mnoge druge životinje.

Osim kurioziteta da se ovako velik broj monumentalnih prirodnih kamenih mostova nalazi na tako malom području, prerasti Vratne i ostale prerasti istočne Srbije objektivno spadaju među najveće na starom kontinentu. Međutim, verovatno zbog poslovično loše promocije srpskih prirodnih vrednosti i turističkih potencijala, ova činjenica je van naših granica bitna samo kao statistički podatak u najužim krugovima vrsnih poznavalaca geografije i geomorfologije.

Tako srpske prerasti retko pouzdana a vazda citirana Vikipedija pominje tek na nivou fusnote, na relevantnom specijalizovanom portalu naturalarches.org im nema ni pomena, dok za to vreme naslov najvećeg prirodnog kamenog mosta u Evropi zvanično nosi češka Pravčicka kapija (Pravčická brána), koja sa jedne strane zaista jeste najveći evropski prirodni most od peščara, ali bi istovremeno ova kapija čitava mogla da se smesti u otvor luka Male – krečnjačke  prerasti Vratne! 

Ako je za utehu, ljubitelji prirode sa ovih prostora mogu da se naslađuju znajući da, kada šetaju između prerasti Vratne, imaju priliku da iz prve ruke vide prirodno blago kakvo ne postoji nigde drugde. I to ne bilo kakvo, već pravo skriveno blago, daleko od očiju sveta, a opet na dohvat ruke.

A u povratku… kako po ko zna koji put ne stati i baciti pogled na “gvozdenu kapiju”, odnosno na Veliki i Mali kazan…

Ili, kako propustiti zalazak sunca tamo gde je Dunav najširi…

Nadamo se da su vam se dopale prerasti Vratne i da ćete posetiti ovo prelepo i jedinstveno mesto.

Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.

Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…