Catalyst Moto je prodavnica moto opreme koja je otvorena iz čiste strasti i ljubavi prema motociklima. Vlasnik radnje, Ivan Jovanović prošao je dugačak put od dečačke ljubavi prema motociklima, preko odlaska na studije i ostvarivanja sebe na profesionalnom polju. Ipak, ljubav prema motociklima nikad ga nije napustila i rešio je da napravi nešto što će ga zadržati u bliskoj vezi sa dvotočkašima.
Pomalo fasciniran njegovom voljom i vizijom da napravi nešto drugačije, seo sam da popričam sa Ivanom jer me je interesovao njegov put i razlog otvaranja ovako lepe prodavnice moto opreme.
Ivane, kako i kada počinje tvoja ljubav prema motociklima?
I.J. Potičem iz porodice gde je motocikl kao prevozno sredstvo prisutan više od 60 godina. Različite epohe koje su karakterisale motocikle prošle su kroz moju porodicu. Prvi motocikl, Moped M3 deda je dovezao još 60ih godina a u istoj deceniji pridružila se i JAWA 250. Otac je vozio mladalački Tomos A3 pa MZ150 Sport. Kada sam se rodio ja „smirio se“ sa APN6. Tako formirana moto-kultura u porodici nije zaobišla ni mene. Naime, početkom 90-ih godina za polazak u prvi razred dobijam beli Tomos Tori. Sećam se da sam odmah počeo da ga vozim. Fuzastere (tada zvane nožice) nisam ni mogao da dohvatim već sam noge držao na plastičnoj zaštiti ispod sedišta. Naravno, bile su to vožnjice po imanju, gde nema saobraćaja. Još uvek se sećam trenutka kada sam prvi put prebacio iz prve u drugu, kombinaciju straha i sreće. Samo par godina kasnije išao sam motorom u školu, uveče do sela preko raspusta. Znao da ga rastavim do poslednjeg šrafa. Kasnije sam prešao na cross motore, kao što je bila Honda CR125, 2T mašina odlična za jednog srednjoškolca. Sećam se tih vožnji po predelima u podnožju Beljanice. Tada otprilike kreće i novi list u mom životu a bezbrižnost i ljubav prema motociklima ostaje kao jedna lepa uspomena.
Odlaziš u srednju medicinsku školu, posle te život vodi dalje na studije biologije i postaješ vrhunski genetičar. Odakle potreba da se vratiš nazad u moto svet?
I.J. Tako je, vrlo rano, već sa 15ak godina sam „spakovao kofere“ i krenuo na školovanje. Dok sam bio u srednjoj školi u Ćupriji posete kući svakog vikenda su i dalje bile moguće a samim tim i povremene vožnje. Međutim, dolazak u Beograd je promenio dosta stvari po tom pitanju. Novi prioriteti, život u studentskom domu, odlasci kući na vikend jednom u 2-3 meseca i sve ostalo što prati jednog studenta iz provincije. Okrećem se pozivu u potpunosti, završavam studije u roku, magistarski rad završavam u Nemačkoj a titulu doktora nauka iz oblasti genetike stičem 2016. godine na Univerzitetu u Beogradu dok je 2017. moja disertacija proglašena najboljom disertacijom iz oblasti molekularne genetike. Već više od deset godina radim u departmanu za molekularnu genetiku Instituta Vinča i trenutno sam u zvanju viši naučni saradnik. Naravno pored profesionalnog ostvaren sam i na porodičnom planu. Sve ovo ističem da dočaram da su jedan dug period mog života motocikli bili lepa uspomena.
Međutim, u moju porodicu motoraša je došao Kawasaki Ninja ZX-6R. Otišli smo porodično na vikend i da vidimo novu mašinu. Iako su prošle godine i odvikavanje od dva točka je bilo neminovno, nisam prezao da sednem i okrenem par krugova. Stoga ne bih rekao da je bila u pitanju „potreba“ za vraćanjem u moto svet već pre spoznaja da je sve to i dalje tu, čekalo trenutak da ponovo izroni. U mom slučaju, shvatio sam da teške dane u laboratoriji i dijagnostičkim analizama neki hobi mora da kompenzuje a to je upravo sloboda koju dva točka pružaju. Iako neko vreme nisam vozio, uvek sam u slobodno vreme pratio moto berzu i posebno me je privlačio KTM Duke 390, idealan motocikl za povratak na dva točka.
Trenutno voziš pomenuti KTM 390 Duke, znači ljubav ka motociklima nikad nije prestala, samo se pritajila. Da li te je tokom školovanja hvatao što mi kažemo neizdrž da voziš neki motocikl i rasteretiš se?
I.J. Neizdrž, naravno da jeste bilo po nekad, ali ne toliko intenzivno. I ovo ne govori štreber u meni, stvarno je ta domska zajednica bila jedan veoma lep period u mom životu. Cenile su se proste stvari, druženje na klupicama, pivo i gitara. Učenje u čitaonicama uz stotinu drugih istomučenika. Žurke od 30oro ljudi u sobama od 10 kvadrata. Prigrliš nekako tu socijalu, budeš ponosan što si bio tu. I sada povremeno prođem pored doma Karaburma, bacim pogled prema prozoru gde sam živeo, razmišljam da li i sada tu sedi petoro ljudi i deli ajvar koji je jutros sveže pokupljen na autobuskoj stanici. Od skoro 1.000 ljudi na prstima jedne ruke mogao si nabrojati ko je imao parkiran auto ispred doma (ili kombi za selidbe :=) ). Sećam se da je bio parkiran jedan maksi skuter, uvek pokriven, vozio ga je domski internet provajder. Ha ha ha, i toga je bilo, zakupiš antenu pa nas 15oro razbijemo zidove i razvučemo kablove. A i ušanči se čovek vremenom, posebno kada krene da radi. Zaboravi na stvari koje ga ispunjavaju. Međutim, smatram da ništa nije propušteno, čak šta više, mislim da se ovaj hobi vratio baš u pravo vreme.
Kako i zašto si se odlučio da otvoriš Catalyst Moto?
I.J. Krenuću sa „zašto“. Svako ima neki san da stvori svoju oazu mira gde će uživati u ambijentu kakav je sanjao da poseduje i stvarima koje ga ispunjavaju. Za neke je to restoran, za druge cvećara, ja sam se pak uvek oduševljavao moto shopovima. Često sam govorio u diskusiji sa svojom suprugom, koja mi je i najveća podrška u celoj ovoj priči, da bi bilo dobro da imamo nešto što će nam malo prebaciti fokus sa svakodnevnih poslova i stresa. Takođe, širenje svesti o važnosti moto opreme je neiscrpna tema i svaki udeo koliki god bio je jednako bitan. Samim tim ideja nije bila samo u prodaji opreme već i u edukacijama o važnosti opreme i komponentama koje štite na različite načine. Tu dolazi na red „kako“. Puno se razmišljalo o tome gde otvoriti radnju, analiza tržišta, distributera, hiljadu dilema. Stvorili smo još jedan mini-posao svake večeri koji je bio nekako kiselo-sladak. Budući da sam čovek koji teško odustaje od svojih ambicija, na kraju smo odlučili, idemo. Catalyst će biti na adresi Smederevski put 3g, na površini od 130 kvadrata. Lokacija bliska centru Beograda, ali takođe dostupna i ljudima u kraju i prema Smederevu. Pozicionirana na jednoj od omiljenih moto ruti – Dunavska ruta, kojom motociklisti putuju do Đerdapa. Takođe, autoput je blizu pa je lokacija ovako sagledana izgledala idealno. Razmišljali smo o imenu, Catalyst je zvučalo nekako unikatno, moderno a opet asocira na motociklizam. Dizajnirali logo, postavili internet prodavnicu koja je čekala prvo punjenje. Otvorena je firma, sve je bilo spremno da Catalyst krene.
Vidim da si lepo „skockao“ radnju, koja odskače od većine radnji koje su mogu videti kod nas. Koja je tvoja zamisao?
I.J. Uvek sam voleo da vizuelizujem svoje planove do najsitnijih detalja. Moja vizija je da Catalyst Moto bude prepoznatljiv po svom ambijentu i prijatnoj atmosferi koja odskače od nekih stereotipa današnjih moto shopova. Catalyst Moto vam nudi veliki izbor moto opreme, a opet ostavlja utisak minimalističkog koncepta i velikog prostora. Enterijer je modernog dizajna i veliki naglasak se ostavlja na higijeni i uređenosti. Što bi se reklo sve ima svoje mesto. Takođe, sačekaće vas smooth jazz muzika a imamo u planu da postavimo i chill kutak gde se možete odmoriti, rashladiti i popiti besplatan espresso. Velika pažnja je usmerena i na edukaciji osoblja i prijatnom profesionalnom pristupu koji vam omogućava da pitate sve što vas interesuje o opremi ili ispričate neku vašu priču. Naglasio bih da Catalyst Moto omogućava i naručivanje preko online prodavnice pri čemu se stanje osvežava u realnom vremenu tako da sve što je dostupno online takođe je i fizički dostupno jer nam je transparentno poslovanje važna stavka.
Catalyst Moto raste. Iako postojimo tek od aprila ove godine, ponuda je svakim danom sve veća. Može se reći da pri svakoj narednoj poseti nećete zateći iste stvari. Ta dinamika je još jedan deo ove vizije. Imamo još planova, edukativni skupovi, radionice, grupne ture… O svemu tome ćemo blagovremeno obaveštavati.
Trenutno u radnji poseduješ uglavnom LS2 opremu, da li je možda u planu još neki brend?
Kao što sam pomenuo ranije, dosta sam vremena posvetio analizi kako tržišta i dostupnosti brendova u okolini tako i kvalitetu opreme i njenoj ceni. LS2 po meni pruža odličan balans između cene i kvaliteta pri čemu su kompromisi minimalni. U trenutku kada sam zamislio da ponudim ovaj brend u Beogradu je ponuda bila slabije zastupljena. Trenutno sam za sada najistrajniji po pitanju kaciga. LS2 ima čitav spektar tehnologija izrade kaciga i prosto uživam da odgovaram na pitanja kupaca koje su razlike između različitih modela, metode izrade i šta pružaju. Što se ostalih komada opreme tiče, pored LS2 u Catalyst Moto imamo i Modeku kao i Tucano Urbano, Kappa kofere i torbe i Interphone proizvode (nosače telefona i navigacija i komunikacije sa mesh tehnologijom). Međutim, kao što rekoh, Catalyst raste a samim tim i mogućnosti da se još neki brendovi uskoro nađu na štenderimai policama. Kažu ljudi sve što je brzo je i kuso, tako da laganim koracima krčim put ka što većoj prepoznatljivosti i cilju da u našem salonu bude uvek po nešto za svakoga.
Jer Catalyst Moto treba da postane i oaza svih motociklista gde je svaku uvek dobrodošao.
Ivan vas poziva da svratite u Catalyst Moto, čak iako ne planirate ništa da kupite, jednostavno da svratite i upoznate se. Radnja se nalazi na adresi Smederevski put 3g, 11309 Leštane. Možete posetiti i njegov veb sajt.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
