Zato pozivamo sve moto klubove da nam jave datume održavanja moto skupova, a mi ćemo sve datume uredno spakovati u jedan online kalendar koji ćemo objaviti kako na našem magazinu, tako i na forumu koji okuplja preko 40.000 članova.
Pomozite nam da zajedničkim snagama lepo dočekamo početak sezone moto skupova.
U mailu je potrebno navesti ime kluba i datum održavanja moto skupova. Takođe, ukoliko se naplaćuje ulaz, možete nam proslediti i tu informaciju, ali nije obavezno.
Photo by Oleg Magni
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja, ne ustručavajte se da nam prosledite pitanje na pomenutu e-mail adresu, a pitanja možete ostaviti i u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada smo se radovali novom trkačkom vikendu, nismo mogli ni da zamislimo da će nam staza Termas de Rio Hondo u Argentini pružiti toliko uzbuđenja i turbolencija tokom ovog trkačkog vikenda.
Prvo su nas zadesila kašnjenja i otkazivanja treninga zbog kvara ne jednog, već dva aviona koji su prevozili motocikle, bezbednosne automobile i druge stvari potrebne za održavanje trkačkog vikenda. Zatim smo u Subotu imali sve treninge i kvalifikacije, što je bilo naporno ne samo za vozače, već i za mehaničare koji su prethodnu noć vredno radili da sve pripreme za trkački vikend.
Zatim je na kvalifikacijama usledio istorijski trenutak za Apriliju i Aleš Espargara koji su osvojili pol poziciju. Takaaki Nakagami je ipak učestvovao na trkačkom vikendu. Prvobitno je stigla vest da je Nakagami pozitivan na COVID-19 virus, a pred početak treninga je objavljeno da je Nakagami ipak negativan (na COVID-19) i da će moći da nastupa na trkačkom vikendu.
Moto3 i trijumf Garsije
Garsija je odradio odličnu trku došavši do pobede, doduše uz pomoć toga što je njegov timski kolega Gevara morao da se zbog mehaničkog kvara povuče sa trke i to u trenutku dok je vodio. Garsija se u poslednjem krugu izborio sa Fođijom koji je trku završio na drugoj poziciji. Garsiji je put do pobede otvorio i incident između Minja i Masije, koji su pali nakon kontakta i trkačkog incidenta. Jednostavno je Minjo pokušao da obiđe Masiju koji nije želeo da popusti i došlo je do kontakta i pada oba vozača. Malo veći deo krivice ide na Minja koji je kao vozač koji je bio iza mora da bolje proceni situaciju.
Ovaj incident je u svoju korist iskoristio Sasaki koji je došao do treće pozicije i podijuma, konačno uspevši da prekine niz loše sreće koja ga je pratila u prethodne dve trke.
Rezultati Moto3 trke Foto/Source: Motogp.com
Još jedna pobeda za Vietija
Ćelestino Vieti je došao do još jedne pobede u Moto2 kategoriji. Ipak, do pobede nije došao lako pošto je tokom cele trke morao da se odupire odličnom Čantri. Čantra i Vieti su gotovo celu trku vozili jedan uz drugog. Ipak, na kraju je Vieti uspeo da dođe do pobede, dok je Čantra morao da se zadovolji drugom pozicijom, još jednim odličnim rezultatom.
Idemitsu ekipa je imala dva motocikla na podijumu, pošto je Ai Ogura uspeo da završi trku na trećoj poziciji. Ogura se tokom trke borio sa Kaneom i u bliskoj završnici je uspeo da se izbori za treću poziciju.
Rezultati Moto2 trke Foto/Source: Motogp.com
MotoGP spektakl
Početak trke (zapravo celu trku) obeležili su Horhe Martin i Aleš Espargaro. Martin je poveo trku, a odmah ga je na točak pratio Aleš Espargaro. Njih dvojica su brzo napravili malu prednost u odnosu na Pol Espargara i Aleks Rinsa. Pol Espargaro je sredinom trke pao, propustivši priliku da se nađe na podijumu.
Aleks Rins je uspeo da se izbori za treće mesto i imao je odličan ritam, ali nije uspevao da se dovoljno približi vodećim vozačima i da se umeša u borbu za pobedu. U završnici trke je Mir polako sustizao Rinsa, ali je na kraju morao da se zadovolji četvrtim mestom.
Pravo uzbuđenje čekalo nas je u završnici trke kada je verovali ili ne Aleš Espargaro na Apriliji uspevao da prestigne Martina na Ducatiju. Međutim, na kraju pravca Aleš je nekoliko puta otišao široko, a Martin je uspevao da zadrži prvo mesto. Tokom poslednjeg preticanja, Aleš je na kočenju blokirao Martina i na taj način je uspeo da ostane na prvoj poziciji. Kada se našao u vođstvu, Aleš Espargaro je u poslednja dva kruga nametnuo jak ritam koji Martin nije uspeo da isprati.
Tako je Aleš Espargaro došao do svoje prve pobede za sebe i Apriliju. Da stvar bude zanimljivija, trka na stazi Termas de Rio Hondo je bila 200. MotoGP trka za Aleš Espargara. Veliki jubilej koji će Aleš Espargaro pamtiti do kraja života. Osim što je pobedio na trci, Aleš Espargaro trenutno vodi i u generalnom poretku vozača, doduše sa samo 7 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranog Bred Bindera, dok treće mesto dele Bastianini i Rins.
Odličnu trku odvezao je i Maverik Vinjales koji je svoju Apriliu RS-GP doterao do 7. pozicije.
Rezultati MotoGP trke Foto/Source: Motogp.com
Posle ove trke MotoGP se seli na sever, u Teksas gde nas za manje od nedelju dana očekuje trka na stazi COTA.
Komentare povodom MotoGP trkačkog vikenda na stazi Termas de Rio Hondo možete ostaviti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
“Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.”
Upravo ovim citatom Lav Nikolajevič Tolstoj započinje svoje planetarno remek-delo. Roman “Ana Karenjina” svrstavaju u top 10 knjiga svih vremena, smatraju ga za najlepšu ljubavnu priču ikad napisanu, a isto tako kažu da je “Ana Karenjina” nakon Biblije delo koje je prevedeno na najveći broj svetskih jezika. Tolstoj pripoveda Aninu skandaloznu ljubavnu vezu s grofom Vronskim – vezu koja rezultira progonom Ane iz društva i konačnim samoubistvom.
Ana Arkadjevna Karenjina je prelepa žena u kasnim dvadesetim koja je udata za muškarca koji je dvadeset godina stariji od nje. Iako je dobar i odgovoran muž, nedostaje mu strast. Ana dolazi u Moskvu da bi pomogla svom bratu da spasi brak, tu upoznaje grofa Vronskog nakon čega se zaljubljuju. Nakon nekoliko meseci njegovog neumoljivog progona, ona postaje njegova ljubavnica i, na kraju, napušta svog muža. Iako želi preći granice društvenih ograničenja, ona za to nema snage. Na kraju, Ana se baca pod voz jer ne vidi izlaz iz svoje situacije.
Grof Aleksije Kirilovič Vronski je mladi zgodni oficir u dvadesetim koji dobija odlično obrazovanje i započinje karijeru koja je obećavala. Vronski nema nameru da se ženi i živi promiskuitetni život tipičnog oficira. U Moskvi prvi put sreće Anu i doživljava “ljubav na prvi pogled”. Njegovo saletanje ne prestaje sve dok Ana nije popustila i na kraju ostala u drugom stanju. Njih dvoje započinju zajednički život, ali ne mogu postati zakoniti par jer Anin muž ne želi da se razvede od nje. Nakon Aninog samoubistva, u naletu očaja besa i prezira, Vronski postaje ruina od nekada izuzetnog čoveka.
Ono što je široj javnosti (uglavnom) poznato je to da su Ana i Vronski likovi koji su zaista postojali. Kao inspiracija za lik Ane Karenjine Tolstoju je poslužila priča o stvarnoj ženi koja se zvala Ana Stepanovna Pirogova. Sa druge strane, Grof Vronski je u stvarnom životu zapravo bio pukovnik ruske vojske Nikolaj Nikolajevič Rajevski.
E sad… sledi deo priče koji je nažalost potpuno neopravdano zapostavljen i o kome se malo zna, a nalazi se van korica Tolstojevog romana.
Pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski potiče iz veoma ugledne porodice. Njegov deda je bio proslavljeni general (istog imena) Nikolaj Rajevski, heroj otadžbinskog rata 1812. protiv Napoleona. Ratnički podvig njegovog dede ovekovečio je takođe Lav Tolstoj u čuvenom romanu “Rat i mir”. Njegov otac je takođe bio poznati general oženjen lepom, uglednom i obrazovanom ženom koji je nažalost umro mlad, ostavivši iza sebe dva maloletna sina. Nakon studija oba brata su bili na službi u gardijskom husarskom puku.
Čin pukovnika Rajevski dobija sa trideset godina. Rajevski takođe učestvuje u ratnim operacijama u Taškentu (Uzbekistan) gde biva i ranjen. Prvi dolazak Rajevskog u Srbiju i Balkan je bio 1867. godine, kada ga za specijalnu misiju bira ni manje ni više nego ruski car Aleksandar Drugi lično. U Srbiji ga je prihvatio srpski ministar Blaznavac.
Devet godina kasnije pukovnik Rajevski ponovo dolazi u Srbiju, ovog puta kao dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu. Nikolaj sa sobom dovodi i popriličan broj dobrovoljaca, njih oko 5000. Došavši iz Odese u Beograd, odmah se javlja u štab generala Černjajeva na Deligradu. Prvu bitku na tlu Srbije Rajevski je vodio za selo Moravac, dok je najslavnija pobeda na moravskom frontu bila bitka na Šumatovcu. Uprkos tome što su svi žestoki napadi turske vojske bili odbijeni, gubici su bili ogromni na obe strane. Na moravskom ratištu je tih dana izginulo oko 9.000 srpskih (kao i bar 31 ruski oficir) i više od 15.000 turskih vojnika.
Turska vojska je započela odlučujuću bitku za Adrovac 20. avgusta (1. septembra po novom) koja je trajala od 8 sati ujutro do kasnih večernjih sati. Turci su celo pre podne sa teškom artiljerijom napadali srpske položaje sa ciljem da preuzmu adrovačke visove. U ranim popodnevnim časovima videvši da srpski položaju popuštaju, general Černjajev šalje pouzdanog i hrabrog Rajevskog da koliko toliko organizuje srpske redove dok ne stigne pojačanje. Rajevski je veoma spretno zaustavio dalje povlačenje, pomažući pri tome srpskim oficirima. Pošlo mu je za rukom da okupi jedinice, reorganizuje odbranu, pa i da pripremi protivnapad. Dok su dobošari i trubači davali znak za juriš, po njegovom naređenju, on je odabrao Šamanovićevu bateriju za svoje komandno mesto zato što je odatle imao dobar pregled, i zato što se nalazila i sasvim blizu neprijateljskog rasporeda. Odatle je komandovao napadom svojih jedinica. Nažalost, oko četiri sata po podne, Rajevskog pogađa neprijateljski kuršum u glavu i on pada mrtav bez izgovorene reči.
Na mestu pogibije pukovnika Nikolaja Rajevskog u Gornjem Adrovcu njegovi ratni drugovi su prvobitno podigli skroman kameni spomenik koji se i danas nalazi na istom mestu. U neposrednoj blizini kamenog spomenika, odnosno mesta gde je poginuo Rajevski podignuta je crkva Svete Trojice, u narodu poznata i kao Ruska crkva, Crkva Rajevskog, Šarena crkva ili Crkva ljubavi. Mesto za gradnju crkve je od seljaka otkupila srpska kraljica Natalija Obrenović, a arhitektonsko rešenje i novac za izgradnju je obezbedila grofica Marija, snaha pukovnika Nikolaja Rajevskog, žena njegovog mlađeg brata Mihaila. Crkva je građena po uzoru na onu u Rusiji u kojoj se ruski heroj krstio. Kako stoji na zidu hrama, crkva je podignuta i osveštana 2. septembra 1903. godine. Od kapije (puta) pa do crkve ističu se drvoredi svetog slovenskog drveta – lipe. Lipa je donesena iz sela Razumovske u Ukrajini, sa nekadašnjeg imanja grofa Rajevskih.
Crkva Rajevskog
Meštani Gornjeg Adrovca još uvek od zaborava čuvaju i sa kolena na koleno prenose priču, kako je čuvena britanska književnica Agata Kristi tridesetih godina prošlog veka posetila njihovo mesto. Poznata spisateljica kriminalističkih romana je vozom “Orijent ekspres” bila na proputovanju do Istanbula, kada je rešila da svrati u Gornji Adrovac da bi posetila mesto gde je poginuo pukovnik Rajevski, koji je inspirisao Tolstoja da stvori lik Vronskog. Upravo iz tog putovanja je nastao jedan od najpoznatijih detektivskih romana “Ubistvo u Orijent ekspresu”.
Crkva Rajevskog
Uporedo sa izgradnjom spomen-crkve građena je i memorijalna škola koje se nalazila u neposrednoj blizini. Nažalost, škola je vremenom toliko propala da su morali da je sruše zbog bezbednosti posetilaca. Nemojte me držati za reč, ali sam svojevremeno negde našao podatak da je to bila prva škola u Srbiji u kojoj se učio strani (ili ruski) jezik. Danas su na zemlji vidljivi samo obrisi temelja na kojima se nekada nalazila škola.
Crkva Rajevskog
Do crkve se lako stiže. Kako se prilazi ovom mestu put postaje sve lošiji ali se može prići bilo kojim motorom.
Boraveći na ovom mestu, na poprištu bitke u vreme srpsko-turkog rata, kao da sam mogao da osetim miris baruta. Kao da sam jasno mogao da vidim dve vojske koje besomučno jurišaju jedna na drugu, vojske od kojih je jedna znatno brojčano jača, dok je druga srčanija i željna slobode. Ovo mesto natkriveno krošnjama prelepih lipa definitivno spaja legendu i stvarnost iz 1876. u kome je bratstvo po oružju Srba i Rusa ovekovečeno ovim lepim hramom.
Italijani su recimo od potpuno izmišljenih likova napravili turističko čudo (ko je bio u Veroni zna o čemu pričam). Ceo grad je u znaku Šekspirovih junaka Romea i Julije. Čak postoji i Julijina kuća (Casa di Giulietta) sa balkonom na kojem su se njih dvoje zaklinjali na večnu ljubav… Naravno, ulazak u kuću će vam uredno naplatiti. A mi? Ne samo da ne promovišemo ovo mesto, već zubu vremena prepuštamo samu spomen-crkvu, a zaboravu istorijske i herojske događaje iz 1876.
Nakon pogibije pukovnika Rajevskog, njegovi saborci su telo preneli i privremeno ga sahranili nedaleko od bojnog polja – u porti manastira Svetog Romana. O tragičnoj pogibiji pukovnika Rajevskog i njegovoj junačkoj smrti na bojnom polju detaljno su izveštavale sve ruske i sve naše novine. Po predanju, pukovnikova molba je bila da ukoliko pogine u Srbiji želi da mu srce tu i ostane, a da mu se telo sahrani u Rusiji. Želja mu je kažu i ispunjena. Nakon samo nekoliko dana, posmrtni ostaci Rajevskog su iz manastira preneti u Sabornu crkvu u Beogradu. Na opelu u Beogradu, 5. septembra 1876. za dušu pukovnika Rajevskog pored mnoštva građana pomolili su se kralj Milan Obrenović i najveći dvorski i crkveni velikodostojnici. Nakon opela, uz velike vojne počasti njegova majka Ana Mihajlova preuzela je posmrtne ostatke i prenela ih u Rusiju. Legendarni pukovnik Nikolaj Nikolajevič Rajevski je sahranjen pored svojih slavnih predaka u porodičnoj grobnici u selu Razumovska, u Kijevskoj oblasti, u Ukrajini. Njegovo srce je ostalo večno da kuca za Srbiju u porti manastira Sveti Roman.
Pošto sam priču započeo sa citatom sa kojim je Tolstoj započeo pisanje “Ane Karenjine”, možda je red da i završim sa citatom sa kraja dela:
“I to ne sam, nego ceo eskadron vodi o svom trošku! A ko je objavio rat Turcima? Niko nije objavio rat, nego ljudi saosećaju sa patnjama bližnjih, i žele da im pomognu”.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MotoGP je poslednji put u Argentini na stazi Termas de Rio Hondo bio 2019. godine. Tada je Mark Markez pobedio, ali ove godine neće biti tu da brani pobedu sa poslednjeg nastupa na ovoj stazi. Mark Markez nije jedini vozač koji će propustiti trku u Argentini, jer će i Nakagami propustiti trku na tlu Južne Amerike.
Vratićemo se na Mark Markeza i Nakagamija, samo prvo da kažem par reči o samoj stazi. Posle 14 godina pauze, MotoGP se 2014. godine vratio u Argentinu na stazu Termas de Rio Hondo koja je bila sveže završena. Ta staza dužine 4,8 km sa 14 krivina (5 levih i 9 desnih) i pravcem od 1.078 km pružila nam je nekoliko nezaboravnih trka, poput nekoliko duela Markeza i Rosija, zatim čuveno rušenje Dovicioza od strane Janonea, a ne smemo zaboraviti ni čuveni start trke kada je Džek Miler startovao sa pol pozicije sa nekoliko startnih redova praznine jer je jedini bio hrabar da trku započne drugačijom strategijom od ostatka startne postave.
Petak bez treninga
Svašta smo do sada imali prilike da vidimo i taman kada se pomisli da ništa novo ne može da nas iznenadi, život ipak dokaže da može. Naime, sutra neće biti treninga u bilo kojoj od tri kategorije. Razlog za to je krajnje bizaran – čak dva od pet aviona koji prenose motocikle i opremu su se pokvarila.
Prvo se pokvario jedan avion koji je ostao u Mombaku (Kenija), a zatim se iz Argentine u Keniju vratio drugi avion kako bi pokupio stvari koje su bile u pomenutom prvom avionu. Međutim i taj drugi avion je doživeo tehničke probleme i zato će sve biti pomereno.
Zato će ceo MotoGP vikend imati nešto drugačiju satnicu i sve će se strpati u subotu i nedelju:
Subota:
13:45 – 14:25 Moto3 Free Practice Nr. 1 14:40 – 15:20 Moto2 Free Practice Nr. 1 15:35 – 16:20 MotoGP Free Practice Nr. 1
16:35 – 17:15 Moto3 Free Practice Nr. 2 17:30 – 18:10 Moto2 Free Practice Nr. 2 18:25 – 19:10 MotoGP Free Practice Nr. 2 19:35 – 19:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 20:00 – 20:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 20:30 – 20:45 Moto2 Qualifying Nr. 1 20:55 – 21:10 Moto2 Qualifying Nr. 2
21:25 – 21:55 MotoGP Free Practice Nr. 3 22:05 – 22:20 MotoGP Qualifying Nr. 1 22:30 – 22:45 MotoGP Qualifying Nr. 2
Nedelja:
15:00 – 15:10 Moto3 Warm Up 15:20 – 15:30 Moto2 Warm Up 15:40 – 16:00 MotoGP Warm Up
Nakagami pozitivan (na COVID-19), Mark Markez još uvek pauzira
Najnovija vest je da Takaaki Nakgami neće nastupati na trci u Argentini jer je pozitivan na COVID-19 virus.
Još jedan vozač Honde koji neće voziti u Argentini je Mark Markez. Pošto se problem sa diplopijom nije još rešio, Markez će morati da propusti ovu trku i da se nada da će biti spreman za povratak na njemu omiljenu stazu COTA u Teksasu. Markeza će menjati Bradl.
Foto: Honda Racing Corporation
Podsećanja radi, Mark Markez je tokom zagrevanja pred trku u Indoneziji doživeo težak pad i nije nastupao na trci, a kasnije je ustanoveljeno i da mu se vratio problem sa diplopijom. Više o tome možete pročitati ovde.
Dobar deo vozača nije vozio Argentinu – dakle očekujte zanimljivu trku
Banjaja, Bastianini, Bred Binder, Bezeki, Darijen Binder, Di Đanantonio i Fernandez do sada nisu vozili trku u Argentini na MotoGP motociklu. Mnogo novih vozača, koji su pri tome i brzi, što znači da bi ovo lako mogla biti zanimljiva i iznenađujuća trka, naročito ako i vremenske prilike reše da se poigraju. U prošlosti smo nekoliko puta imali promenljivo ili kišno vreme kako tokom kvalifikacija, tako i tokom trke.
Foto: Ducati
Subotu ostavite slobodnu da ceo dan uživate u MotoGP treninzima i kvalifikacijama, a u nedelju uživajte u trci.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Stunt vožnja spada u jednu posebnu disciplinu motociklizma u kojoj vozač ima gotovo savršenu kontrolu nad motociklom. Danas je stunt vožnja široko rasprostranjena i veoma je cenjena. Jedan od prvih profesionalnih stuntera bio je Kris Fajfer (Chris Pfeiffer) koji je 15. marta svojevoljno rešio da napusti ovaj svet u 51. godini života. Budući da je ostavio veliki trag u motociklizmu, posvećujemo mu narednih nekoliko redova.
Kris Fajfer je rođen 20. aprila 1970. godina u Nemačkoj. Fajfer je od malih nogu počeo da trenira moto kros i trial, a sa 15 godina je osvojio titulu juniorskog šampiona zapadne Nemačke.
U periodu dok je trenirao moto kros i trial, Fajfer je počeo da se “igra” i sa kontrolisanjem motocikla i tu su počeli prvi koraci ka stunt vožnji. Fajfer je nastavio uspešno da se takmiči u moto krosu i trialu sve do sredine devedesetih godina kada svoj fokus više usmerava ka stunt vožnji.
Foto: BMW Motorrad
Jedan od prvih Ginisovih rekorda koje je Fajfer postavio došao je 1997. godine kada je motociklom preskočio 33 čoveka. Dve godine kasnije je pokušao da sruši postojeći i postavi novi rekord, ali je zbog tehničkog problema doživeo pad i teške povrede od kojih se oporavljao neko vreme.
U tom periodu je započeo saradnju sa BMW-om. Ta saradnja je trajala sve do kraja Fajferove karijere i Fajfer je zaslužan što je proslavio BMW u svetu stunt vožnje. Svoju prvu titulu stunt prvaka sveta Fajfer osvaja 2003. godine, a 2004. godine je izveo poduhvat za koji se smatralo da je neizvodljiv. Naime, Fajfer je uspeo da vozi na zadnjem točku pod uglom od 115 stepeni, što znači da je prednji točak motocikla bio daleko iza zadnjeg točka.
Sa svojim uspesima Fajfer nastavlja i u 2004. godini kada je u svoju vitrinu uvrstio i trofej Evropskog stunt šampiona.
Tokom svoje karijere Fajfer je posetio preko 90 zemalja, a svoje poslednje stunt takmičenje odradio je 2010. godine. Čak i kada se povukao iz takmičenja, Fajfer je do 2015. godine nastavio da se bavi stunt vožnjom, a zatim se povukao da bi provodio više vremena sa porodicom.
BMW je 2010. godine u njegovu čast predstavio BMW F800R Chris Pfeiffer izdanje.
BMW F800R Chris Pfeiffer Foto: BMW Motorrad
Međutim, istina je da se Kris Fajfer dugo borio sa depresijom koja je u poslednje vreme postajala sve teža i teža. Fajferova porodica je izjavila da je poslednjih godina Kris imao tešku borbu protiv depresije. Tokom poslednjih meseci Fajfer nije više mogao da se nosi sa depresijom i 15. marta je porodica objavila da je Kris Fajfer izvršio samoubistvo okončavši svoj život u 51. godini života.
Foto: BMW Motorrad
Odlaskom Krisa Fajfera cela motocikistička zajednica ostala je bez jednog sjajnog stunt vozača i pionira stunt vožnje koji je samostalno uveo mnoge “trikove” koje su potom preuzeli i drugi stunt vozači. Zauvek će ostati zabeleženi mnogi nastupi, a mi vam za kraj ostavljamo da uživate u jednoj od bravurija Krisa Fajera:
Ukoliko želite da podelite bilo kakvo iskustvo ili utisak koji je Kris Fajfer ostavio na vas, možete posetiti temu na forumu posvećenu moto sportu.
Foto: BMW MotorradFoto: BMW Motorrad
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Suzuki godinama, čak i deceniju unazad nije imao pravi touring motocikl. Okej, postoji GSX-S 1000F, ali se on ne može deklarisati kao moderni putni motocikl, a uglavnom je sav teret padao na V-Strom 1000 i V-Strom 1050 koji nije potpuno putni motocikl. Tako su ljubitelji Suzukija ostali uskraćeni za čistokrvni putni motocikl. Srećom, u septembru prošle godine je Suzuki predstavio GSX-S 1000GT koji je privukao mnogo pažnje, kako zbog odličnog i snažnog agregata, tako i zbog lepog dizajna.
Zapravo, GSX-S 1000GT spada u kategoriju sport – touring motocikala. Suzuki je i sam uvideo da bi dobro došao jedan motocikl više okrenut ka touring segmentu. Budući da u kategoriji od 1.000 cm3 već imaju GSX-R 1000, GSX-S 1000 i V-Strom 1050, jedina karika u lancu koja nedostaje bio bi touring od 1.000 cm3.
Baš zahvaljujući tome što Suzuki već ima motocikla iz raznih segmenata, GSX-S 1000GT mnoge delove deli od drugih modela. Tako je agregat preuzet od GSX-S 1000 naked modela, a i druge komponente su direktno preuzete ili delimično izmenjene sa drugih modela.
Odličan agregat preuzet iz GSX-S 1000 modela
Suzuki je na nekoliko generacija unapređivao agregat iz GSX-S 1000 modela dok nije napravio agregat koji ima lep raspon snage tokom celog raspona obrtaja. Zato je bez značajnih mehaničkih promena agregat ugrađen i u GSX-S 1000GT. Znači, radi se o rednom četvorocilindričnom agregatu radne zapremine 999 cm3. Snaga koju agregat oslobađa iznosi 152 KS na 11.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 106 Nm na 9.250 O/Min.
Foto: Suzuki GB & Suzuki Motor Corporation 2022.
Promene stepena prenosa obavljaju se uz pomoć proklizavajućeg kvačila za čiju aktivaciju je potrebna manja sila pritiska na polugu kvačila kako bi se smanjio zamor vozača tokom vožnje. Zapravo, kvačilo se ne mora često koristiti jer GSX-S 1000GT poseduje kvik šifter koji funkcioniše pri promenama stepena prenosa naviše i naniže.
Kolege novinari iz Velike Britanije već su imali prilike da testiraju Suzuki GSX-S 1000GT i za agregat su imali samo reči hvale, osim činjenice da agregat ume da popije malo više goriva. Sa rezervoarom zapremine 19 litara uspevali su da pređu oko 240 km, što znači da je potrošnja u proseku iznosila čak i do 8 litara.
Ogibljenje i šasija takođe preuzeti sa GSX-S-a
Još jedna stvar koju dele GSX-S 1000 i GSX-S 1000GT su šasija i ogibljenje. Što znači da touring varijanta poseduje šasiju sa dvostrukim gredama i aluminijumsku zadnju viljušku, a celokupan motocikl oslanja se na identično KYB ogibljenje kao i ogoljeni GSX-S 1000. Napred se nalazi obrnuta, potpuno podesiva viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm, dok se pozadi nalazi potpuno podesivi zadnji amortizer, takođe marke KYB. Iako je ogibljenje identično, u Suzukiju tvrde da razlika ipak ima, što otvara opciju da se u unutrašnjosti ogibjenja nalaze drugačiji ulošci ili opruge. Uglavnom, prema prvim testovima, GSX-S 1000GT se odlično ponaša na putu.
Za kočenje napred su zadužene Bremo radijalno postavljene monoblok kočione čeljusti i dva diska prečnika 310 mm.
Foto: Suzuki GB & Suzuki Motor Corporation 2022.
Ono čime Suzuki GSX-S 1000GT može da se pohvali jeste manja masa u odnosu na konkurenciju. Masa motocikla spremnog za put (uključujući sve tečnosti) iznosi 226 kg, što je za čak 9 kg manje u odnosu na Kawasaki Ninja 1000 SX. Sedište je postavljeno na 810 mm od tla, a međuosovinsko rastojanje iznosi 1.460 mm.
Položaj sedenja je naravno podređen što udobnijoj i manje zamornoj poziciji. Upravljač je široko postavljen, nogostupi vozača i suvozača su pozicionirani tako da vozač sedi u uspravnom položaju, a vetrobran i prednji oklopi su prilično masivni kako bi vozača što više zaštitili od vetra.
Starija generacija elektronskog paketa
Ono u čemu GSX-S 1000GT zaostaje za konkurencijom jeste elektronski paket. Budući da Suzuki u GT nije ugradio 6-osnu IMU to znači da GSX-S 1000GT nema ABS koji funkcioniše kada je motocikl pod nagibom, a i kontrola proklizavanja je nešto starija.
Uglavnom, GSX-S 1000GT ima 3 režima vožnje (A,B,C), a poseduje i kontrolu proklizavanja (sa 5 režima i mogućnosti isključivanja), ABS koji funkcioniše samo pri pravolinijskom kočenju, tempomat kao i već pomenuti kvik šifter koji funkcioniše pri promeni stepena prenosa naviše i naniže.
Moguće je i povezivanje pametnog telefona sa instrument tablom koja je u boji i dijagonale je 6,5″. Instrument tabla nudi nekoliko različitih prikaza u zavisnosti od odabranog režima vožnje.
Foto: Suzuki GB & Suzuki Motor Corporation 2022.
Dovoljno konkurentan?
U principu, GSX-S 1000GT je manje – više GSX-S 1000, sa drugim oklopima, drugačijim pod ramom prilagođenim za veću težinu prilikom kačenja kofera i nešto siromašnijom elektronikom u odnosu na konkurenciju. Konkurenciju mu čine Kawasaki Ninja SX, Yamaha Tracer 9, nova Honda NT1100, itd.
Cena za Suzuki GSX-S 1000GT u Srbiji prema nekim nezvaničnim informacijama iznosi 13.200 EUR.
Za utiske i komentare povodom GSX-S 1000GT modela možete posetiti našu temu na forumu.
Foto: Suzuki GB & Suzuki Motor Corporation 2022.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Trackday.rs organizacija i ove godine nastavlja sa organizacijom Trackday vožnje na stazi u Srbiji. Ovo će biti 11. po redu sezona u kojoj će motociklisti imati mogućnost da voze na stazi na organizovan način. Kao i do sada, vožnje na stazi će se održati na stazi NAVAK.
Za razliku od prethodnih sezona, ove godine nas očekuje nešto manji broj termina, ali sasvim dovoljno za uživanje i vožnju na stazi. Sezona će tradicionalno započeti u aprilu, a završiće se u oktobru mesecu.
Prvi Trackday zakazan je za 17. april, a zatim slede termini 15. maja, 12. juna, 26. juna, 11. septembra i 2. oktobra.
Organizatori su najavili i moguće dodatne termine, ukoliko uslovi to budu dozvolili. Novina je da od ove godine nema intro grupe, već će se održavati samo celodnevni, prepodnevni i popodnevni termini. Budući da nas očekuje manji broj termina, a da je prijava već otvorena predlažemo da se unapred prijavite za neki od termina koji želite da vozite.
Kalendar Trackday termina i prijave za termine možete pogledati na sledećem linku:
S obzirom da su cene svih proizvoda i usluga u Srbiji porasle, NAVAK koji stazu izdaje Trackday.rs organizaciji je takođe podigao cenu iznajmljivanja staze, što se u krajnjoj meri odrazilo i na cene termina.
Kompletan cenovnik Trackday termina možete pogledati na sledećem linku:
Kao i do sada, moguća je pretplata na tri termina po nižoj ceni.
Jedna od novina ove godine je i mogućnost iznajmljivanja transpondera za merenje vremena. Cena za iznajmljivanje transpondera će iznositi 1.800 dinara (PDV je uključen u cenu).
Sa nestrpljenje očekujemo 17. april i prvi Trackday u ovoj sezoni.
Za komentare i utiske pred novu sezonu, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Manastir Sveti Prohor Pčinjski je jedan od najstarijih pravoslavnih srpskih manastira, koji je nedavno proslavio 950 godina postojanja. Na nekih 30 km južno od Vranja, nalazi se na samoj granici sa Republikom Severnom Makedonijom, u zaista fenomenalnom prirodnom okruženju – na šumovitim obroncima planine Kozjak i na levoj obali prelepe reke Pčinje.
Po predanju: početkom 10. veka, Roman Diogen, vizantijski vojskovođa tokom lova gonio je ranjenu srnu koja svoje utočište nađe u Prohoru. Tako u jednom trenutku naleti na starog isposnika od koga se prepade i počne bežati. Međutim, vidoviti starac ga pozva i reče mu da ide u Carigrad, gde će biti izabran za cara. Diogen zaista ubrzo postade car (Roman IV Diogen, 1068 – 1071.), ali zaboravi na proroka Prohora, zbog čega ga mu se ovaj javi u snu prekorivši ga. Car potraži pustinjaka u pećini isposnici ispred koje ga je i sreo, ali kako ga ne nađe, u blizini podiže hram i posveti ga Svetom Đorđu.
Manastir je bio je u okviru vizantijske države sve do Nemanjinih osvajanja područja oko Vranja između 1180. i 1190. godine. Tokom svoje burne i duge istorije, manastir je u više navrata rušen i spaljivan od strane Osmanlija i Arnanuta, naročito nakon Kosovske Bitke. Srpski kralj Milutin angažuje svoje najbolje dvorske (solunske) slikare Mihajla Astrapu i Eutihija i u 14. veku obnavlja manastir. Slede nova skrnavljenja od Turaka i Arnauta, dok u Prvom svetskom ratu manastir pustoše i Bugari.
Manastir Prohor Pčinjski je 1950. godine stavljen pod zaštitu države kao spomenik kulture, dok je 1979. godine proglašen kulturnim dobrom od izuzetnog značaja. Manastir je i kulturno-prosvetni centar, u kojem su bogoslovska škola, prepisivačko-iluminatorska radionica, a uči se i ikonopisački zanat. Manastir poseduje i velike, slobodno mogu da kažem monumentalne, lepo uređene konake koji gostima omogućuju višednevni boravak.
U maloj pokloničkoj kapeli u unutrašnjosti manastira, nalaze se i mošti Svetog Prohora iz kojih evo skoro ceo milenijum izvire čudotvorno miro, zbog kojeg vernici iz celog sveta posećuju ovo mesto. Po (meni poznatim) podacima, Sveti Prohor je trenutno jedini srpski svetitelj-mirotočac u Srbiji.
Manastir Sveti Prohor Pčinjski
Na nekih 2,5 km od manastira, na obroncima planine Kozjak nalazi se čuvena isposnica Svetog Prohora, mesto njegovog podvizavanja i smrti, kao i “otisci njegovih stopala u steni”. Do isposnice vodi poprilično strma pešačka staza kroz šumu kojom nisam išao. Takođe, od manastira pa do neposredne blizine isposnice vodi i planinski makadamski put kojeg zaista ne preporučujem motociklima koji ne pripadaju enduro kategoriji.
Na jednom mestu pre nego što put nastavi uzbrdo dalje u planinu, postoji malo proširenje – zaravan, na kojem se jasno vidi tabla koja vas upućuje prema isposnici. Odatle nizbrdo treba nastaviti peške.
Spustih se do isposnice… a onda je usledilo i razočaranje. Drvena kućica koja se nalazi ispred isposnice je bila zaključana! Stvarno nisam mogao da verujem. Eto, videh mesto gde se nalazi pećina, bacih pogled na šumoviti planinski krajolik, i džombavim makadamom se spustih nazad do manastira. Tu zatim uđoh u priču sa ljudima iz manastira. Skrenuh im pažnju kako zaista nije u redu da nigde ništa ne piše vezano za zaključavanje ili neko “radno vreme” isposnice. Sve je obeleženo, postoje putokazi (svaka čast), ali nigde ni pomena da se pećina usred radnog dana zaključava. Takođe im rekoh da nisam ja problem ili neko ko će se terenskim vozilom izverati do vrha i razočaran vratiti nazad. Problem su ljudi, neretko stari i sa decom koji će zapucati par kilometara pešice uzbrdo kroz šumu, i onda bukvalno poljubiti zaključana vrata. To već nije u redu…
Šta je tu je… ovo napisah čisto da skrenem pažnju onima koji reše da odu do isposnice Sv. Prohora, da se prvo informišu u manastiru da li je pećina otključana ili ne.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Moto3 šampionat predstavlja rasadnik mladih talenata i važi za konkurentan šampionat. Pored Honde i KTM-a kao dva najjača proizvođača, u šampionatu se takmiče i proizvođači poput Husqvarne i GAS-GAS-a koji su u vlasništvu KTM-a. Ove godine je učešće u Moto3 šampionatu uzela i CFMOTO ekipa koja na ovaj način želi da ispromoviše svoj brend i da pritom prikupi što više iskustva sa staze. Juče je CFMOTO Moto3 ekipa uzela svoj prvi podijum, a tokom trkačkog vikenda zabeležili su i prvu pol poziciju. Zato ćemo danas malo detaljnije analizirati šta CFMOTO zapravo želi da postigne u Moto3 šampionatu i šta mu je plan.
Kada neki proizvođač reši da uđe u neki šampionat, to uglavnom uradi tako što se poveže sa nekom privatnom ekipom koja ima dugogodišnje iskustvo u toj kategoriji i šampionatu. Tako smo videli da je Aprilia nastupala preko Gresini ekipe u MotoGP šampionatu. CFMOTO je svoje učešće uzeo preko iskusne PrustelGP ekipe koja ima prilično iskustva u Moto3 šampionatu.
CFMOTO je udružio snage sa PrustelGP ekipom kako bi ubrzao proces prilagođavanja šampionatu.
Par reči o CFMOTO fabrici
CFMOTO dugi niz godina usko sarađuje sa KTM-om jer se u prostorijama CFMOTO fabrike sastavljaju neki od agregata koje koristi KTM. Ta saradnja je dovela do toga da CFMOTO motocikli koriste agregate identične KTM-ovim.
Zato se za prvu godinu nastupa u Moto3 šampionata CFMOTO odlučio da koristi KTM motocikl kako bi prikupio bitne informacije za budući razvoj sopstvenog motocikla. Osim toga, prikupljanje informacija je bitno i za razvoj motocikala koji se koriste i na ulici. To je još jedan od razloga zbog kojih je CFMOTO ušao u Moto3 šampionat.
Dakle, CFMOTO PrustelGP ekipa za sada koristi KTM trkački motocikl, sa daljom namerom da razviju svoj sopstveni trkački motocikl prema Moto3 pravilniku koji dozvoljava upotrebu jednocilindričnih agregata radne zapremine do 250 cm³. Agregati su pored radne zapremine ograničeni i na maksimalan broj obrtaja koji iznosi 13.500 O/Min. Iako podatak o snazi koju Moto3 motocikli isporučuju nije javno dostupan, šuška se da ovi maleni motocikli od 152 kg isporučuju oko 55 KS i sposobni su da razviju brzine od oko 240 km/h.
Prva pol pozicija i podijum za CFMOTO u Moto3 šampionatu
Proteklog vikenda je vožena druga trka Moto3 šampionata na stazi Mandalika u Indoneziji. Ta trka će ostati zapisana u istoriji CFMOTO kompanije jer su u jednom vikendu osvojili prvu pol poziciju i prvi podijum.
U subotu na kišnim kvalifikacijama Karlos Tataj je odvezao najbrži krug i nagrađen je svojom prvom pol pozicijom u karijeri, a ujednom i prvom pol pozicijom za CFMOTO.
Na samoj trci Tataj nije imao puno sreće. Iako je startovao sa pol pozicije, Tataj se našao u velikim problemima jer je dobio da odradi kaznu dugog kruga. Nakon odrađene kazne, Tataj se našao na 14. poziciji. Od tog momenta dao je sve od sebe i iz kruga u krug je preticao rivale da bi se u poslednjem krugu našao nadomak podijuma. Tataj je pokazao veliku hrabrost i u poslednjim krivinama je uspeo da prestigne vozača za treće mesto i tako dođe do prvog podijuma za sebe i CFMOTO.
Rezultat Tataja nije došao slučajno. Reč je o talentovano vozaču koji je između ostalo i šampion Red Bull Rookies kupa. U 2019. godini je paralelno vozio Red Bull Rookies kup (u kojem je postao šampion) i Španski CIV Moto3 šampionat u kom je na kraju sezone završio na drugom mestu u šampionatu.
Karlos Tataj nakon iscrpljujuće trke i prvog podijuma Foto: CFMOTO Racing PruestelGP
Trka u Indoneziji je bila zahtevna kako za vozače tako i za motocikle jer su temperatura i vlažnost vazduha bili izuzetno visoki. Dokaz za to leži u tome i što su organizatori trka kasnije skratili Moto2 i MotoGP trke, tako da su celu trku odvezli samo momci i devojke iz Moto3 šampionata.
Ne možemo, a da se ne osvrnemo i na trkački vikend iz Katara. Tada je Tataj takođe imao potencijal da dođe do podijuma, ali je u prvoj krivini ne svojom krivicom izguran sa staze i tako je stavljena tačka na pohod ka prvom podijumu, ali se već tada videlo da CFMOTO ima potencijal za podijume.
Foto: CFMOTO Racing PruestelGP
Biće zanimljivo pratiti dalji napredak CFMOTO ekipe kao i buduće planove oko razvoja sopstvenog Moto3 motocikla. Ranije smo imali prilike da testiramo CFMOTO SR300 sportski motocikl koji se odlično pokazao na našem testu (taj test možete pročitati ovde), a sprema se i veći SR-C21 projekat sportskog motocikla koji će takođe možda biti upotrebljen u nekom šampionatu. Tako da CFMOTO verovatno planira takmičenja i u drugim šampionatima, a Moto3 služi kao podloga za prikupljanje iskustva.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Mark Markez nema sreće. Taman je sezonu započeo skoro potpuno oporavljen, a za vikend ga je tokom trke na stazi Mandalika ponovo zadesio težak pad i novi problemi sa zdravljem. Mark Markez je tokom trkačkog vikenda u Indoneziji doživeo čak 4 pada, a najteži pad bio je tokom jutarnjeg treninga zagrevanja.
Teški uslovi na stazi Mandalika i slabo prianjanje na stazi uzrokovali su mnogo padova. Mark Markez je bio onaj stari, u smislu da nije ni sekunde popuštao, već je neprestano forsirao za što bolja vremena. Samo tokom prvih kvalifikacija je doživeo 2 pada u razmaku od svega 5 minuta. Nakon prvog pada je otrčao po rezervni motocikl, a onda je ponovo izgubio kontrolu nad motociklom.
Motocikle Honde, ali i drugih ekipa je tokom celog vikenda pratilo proklizavanje zadnjeg točka prilikom puštanja gasa na ulazima u krivine. Tokom treninga se Markez nekoliko puta spašavao od pada.
Međutim, u Nedelju nije uspeo da se izvuče i spasi jednog od najvećih padova koje smo imali prilike da vidimo u novijoj istoriji MotoGP šampionata. Markezu je proklizao zadnji točak katapultiravši ga uvis. Taj pad je više podsećao na padove surovih dvotaktnih motocikala u nekadašnjoj 500 GP kategoriji.
Nakon pada Mark Makrez je doživeo jak udarac u glavu. Iako nije gubio svest, Markez je hodao kao bokseri posle nokdauna. Posle prvih pregleda kod lekara na stazi, Markez je upućen u obližnju bolnicu u kojom mu srećom nisu dijagnostikovane teže povrede. Utvrđeno je da ima potres mozga i nije mu dozvoljeno da nastupa na trci.
Prilikom povratka u Španiju Markez se požalio na probleme sa vidom. Podsećanja radi, Markez je krajem prošle sezone doživeo pad na trening prilikom kojeg je zadobio udarac u glavu i diplopiju, to jest takozvano dupliranje vida. Oporavak je trajao dugo.
Sada se dogodila slična stvar, sa tim da posledice nadamo se da nisu toliko ozbiljne kao prilikom prethodnog pada. Odnosno, Markez ima smetnje u vidu, ali nije toliko jako izraženo kao prethodnog puta.
Mark Markez ponovo povređen Foto: Honda Racing Corporation
Doktor Sančez Dalmau, oftamolog koji je i ranije sanirao Markezovu povredu oka nakon pregleda je izjavio:
“Neuro-oftamološka evaluacija koja je izvršena na Mark Markezu u Ponedeljak, a nakon povrede glave zadobijene u Indoneziji, pokazala je novu epizodu diplopije koju je izazvala paraliza četvrtog desnog nerva, ali manjeg obima nego što je to bio slučaj u novembru 2021. godie. Nakon pregleda inicijalno je odlučeno da se primeni konzervativni tretman sa periodičnim medicinskim testovima. Mark Markez će naredne nedelje će biti podvrgnut novom pregledu kako bi se evaluirala povreda i procenio period oporavka i povratak takmičenjima.”
Dakle, za sada se još ne zna da li će Mark Markez nastupati na sledećoj trci koja se vozi na stazi Termas de Rio Hondo u Argentini 3. aprila.
Prava je šteta što Markez nema sreće sa povredama i što ne može da sastavi nekoliko trka bez povreda. Nadamo se da je ovo poslednja povreda u nizu i da će Markez nastupati na predstojećoj trci.
Za komentare o novoj povredi Mark Markeza možete posetiti temu na forumu posvećenu vestima iz moto sporta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Eto, videh mesto gde se nalazi pećina, bacih pogled na šumoviti planinski krajolik, i džombavim makadamom se spustih nazad do manastira. Tu zatim uđoh u priču sa ljudima iz manastira. Skrenuh im pažnju kako zaista nije u redu da nigde ništa ne piše vezano za zaključavanje ili neko “radno vreme” isposnice. Sve je obeleženo, postoje putokazi (svaka čast), ali nigde ni pomena da se pećina usred radnog dana zaključava. Takođe im rekoh da nisam ja problem ili neko ko će se terenskim vozilom izverati do vrha i razočaran vratiti nazad. Problem su ljudi, neretko stari i sa decom koji će zapucati par kilometara pešice uzbrdo kroz šumu, i onda bukvalno poljubiti zaključana vrata. To već nije u redu…
