CFMOTO CL-X 700 izazvao je u poslednje vreme dosta pažnje. Pre par dana smo od uvoznika CFMOTO motocikala, firme Guevara, dobili smo informaciju da je CL-X 700 stigao u salon. Tada smo se dogovorili da nam CL-X 700 uskoro ustupe na test, da bismo mogli i uživo da sagledamo o kakvom se motociklu tu radi.
Pre nego što preuzmemo CL-X 700 na test, predstavićemo vam neke uopštene informacije o ovom motociklu.
Za one koji nisu redovno pratili novitete, CFMOTO je vredno radio na novoj platformi motocikala za ovu sezonu. Jedan od tih motocikala koji je došao na naše tržište je i serija CL-X 700 modela. Taj motocikl pokreće dvocilindrični redni, tečnošću hlađen agregat radne zapremine 693 cm3. Ista konfiguracija agregata pokreće i modele MT650, kao i GT650, sa tim što agregat modela CL-X 700 isporučuje veću snagu.
Snaga iznosi respektabilnih 74 KS pri 8.500 O/min zahvaljujući kojoj je CL-X 700 jedan od jačih motocikala u kateogriji naked motocikala sa rednim dvocilindričnim agregatom. Ono što nam još upada u oči je i podesivo KYB ogibljenje napred i pozadi.
Uz sve to, CFMOTO je u saradnji sa čuvenim KISKA dizajnerskim centrom (koji radi dizajn KTM motocikala) napravio moderan izgled, ovog urbanog naked motocikla. LED svetlosna grupa i razni dodaci čine CL-X 700 izuzetno primamljivim.
Prvi CFMOTO CL-X 700 stigao u Srbiju
Zato je BJBikers redakcija odlučila da testira CLX 700, kako bismo utvrdili da li je zaista na nivou ostalih konkurentih motocikala iz kategorije rednih dvocilindraša. Osim dobrih performansi na papiru, CL-X 700 ima i primamljivu cenu. Prema informacijama koje smo dobili od uvoznika, cena bi trebalo da iznosi oko 6.500 eura.
Čim vremenske prilike dozvole, započećemo test i o tome ćete biti obavešteni preko naših društvenih mreža. Naravno čim se test završi, očekujte i sveiscrpni izveštaj.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kako je to otići motociklom na neki moto skup, ali u neku drugu zemlju. To zapažanje preneće nam naš član foruma “doktor” koji se 2014. godine sa svojim drugom uputio na produženi vikend na moto skup u Grčkoj. Putopis “Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece” odvešće vas preko lepih puteva, do plaža i moto skupa i nazad. Uživajte.
Sve ove godine vožnje motora, povremeno čujem o tamo nekom velikom skupu u Grčkoj koji se svake godine organizuje na različitom mestu. Od informacija uglavnom ništa, i na netu gotovo zanemarljivo. Ove godine, nekako se termin održavanja skupa, a to je uvek na pravoslavne Duhove koji su klizni praznik, poklopi sa terminom koji mi odgovara za neku produženu vikend voznju. Uz to i mesto održavanja garantuje dobru vožnju do tamo i nazad. Kroz Albaniju do dole, a preko Grčkih planina i Makedonije nazad.
Ekipa se sastoji od nas dvojice, Glodjo sa Varaderom i ja sa Stromom, inače smo dosta kilometara napravili zajedno.
Krenuli smo u sredu 4. juna sa idejom da idemo preko Crne Gore, da uđemo u Albaniju sa severne strane Skadarskog jezera i da se spustimo južno dokle stignemo. Prošli smo kroz Skadar, Drač, Fier i nasli smeštaj u Vlori (Valoni). Nismo puno slikali i vrlo malo smo se zadržavali, ali opšti utisak je iznad očekivanja. Pošto mi je ovo prvi put u Albaniji, moram da priznam da sam imao malo skromnija očekivanja. Glodjo je bio pre 7-8 godina i kaže da se od tada dosta toga promenilo. Infrastruktura se razvija ubrzano, ali još uvek nedovoljno, što se ne bi moglo reći za turistička mesta.
Prvi veći grad kroz koji smo prošli je Skadar. Ono što mi se posebno dopalo je puno zelenila i prilično veliki broj ljudi na biciklama. Ne onim starim, raspalim, vec pravim city-bikeovima. Drač je solidno veliki primorski grad i luka koji leži u zalivu čijom čitavom dužinom od nekih 10 – 11 km je red novih hotela modernog izgleda. Prvobitno sam mislio da ćemo noćiti u nekom od tih hotela, ali kako smo imali još vremena na raspolaganju, spustili smo se do Vlore. Grad po malo podseća na Drač, jer isto tako leži u zalivu. Kako smo stigli predveče, reke turista su se kretale šetalistem uz more. Mi smo se lagano vozili uz more i negde pri kraju zaliva smo našli odličan smeštaj po veoma prihvatljivoj ceni, noćenje sa doručkom za nas dvojicu 25€. U pitanju je mali porodični hotel sa veoma ljubaznim osobljem i dvorištem gde smo parkirali motore.
Kako je put do Vlore uglavnom vodio kroz ravnije krajeve i to delom glavnog puta koji se zadnjih godina pretvara u autoput, najzanimljiviji deo puta kroz Albaniju tek počinje.
Od Vlore polako počinje uspon u planine koje po lepoti uopste ne zaostaju za Alpskim prevojima. Ubrzo put prelazi na stranu prema moru i vrlo često je pogled veličanstven. Plaže pored kojih prolazimo su takođe nešto što bih voleo u buducnosti da posetim. Odmah mi se po glavi zavrtela misao da bi prvom prilikom dosao na neki produženi vikend sa zenom… motorom.
Čini mi se da je južni deo Albanije, počevši od Vlore, većinski hrišćanski, i katolički i pravoslavan. Put nas provodi kroz mala živopisna sela na obroncima planina i vrlo često prolazimo pored raznih crkava.
Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece
Od Sarandea biramo put pored Butrinta, veoma uzak, ali barem ide kroz lepe predele. U jednom delu, pruža se odličan pogled, a već sledeći trenutak dolazimo do makadama i to konkretnog. Sva sreća pa ga nije bilo previše, tek par kilometara. Sa makadama se uključujemo na najmoderniju magistralu i eto nas na Grčkoj granici.
Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece
U kamp gde se organizuje Panhellenic stižemo prilčno brzo.
Skup se održava u kampu “Drepanos”, koji se naazi na malom poluostrvu oblika prsta i na 3 km je od Igumenice. Sam prostor je odličan i teško da može biti bolji. Kamp je opremljen svime što treba, uz to ima dosta hladovine, plažu na kojoj je postavljena bina i dovoljno prostora da se smesti gomila šatora.
Zvanično, skup traje od srede do ponedeljka, 4- 9.juna. U Grčkoj je tada državni praznik pa se računa i na slobodne dane. Naša prvobitna ideja je bila da stignemo u četvrtak veče, kako bi na skupu bili u petak i subotu pa u nedelju kući. Međutim, mi smo stigli prilično rano vec u četvrtak oko podneva. Kamp se tek lagano postavljao i još uvek nije bilo previše posetilaca.
Ulaz na skup je koštao u četvrtak 50€ (u petak 45€, subotu 40€, nedelju 30€) i za to se dobija majca, nalepnica i značka. Kontrola na ulazu je prilična, imate narukvicu, nalepnicu na motoru i jedan kupon sa bar kodom sa kojim podizete suvenire i koji se povremeno kontroliše na ulazu. Prema rečima jednog bikera koji je bio prethodnih godina, cene ulaza su bile oko 10€, pa ostaje nejasno zašto je ove godine cena ulaza tako visoka. Već u petak uveče veliki broj šatora je bio podignut u sumarku ispred ulaska u kamp, verovatno odbijajući da plate tako visoku cenu ulaza.
Ostale cene u kampu su bile prilicno popularne: pivo 0,33 u konzervi 1,5€, jedan stapic suvlakija 1,5€, u restoranu u kampu su pripremani obroci za rucak, citav rucak 6-7€…
Ispred kampa zatičemo motor naših tablica, i kasnije upoznajemo tipa u kampu, vranjanac Goran Manasija.
Malo smo se promuvali i do grada. Čitav red kafića i restorana. Pitao sam se gde su svi ti ljudi kada Igumenica nije baš turističko mesto, već luka.
Pored kampa je dugačka plaža i u blizini je odličan beach-bar.
Uveče po neko pivo i svirka.
Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece
Nastavak putopisa “Panhellenic 2014. Igoumenitsa, Greece” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Odbrojavanju je došao kraj. Sa zadovoljstvom najavljujem prvu ovogodišnju MotoGP trku na stazi Losail u Kataru. Bez obzira na probleme sa pandemijom, sezona počinje na vreme i ako se bude išlo prema planu, imaćemo manje – više normalnu sezonu.Nakon testova koji su voženi, možemo da naslutimo da će i ova sezona biti uzbudljiva.
O samoj stazi Losail mislim da nema potrebe da puno govorimo jer smo već toliko pisali o njoj. Ipak da kažemo par reči. Staza se nalazi u Kataru, okružena pustinjom, što ume da predstavlja problem jer vetar ume da na stazu nanese pesak. To ipak ne predstavlja toliki problem jer se staza raščisti za par treninga.
Staza je dužine 5,4 km i sa svojih 16 krivina (6 levih i 10 desnih) predstavlja zanimljivu i brzu stazu. Pravac dužine čak 1.068 metara dozvoljava postizanje maksimalnih brzina. Valja spomenuti da je Zarko tokom testa postavio novi rekord po pitanju maksimalne brzine koji je iznosio 357,6 km/h.
Ko će pobediti?
Odgovor na ovo pitanje vredi bukvalno milion dolara. Jer ko bi sa sigurnošću na kladionici mogao pogoditi pobednika? Gotovo niko. Najmanje deset vozača ima šansu da se bori za pobedu.
U Ducati taboru, izdvojio bih Milera i Zarka kao potencijalne favorite. Oba vozača bila su brza tokom testa, a Miler je imao odlična vremena tokom simulacije trke. Što se Zarka tiče, njemu staza Losail dobro leži, što pokazuje i podatak da svoj GP21 mnogo brže vozi kroz krivine u odnosu na ostale Ducati vozače.
Džek Miler ima šanse da dođe do prve pobede na Ducatiju Foto: Ducati
Tri Yamahe
Ako pogledamo Yamahine vozače, prema vremenima sa testa, reklo bi se da upravo Yamaha ima najveće šanse za pobedu. Odnosno, Vinjales, Morbideli i Kvartararo, dok Rosi malo zaostaje, bar gledajući prema vremenima sa testova.
Vinjales je imao fantastično brze krugove tokom testa. Međutim, znamo da u slučaju Yamahe to ne mora ništa da znači. Prošle sezone su Yamahe takođe ubijale na treninzima, a na trkama su često znale da upadnu u probleme. U korist Yamahi ide i to što Losail odgovara karakteristikama Yamahe M1.
MotoGP Losail Foto: Yamaha Racing
Suzuki je uvek tu
Iako Suzuki nije bio najbrži na testu, njih nikad ne treba isključiti iz opcija za pobedu. Rins i Mir su radili na podešavanjima i testiranju novih delova i nisu se preterano trudili oko najbržih krugova tokom testiranja. Svi znamo da je sam dan trke uža specijalnost aktuelnih Suzukijevih vozača.
MotoGP Losail Foto: Suzuki Racing
Engima – Pol Espargaro
Jedan od vozača koji bi možda mogao da nas iznenadi je Pol Espargaro. Sa obzirom da ima samo par dana iskustva sa Hondom RC213V i da je bio propisno brz na testu, ne treba ga otpisati za dobar rezultat na trci. Ne treba baš očekivati da će pobediti, ali bi možda mogao da završi među 5 najbržih vozača.
Pol Espargaro bi mogao da iznenadi na prvoj trci za Hondu Foto: Honda Racing Corporation
Bez Mark Markeza na Losailu
Iako je postojala šansa se Mark Markez pojavi i vozi makar na drugoj trci na Losailu, to se ipak neće dogoditi. Honda je izdala zvanično saopštenje da će Mark Markez propustiti prve dve trke u Kataru. Tako da ćemo Mark Markeza možda gledati tek na stazi u Portimau.
To je to, dame i gospodo. Možemo konačno da kažemo da je sezona zvanično otvorena. Uživajte u ovoj sezoni i navijanju za vaše omiljenje vozače!
Raspored i satnica trkačkog vikenda:
Petak:
11:50 – 12:30 Moto3 Free Practice Nr. 1 12:45 – 13:25 Moto2 Free Practice Nr. 1 13:40 – 14:25 MotoGP Free Practice Nr. 1 16:10 – 16:50 Moto3 Free Practice Nr. 2 17:05 – 17:45 Moto2 Free Practice Nr. 2 18:00 – 18:45 MotoGP Free Practice Nr. 2
Subota:
11:25 – 12:05 Moto3 Free Practice Nr. 3 12:20 – 13:00 Moto2 Free Practice Nr. 3 13:15 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 3 15:30 – 15:45 Moto3 Qualifying Nr. 1 15:55 – 16:10 Moto3 Qualifying Nr. 2 16:25 – 16:40 Moto2 Qualifying Nr. 1 16:50 – 17:05 Moto2 Qualifying Nr. 2 17:20 – 17:50 MotoGP Free Practice Nr. 4 18:00 – 18:15 MotoGP Qualifying Nr. 1 18:25 – 18:40 MotoGP Qualifying Nr. 2
Nedelja:
13:40 – 14:00 Moto3 Warm Up 14:10 – 14:30 Moto2 Warm Up 14:40 – 15:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Iako je početak WSBK sezone pomeren, to ne znači da timovi miruju. Čak naprotiv, većina ekipa odrađuje privatne testove na stazama širom Evrope. Fabrička Ducati i Barni Ducati ekipa, kao i Yamaha odradili su testove na Mizanu. Honda je testirala na Herezu, a pored Hondinih vozača na Herezu se našao i Aleks Louz na Kawasakiju. Hajde da vidimo šta se dešava u pojedinim ekipama u sklopu priprema za predstojeću sezonu.
U normalnim okolnostima, do sad bi prva WSBK trka davno bila iza nas jer je sezona uvek započinjala trkom u Australiji krajem februara. Situacija sa pandemijom promenila je sve iz korena, pa će ova sezona započeti nešto kasnije. Početak prvog trkačkog vikenda zakazan je tek za 21. maj. Staza Aragon ugostiće tada WSBK vozače i timove za otvaranje sezone.
Zatim će se sezona nastaviti 11. juna na Mizanu. Nakon trke na Mizanu opet sledi veća pauza, do 2. jula i trke na Doningtonu. Međutim, ne bi trebalo ići dalje sa kalendarom i prognozama jer nas je ova i dalje aktuelna pandemija naučila da su promene u kalendaru skoro svakodnevnica.
Muka za timove
Dugačka pauza je i dobra i loša za timove. Dobra je iz razloga što imaju više vremena da se pripreme za početak sezone. Sa druge strane, dugačka pauza je loša jer su vozači dugo van “akcije” i trkanja. Pauza komplikuje i situaciju sa raspoloživim danima za test, tako da timovi moraju pažljivo da biraju kada će i koliko dana da testiraju sa zvaničnim vozačima.
Nekoliko ekipa testiralo je upravo prošle nedelje.
Honda na Herezu
Tokom prošlog testa na Herezu vladali su kišni i hladni uslovi, te ekipe baš nisu mogle puno da testiraju. Zato je Honda rešila da ponovi test na Herezu.
Alvaro Bautista odradio je oba dana testa testirajući osnovna podešavanja za CBR 1000RR-R Fireblade SP. Osim osnovnih podešavanja radilo se i na elektronici i kočenju.
Alvaro Bautista Foto: Honda Racing Corporation
Leon Haslam je u subotu testirao samo pola dana, kako bi sačuvao sate testa za neku drugu priliku. Tokom jedan i po dana testa, Haslam je prošao kroz sve stavke koje je Honda tražila od njega i uspeli su da nađu konstantan ritam u simulaciji trke. Zato deluje da Haslam odlazi zadovoljan sa testa.
WSBK Test na Herezu za Hondu – Foto: Honda Racing Corporation
Aleks Louz i Kawasaki ponovo na stazi
Aleks Louz je tokom februara doživeo manji incident na treningu i zaradio je tada prelom ključne kosti. Nakon mesec dana oporavka, Kawasaki i Louz rešili su da odrade test na Herezu da vide da li je Louz oporavljen, kao i da testiraju neke komponente pred predstojeću sezonu.
Zajedno sa Hondom, 19. i 20. marta, Louz i Kawasaki testirali su novi ZX10RR. Louz je izvezao 120 krugova tokom testa. Budući da je ZX10RR potpuno nov za 2021. godinu, testirane su šasija, agregat i aerodinamički paket prikupljajući bitne informacije za inženjere iz Kawasakija.
Aleks Louz Foto: Kawasaki
Barni Racing vredno radio tokom testa
Za razliku od Honde i Kawasakija koji su testirali na Herezu, Barni Ducati ekipa rešila je da test obavi na domaćem terenu. Tako su Tito Rabat, ali i Piro testirali na Mizanu. Rabat je već prvog dana izvozao čak 103 krugova, uglavnom se fokusirajući na podešavanje motocikla za trku. To znači da deluje da je sve vreme vozio na gumama za trku.
Drugog dana Rabat je odradio 120 krugova. Rabat je tokom tog dana osetio određene vibracije prilkom prolaska kroz krivine. Te vibracije sprečavale su ga da forsira, pa se ekipa fokusirala na pronalaženju rešenja za ovaj problem. Tokom drugog dana Rabat nije vozio na kvalifikacionim gumama.
Tito Rabat Foto: Barni Ducati
Fabrička Ducati ekipa potpuno iskoristila test
Rinaldi, Reding i kompletna fabrička ekipa potpuno su iskoristili test za pronalaženje par unapređenja na polju šasije i podešavanja motocikla.
Reding je izvezao 173 kruga tokom oba dana testa, dok je Ruben Rinaldi odvezao 159 krugova.
Skot Reding Foto: Ducati
Obe Yamaha ekipe odlične
Na Mizanu su pored Ducati ekipa učešće na testu uzele fabrička Yamaha, kao i GRT Yamaha ekipa.
Toprak Razgatlioglu bio je veoma brz i na 3 od 4 sesije postavio je najbrže vreme. Toprak je doduše imao i jedan pad, ali srećom bez posledica po njega.
Toprak Razgatlioglu Foto: Yamaha Racing
Andrea Lokateli se privikava na Yamahu R1. Tokom testa radio je na podešavanju motocikla i simulaciji trke. Prilikom simulacije imao je konstantna vremena. Jedini problem tokom testa bilo je to što nije uspeo da izvuče maksimum iz kvalifikacione gume.
Andrea Lokateli Foto: Yamaha Racing
Garet Gerof U GRT Yamaha ekipi prvo se navikavao na Mizano, pošto još nije vozio na ovoj stazi. Osim privikavanja na stazu, Gerlof je testirao i novi Yamahin aerodinamički paket.
Garet Gerlof Foto: Yamaha Racing
Kota Nozane je novi vozač GRT Yamahe i na test na Mizanu došao je svež nakon MotoGP testa u Kataru. Tokom testa Nozane je imao pad prilikom kojeg je potpuno dezintegrisao Yamahu R1. Za razliku od motocikla, Nozane je prošao bez povreda.
Kota Nozane Foto: Yamaha Racing
Kombinovana vremena sa testa na Mizanu:
P1) M. Rinaldi (Aruba.it Racing – Ducati) 1:33.688 P2) T. Razgatlioglu (Yamaha) 1:33.962 P3) G. Gerloff (Yamaha) 1:34.043 P4) S. Redding (Aruba.it Racing – Ducati) 1:34.361 P5) A. Locatelli (Yamaha) 1:34.794
Narednu priliku za test WSBK ekipe će imati tokom zvaničnog testa na stazi Montmelo u Kataloniji. Test će se održati 31. marta i 1. aprila.
Za komentare i diskusiju o moto sport vestima, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Andrea Doviciozo je prošle godine iznenadio sve kada je rekao da neće voziti u sezoni 2021. Od tada su usledile razne ponude timova da bude njihov test vozač, ali je Doviciozo sve odbio. Među tim ponudama bila je i ponuda Aprilije koju je Doviciozo isprva kategorično odbio. Ipak, prošle nedelje je Aprilia izdala zvanično saopštenje da će Doviciozo u aprilu da testira Apriliju RS-GP.
Postavlja se pitanje, otkud to da je Doviciozo sad naprasno prihvatio da testira Apriliju RS-GP? Prošle godine je izjavio da želi da bude na konkurentnom motociklu i da je zato odbio ponudu Aprilije.
Razlog za Doviciozovu odluku možda leži u poslednja dva testa vožena na stazi Losail u Kataru. Tokom oba testa (izveštaj sa oba testa možete pročitati ovde i ovde) Aleš Espargaro i Aprilia imali su ne samo odlična vremena, već i respektabilan ritam tokom simulacija.
Možda su upravo vremena sa testa naterala Dovicioza da promeni svoje mišljenje. Razloga za njegovu odluku može da bude više.
Prvi razlog je možda i to što sada već duži vremenski period nije vozio MotoGP motocikl, pa će mu ovaj test dobro doći da koliko – toliko ponovo uđe u kondiciju.
Drugi razlog je možda i to što ga zanima koliko je RS-GP zapravo konkurentan. Ukoliko Doviciozo utvrdi da sa Aprilijom RS-GP može da bude brz, možda ga vidimo u ulozi test vozača sa povremenim nastupima u MotoGP prvenstvu.
Aprilia RS-GP koju će Doviciozo testirati Foto: Piaggio press
Da se razumemo, Doviciozo sebi neće dozvoliti da vozi trku ako nema motocikl sa kojim može da ostvari odličan rezultat. S obzirom da planira svoj povratak u MotoGP šampionat, loš rezultat mogla bi da bude i loša reklama za njega i da mu zatvori vrata eventualnih pregovora u budućnosti.
Aprilia i Doviciozo dogovorili su samo ovaj jedan test, koji će dobro doći kako njemu, tako i Apriliji. Doviciozo ima ogromno iskustvo – tokom svoje karijere vozio je Hondu, Yamahu i Ducati, tako da će Apriliji informacije koje Doviciozo bude pružio svakako biti od velikog značaja.
Ovaj test će više biti ispitivanje terena na obostranu korist između Aprilije i Dovicioza. Mada, ako Aprilia, odnosno Piaggio uloži značajnija sredstva, postoji neka mala šansa da se Doviciozo pojavi u ulozi stalnog test vozača, makar ove sezone. Za stalni povratak u MotoGP šampionat, Doviciozo verovatno čeka bolju priliku. U svakom slučaju, njegov plan je da se sledeće godine vrati u šampionat kao stalni vozač u nekoj konkurentnoj ekipi.
Za komentare i diskusiju o moto sport vestima, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od glasina da se više neće vraćati na stazu, pa do ponovnog spuštanja lakta na asfalt. To je ukratko proces Markezovog oporavka u poslednjih par nedelja. Posle svega što smo imali priliku da vidimo ovih dana, postavlja se pitanje: da li se Markez uskoro vraća na stazu i to već za prvu trku ove sezone?
Još malo će se navršiti godinu dana od Markezove povrede i komplikacija koje su pratile zarastanje kosti desne nadlaktice. Pad na Herezu ostavio je Mark Markeza ne samo bez borbe za titulu, već je povreda i postavila znak pitanja na njegovu dalju karijeru.
Do pre mesec dana, sve vesti su utihnule iz Markezovog tabora. Onda je prvo došla vest da kost konačno zaceljuje kako treba. Zatim smo na društvenim mrežama mogli da ispratimo da Markez vredno trenira u teretani i da je fizički sve aktivniji, što je bilo dobar znak, ali se i dalje nije znalo da li je sposoban da vozi motocikl.
Nakon toga izašao je jedan kratak video u kojem Markez prilično brzo i oštro vozi minimoto. To je bio još jedan dobar znak.
Zatim je prošle nedelje iznenada izašao video sa staze Montmelo u Kataloniji na kojoj je Markez vozio nešto najbliže MotoGP motociklu. Markez je vozio Hondu RC213V-S. Ne samo da je vozio, već je u njegovom maniru u krivini spuštao i lakat desne ruke na asfalt, iste one ruke koja se još oporavlja i zarasta nakon povrede.
Mislilo se da je to samo jedan test na kojem Markez pokušava da vidi kakav osećaj ima u ruci. Osećaj je očigledno bio dobar jer se samo par dana kasnije Markez sa timom obreo na stazi Portimao u Portugalu.
Vožnja na stazi Portimao je još jedna potvrda da je Markez prilično oporavljen. Prva krivina na stazi Portimao zahteva dobru fizičku spremnost jer se nakon pravca i spusta nizbro prednji kraj motocikla često nalazi u vazduhu, a nakon toga je potrebno preduzeti naglo kočenje i brz ulazak u prvu krivinu. To iziskuje veliku fizičku spremnost, naročito na motociklu koji ima 210 KS i koji dostiže sigurno oko ili nešto ispod 300 km/h.
Markez se uskoro vraća na stazu? Foto: Honda Racing Corporation
Sa obzirom da je Markez odradio oba testa i da fizički trenira svaki dan, postavlja se pitanje da li se sprema za nastup na prvoj trci u Kataru koja se vozi predstojećeg vikenda? Vrlo je moguće. Ukoliko je Markez dobio zeleno svetlo od lekara i ako je gost potpuno zarasla, moguće je da će se pojaviti već na prvoj trci, ako ništa drugo, bar da pokuša da odveze celu trku ili treninge i da se navikne opet na MotoGP motocikl.
Čak ako se ne pojavi na prvoj trci, sve je izvesnije da će Markez voziti na drugoj trci koja je zakazana za 4. april. U svakom slučaju, izvesno je da se Markez uskoro vraća na stazu.
Iako po svemu sudeći deluje da je Mark fizički spreman da vozi već na prvoj trci, pravo pitanje koje lebdi nad njim je – da li je kost dovoljno zarasla da istrpi pad. U svakom slučaju, nadamo se da jeste.
Za komentare i diskusiju o moto sport vestima, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Postoji jedan motocikl za koji ne mogu da se odlučim da li bih ga pre držao u spavaćoj sobi ili bih ga vozio na stazi. Isti taj motocikl bio je “otrov” na trkačkoj stazi i pravo oružje. Reč je o Ducati-ju 996, nasledniku modela 916. Masimo Tamburini i Ducati morali su svojevremeno da unaprede 916 koji je postao ranjiv na konkurenciju iz Japana koja je sve brže napredovala, naročito u WSBK šampionatu. Zato je čuveni Masimo Tamburini zasukao rukave i dao se u stvaranje još jednog remek dela.
Dakle, godina je 1999. i Ducati svetu predstavlja svoju novu perjanicu, spremnu za okršaj u WSBK šampionatu. Zapravo, tokom svog života, 996 je pravljen u čak 3 verzije. Za početak, krećemo od prve i osnovne verzije namenjene upotrebi u svakodnevnom saobraćaju. Ducati 996 Biposto, bio je osnovna verzija.
To što je reč o osnovnoj verziji ništa ne umanjuje njegove performanse i osećaj pravog sirovog sportskog Ducati motocikla. Njegova snaga bila je znatno izraženija u odnosu na Ducati 916.
Snažan i veoma upotrebljiv V agregat
Ducati 996 zadržao je tradicionalni V agregat sa uglom od 90° ili kako Ducati voli da ga naziva – čuveni “L” dvocilindrični agregat. Radna zapremina iznosila je baš kao što i oznaka kaže – 996 cm3. Iz te radne zapremine izvučen je obrtni moment koji nipošto ni danas nije za potceniti. Čak 93 Nm obrtnog momenta na 8.500 O/min bilo je na raspolaganju vozaču, a maksimalna snaga iznosila je 112 KS na 8.500 O/min.
Sa dva injektora po cilindru i dezmodromskim razvodom, snaga i obrtni moment bili su u velikoj meri raspoloživi već od 3.000 pa sve do 10.000 O/min. Zapravo, prag maksimalnog broja obrtaja iznosio je nešto ispod 10.000 O/min. Crveno polje na satu nije ni postojalo, što je još više činilo da 996 bude trkački nastrojen motocikl.
Agregat modela 996R Foto: www.motorcyclespecs.co.za
Već sam spominjao da je uporedo sa 996 Biposto izašla verzija 996S, kao i 996 SPS. Priču o 996 SPS, ostavićemo za neku drugu priliku jer taj motocikl zaista zaslužuje poseban tekst. Elem, kasnije verzije 996S modela, isporučivale su snagu od 123 KS pri 8.500 O/min i 99 Nm pri 7.000 O/min.
Pošto su sve 996 verzije manje – više “race ready” odnosno trkački spremni motocikli, menjač je prilagođen sportskoj vožnji. Odličan prenosni odnos činio je da Ducati 996 bude izuzetno brz motocikl. Maksimalna deklarisana brzina iznosila je 259 km/h. Za potpuni trkački doživljaj i originalni Ducati osećaj, upotrebljeno je suvo kvačilo.
Ducati 996 Foto: Ducati
Maksimalna brzina nije ono što je 996 činilo prepoznatljivim. Njegova isporuka snage i obrtni moment činili su da na izlazima iz krivina 996 na stazi jede četvorocilindrične motocikle. To je toliko nerviralo ostale proizvođače, da je u jednom trenutku i Honda izbacila čuveni VTR 1000 SP1 kako bi parirala Ducati-ju.
Mala težina, upravljivost i kočenje kao dodatni aduti
Ducati je oduvek znao da pobednički motocikl ne čini samo agregat. Zato su šasija, ogibljenje i kočnice takođe morali da budu vrhunski.
Kada je reč o šasiji, Tamburinijev potpis oduvek su bile cevaste šasije. Cevasta šasija i auspusi ispod sedišta činili su savršenu liniju. Osim linije, šasija je bila poznata i po pružanju odlične upravljivosti, ali i male težine. Ducati 996 Biposto mogao je da se pohvali suvom težinom od samo 198 kg, dok je kasnija 996S verzija iz 2001. godine imala još manju suvu težinu od svega 190 kg.
U slučaju “običnog” 996 Biposto modela, ogibljenje je potpisivala Showa. Viljuška prečnika 43 mm sa mogućnosti podešavanja povrata i sabijanja odlično je odrađivala svoj posao. Zadnji amortizer je takođe bio marke Showa, sa podešavanjem povrata i sabijanja.
Ducati 996S verzija, razlikovala se od Biposto verzije po ogibljenju i lakšim točkovima. Naime, 996S bila je još radikalnija i sportskija verzija sa Ohlins ogibljenjem, koje se i tada smatralo za najkvalitetnije na tržištu. Poput Showa prednje viljuške i Ohlins je imao prečnik štapova od 43 mm i bila je potpuno podesiva prednja viljuška, a iste mogućnosti pružao je i zadnji amortizer. Jedina razlika je što je Ohlins pružao bolje performanse od Showa ogibljenja.
Ducati 996S iz 2000. godine Foto: Ducati
Kada je reč o kočenju, Ducati je tu slučaj prepustio Brembo sistemu kočenja. Sa četvoroklippnim kočionim čeljustima i diskovima prečnika 320 mm napred i jednoklipnom kočionom čeljusti sa diskovima od 220 mm pozadi, Ducati 996 je jednostavno bio moćniji na kočenju. Tada su ostali konkurenti uglavnom koristili Nissin ili neke druge kočione sisteme koji nisu mogli da se nose sa Brembom. Tako da je Ducati i tu odnosio prednost.
Za primanje obrtnog momenta sa V2 agregata i prenošenja na podlogu bila je zadužena zadnja guma u dimenzijama 190/50 ZR17 pozadi i 120/70 ZR17 napred.
Neprevaziđeni dizajn
Masimo Tamburini nije želeo da menja dizajn koji je između ostalog proslavio i 916. Jednostavna silueta motocikla, sa dva simetrična, pravougaona fara, asupusi ispod repa motocikla, kao i mršava silueta činili su da 996 ne razočara ni u pogledu dizajna. Štaviše, taj dizajn nije ni do danas prevaziđen. Eventualno se može dozvoliti i voditi polemika oko toga da li je Tamburini uspeo da napravi lepši dizajn na MV Agusti F4.
Uspešan na trkačkoj stazi
Ducati se sa verzijama modela 996 nije osramotio na trkačkoj stazi. Već prve godine svog debitovanja, Karl Fogarti odnosi prvu WSBK titulu za Ducati 996. Sva je prilika da bi titula otišla u ruke Ducati-ja i 2000. godina, ali su Kolin Edvards i Honda iskoristili povredu Fogartija i odneli titulu na krilima Honde VTR 1000 SP1.
U svom kratkom dvogodišnjem nastupu na trkačkoj stazi, 996 je odneo mnogo pobeda, ne samo u WSBK šampionatu, već i u raznim šampionatima širom sveta.
Razne verzije modela 996 proizvodile su se do 2004. godine, kada je izbačena verzija 998 FE. Dodušem 998 FE prodavao se samo po porudžbini iz fabrike.
Karl Fogarti na Ducati 996 modelu www.motociclismo.es
Radikalnije verzije od 996 Biposto i 996S bile su 999 SPS i 996R, ali su to veoma specifični motocikli kojima ćemo posvetiti detaljniji tekst.
Ducati 996 ostavio je traga kao uspešan naslednik modela 916. Ocenu “uspešan” od strane Ducati fabrike dobio je zbog osvajanja WSBK titule, koja je u to vreme bila prestiž za proizvodne motocikle. Na taj načine se 996 upisao u šampionsku istoriju. Pored trkačke istorije, 996 modeli ostali su popularni i zbog svog prelepog izgleda i vrhunskih performansi.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Današnji putopis “Alpi – pogled kroz vizir saputnice” objavio je naš član foruma Nemo. Zapravo je ovaj putopis nešto drugačiji od ostalih, jer se zapravo radi o dnevniku putovanja njegove lepše polovine. Uživajte u putovanju kroz vizir saputnice.
U avgustu 2012. sa suprugom Dianom provozali smo nekoliko prevoja u Alpima. Ona je svako veće brižljivo pisala dnevnik koji sada u skraćenom obliku stavljam na forum. Verovatno je mnogo teksta izgubljeno u (lošem) prevodu ali se ipak nadam, da će fotografije učiniti putopis zanimljivim. Evo kako je ona doživljavala putovanje:
Ponedeljak, 6.8. 2012
Ove godine, u momentu oduševljenja i optimizma poželjela sam da motorom idemo u Norvešku. To je zapravo jedini način, na koji bi mogla otići tamo, jer Pavle autom ne bi hteo iz dva razloga: tamo se ide motorom a i skupo je autom. Ipak predomislila sam se u pravo vreme… uplašila se napora, ne bi izdržala…
Alternativa je bila – Alpe! Godišnji odmor ove smo godine, po prvi put uzeli u komadu od tri nedelje. Prvu smo proveli na jedrenju uz »frutti di mare«, slušajući klape, Olivera…
Druga nedelja bila je planirana za Alpe. U Ljubljani bila je užasna vručina 30+ stepeni pa smo jedva čekali na svežinu u višim predelima. Dakle start je bio u 9, prva pauza sat kasnije u Kranjskoj Gori.
Tu je već svežije, lakše se diše (Bronhi slogan). Vreme je za prvi kapučino. Kapučino mi znači isto kao motoru benzin, samo što mi je rezervoar manji pa treba češće zaustavljati…
Idemo dalje… Tarvisio i pravac Dolomiti. Kad god smo se zaustavili, probali smo kapučino, Taljani si majstori, ali samo uz Mediteran. U Alpima nismo naišli ni na jedan dobar, tu je bolje popiti pivo, čaj to nama je bilo posle nekoliko pokušaja odmah jasno.
Passo Mauria, prvi u redu prevoja prema Dolomitima
Put je super, temperatura je pala, bilo je vedro, saobračaj redak. Za ručak smo pravili prvu pauzu na Lago di Misurina i odmarali tik uz divno jezero.
Alpi – pogled kroz vizir saputnice
Iza nas je ostao prevoj Passo di Mauria, čekali su nas Passo Tre Croci 1805m pa dole v Cortinu i opet gore na Passo di Falzarego 2105m. Na svakom passu ima slatkih suvenira, piva, čajeva…i mnogo bajkera. Pozdravljamo se, sa nekim kratko popričamo, o motorima naravno…
Cortina
Poslepodne brzo prolazi, mi jurimo dalje. Nije mi zima, nije mi vruće, ovaj novi Atlantis 4 je stvarno super. Poneki bol se javlja u glavi, kaciga je nova pa tišti, polako se javlja i bol u kičmi i »dole niže«.
Idemo dalje preko Passo Pordoi 2.939 m, duvao je jak vetar. Pa dol prema Canazzeiu i preko Passo di Sella (Sella Joch) 2.244, pazi, to je već 5 prevoj, a mi veselo jurimo dalje. Sada vidim sledeće godine sigurno idemo za Norvešku, vidim da mogu da izdržim.
Alpi – pogled kroz vizir saputnice
Spustimo se u Val Gardenu na kapučino (slab) i gelato malaga+limun, pa prema zapadu do Vipitena.
E tu je počelo…Pogled prema planinama kaže sve, bilo je oblačno i počela je lagana kišica. Ispred nas bila su još dva prevoja, jedan visok kao Triglav kako bi stigli u Soelden. Tamo smo preko booking.com rezervisali prvo noćenje. Nadala sam se, da će Pavle odustati od plana i potražiti noćenje tu. A on ni slučajo nije pomišljao… idemo dalje.
Alora, idemo dalje, kiša je počela ozbiljno da pada. Navukli smo kombinezone (Magda puno hvala na poklonu, Pavle hvala, što si poneo, Bože hvala što su wasserdicht). Ja sam navukla i potkapu i hrabro počnemo da se penjemo prema tamnim oblacima.
Prvi prevoj je Jaufen Pass 2099m, mi vozimo u oblaku, totalna magla, pao je mrak. Jako me boli glava, bojim se da ću povračati od bola, ne znam kako će to izgledati… još i ta potkapa…da ne spominjem da više ne mogu sedeti. Izdržala sam 9 sati kao heroj, smejala se i istinito uživala. A sada ovo… ako sada stanemo, nemamo gde… Što mi treba to mrcvarenje, bol ispod kacige, bol od sedenja, bol od… besna sam kao ris, poludeću samo da zaustavi motor.
Body language (kaže sve)
Veće muke nisam doživela, več je 19.30, prevoj se zatvara u 20. Ako zakasnimo, gotovi smo. Bila sam besna, spremala sam što ću sve da mu vrištim kada stanemo, istovremeno hvatala me panika, pao je mrak. Razmišljala sam da Pavle možda namerno čini ovo kako bi me obeshrabrio za neka buduća putovanja na koja bi želeo ići solo? Što ne kažeš, slobodno idi sam, zašto me mučiš? Samo još munje fale pa bi scenario pakla bilo savršen. Ko zna gde je taj čuveni Soelden?
Srečom, sve se jednom završi. Stigli smo u Haus Ervin, ja pola živa, Kad me video, Pavle se prepao mora da sam izgledala očajno. Pala sam u krevet od glavobolje nisam mogla živeti. Pavle je otišao da traži apoteku. U drugom pokušaju doneo mi je neke fenomenalne tablete. Posle pola sata prošla je glavobolja i vratila se dobra volja.
Na ovom mestu treba dodati i pogled na muke vozača :
Tek što smo počeli da se penjemo na Jufenpass, počela je jaka kiša. Pošto nigde nije bilo zaklona, okrenuli smo u dolinu i ispod krova na ulazu u neki gasthaus navukli smo kišne kombinezone. Nemamo vremena za kafu, pada mrak, kiša lije… Od Vipitena do Soeldena ima nekih 90 kilometara, GPS mi kaže da nam treba 2 sata i 16 minuta, časovnik pokazuje 18, a Timmelsjoch se zatvara u 20h. Otvorim gas u nadi, da če Michelin PR3 ispuniti obečanja iz reklame (najbolja touring guma, pogotovo po kiši). Saobračaj je redak, poneki auto, bajkera samo nekoliko u suprotnom pravcu. Znao sam kako se Diana oseća, ali nije moglo drugačije. Isključio sam intercom i jurio uzbrdo. Više što smo se penjali, gušća je bila magla, vidljivost max 100 metara, mrak se pretvorio u noć.
Na Jaufenpass smo stigli za pola sata, stanem samo da slikam tablu, koja se i nevidi. Sa druge strane prevoja magla (u stvari radi se o oblaku) još je gušća, po drumu se viju potočići. Brzo smo stigli u dolinu (St Leonhard), jurili pored Mossa (zadnje civilizacije) u pravcu Timmelsjocha. GPS me celo vreme živcirao pokazujući da nečemo stiči na vreme. Minute su prolazile, kilometri nikako. Jedina svetla misao u tom momentu bila je topla soba u Soeldenu. Ali prvo je trebalo stiči do prevoja pre 20, inače smo gotovi, bukvalno.
Uspeli smo, na vrh smo stigli 15 minuta do 20h. Baš mi je laknulo. Zaustavio sam da slikam tu stravu u obliku kiše, vetra, noći…
Greška! Da sam vozio dalje Diana ne bi imala prilike da izbaci na mene sve što se skupilo u njenoj glavi i drugim delovima njenog tela u zadnja dva časa. Uglavnom na kiši koja je padala iz oblaka našao sam se u gromu i besu iz kacige moje suvozačice. Hrabro bez otpora primio sam porciju u nadi da će to pomoći padu elektriciteta u »atmosferi«. Produžili so do Soeldena »bez slike i tona«.
Booking.com je odlična stvar. Uključiš računar, malo kopkaš po različitim varijantama noćenja, izdvojiš nekoliko interesantnih i ideš na TripAdvisor. Tamo čekiraš iskustva putnika o pojedinim lokacijama in na bazi svega izabereš, bukiraš i završena priča. Prosto kao pasulj. Na taj način bukirali smo Haus Ervin u Soeldenu. GPS doveo nas je ispred vrata tu negde oko 21h. Diani je glava pucala od bola, o večeri ni govora. Legla je u krevet bez znakova života. Pretražio sam torbicu sa lekovima, ništa. Pitao sam gazdaricu, ni ona nema (dobiće minus na TripAdvisoru!!).
Glavobolja nikako da popusti. Ništa, krečem u 23 u gradič da tražim apoteku. Soelden je u to vreme bio napušten, nigde nikoga, čak su i barovi uglavnom bili zatvoreni. Pomoču GPS tražim apoteku, a on me dovede ispred gostione, zatvorene. Idem na benzinsku pumpu da mi »nočna smena« objasni lokaciju. Pronašao sam apoteku, jasno zatvorenu.
Ali na vratima je zvono! Ciiiinnnnnnnn! Javi se ženski glas i ja počnem na »šfrafciger nemačkom« da preko interfona objašnjavam šta mi treba. Warten bitte, kaže ona. Za minut se spusti u apoteku, otvori vrata i pruži kutijicu misterioznih tableta. Cena 8€, sitnica ako to znači spas.
Ne mogu da se setim dali je Diana uzela jednu ili dve tablete. Sećam se dobro, da je posle pola sata bila kao nova. Laknulo mi je…
Lepo je bilo spavati u Haus Ervin, vazduh super hladan, pokrivači topli.
Nastavak putopisa “Alpi – pogled kroz vizir saputnice” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Pošto su predsezoonska testiranja završena prošle nedelje na stazi Losail u Kataru, red je da predstavimo MotoGP startnu postavu za ovu sezonu. Skoro svi MotoGP vozači i timovi spremni su za sezonu 2021. godine, osim par nekih manjih izmena, koje se uglavnom tiču Mark Markeza. O njemu ćemo nešto više reći u samom tekstu.
Ukoliko ste propustili dešavanja sa MotoGP testa, predlažemo vam i da pročitate izveštaj koji smo pripremili. Izveštaj možete pročitati ovde.
Repsol Honda
Repsol Honda ekipa ove sezone nastupa u izmenjenom sastavu. Aleks Markez ne vozi više za fabričku ekipu, već je prešao u LCR. Na njegovo mesto došao je Pol Espargaro koji se već veoma dobro prilagodio Hondi i već su velika očekivanja postavljena prema njemu.
Mark Markez najverovatnije neće započeti sezonu na prvoj trci u Kataru, mada ta opcija još uvek nije isključena. Oporavak od povrede napreduje dobro jer je Markez već vozio mini moto motocikl, a zatim je probao i RC213V-S na stazi u Kataloniji. Tako da se očekuje Markezov skori povratak na stazu, a do tad će ga menjati Bradl.
MotoGP vozači i timovi za sezonu 2021. godine Foto: Repsol Honda Corporation
Lenovo Ducati
Fabrička Ducati ekipa ove godine nastupa u potpuno novom vozačkom sastavu. Džek Miler i Frančesko Banjaja unapređeni su iz satelitske ekipe u fabričku. Nova energija i novi vozači pomogli su da se malo podigne atmosfera u fabričkoj ekipi. Na testovima se već pokazalo da je Miler sposoban da potera Ducati GP21 do krajnjih granica.
Foto: Ducati
Monster Energy Yamaha
Yamaha je za predstojeću sezonu delimično izmenila vozački sastav. Valentino Rosi zamenjen je novom nadom – Fabiom Kvartararom. Kvartararo je doveden u fabričku Yamaha ekipu i od njega se očekuje ni manje ni više, već osvajanje titule. Za sada se Kvartararo na testovima pokazao dobro i ostaje pitanje da li će Yamaha M1 moći da pruži konstantne performanse tokom cele sezone.
Maverik Vinjales i dalje ostaje u ekipi. Vinjales je dokazao da je izuzetno brz vozač, ali da mu nedostaje konstantnost tokom trkačkog dana. Njegovi često loši rezultati na trkama mogu se slobodno delimično pripisati i Yamahi.
Foto: www.yamaha-racing.com
Red Bull KTM Factory Racing
KTM ove godine u svom vozačkom sastavu ima Bred Bindera koji im je prošle godine doneo prvu pobedu u KTM-ovoj MotoGP karijeri. Binderov timski kolega ove godine biće Migel Oilveira, koji menja Pol Espargara. Oliveira je prošle godine zabeležio dve pobede za KTM Tech3 ekipu, a upečatljiva je bila pobeda tokom poslednje trke na Portimau kada je Oliveira dominirao trkom.
KTM je i tokom zime radio na pripremi KTM RC16 motocikla, a nekoliko testnih dana tokom zime odradili su i sa Dani Pedrosom.
Foto: Polarity Photo, KTM
Suzuki Ecstar
Šampionska Suzuki ekipa ništa nije menjala što se vozačkog sastava tiče. Jedina i velika promena u timu je odlazak David Brivia, koji će od ove godine raditi u Formuli 1.
Đoan Mir ove sezone brani šampionsku titulu. Njegov smireni pristup svakoj trci i konstantnost prošle godine donele su mu titulu, a Mir je u istom ritmu započeo i ovu sezonu. Rins je neretko bio brži od Mira, ali su ga par loših kvalifikacija i teži početak sezone koštali još boljeg plasmana. Ove sezone se takođe očekuje da Suzuki bude konkurentna ekipa i da se redovno bori za pobede i podijume.
Foto: Suzuki – Racing
Aprilia Racing Team Gresini
Prema svemu sudeći, Aprilia je preko zime dobro radila na RS-GP motociklu za ovu sezonu. Dokaz za to su odlična vremena koja je Aleš Espargaro postavljao na testu u Kataru. Aleš Espargaro i dalje ostaje prvi vozač Aprilije, dok će timski kolega biti Lorenco Savadori. Bilo je glasina da će Bredli Smit biti stalni vozač, ali se Aprilia na kraju odlučila za Savadorija.
Foto: Piaggio
Pramac Racing
Pramac Racing, satelitska Ducati ekipa ove godine nastupa sa potpuno novim vozačkim sastavom. Johan Zarko prešao je iz Avintia ekipe u Pramac ekipu i odmah se dobro uklopio. Ducatiju je Zarko već na prvom testu doneo dosta podataka. Naročita pomoć ogleda se u tome što Zarko ima totalno drugačiji stil vožnje u odnosu na ostale vozače na Ducatiju i prenosi dosta više brzine prilikom prolaska kroz krivine. Zarko je tokom testa postigao i maksimalnu ikad zabeleženu brzinu u MotoGP-u. Ducati GP21 poterao je do 357,6 km/h.
Timski kolega Zarku je novajlija Horhe Martin. Martin se dokazao u Moto2 i Moto3 šampionatu i od njega se očekuje da već u drugom delu sezone bude brz.
Foto: Pramac Racing
Petronas Yamaha SRT
Ako neka ekipa ove godine može da odnese šampionsku titulu, to je Petronas. Franko Morbideli prošle sezone završio je na drugom mestu u generalnom poretku. Da nije bilo odustajanja na Herezu i onog katastrofalnog incidenta u Austriji, sezona bi se možda drugačije završila. Šta je bilo, bilo je, nova sezona i novi izazov. Ako Morbideli nastavi tamo gde je stao prošle sezone, mogli bi da vidimo iznenađenje i presedan u novijoj istoriji MotoGP šampionata – da satelitska, privatna ekipa uzme titulu.
Timski kolega Morbideliju ove sezone je i njegov mentor – Valentino Rosi. Rosi dolazi u Petronas ekipu suočavajući se sa novim izazovom. To bi moglo Rosiju da bude motiv više, a ako Yamaha M1 bude “slušala”, verujem da je Rosi još sposoban da se domogne podijuma.
Foto: Petronas SRT
LCR Honda
LCR Honda i dalje ima fabričku podršku, ali i dalje zadržava dva sponzora za dva motocikla. Tako Takaaki nakagami vozi za LCR Honda Idemitsu deo ekipe, dok je Aleks Markez na LCR Honda Castrol delu ekipe. Svejedno, reč je o istoj ekipi, samo su sponzori različiti.
Oba vozača su prošle godine pokazala veliki potencijal. Čak je možda Aleks Markez prevazišao neka očekivanja, dok je Nakagamiju malo nedostajalo da se domogne pobede i podijuma. Ove sezone se dosta očekuje od ova dva vozača.
Foto: LCR Honda Team
Foto: LCR Honda Team
MotoGP vozači i timovi za sezonu 2021. godine
Tech 3 KTM Factory Racing
U Tech 3 KTM ekipu ove godine došao je Danilo Petrući. Petrućijevo iskustvo iz Ducatija doprineće razvoju KTM-a. Sam Petrući je izjavio da KTM ima potencijala. Test u Kataru bilo je prvo upoznavanje između KTM RC16 i Petrućija.
Iker Lekuona je nažalost propustio dobar deo prošle sezone, a KTM RC16 je u međuvremenu evoluirao, te se Lekuona u Kataru mučio da se ponovo prilagodi i navikne na motocikl.
Foto: Philip Platzer, KTM
Foto: Philip Platzer, KTM
Sky VR46 Avintia
Lošu finansijsku situaciju Avintia ekipe, iskoristila je VR46 ekipa, koja je na “mala vrata” ušla u MotoGP šampionat. Za Sky VR46 Avintia ekipu ove godine voziće Luka Marini i Moto2 šampion Enea Bastianini.
Zapravo, situacija je slična kao u LCR ekipi. Pored imena Enea Bastianinija videćete da vozi za Avintia Esponsorama ekipu, a pored imena Luke Marinija će pisati Sky VR46 Avintia.
Oba vozača se privikavaju na MotoGP, sa tim da Marini zbog svoje nešto veće visine ima problem da se fizički smesti na motocikl. Zato se Ducati potrudio da mu napravi drugačiji oblik rezervoara i još neke delove, kako bi Marini mogao da se potpuno fokusiran na vožnju.
Foto: Esponsorama.ad
Sa obzirom da su testovi završeni i da smo detaljno predstavili sve ekipe, vreme je da MotoGP sezona počne. Prva trka voziće se 28. marta na stazi Losail u Kataru.
Za komentare i diskusiju o moto sport vestima, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Krajem prošle nedelje završen je prvi (i poslednji) ovogodišnji pred MotoGP test na stazi Losail u Kataru. Test je za stalne vozače bio podeljen u dva dela i voženo je ukupno pet dana testa, sa tim što je nakon dva dana testa pravljena pauza.
Nakon prva dva dana testa smo već detaljno obradili šta je koja ekipa testirala i pripremala za predstojeću sezonu. Preporučujemo da prvo pročitate taj tekst (tekst se nalazi ovde). Današnji tekst će biti manje obiman i nećemo se detaljno baviti svakom ekipom, već najznačajnijim detaljima sa poslednja tri dana testa.
Zapravo, treći dan testa gotovo da nije ni vožen jer su jak vetar i peščana oluja naneli prilično peska na stazu, pa većina vozača uopšte vozila svoje motocikle.
Ducati odličan, Zarko vreba iz senke
Generalno, vremenski razmak po krugu između svih vozača bio je mali. Međutim ako se u obzir uzme broj najbržih krugova, Miler je jedan od vozača koji je imao prilično dobar ritam.
Pomalo neočekivano, Zarko je takođe bio nešto brži nego što se možda očekivalo. Zarko vozi Ducati na drugačiji način od ostalih vozača, odnosno ima nešto veću brzinu prolaska kroz krivine. To mu je naročito donelo prednost na izlasku iz poslednje krivine, kroz koju je Zarko prenosio više brzine što se odražavalo i na maksimalnu brzinu na pravcu. Naime, Zarko je srušio rekord u MotoGP-u u smislu maksimalno postignute brzine. Zarko je svoj Ducati poterao do neverovatnih 357,6 km/h!
Zarko, favorit iz senke Foto: Pramac Racing
Yamaha i dalje nejasna
Sa Yamahom se nikad ne zna na čemu smo. Vinjales je vozač sa najboljom simulacijom trke. Izvezao je neverovatno brze krugove i da se pobeda odlučuje prema tim krugovima, Vinjales bi bio apsolutni pobednik. Međutim, za Vinjalesa je normalno da bude najbrži na testovima. Njegov problem je kad se nađe u trci, tako da njegova vremena sa testa moramo uzeti sa rezervom.
Fabio Kvartararo je ceo test proveo u vrhu, među najbržim vozačima. Vredno je radio na raznim podešavanjima i testovima novih delova.
Vinjales imao fantastičan ritam Foto: Yamaha Racing
Zajedno sa Morbidelijem i Rosijem, fabrička ekipa probala je nove aerodinamične oklope koji donose za par km/h veću maksimalnu brzinu. Nuspojava oklopa je nešto fizički zahtevniji motocikl, naročito prilikom promena pravca. Ipak, svi vozači su pozitivno ocenili nove oklope, kao i celokupan rad Yamahe.
Čini se da je Yamaha konačno napravila neki pomak, mada i ovo treba uzeti sa rezervom, jer je Losail staza koja leži Yamahi.
Pol Espargaru je “legla” Honda
Dok su se Bradl, Nakagami i Aleks Markez poprilično napadali tokom testa, Pol Espargaro je Hondu vozio kao da je oduvek vozi.
Bradl je imao jedan teži pad prilikom kojeg je blago povredio vrat. Nakagami i Aleks Markez su imali oko 8 padova ukupno. Prilikom jednog od padova, Aleks Markez je zadobio blaži prelom kosti u peti, srećom ništa strašno.
Doduše i Pol Espargaro je imao jedan blaži pad. Osim toga se fantastično pokazao na Hondi. Iz dana u dan bio je sve brži i sve konstantniji. Očigledno Honda RC213-V zaista leži njegovom stilu vožnje. Pol Espargaro je izjavio da Hondu vozi prirodno i da ne mora puno da joj se prilagođava. Tokom poslednja dva dana, Pol Espargaro je imao zaostatak od 0,7 – 0,8 sekundi za najbržim vozačima, što uopšte nije puno, ako uzmemo u obzir da nikad ranije nije vozio Hondu.
Pol Espargaro se odlično prilagodio Hondi Foto: Honda Racing Corporation
Bez previše drame u Suzukiju
Aleks Rins i Đoan Mir nastavljaju svoj režim rada u tišini i bez puno pompe. Između Mira i Rins postoji veliko rivalstvo, ali je zadivljujuć način na koji sarađuju kako bi unapredili Suzuki GSX-RR. Očigledno u celoj ekipi vlada dobra energija i čini se da nijedan od dva vozača nisu motala najbrža vremena.
Suzuki standardno dobar Foto: Suzuki Racing
Losail nije jedna od staza koja najbolje leži Suzukiju, ali je Suzuki bio solidan tokom celog testa.
KTM i Losail nisu u dobrim odnosima
Losail je jedna od staza u MotoGP kalendaru koja možda i najmanje odgovara KTM-u, što je i ovaj test pokazao. Oliveira je uglavnom bio nešto brži od Bindera, ali su se oba vozača složila da KTM nije staza koja dozvoljava da RC16 pokaže svoj pun potencijal.
Iaoko vremena to ne govore, KTM dobro napreduje Foto: KTM, Polarity Photo
Ipak svi vozači, kako iz fabričke, tako i Tech3 ekipe maksimalno su se trudili da isprobaju što više od delova koje je KTM doneo. KTM nema zabranu razvoja agregata, tako da su radili i na odabiru agregata za početak sezone.
Aleš Espargaro i Aprilia i dalje glavno iznenađenje
Prva dva dana testa smo se čudili što je Aprilia brza. Mislili smo da je to samo zbog uslova na stazi i toga što ostali vozači još nisu forsirali. Međutim, Aleš Espargaro bio je brz i do kraja testa sa minimalnim zaostatkom za najbržim vozačima. Sada je već gotovo izvesno da je Aprilia RS-GP evoluirala i napredovala.
Lorenco Savadori nije bio toliko brz. Prema njegovoj izjavi, krivac nije Aprilia, već njegovo rame sa kojim ima problema. On se nada da će što pre rešiti probleme i da će biti konkurentan.
Početnici nastavili sa prilagođavanjem
Martin, Marini i Bastianini nastavili su da se prilagođavaju MotoGP motociklima i da traže optimalnu poziciju na motociklu. To naročito važi za visokog Marinija koji muku muči da se smesti na Ducati.
Bez obzira na to što im je ovo bio prvi kontakt sa MotoGP motociklima, svi vozači su uglavnom bili unutar 2 sekunde zaostatka za najbržim vozačima, što je i u redu, ako se uzme u obzir da su tek početnici.
Što se predsezonskih testova tiče, to je to. Više nema vremena za testiranje jer se već za manje od dve nedelje, tačnije 28. marta vozi prva trka! Još malo strpljenja i uživaćemo u prvom trkačkom vikendu.
Za komentare i diskusiju o moto sport vestima, možete posetiti i našu temu na forumu.
MotoGP test Losail – Vremena sa trećeg dana testa Source: MotoGP.comMotoGP test Losail – Vremena sa četvrtog dana testa Source: MotoGP.comMotoGP test Losail – Vremena sa petog dana testa Source: MotoGP.comMotoGP test Losail – kombinovana vremena Source: MotoGP.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
