Aprilia nastavlja sa izbacivanjem novih modela motocikla. Najnoviji u nizu modela je novi Tuareg 660 koji će prema svemu sudeći uskoro ugledati svetlost dana. Nakon RS660 i Tuono 660 modela na pomolu je još jedan motocikl pokretan dvocilindričnim rednim agregatom.
Tržište motocikala srednje radne zapremine u poslednjih par godina popularna je kategorija za veliki broj vozača. Početnicima, ali i vozačima sa više iskustva jednostavno je primamljivija ova kategorija motocikala. Yamaha je to među prvima shvatila sa modelima MT07, Tracer 7 i Tenere 700, a sada njihovim stopama ide i Aprilia.
Prvo je Aprilia izbacila sada već etablirani RS660, a odmah zatim i Tuono 660. Oba modela koriste identičan dvocilindrični agregat radne zapremine od 660 cm3. Osim ova dva modela, od ove godine će još jedan motocikl iz Aprilie imati identičan agregat. Sa snagom od oko 100 KS ovo bi mogao da bude odličan off road motocikl, sposoban da savlada razne nepristupačne terene.
Na tržište se vraća čuveni Tuareg, ali ovog puta Tuareg 660 koji će biti prilično off road orijentisan. Na instagram nalogu pojavile su se prve “teaser” fotografije budućeg Tuareg 660 modela. Na slikama se vidi potpuno off road orijentisan Tuareg 660 sa prednjim točkom od 21″ i zadnjim od 18″. Dakle, pravi off road motocikl, koji moramo priznati podseća na Yamahinu Tenere 700.
Jedna stvar koju je Aprilia naglasila kao glavni adut Tuareg 660 modela će biti mala težina. U Apriliji su poručili da su uradili sve na tome da Tuareg 660 bude lagan motocikl.
Ne zna se još kada će tačno novi Tuareg 660 biti predstavljen, ali će to zasigurno najkasnije biti na EICMA sajmu motocikala u Milanu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U životu se ponekad desi, mada ne toliko često, da baš kada ti se učini da se kula od karata ruši, da pucaju niti sa onim što te pokreće i greje, pojavi se niotkuda mali jedva primetan prozorčić u novi svet koji ti pruži toplinu i radost za kojom tragaš.
Moja Nedođija , moja sigurna luka, utočište od svega, pa i sebe same je oduvek bilo moje selo u Crnoj Gori, Močila.
Malo selo, sada skoro bez meštana, na brdu iznad Morače, okruženo visokim planinama, osim što je idealno mesto da se čovek odmori od svega, nadiše čistog vazduha, sluša samo cvrkut prica i zujanje zrikavaca , naspava u svežini planinskog vazduha, pije jutarnju kafu u hladovini ispod drveta sa pogledom na reku i zelena brda, idealno je za off road avanture i otkrivanje netaknutih lepota prirode do kojih se većinom može doći samo planinskim putevima terenskim vozilom, enduro motorom ili peške.
I tako, u trenutku kada sam ostala bez društva za vožnje, privele su se kraju pripreme da ostvarim svoju dugogodišnju želju, da odem sa svojim enduro motorima u selo.
Cilj je bio da motori i ja stignemo tamo , da imam dovoljno vremena koje mogu provesti u selu, a šta ću tamo raditi, gde ću voziti i hoću li se snaći sama, to je ostalo da se vidi kad stignem.
Osvanuo je i taj dan, poslednja subota maja.
Motori su napakovani na prikolicu, stvari utovarene, kola puna kao da se selim, obavljene poslednje provere da ipak nisam nešto važno zaboravila i pokret.
Prvi put vučem prikolicu tako daleko.
Prvi put treba da izađem sa natovarenom prikolicom uskim oronulim seoskim putem sa povelikim nagibom od magistrale do kuće.
Prvi put treba da vozim enduro sama putevima koje ne poznajem a i onim koje tek treba da otkrijem.
Prvi put treba da vozim sama ( ne računajući vožnjice u lokalnoj šumici ) motor koji kada padne ne mogu da podignem…
Dosta je stvari na ovom putovanju koje radim prvi put, pa videćemo kako će to da ispadne.
Ko je čitao putopise sa mojih ranijih putovanja putnim motorom po asfaltu, zna da volim avanturu i određenu dozu neizvesnosti ali ipak off road je nešto drugo, sa mnogo više neizvesnosti i rizika, posebno na nepoznatom terenu.
A ja svakako nisam vozač koji perfektno vlada enduro veštinama, pa čak ni osrednje, a u velikoj meri nisam ni samostalan vozač.
Mada se off road uglavnom i vozi u društvu upravo zbog rizika koji nosi a i samog okruženja gde se vozi, jer su to uglavnom usamljena i udaljena mesta gde u krugu od deset a nekada , trideset pa i više kilometara nema žive duše a ni dometa ali zato ima divljih životinja i promenljivih vrmenskih uslova, postoje ljudi koji ipak ponekad, ponegde voze sami.
To su ljudi koji su dobri vozači, samostalni u svakom smislu, sposobni da podignu, pomere, okrenu svoj motor po potrebi, da poprave na licu mesta kvar ako zatreba, okrpe gumu, pomere ili pretesterišu stablo na putu, ljudi sa dobrom orjentacijom u prirodi i dobrom procenom puta, okruženja i vremenskih uslova , koji znaju kada treba da odustanu ili uopšte da ne krenu, ljudi solidne fizičke snage i u dobroj kondiciji da mogu da se nose sa potencijalnim poteškoćama na koje usput mogu da naiđu.
Ja ne ispunjavam ni pola od tih kriterijuma ako realno pogledamo.
Šta mi je onda preostalo ukoliko želim kada stignem da tamo i vozim off road koji sam toliko dugo čekala?
To je bilo pitanje koje me je mučilo putem ka selu ali samo u smislu da moram naći valjano rešenje koje će da funkcioniše.
Da se oslonim samo na sreću ne ide, nije dovoljan preduslov za uspeh.
Pa ok Majo, rekoh samoj sebi, prvi i najsloženiji korak si napravila, na putu si sa svojim karavanom ka avanturi. Imaš sve potrebno da je realizuješ samo treba da napraviš solidan plan koji bar u naznakama obećava uspeh.
Razmišljam, krenuću postepeno, korak po korak.
Prvo putevima u blizini da osetim teren i vidim kako se snalazim. Pre polaska na vožnju proučiću rutu , pokušaću da se informišem od rođaka u komšiluku o težini puta, vrsti i kvalitetu podloge, naseljenosti ljudima ali i drugim živim bićima i ostale informacije koje mogu da budu od značaja.
Telefon ću nositi ali on slabo pomaže jer dometa uglavnom nema čim krenem uzbrdo od kuće.
Alat neki koji imam nema smisla ni da nosim jer ne umem da ga upotrebim a samo će mi otežavati ranac.
Zato ću posle svake vožnje vizuelno pregledati motor da li je sve u redu ,bar ono što mogu golim okom da uočim kako na sledeću vožnju ne bih krenula neispravnim motorom a time sebi u startu prouzrokovala problem.
U početku ću dok ne upoznam teren i ne sagledam puteve, na vožnje ići isključivo manjim motorom iz dva bitna razloga. Prvi, jer njega gotovo izvesno mogu da podignem skoro uvek a drugi razlog jednako važan je i to što on ima museve umesto unutrašnjih guma što u startu eliminiše rizik od bušenja gume koju ne umem sama da skinem a ni zakrpim a da ne pominjem da ni alat za to nemam.
Ovaj motor je lakši za vožnju po težim terenima, prolazi svuda samo ako ja umem da ga proteram, što će mi značajno olakšati istraživanje okoline i novih terena.
Jedini ograničavajući faktor sa njim o kome je trebalo voditi računa je nešto manja autonomija ali dovoljna da se napravi krug između 60 i 80 km.
Koliko tačno motor može da pređe sa punim rezervoarom nisam proveravala jer rezervno gorivo sa sobom nisam nosila.
Šezdeset km je bila neka optimalna kilometraža za da kažem veći krug i trudila sam se da tu granicu ne prelazim pri planiranju rute. Time sam ostavljala prostora da u slučaju da mi motor više puta padne i ne uspem odmah da ga podignem pri ćemu gorivo ističe dok god je motor u horizontalnom položaju, da ipak imam u svakom trenutku dovoljno goriva da se vratim do kuće.
E sad je red da posle ovolikog uvoda počnem i da pišem o vožnjama i prelepim predelima do kojih sam stigla na mojim prijateljima sa po dva čupava točka.
Što se prikolice tiče nisam imala nikakvih problema ni u putu ni da je izvučem do kuće, bespotrebno sam brinula.
Sigla sam, raspakovala se, smestila svoj vozni park, malo pod drvo a malo i u hodnik od kuće da mi budu na oku a i da mi prave društvo i avantura je mogla da počne!
Karavan polako putuje – predah na Zlatiboru – U potrazi za Nedođijom
Već drugi dan nakon mog dolaska krenula sam motorom naviše sa namerom da odem do groblja i eventualno do sledećeg sela iznad mog ukoliko pronađem put i on ne bude pretežak, ne sluteći da ću već pri prvoj vožnji ostvariti svoj dugogodišnji san , popeti se na Maganik!
Maganik je planina iznad moga sela sa najvišim vrhom visine 2138 m, Međeđi vrh.
Za meštane mog i okolnih sela je od davnina bila značajna jer su leti izdizali stoku na pašu boraveći i sami gore po par meseci u katunima.
Nekada su i moji baba i deda takođe imali katun tamo ali nažalost ja nikada nisam imala prilike da odem gore i to vidim i doživim. A tako sam čeznula za tim…
Bilo je teško stići do tamo jer puteva nije bilo a uspon je strm i nepristupačan.
Putovalo se od moje kuće do gore čitav dan peške sa magaretom pored sebe natovarenim potrepštinama.
Danas na Maganiku ima samo par katuna koji se i dalje koriste za ispašu stoke.
Probijen je odavno planinski put za teretna vozila i kamione kojima se stoka prevozi gore. Međutim taj put se preko zime dosta urušava a sam po sebi je grub, sa pokretnim kamenom kako ga opisuju meštani, a u višim delovima i neprohodan gotovo do početka leta zbog snega, posebno posle duge i snežne zime kakava je bila ova.
Visinska razlika od recimo moje kuće do najnižeg katuna je preko 1000 m u svega petnestak kilometara, što znači da ima strmih uspona i serpentine itekako.
Tog prvog dana moje vožnje po zavičaju kao što rekoh krenula sam naviše sa namerom da malo osmotrim kako mi ide a i da probam da prođem putem kroz šumu od moje kuće do Gornjih Rovaca .
Usput sam svratila do groblja da se javim ocu da smo stigli – motori i ja.
Otac koji je život proveo daleko odavde sahranjen je ovde po svojoj želji, a sasvim je jasno i zašto.
Ko ne bi poželeo da na počinak ode na ovakvo lepo mesto na brdu, okružen zelenim šumama, da mu vetrovi tiho pevaju uspavanku a veliki Maganik odozgo nežno čuva u svom zagrljaju.
Ja prva bih!
U potrazi za Nedođijom
Odatle zaraslim putem idem naviše prateći mapu a i uputstva rođaka koji mi je rekao da je put prohodan ali da se retko koristi.
Put do Gornjih Rovaca je zemljani ali sa dosta kolotraga od džipova i kamiona za drva koji jedini ponekad tuda prođu, ali za mene i motor nije bilo problema.
Kako sam se pela sve više pogled je bio sve lepši.
U potrazi za Nedođijom
Sve i da je put postao loš ja sam već bila toliko opijena prirodom oko sebe a i time što uspešno napredujem naviše da se ne bih tako lako vratila.
Brzo sam stigla do Gornjih Rovaca ali vozilo mi se još.
Pa reko ajde da vidim gde je put ka Maganiku i da malo osmotrim kakav je.
I tako malo po malo prođoh Granice, mesto posle Gornjih Rovaca na visini od oko 1000 m, pa dalje sve lošijim krivudavim kamenim putem uzbrdo među gole stene.
Vegetacije je bilo sve manje a kamena i stena sva više. A pogled odozgo što sam dalje išla ostavljao je bez daha sve jače i jače.
Posle Gornjih Rovaca nikoga nije bilo. Prolazila sam pored poneke kućice ali ljudi nije bilo.
U jednom trenutku tako penjući se naiđoh na novopostavljene drvene kontejnere sa obeležjem Planinarski dom Maganik.
Čula sam da je planinarski klub Visokogorci Crne Gore napravio nedavno ispod Maganika planinarski dom a i put je obeležen planinarskim obeležjima koji su i ostalim putnicima dobrodošli.
Kontejneri su funkcionalni i jako korisni za planinare a u budućnosti se planira i izgradnja zidanog objekta.
Dom je bio pust i zatvoren kad sam pored njega prošla.
Nastavila sam dalje u isčekivanju dokle ću stići.
Par kilometara dalje iznenada na putu pored koga je podignuta drvena kućica nalik katunu zatekoh dva čoveka kako nešto rade.
Iznenadiše se i oni što me vide a i ja što vidim njih obzirom da kilometrima nikoga nije bilo.
Ljudi su bili vrlo gostoprimivi, pozvali su me da se malo odmorim i popijem sok sa njima a ja sam taman to iskoristila da se informišem gde sam ja uopšte, koliko je Maganik još daleko i mogu li stići do njega.
Saznala sam da do najnižih katuna u Poljani mogu da dođem, to je još par kilometara uspona ne baš sjajnim putem ali do katuna Maganik koji je odatle još pet, šest kilometara uzbrdo ne mogu jer se sneg od zimus još nije otopio sa puta.
I to je bilo nešto, idem do Poljane!
Čovek mi je ispričao da planinari sada češće dolaze od kada je dom sagrađen i da on poznaje jednog od njih koji takođe ima kros motor i njim obilazi sve što na točkovima može a kad dalje ne može ostavi motor i penje se peške na vrhove.
Bilo mu je neobično što sam sama i što nameravam po ovim planinama sama da vozim pa mi je dao kontakt telefon visokogorca da se povežemo pa nešto i da odvozimo zajedno.
Ispostavilo se da je Marko jedan stvarno super momak.
Uspeli smo jednu vožnju da odvozimo zajedno a ono gde me je poveo i pogled odande vredi za deset.
Pošto sam popila sok, proćaskala sa Zoranom i slikala pečurke koje su ubrali nastavih dalje ka Poljani.
Polako , pažljivo ja na kraju stigoh na moj Maganik!
Auh koja je to radost bila ali i neverica !
Od bojažljivog polaska tog jutra i namere da samo osmotrim okolinu ja sam se popela na Maganik!
Katun Poljana – MaganikŠumska staza ka Međeđem vrhu Posle Poljane je sve još pod snegom
Poljana je na 1592 mnv i to je zadnja tačka iz ovog pravca dokle se može motorom. Dalje može samo peške. Odatle šumskim putićem koji je trenutno još uvek bio zavejan snegom potrebno je dva sata hoda da bi se popelo na Međeđi vrh.
Ja sam bila više nego zadovoljna što sam i dovde stigla , pešačenje ostaje za neki drugi put…
Tu sam provela nekih sat vremena u obilasku, slikanju, odmoru i upijanju mira i zastrašujuće lepote ove moćne kamene i stenovite planine .
Samo ona, motor i ja!
Kakav vanvremenski osećaj!
To osećanje je pretpostavljam blisko alpinistima, planinarima i putnicima koji osvajaju udaljena, pusta i nedodirljiva mesta, ona koja su još uvek zaštićena i teško dostupna ljudskoj nozi a još manje točku.
Stvarno neverovatan osećaj stopiti se sa takvom prirodom bar na trenutak!
U potrazi za Nedođijom
U potrazi za Nedođijom
U potrazi za Nedođijom
Vidikovac Pogledalo
Sve sumnje i nesigurnost koje sam imala po pitanju moje solo vožnje po crnogorskim bespućima izlaskom na Maganik su nestale.
Ovaj moj dragi planinski gorostas mi je vratio mir i poverenje u sebe, svoj motor i svoju vožnju.
Od tog trenutka sam znala tačno kako ću dalje.
Nisam znala da li će svaka vožnja biti uspešna do kraja, niti da li ću naići na nerešivi problem, ni da li će mi ponekad popustiti koncentracija pa ću sama izazvati problem.
Ali ono što sam sigurno znala je da me više nije bilo strah što ću ovde voziti sama, da ću korak po korak upoznavati puteve u okolini i pokušati njima da stignem do postavljenih ciljeva. Lagano i oprezno da mogućnost pada svedem na minimum a time i mogućnost povrede ali ću gurati do cilja.
Imala sam dovoljno vremena, nigde nisam žurila, nikoga nisam jurila, niko me nije čekao.
Trebalo je samo vožnju koju započnem da završim pre mraka nepovređena sa ispravnim motorom , po mogućstvu uspešno prema planiranoj ruti za taj dan.
Ako to bude moguće super, ako ne nema veze, drugi dan ću krenuti drugom putanjom.
Okružena sam makadamskim i zemljanim putevima koji vode na sve strane, neki će me odvesti sigurno do novih bisera ove prelepe prirode.
U povratku ponovo zastajem pored groblja , srećna što ipak uspevam da pronađem način da vozim ono što volim.
A kasnije par krivina niže na jednoj od njih podsetih se kako je moja vožnja van asfalta počela zapravo upravo na tom mestu.
Tada sam još vozila putni motor i bilo mi je nezamislivo da bih ja mogla da vozim off. To sam u jednom u putopisu i napisala na šta su me neki od kolega tada već prekaljeni enduraši hrabrili kako je to upravo ono što bi me još više ispunilo zadovoljstvom.
I eto me…par godina kasnije sa čupavim gumama i mojim malim crvenim prijateljem krećem u osvajanje moje Nedođije.
I što je najvažnije ide mi dobro za početak!
U potrazi za Nedođijom
Na poslednjoj krivini malo poziranja u dubokoj travi sa Pjenavcem i Moračom u pozadini.
Zaslužili smo i motor i ja.
A onda u smiraj dana povratak na večeru pod brestom
Nastavak putopisa u pozrazi sa Nedođijom možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Franko Morbideli se još uvek oporavlja od operacije i povrede levog kolena. Sam oporavak očigledno još nije ni blizu potpunog i Morbideli će morati da propusti minimum i naredne tri trke. Petronas Yamaha ekipa je prinuđena da nađe zamenu za Morbidelija. Posle razmatranja raznih opcija Petronas je odliučio da Kal Kračlou menja Morbiedlija.
Kal Kračlou je na kraju prošle godine otišao u zvaničnu penziju. Odmah nakon povlačenja, Kračlou je našao novi posao test vozača za Yamahu. Ove godine Kračlou nije imao puno testnih dana za Yamahu, ali je u ovom trenutku svakako jedna od najboljih opcija za Petronas.
Yamaha nije nepoznata za Kračloua. Britanac je upravo na Yamahi Tech3 debitovao u MotoGP šampionatu, da bi nakon par godina provedenih na Yamahi prešao na jednu sezonu u Ducati. Nakon izleta u Ducati, Kračlou je otišao u LCR Hondu na kojoj je ostvario tri pobede.
Angažman Kračloua i Petronas Yamahe trebalo bi da potraje najmanje tri trke. Prve dve trke voze se Austriji na stazi Red Bull Ring, dok će treća trka za Kračloua biti domaća trka i voziće se na stazi Silverstone u Velikoj Britaniji.
Povodom ponovnog vraćanja na trke, ali sada ka vozač Petronas Yamahe, Kračlou je izjavio: “Lepo je vratiti se na Yamahu, prvo kao test vozač, a sada i kao zamena. Radujem se što ću na naredne tri trke voziti za Petronas Yamahu. Okolnosti očigledno nisu najbolje i želim Morbideliju brz oporavak. Nadam se da će se brzo vratiti nakon operacije kolena. Siguran sam da će se Morbideli lepo oporaviti i vratit jer je u prethodne dve godine vozio fantastično.”
Razlan Razali, vodeći čovek Petronas ekipe je izjavio: ” Nakon razmatranja svih opcija, doneta je kolektiva odluka između Yamahe i nas da pitamo Kal Kračloua da zameni Franka (Morbidelija) dok se ne oporavi od operacije. Kal je iskusan vozač koji je trenutno i test vozač za Yamahz. Ovo je situacija u kojoj mi kao nezavistan tim možemo pomoći Yamahi. Kal će biti u mogučnosti da napravi lepe kilometre na M1, što mu može pomoći sa njgovim testnim i razvojnim poslom za Yamahu. Kal će zameniti Franka na naredne tri trke i mi nemamo nikakve rezultatske zahteve za Kračloua. Učinićemo sve što možemo da ga podržimo i da se oseti komotno u ekipi. On je već upoznat sa nekim od ključnih ljudi u našem tiimu, što će mu biti od pomoći tokom izazova koji je stavljen pred njega. “
Foto: www.sepangracingteam.com
Letnja pauza završava se 8. agvusta kada će se i održati prva trka na Red Bull Ringu u Austriji. Osim Kračloua na stazi ćemo videti i povratak Dani Pedrose. O Pedrosinom povratku možete pročitati ovde.
Za komentare i diskusiju o povratku Kračloua, ali i o drugim vestima iz moto sporta, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ducati i Troj Bejlis imaju posebnu povezanost. Bejlis je pre tačno 20 godina Ducati-ju doneo titulu WSBK šampionata tada vozeći 996R. Nakon te titule, Bejlis je za Ducati osvojio još dve titule, a ukupno je nanizao 52 pobede i 94 podijuma. Čuveni broj 21 koji je Bejlis nosio urezao se u sećanja svih koji su pratili WSBK šampionat. Slučajnost je što je baš 2021. godine označila 20 godina od prve titule, pa je simbolika tako još veća. U čast Bejlisu i prvoj tituli Ducati je predstavio specijalno izdanje Panigale V2.
Panigale V2 je već neko vreme na tržištu, pa danas nećemo posvećivati puno pažnje samom motociklu. Ukoliko vas detaljno zanima Panigale V2, sve o njemu možete pročitati ovde.
Spomenućemo samo da je Ducati Panigale V2 sposoban sportski motocikl. Sa svojim V2 agregatom radne zapremine 955 cm³ isporučuje 155 KS (114 kW) pri 10.750 O/min, uz maksimalni obrtni moment od 104 Nm pri 9.000 O/min.
Ducati Panigale V2 u čast Troj Bejlisu Foto: Ducati
Snaga je ostala identična i na Bejlis verziji. Ono što Panigale V2 u Bejlis verziji poseduje je vrhunsko ogibljenje u vidu Ohlins NX30 prednje viljuške i TTX36 zadnjeg amortizera. Te dve komponente kotiraju se visoko u rangu ogibljenja.
Bejlis Panigale V2 lakši je za 3 kg od standardne verzije. Manja težina dobijena je zahvaljujući litijumskom akumulatoru i repu motocikla koji nema sedište za suvozača.
Foto: Ducati
Pored ogibljenja, najveća razlika je u grafikama na motociklu. Panigale V2 u Bejlis verziji nosi grafike urađene po uzoru na one koje je Bejlisov motocikl imao kada je vozio 996R tokom sezone 2021. godine. Prepoznatljivi broj 21 nalazi se na prednjem oklopu, kao i na bočnim oklopima. Jedinstvenosti ovog motocikla doprinosi i jedinstveni broj ugraviran na trougao prednje viljuške, kao i Bejlisov svojeručni potpis na rezervoaru.
Foto: Ducati
Cena za Panigale V2 Bejlis verziju iznosi 20.990 eura za tržište Italije.
Foto: Ducati
Foto: Ducati
Foto: Ducati
Foto: Ducati
Foto: Ducati
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Asen uvek priredi neka iznenađenja i dobre trke, pa nas ni ovaj WSBK trkački vikend nije razočarao. Dobre trke u svim klasama, ali su trkački vikend u WSBK i SSP kategorijama obeležila dva vozača koji su jednostavno bili neuhvatljivi za ostale.
U petak i subotu je stabilno vreme pratilo vozače, dok je u nedelju ujutro bio pravi potop na stazi. Zbog intenzivne kiše, zagrevanje je moralo biti pomereno, pa je i sprint trka kasnila 10 minuta. Srećom i trke u nedelju vožene su po suvoj stazi, ali je jaka kiša sprala nanešenu gumu na stazi, pa su vremena bila nešto sporija u poređenju sa subotom.
Dok stignemo do nedeljne trke, prvo da prođemo dešavanja sa kvalifikacija i prve trke vožene u subotu. Na kvalifikacijama je Reja jednostavno bio prebrz za ostale vozače i došao je do pol pozicije. Jedini vozač koji je mogao da stane na put njegovom osvajanju pol pozicije bio je Toprak Razgatlioglu. Toprak je već u prvom izlasku na stazu imao pad, pa je morao nazad u boks na brzu popravku motocikla. Iz boksa je izašao u poslednjem trenutku i izvezao je samo jedan brzi krug, što mu je bilo dovoljno za drugu startnu poziciju. Treće mesto na startnoj postavi osvojio je Skot Reding.
Reja osvojio novu pol poziciju Foto: Kawasaki
Novi rekord za Reju
Na startu prve trke Razgatlioglu je odmah uspeo da povede. Reja je odmah uzvartio već u prvom sektoru. Do kraja prvog kruga na točak su vozili Reja, Toprak, Rinaldi i Reding. U prvom krugu spektakularno je pao Alvaro Bautista, a ubrzo smo za njim iz trke izgubili i Rinaldija koji je takođe pao.
Reja i Toprak su ponovo razmenili pozicije, ali je na 15. krugova pre kraja Reja uspeo da napravi prednost. U međuvremenu je i Reding ušao u dobar ritam pa su on i Toprak Razgatlioglu započeli borbu za drugu poziciju. Reding i Razgatlioglu borili su se sve do dva kruga pre kraja kada je trka prekinuta zbog teškog pada koji je Jonas Folger doživeo.
Foto: Ducati
Folger je prebačen u bolnicu, ali je srećom prošao bez teških povreda. Zbog posledica pada, Folger nije učestvovao u ostatku trkačkog vikenda.
Još jedan vozač koji je na prvoj trci doživeo pad i povredu je Lukas Mahias. Njega takođe nismo gledali na preostalim trkama.
Iza Reje, Redinga i Razgatlioglu na četvrtom mestu trku je završio Van der Marka na BMW M1000RR-u. Fantastičnu trku imao je i Andrea Lokateli sa osvojenom petom pozicijom.
Sa pobedom na prvoj trci Reja je došao do trinaestog trijumfa na Asenu, što je ujedno i novi rekord po broju pobeda na istoj stazi.
Reja došao do 13. pobede na Asenu Foto: Kawasaki
Nepravda za Lokatelija
Sprint trka počela je žustro. Toprak i Rinaldi uspeli su odmah da prestignu Reju i da pokušaju da mu stanu na put do nove pobede. Reja se nije dao tako lako i brzo je uzvratio preticanjima i preuzimanjem vođstva.
Dok je Reja jurcao ka novoj pobedi Toprak i Rinaldi su se borili za drugo mesto. U drugoj polovini trke borbi se priključio i odlični Lokateli. U poslednjem krugu, Lokateli je uspeo da prestigne Rinaldija i da na stazi osvoji svoj prvi podijum u karijeri, dok je Toprak Razgatlioglu trku završio na drugom mestu.
U trenutku dok se Lokateli radovao podijumu došla je informacija da su Lokateli i Razgatlioglu pomereni sa po jedno mesto nazad zbog napuštanja granica staze i gaženja preko zelenih površina. Na usporenom snimku se vidi da su Razgatlioglu i Lokateli minimalno dotakli zelenu površinu na izlazu iz poslednje krivine. Pravila su pravila i Lokaterli je ostao bez podijuma, Ragzgatlioglu je pomerene na treće mesto, a Rinaldi je unapređen na drugo mesto. Čudna pravila.
Foto: Yamaha Racing
Gerlofova greška koja je skupo koštala Razgatlioglua
Druga trka započela je poprilično burno. Trku je odlično startovao Razgatlioglu i činilo se da će povesti trku od prve krivine. Međutim, Garet Gerlof je imao odličan start iz trećeg startnog reda, ali je ipak kasno kočio za prvu krivinu. Prilikom ulaska u krivinu bukvalno je počistio Razgatlioglua i izbacio ga iz trke. Tokom trke Gerlof je dobio kaznu prolaska kroz boks, a nakon odrađene kazne trku je završio padom.
Nakon haosa na startu trku je poveo Lokateli. Mladi as Yamahe ne samo da je poveo trku nego je dobar deo trke i vodio. Reja je nakon starta uspeo da se sabere i iz kruga u krug je polako nizao pozicije sve dok nije izbio na drugo mesto, a zatim se dao u poteru za Lokatelijem.
Na 11. krugova pre kraja Reja je uspeo da prestigne Lokatelija za vodeću poziciju. Lokateli je pokušao da ostane uz Reju, ali je guma počela polako da popušta i Lokateli je gubio ritam. Reja je došao do treće pobede ovog trkačkog vikenda, a uz pad Razgatlioglua uspeo je da poveća prednost u šampionatu na 37 bodova.
Rea i Lokateli u duelu za pobedu Foto: Kawasaki
Sve brži Reding polako je sustizao Lokatelija, da bi ga na tri kruga pre kraja trke i obišao za drugu poziciju. Lokateli nije bio razočaran zbog toga, jer je došao do svog (zvanično) prvog WSBK podijuma u karijeri.
Agerter ubedljiv u supersport kategoriji
Dominik Agerter počeo je da odmiče u supersport šampionatu. Na obe supersport trke glavnu reč vodili su Agergter, Otel na Kawasakiju i Odendal. Odendal i Agergter su direktni konkurenti za ovogodišnju titulu.
Na prvoj trci je bila bliska borba sve do oko sredine trke kada je Agerter pojačao ritam, a u samoj završnici je čak srušio rekord staze. Odendal je morao da se pomiri sa situacijom da će trku završiti na drugom mestu, a Otel je doneo još jedan podijum za sebe i Kawasaki.
Druga trka je bila nešto drugačija. Otel je pokušao da povede trku i da pobegne od Agertera, što mu je u prvih par krugova delimično pošlo za rukom. Kao i u prethodnoj trci, čim se ritam malo ustalio Agerter je počeo da stiže Otela, a jednom kada ga je prestigao to je bilo to. Agerter je došao do nove uzastopne pobede.
Odendal je takođe pokušao da stigne Otela, ali je napravio grešku i pao, čime je izgubio mnogo bodova u odnosu na Agertera.
Zanimljiva je bila borba za treće mesto. Krumenaher, Kluzel, Čan Onču i Gonzales borili su se do ciljne linije za preostalo mesto na podijumu. Randi Krumenaher je na kraju uspeo da izađe kao pobednik iz te borbe tako je došao do svog prvog podijuma još od 2019. godine kada je i postao šampion supersport kategorije.
Agerter (broj 77) za sada najkonstantniji u šampionatu Foto: Yamaha Racing
WSBK šampionat sada ima jedan vikend pauze, a onda se od 6. – 8. avgusta vozi nova trka u kalendaru, na stazi Autodrom Most u Češkoj.
Za komentare i diskusiju o WSBK trkačkom vikendu na stazi Asen, možete posetiti našu temu na forumu.
Rezultati prve WSBK trke na stazi Asen:
Izvor/Source: www.worldsbk.com
Rezultati superpol WSBK trke na stazi Asen:
Izvor/Source: www.worldsbk.com
Rezultati druge WSBK trke na stazi Asen:
Izvor/Source: www.worldsbk.com
Rezultati prve superspor trke na stazi Asen:
Izvor/Source: www.worldsbk.com
Rezultati druge superspor trke na stazi Asen:
Izvor/Source: www.worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ništa lepše od dužih tura za vožnju. Upravo je naš član foruma aky sa svojom družinom odvezao Balkan moto-tour rally na kojem su prošli šeste zemalja i oko 3.000 km. Kako je to izgledalo, možete pročitati u današnjem putopisu.
Kako je prošle godine zbog korone sve bilo zatvoreno, nismo ni motorima mogli nigde da putujemo. Početkom juna od dobrog prijatelja iz moto kluba MC Sandžame, dobijam sms u kojem me zove da se pridružim grupi od petnaestak ljudi koji se spremaju za putovanje kroz šest zemalja Balkana koje će trajati od 2.7 – 11.7. tj. Devet dana, oko 3.000km. Poruku nisam do kraja ni pročitao, a već sam video spakovan motor i ja na njemu kako osvajam zadate kilometre. Na kasnije održanom sastanku, dogovorili smo da napravimo turističku trku koja će se zvati moto-tour rally i koja će se oragnizovati svake godine u prvoj nedelji jula. Kako je planirano da vozimo kroz Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju, Grčku i Bugarsku, ovaj događaj je zvanično dobio ime „Balkan moto-tour rally“.
Planirana ruta je spremna, motor servisiran, procenjujem da mi zadnji kofer nije dovoljan, pa nabavljam i repnu torbu od 40l koja će mi biti dovoljna da spakujem garderobu, pribor za ličnu higijenu, rezervnu obuću, kišno odelo i nešto neophodnog alata. Ostalo je da gume stignu iz Nemačke, jer u našim radnjama, zbog korone nije bilo redovnog snabdevanja, pa nisam uspeo da nađem dimenziju koja meni odgovara. Iako sam malo strepeo da li će gume stići na vreme, na kraju je sve ispalo kako treba. Stigle gume i namontirane par dana pre puta, Motor opran i spreman za 3.200 km koje smo planirali.
Balkan moto-tour rally
Konačno je došao i taj petak, 2.jul. Plan je da krenemo u 17 časova, posle posla. Krećemo od Moto kluba Sandžame i idemo do prvog prenoćišta , Banja Koviljača.
Cela grupa je jako raspoložena i svi jedva čekamo da sednemo na motore i uputimo se u ovu avanturu. Zvuk paljenja petnaest motora mi je tako moćno zazvučao da sam se sav naježio. Krećemo! U prvom danu treba da pređemo oko 180 km. Posele par sati vožnje preko Sremske Mitrovice i kroz prelepu Mačvu stižemo u Banju Koviljaču. Prema arheoliškim istraživanjima, Banja je bila naseljena još 1533. godine, a njena lekovita izvorišta se pominju još u doba Turaka. Raspakujemo se i odlacimo da obiđemo ovo lepo mesto koje je smešteno u podnožju planine Gučevo, od koje osećamo večernju svežinu. Primećujemo da nema mnogo gostiju i da su kafići i restorani prilično prazni. Odlučujemo se da sednemo u jednu od kafana na večeru. Hrana je bila je jako dobra i posle večere idemo odmah na spavanje jer nas sutra čeka naporan dan, oko 450 km, destinacija Trebinje.
Balkan moto-tour rally
Ustajemo rano i već oko 8 časova sedamo na motore i krećemo prema bosanskoj granici.
Balkan moto-tour rally
Preko Bajine Bašte uz Drinu, preko krivudavih puteva Debelog brda i Kremne dolazimo na granični prelaz Kotroman. Završavamo sa carinsnkim procedurarama i krećemo dalje. Posle kraće vožnje nailazimo na Višegrad. Za oko mi zapada prelep Andrićgrad koji je smeštan na poluostrvu između reke Drine i Rzava. Na oko 300m od Andrić grada nalazi se Višegradska ćuprija koja dodatno krasi ovu varoš. Andrićgrad je nastao kao ideja prof. Kusturice o kamenom srednjovekovnom gradu inspirisanog delima i likovima nobelovca Ive Andrića. Ovo zdanje je Višegradu donelo nove posetioce i pruža vrlo raznorstan sadržaj. Pored hotela, restorana, prodavnica ,tu su i razni objekti kulture, pozorište sa 350 mesta, replika srednjovekovnog manastira Dečani, bioskop… Na brdu iznad Višegrada primećujem zidine starog grada. Pitao sam meštane u vezi toga i nisam dobio mnogo podataka. Saznao sam da se to srednjevekovno naselje zove Pavlovina i ništa više od toga. Kasnije sam pročitao da su takva naselja podizali razni domaći velikaši i da o Pavlovini nema informacija o tome ko ga je podigao.
Jedemo čuvene ćevape i krećemo dalje ka Trebinju. Za nama ostaju Goražde, Foča, Tjentište i dolazimo do Gackog jezera Klinje gde odlučujemo da naparvimo dužu pauzu.
Nestvarno lepo jezero je nastalo za vreme austrougarske okupacije tako što je sagrađena brana za navodnjavanje Gatačkog polja. To je prva lučna brana na području bivše Jugoslavije, visoka je 26 metara, a dugačka 104 metra.
Zidovi brane su su građeni od kamenih blokova, a za njihovo vezivanje je korišćen vulkanski pepeo od lave sa Vezuva. Jezro je i popularno izletničko mesto, a pirmetio sam i veliki broj ribolovaca. Nakon odmora krećemo ka Bileći i Trebinju.
Trebinje stižemo u kasnim popodnevnim časovima, odlazimo do smeštaja da se raspakujemo i žurimo u grad da ga vidimo po danu. Trebinje je grad sa mediteranskom klimom, nalazi se na najjužnijem delu Hercegovine, ispod planine Leotar, na pola sata vožnje do Dubrovnika, ili Herceg Novog. Kroz grad protiče reka Trebešnjica, a za grad se kaže da je grad sunca i platana. Istorijski Trebinje je jako star grad. Već u VII veku p.n.e. ga naseljavaju Grci, koji su tu zatekli Ilire. U III vekup.n.e. dolaze Rimljani i nazivaju ga Travunija, a prvi Sloveni se doseljavaju u VI veku. Nakon toga se menjaju razni gospodari , a 1168. Travuniju preuzima Stefan Nemanja. Grad je bio pod Nemanjićima do kraja njihove dinastije. Nakon toga dolaze, Turci, pa Austrougari… Svi ti narodi su ostavili svoj pečat ovom gradu. Sedimo u restoranu na trgu pod platanima i razgovaramo između nas o tome koliko su devojke u Trebinju lepe. Konabar koji nas je služio je to čuo i dodao da su još u staroj Jugoslaviji Trebinjke nosile titulu kao najlepše devojke u celoj državi. Poverovali smo mu.
Sedeli smo do kasno pod platanima uživajući u lepoti grada i znajući da nas sutra čeka ne tako naporan dan. Idemo u Budvu ni celih 100 km. Očekuje nas more.
Nastavak putopisa Balkan moto-tour rally možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
KTM je već nekoliko godina posvećen trkanju u MotoGP, Moto2 i Moto3 šampionatu. Učešće u MotoGP šampionatu naročito je obradovalo ljubtelje KTM-a i ulilo im nadu da bi KTM mogao da ponudi serijski sportski motocikl. Juče je KTM predstavo RC 8C, limitiranu verziju za trkačku stazu sa impresivnim performansama.
Sad već uveliko traje rat dvocilindričnih motocikala srednje radne zapremine. KTM je sa RC 8C zakoračio na to područje, doduše u limitiranoj verziji. Očigledno da je ovo prvi korak KTM-a ka uličnom dvocilindrašu, jer je KTM upotrebio agregat iz novog Duke 890R modela, a što je još bolje, taj agregat ubačen je u Moto2 šasiju. Može li bolje?
LC8 redni dvocilindraš
Poput Yamahe koja će da koristi agregat iz MT07, Suzuki najavljuje novi SV650, Ducati Panigale V2, Aprilia RS660, a KTM će prema svemu sudeći da koristi agregat iz Duke 890R modela.
Foto: KTM
Konkurentan redni agregat radne zapremine 889 cm³ koji će za potrebe RC 8C modela isporučivati 128 KS.
Njegova prednost leži u maloj težini
Agregat je smešten u šasiju koja je produkt višegodišnjeg iskustva u Moto2 šampionatu. Šasija je izrađena od hrom molibden cevaste šasije. Cevasta šasija je jedna od karakteristika KTM-a, koji se čak ni u MotoGP-u nije odrekao ove konfiguracije.
Aerodinamični oklopi na sebi imaju krilca, baš po uzoru na MotoGP RC16 motocikl.
Kočnice naravno potpisuje Brembo. Napred se nalaze Stylema kočione čeljusti i plivajući diskovi prečnika 290 mm, monitarni na aluminjumske nosače diskova, koji su za točak pričvršćeni titanijumskim vijcima, a sve u cilju smanjenja rotirajućih masa. Za fino doziranje kočnica zadužena je Brembo RCS19 Corsa Corta kočiona pumpa. Pozadi se nalazi disk prečnika 230 mm i dvoklipna kočiona čeljust.
WP ogibljenje neizostavni je deo svakog KTM motocikla. U slučaju RC 8C radi se o WP APEX PRO 7543 prednjoj viljušci sa prečnikom štapova od 43 mm. Prednja viljuška je izrađena od laganih i izdržljivih materijala. Pozadi se nalazi WP APEX PRO 7746 zadnji amortizer.
Foto: KTM
Na lagane felne montirane su trkačke slik Pirelli SC1 gume koje se koriste i u WSBK šampionatu.
Suva težina iznosi svega 140 kg što RC 8C čini opakim oružjem na stazi.
Trkačima je potrebna analiza podataka na stazi, pa je KTM ugradio instrument tablu dijagonale 5 inča koja poseduje GPS funkciju preko potrebnu za merenje vremena po krugu. Instrument tabla takođe beleži telemetriju motocikla i moguće je lako preuzeti i preneti na računar radi dalje analize.
Foto: KTM
Valja spomenuti i da je KTM RC 8C pravljen ručno i da je napravljeno svega 100 primeraka. Naručvanje motocikala počelo je danas, 22. jula, a prema svoj prilici biće brzo rasprodati.
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Foto: KTM
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Nakon trka na Doningtonu, ove nedelje očekuje nas WSBK trkački vikend na stazi Asen, čuvenoj “katedrali brzine”. Na Doningtonu su vozače sačekali promenjljivi uslovi, što ne znači da će i na Asenu biti potpuno suvo. Na ovoj stazi u Holandiji pre par godina dočekao nas je i sneg, doduše u aprilu, ali je kiša sasvim normalna pojava za Asen. Na Asenu će Reja imati priliku da postane i prvi vozač u WSBK istoriji sa 13 pobeda na jednoj stazi. Da bi do toga došao, Reja će morati da pobedi mnoge vozače, a pre svega Toprak Razgatlioglua koji je u životnoj formi.
Za stazu Asen znaju gotov svi koji bar malo prate moto sport. Nećemo detaljno predstavljati Asen, jer smo ranije detaljno opisali istoriju ove staze. Tekst o Asenu možete pročitati ovde.
Kako izgleda krug na Asenu, možete pogledati na sledećem snimku sa motocikla Van der Marka:
Reja i Asen u neraskidivoj vezi
Asen je zasigurno jedna od omiljenih staza za Džonatana Reju. Do sada je na ovoj stazi pobeđivao čak 12 puta! Ukoliko za vikend ostvari još jednu pobedu, postaće prvi vozač u WSBK istoriji sa 13 pobeda na jednoj stazi.
Jedan od vozača koji bi mogao da ga zaustavi je Toprak Razgatlioglu koji je na Doningtonu pokazao da može da se nosi rame uz rame sa Rejom. Do sada je Razgatlioglu bio konstantan, a Asen bi trebalo da odgovara Yamahi R1.
Još jedna Yamaha koju ne treba otpisati je ona u rukama Garet Gerlofa. Mladi Amerikanac upravo je potpisao produžetak ugovora sa Yamahom. Osim toga, Gerlof je ove sezone već vozio na Asenu kada je imao mali izlet u MotoGP šampionat.
WSBK Asen doneće još jedan duel između Reje i Topraka Foto: Kawasaki
Pirelli donosi novu prednju gumu
WSBK vozačima na stazi Asen biće dostupne četiri različite komponente prednje i zadnje gume. Pirelli donosi novu prednju gumu koja je još u razvoju i nosi oznaku A0721. Reč je o još mekšoj komponenti gume od standardne. Standardne komonente su SC1 i SC2, uz A0508 prednju gumu koja je debitovala na Mizanu. Sa A0721 gumom, Pirelli hoće da prikupi dodatne informacije kako bi razvio mekšu komponentu gume.
Zadnje gume dolaze u standrdne četiri komponente: SCX, SC0 i SC1, sa tim što če vozačima na raspolaganju biti i četvrta komponenta SCX A0557 zadnja guma.
Foto: Yamaha Racing
SSP i SSP300 šampionat vraćaju se na stazu
Posle pauze i odsustva sa Doningtona, SSP i SSP300 vraćaju se na stazu. SSP šampionat je ove godine zanimljiv i u generalnom plasmanu je gusto. Agerter vodi sa 17 bodova prednosti, ali ako uzmemo u obzir da se voze dve trke po trkačkom vikendu, ta prednost uopšte nije velika. Ove sezone već smo videli velike promene u šampionatu, tako da možete slobodno da se opustite i uživate u velikom broju preticanja i borbi u SSP šampionatu.
Foto: Yamaha Racing
Ukoliko imate vremena, nemojte propustiti WSBK trkački vikend na Asenu. Ova sezona je do sad bila zanimljiva i nije razočarala, a Asen je uvek bio poznat po dobrim trkama.
Nažalost, prema programskoj šemi Eurosport kanala neće biti prenosa WSBK trka.
Za komentare i diskusiju o trkačkom vikendu možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Krajem juna je iz KTM-a došla vest da će se Pedrosa tokom ove sezone vraćati na stazu. Ove nedelje je stigla i potvrda te vesti, tako da će Dani Pedrosa ponovo voziti trku i to u Austriji!
Dani Pedrosa postao je bitna karika u KTM MotoGP lancu i projektu. Nakon povlačenja sa trkačke staze i odlaska iz Honde, Pedrosa je angažovan za ulogu test vozača KTM-a. KTM je u brzo napredovao, a u poslednje dve sezone redovno se penje i na pobednička postolja.
KTM je uvrstio Pedrosu kao jednog od ključnih osoba za razvoj KTM RC16 MotoGP motocikla. Ove godine Pedrosa je poželeo da nastupa na jednoj od trka, a KTM je bio više nego oduševljen tom idejom.
Šta KTM dobija učešćem Pedrose na trci?
Vožnja velikog broja krugova tokom testova je jedna stvar, a samo učešće na trci je potpuno druga stvar. Na trci vozač izvlači daleko više iz sebe i motocikla i na taj način doprinosi još tačnijim informacijama o ponašanju motocikla tokom same trke.
Foto: Philip Platzer
Iz KTM-a su poručili da će Pedrosa dobiti priliku da vozi na trci onog trenutka kada KTM RC16 za sledeću sezonu bude potpuno spreman. Očigledno da je prva verzija motocikla za sledeću sezonu već spremna i da KTM želi da vidi kakav će biti učinak na stazi.
Domaća, dobro poznata staza
Staza Spilberg, poznatija kao Red Bull Ring domaća je staza za KTM. Nalazi se u blizini KTM-ovog razvojnog centra i svi test vozači, uključujući i Pedrosu poznaju tu stazu kao svoj džep. Zato ne čudi odluka da Pedrosa nastupa upravo u Austriji.
Šta očekivati od Pedrose?
Dani Pedrosa je uvek bio vozač kalibra za podijume i pobede. Međutim, dugo odsustvo sa trka sigurno je uticalo da Pedrosa izgubi “oštrinu” potrebnu za trkanje i dobar plasman. Ipak, Pedrosa je prekaljeni trkač kojem se u trenutku može vratiti nagon za trkanjem. Tako da, ne treba se previše nadati fantastičnom rezultatu, ali ga ne treba ni otpisivati prerano. Očekujte da bude u borbi za bodove.
Foto: Rob Gray (Polarity Photo)
Na ponovni povratak Pedrose na trke čekaćemo samo do 8. avgusta za kad je i zakazana prva trka u Austriji.
Za komentare i diskusiju o Pedrosinom povratku, ali i o drugim vestima iz moto sporta, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Padovi sa motocikla su tamna strana naše ljubavi, hobija ili sporta zvanog motociklizam. Čim krenete u vožnju motociklom, svesno ili nesvesno prihvatili ste rizik od pada i eventualnih povreda kao posledicu pada. Iako ne postoji apsolutna zaštita od povreda prilikom pada, ukoliko imate dobru zaštitnu opremu, značajno ste smanjili taj rizik. To dokazuje i primer mog skorašnjeg pada pri ne maloj brzini. Srećom, nosio sam svu opremu koja podrazumeva kacigu, rukavice, kombinezon i čizme. Međutim, najbitnija stvar mi je verovatno spasila život je kaciga. Kako i zašto mi je baš kaciga spasila život, izneću u daljem tekstu.
Motociklom prelazim lep broj kilometara mesečno, što na putu, što na stazi. Nešto od tih kilometara je zarad posla, a nešto zarad uživanja. Zapravo, uživam u svakom kilometru. Budući da mi je delimično u opisu posla da isprobavam neke stvari koje prosečan vozač ne bi trebalo da isprobava, to znači da moja vožnja zapravo nekad nosi i nešto više rizika od pada. Taj rizik sam oduvek bio spreman da prihvatim.
Olakšavajuća okolnost po mene je što sam vozio na trkačkoj stazi. Trkačka staza je odlična za usavršavanje tehnike vožnje i traženje limita upravo iz bezbednosnih razloga. Ukoliko dođe do pada na stazi, ne postoje prepreke u koje možete udariti. Jedino se suočavate sa samim padom, klizanjem i eventualnim tumbanjem. Uz to, na stazi uvek imate ekipe hitne pomoći koje budno motre na sva dešavanja na stazi i intervenišu i za najmanje padove, ukoliko za to postoji potreba.
Da malo ubrzam priču. Prilikom poslednjeg izlaza na stazu doživeo sam pad sa “službenom” Hondom VTR 1000 SP1 koju sam dobio na korišćenje. Pad se desio isključivo mojom krivicom i greškom, kada sam kočio znatno agresivnije nego što je trebalo. Tom prilikom u jednom momentu prednji točak više nije izdržao i popustio je, a ja sam preko upravljača preleteo i potiljkom udario glavom od asfalt. Brzina pri padu iznosila je između 140 – 150 km/h.
Na trenutak sam izgubio svest, a nakon što sam došao sebi upućen sam na snimanje glave, za svaki slučaj. Srećom po mene, na snimcima nije ustanovljena niti jedna povreda glave. Bez hematoma ili naprsnuća lobanje. Otpušten sam kući sa dijagnozom blažeg potresa mozga, a lekari su mi rekli da se zahvalim kacigi na tome što sam uopšte živ.
Kaciga odradila posao tačno onako kako je trebalo
Kada sam nakon pada uzeo kacigu u ruke, tek sam tada postao svestan sile kojom sam udario glavom od asfalt. Udarac se dogodio potiljkom i kaciga je na tom mestu bukvalno pukla!
Da se razumemo, sasvim je normalno da kaciga pukne, ali je bitno da energiju udarca sa jedne tačke rasporedi na celu školjku kacige, što je prema svemu sudeći i uradila jer da se sva energija prenela na potiljak, postoji velika šansa da sad ne bih pisao ovaj tekst.
Potiljak i desna strana kacige pretrpeli su najviše udaraca i klizanja Kako mi je kaciga spasila život?
Moram spomenuti da je reč o AGV K5S kacigi koju sam kupio pre nešto više od godinu dana.
Oštećenja na kacigi su jedna velika ogrebotina na gornjoj desnoj strani, kao i naprslina na potiljačnom delu. Tokom klizanja i tumbanja sa kacige je otpao i vizir, što je negde i normalna stvar da se u takvim slučajevima dogodi.
Par bočnih ogrebotina
Kad smo kod samog vizira, reč je o viziru otpornom na manje ogrebotine. Na viziru su vidlji dve – tri veće ogrebotine od klizanja po asfaltu, ali manjih ogrebotina nema, što je pohvalno za vizir otporan na grebanje. Ipak nije samo reklama u pitanju.
Vizir je prilično dobro podneo klizanje
Unutrašnjost kacige je takođe pomogla da se udarac ublaži. Sve u svemu, ova kaciga od mene ima sve pohvale.
Šta me se to tiče kad vozim u saobraćaju?
Ovaj tekst sam upravo napisao iz razloga što pad koji sam doživeo jeste karakterističan za padove u saobraćaju. Pad koji sam doživeo je sličan onom kada vam neko izleti iz sporedne ulice i vi naglo zabodete kočnicu i tom prilikom padnete. Dakle, skoro identičan pad, što znači da sličan udarac može da se doživi u saobraćaju.
Moj savet za odabir kacige
Tekst koji sam napisao, kao i iskustvo koje vam prenosim radim isključivo iz razloga da skrenem pažnju na to da se uvek odlučujete za kvalitetnije kacige, bez obzira što su malo skuplje u odnosu na manje kvalitetne.
Postoji takozvani Sharp test i njihov sajt (možete pogledati ovde). Na tom sajtu možete pronaći gotovo sve modele kaciga i njihove ocene i karakteristike. Moja preporuka je da kupujete kacige sa najmanje 4 zvezdice.
Pogledajte ocene na Sharp testu pre kupovine kaciga Foto: Screenshot
Nije bitno da li vozite motocikl od 50 ili 1.000 cm3 jer često i padovi sa 30 km/h znaju da budu nezgodni. Zato je preporuka da uvek imate kvalitetnu i homologovanu kacigu. Imajte na umu da je glava jedan od najosetljivijih delova tela i da je bitno što bolje je zaštiti.
Srećom, današnja tehnologija izrade kaciga je toliko napredovala da za relativno nisku cenu možete naći kvalitetne i bezbedne kacige.
Takođe izbegavajte kupovinu kaciga sa sajtova poput kupujem-prodajem, E-bay-a i drugih oglasa. Kacige isključivo kupujte u ovlašćenim prodavnicama jer je to jedini način da budete sigurni da je kaciga original.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
