Juče se brzinom munje prenela vest da je Mark Markez operisan po treći put. Prema svemu sudeći, stepen ozbiljnosti uopšte nije bio zanemarljiv i prema nezvaničnim informacijama operacija je trajala čak 11 sati.
Mark Markez operisan po treći put Foto: Honda Racing Corporation
Međutim, juče u toku dana pronela se vest da je Mark morao na novu operaciju, kako bi se kost i ruka konačno rešili kako treba. Ono što malo iznenađuje je neproverena informacija da je operacija trajala čak 9 sati! Predviđa se da će oporavak trajati oko 6 meseci. Ako je predviđeno vreme oporavka tačno to znači da će se Mark Markez na stazu vratiti tek negde u maju mesecu sledeće godine. Ukoliko sezona započne na vreme, odnosno trkom u Kataru 28. marta, to znači da će ukoliko se vrati u maju mesecu, Mark Markez verovatno propustiti prve četiri trke koje su zakazane za 28. mart (Katar), 10. april (Argentina), 18. april (COTA) i 2. maj (Herez).
Bilo bi šteta po šampionat ukoliko Markez propusti prvi deo sezone. Nadamo se da će Mark Markez uspeti na vreme da se oporavi i da ćemo ga 28. marta gledati na prvoj trci.
Za komentare u vezi za ponovnom operacijom Markeza možete posetiti i temu na forumu posvećenu moto vestima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Idemo u još jednu Maxi avanturu sa našim članom foruma sasha-om u putopisu koji nosi naslov Jonizacija. Sasha nas je u prethodnim putopisima prosto razmazio njegovim detaljnim opisivanjem raznih mesta koje posećuje sa svojom suprugom, pa smo rešili da danas prođemo sa njima od Srbije, kroz Kosovo, zatim preko Albanije do Grčke i da se vratimo kroz Makedoniju.
Jonizacija
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jonizacija je proces u kojem atom gubi valentni elektron iz svoje poslednje elektronske ljuske. Pošto atom gubi elektron, postaje pozitivni jon (jer sad ima više protona od elektrona). Elektron koji se oslobodio iz posljednje ljuske se zove slobodni elektron.
Ako na trenutak zanemarimo fiziku i njene zakone, jonizaciju možemo da definišemo i kao postupak u kome se motorista (elektron) oslobađa svojih svakodnevnih obaveza (atoma) i nekoliko dana provodi na Jonskom moru. Za oba slučaja je karakteristično da ne traju dugo i da se nakon izvesnog vremena vraćaju u prvobitno stanje, ali to za ovu priču nije bitno…
Svaka moto sezona se može podeliti na tri dela (prolećni, letnji i jesenji), a najviše zadovoljstva pruža upravo ova poslednja trećina. Početkom godine su svi željni vožnje i samo nekuda jure, leto je često pretoplo za pravo uživanje ali zato septembar pruža idealne uslove za pravu moto avanturu. Zato sam odlučio da nekih 7-8 dana provedem na drumu i osetim kako izgleda kada se na more krene na kraju turističke sezone.
Plan za ovo putovanje je brzo bio gotov, a on je obuhvatio kratku posetu Kosovu, dvodnevni boravak u Albaniji, malo duže zadržavanje u Grčkoj i na kraju, ekspresni prolazak auto putem kroz Makedoniju.
Putopis: Jonizacija
Prvu deonicu savlađujemo bez mnogo napora, jer do Niša pratimo auto put a dalje prema Kuršumliji skoro da nije ni bilo saobraćaja. Tek nakon odvajanja za Đavolju Varoš shvatam da nikada u životu nisam išao na ovu stranu pa se na trenutak javlja mala strepnja – kako izgleda ta „administrativna granica“ i da li će biti problema sa srpskim tablicama i dokumentima. Policajac na našoj strani nas rutinski pita gde smo se uputili a na moj odgovor – u Grčku, lakonski dodaje – ako, ovuda je kraće… Na sledećem šalteru nas nisu ništa pitali, već su samo pogledali dokumente i mahnuli da nastavimo…
Za razliku od srpske strane, gde se stiče utisak da je sve napušteno, iza granice se intenzivno grade putevi i niču nova naselja. Nakon nekoliko kilometara nailazimo i na početak auto puta kojim ćemo se praktično spustiti sve do Drača.
Putopis: Jonizacija
Već sam pomenuo da je ovo moja prva poseta ovim krajevima, pa sam želeo da vidim bar deo onoga što se smatra značajnijim za našu istoriju. Auto put na kome se nalazimo predstavlja obilaznicu oko Prištine i prolazi neposredno pored Gazimestana. Zato hvatamo prvi izlaz i zaustavljamo se ispred žičane ograde koja obuhvata čitav kompleks.
Dočekuje nas kosovski policajac i na solidnom srpskom traži dokumenta radi evidencije. Na prvi pogled mi to deluje čudno, ali ubrzo shvatam da je to samo jedna od mera kojom se obezbeđuje ovaj spomenik. Brzo obavljamo formalnosti i u sledećih pola sata potpuno sami obilazimo kompleks.
Sa zadnje strane se nalazi ulaz kroz koji se preko stepeništa može izaći na sam vrh kule. Sa ove visine se odlično vidi celo Kosovo polje a posetiocima je na raspolaganju i kratak opis bitke koja se tu odigrala pre više od 600 god.
Za povratak na auto put je neophodno napraviti krug oko sela koje se zove Mezgit, a upravo tu se nalazi još jedan spomenik vezan za Kosovsku bitku. Naime, na ovom mestu je izgrađen mauzolej (turbe) Murata, turskog sultana koji je takođe poginuo na Kosovu. Nakon detaljne obnove koju je 2005. god. platila Turska, otvoren je i muzej u kome se nalaze dokumenti iz različitih perioda.
U dvorištu zatičemo ženu za koju se kasnije ispostavilo da predstavlja zvaničnog čuvara, što je zaduženje koje se prenosi kroz generacije. Ona nam je ponudila da obiđemo i unutrašnjost mauzoleja, ali pošto to podrazumeva skidanje obuće (moto čizme), odlučili smo da to ostavimo za neku drugu priliku.
Pošto ovo pravilo ne važi za obližnji muzej, odličili smo da vidimo šta se u njemu nalazi. On je smešten u zgradi koja je nekada služila kao konak za posetioce, a osim starog nameštaja i fotografija, tu se mogu videti i lutke koje bi trebalo da prikažu kako su izgledali ljudi iz tog perioda. Sve vreme je uz nas bio vodič i na vrlo dobrom srpskom iznosio istoriju ovog mesta. Na kraju nas je zamolio da se u knjigu posetilaca upišemo ćirilicom jer je želeo da vežba čitanje rukopisa.
Nakon kratke lekcije iz istorije, vraćamo se na auto put i nastavljamo prema Albaniji. Pošto od Prištine do granice ima manje od 100 Km, tu razdaljinu savlađujemo u jednom dahu. Put kojim se krećemo je nov, dobar ali još nedovršen. To se najbolje vidi po tablama koje najavljuju benzinske pumpe i parkinge jer su na njima svi simboli precrtani. Ovih sadržaja jednostavno nema, a to važi i za naplatu putarine.
Na granici sa kosovske strane nema nikoga, pa po skraćenom postupku ulazimo u Albaniju. Pošto se u međuvremenu upalila i lampica koja signalizira da je rezervoar skoro prazan, svraćamo na prvu pumpu i pravimo pauzu. Gorivo plaćamo u Eur, a umesto kusura dobijamo kafu…
Prvo veće mesto na koje nailazimo posle granice je Kukeš, gradić koji je sa tri strane okružen jezerom. Na žalost, krajem leta je nivo vode veoma nizak, pa se teško može steći utisak o njegovoj pravoj veličini. Pored raskrsnice se nalazi i mali vidikovac, pa posle provere navigacije koristimo priliku za slikanje…
Prelazimo preko mosta i ponovo izbijamo na auto put. Sledeća deonica vodi kroz predeo koji mnogi nazivaju „Južnim Alpima“ i to ne bez razloga. Put krivuda između planinskih vrhova a jedan deo ide kroz tunel koji je dug skoro 6 Km. Zanimljivo je što pod suncem neki delovi iskopa svetlucaju kao da su u pitanju naslage uglja…
U Drač stižemo taman na vreme za malu šetnju obalom. Ovaj deo grada je u poslednjih nekoliko godina pretrpeo ogromne promene pa su sada duž plaže načičkani nebrojeni hoteli i stambene zgrade. Na sve strane se i dalje gradi ali to očigledno ne smeta turistima koji u sve većem broju dolaze da upravo ovde provedu svoj odmor.
Bez dnevnog svetla okolina deluje još sablasnije, pa na brzinu zadovoljavamo osnovne potrebe i vraćamo se u grad. Sutra nas čeka kratka vožnja do Berata pa će biti više vremena za razgledanje.
Nastavak putopisa jonizacija, možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kao što je Ducati poznat po svojim sportskim motociklima, isto tako je poznat i po Ducati Monster seriji. Monster se proizvodi još od davne 1993. godine, kada je Ducati rešio da iskustvo sa sportskih motocikala prebaci i na uličnu varijanu naked motocikala. Od tada je Monster zacementirao svoje mesto u Ducati gami motocikala, ali i u srcima mnogih zaljubljenika u motocikle.
Ducati Monster nije zamišljen kao fini i uglađeni motocikl za svakodnevnu vožnju kroz grad. Njegov glavni zadatak je da pruži zabavu vozaču i da vožnju prenese na sasvim drugi nivo, što potpuno ide u skladu sa njiegovim imenom – Monster. Ducati je za 2021. godinu zaista potpuno redizajnirao celokupan motocikl i prilično ga modernizovao. Prethodnih par generacija imale su nešto uglađeniji izgled, dok je za sledeću godinu dizajn agresivan. Za pokretanje je zadužen čuveni Testastretta 11° agregat.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Neprevaziđeni, čistokrvni Ducati agregat
Testastretta 11° agregat vuče korene još od modela 996R, a ista filozofija zadržana je i na Monteru. Zapravo, Testastretta 11° čini pravu Ducati esenciju. Klasičan dvocilindrični V agregat sa radnom zapreminom od 937 cm3 pretrpeo je ozbiljne izmene. Dakle, ako uporedimo sa prethodnim Monster 821 modelom, koji je imao agregat radne zapremine od 821 cm3 da je radna zapremina na novom Monsteru povećana za 116 cm3. To nije mala razlika, ali je bilo očekivano da će Ducati ili ostati na istoj radnoj zapremini, ali da će morati da se odreke performansi zarad EURO5 emisionog standara.
Da li ste ikada čuli da se Ducati odrekao performansi? Naravno, nikad. Otud povećanje radne zapremine, koje je verovatno stvorili daleko zanimljiviji agregat sa boljim performansama, što i brojke govore. Snaga iznosi 111 KS (81,6 kW) pri 9.250 O/min uz maksimalni obrtni moment od 93 Nm pri 6.500 O/min. Snaga je narasla za 2 KS, a ako vam se to ne čini mnogo, uzmite u obzir to da se maksimalna snaga postiže čak za 1.250 O/min manje, u odnosu na Monster 821. To u praksi znači da ćete se na novom Monsteru mnogo ranije naći na zadnjem točku i da će još bolje povlačiti od nižih obrtaja. Valja spomenuti i da je novi agregat lakši za 2,4 kg.
Nije samo snaga povećana, već su povećani i servisni intervali i dugotrajnost agregata. Servis zamene ulja radi se na 15.000 km, dok se dezmo servis provere ventila radi na 30.000 km.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Kvačilo potopljeno u ulju je posve novo, kao i polu servo sistem kvačila koji zahteva za 20% manje snage prilikom povlačenja poluge. Sam sistem kvačila deluje na same lamele kako prilikom ubrzanja, tako i prilikom usporavanja. Kada dodajete gas i ubrzavate, lamele u kvačilu se dodatno pritiskaju jedna u odnosu na drugu, obezbeđujući da ni u kom slučaju ne dođe do proklizavanja kvačila, a što u krajnjoj meri utiče na dugotrajnost lameli. U suprotnom slučaju, kada menjate brzine naniže, sile sa zadnjeg točka i preko lanca deluju na kvačilo i preko potisne ploče odvajaju lamele, sprečavajući da dođe do blokiranja zadnjeg točka.
Što lakše, to bolje – nova šasija
Agregat je noseći deo aluminijumske šasije. Prednji deo šasije napravljen je po uzoru na Panigale V4 i kači se na agregat. Samo ušteda u težini šasije iznosi 4,5 kg. Dalje, zadnja viljuška je takođe za čak 1,6 kg lakša u poređenju sa onom na Monster 821.
Ducati je radio na uštedi težine gotovo svake komponente, pa je tako novi Monster lakši za neverovatnih 18 kg. Kada je Ducati Monster napunjen sa svim tečnostima (uključujući i gorivo) i kada je spreman za put, njegova težina iznosi samo 188 kg, a suva težina iznosi 166 kg.
Zahvaljujući boljoj komapktnosti, međuosovinsko rastojanje smanjeno je na 1.474 mm. Drugačiji predni deo šasije doneo je i povećanje ugla pod kojim upravljač može da se okrene. Ugao uravljača povećan je za 7° i iznosi ukupno 36°. Povećanje ugla upravljača trebalo bi da poveća agilnost i upravljivost pri nižim brzinama, što će se naročito osetiti u gradskoj vožnji i promenama pravca.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Zadnji deo šasije koji je ujedno noseći deo sedišta i repa motocikla izrađen je iz jednog komada o neke vrste legura fiberglasa. Taj zadnji deo šasije takođe je zakačen na agregat i doprinosi ukupnom smanjenju težine.
Ducati je toliko daleko išao sa skidanjem težine, da su i felne lakše za 1,7 kg, u poređenju sa onim koje koristi Monster 821. Novi Monster koristi felne u dimenzijama 3.5 x 17” napred i 5.5 x 17”, a iz fabrike izlazi na Pirelli Diablo Rosso III gumama u dimenzijama 120/70 napred i 180/55 pozadi.
Ducati na gotovo sve svoje motocikle ugrađuje Brembo kočioni sistem, pa to nije izuzetak ni na novom Monsteru. Napred se nalaze Brembo M4-32 četvoroklipne kočione čeljusti i diskovi prečnika 320 mm. Za obezbeđivanje dovoljnog pritiska na kočione klipove zadužena je radijalno postavljen kočion cilindar. Sa radijalnim kočionim cilindrom dobija se bolji i direktniji osećaj prilikom kočenja. Pozadi se nalazi jedan disk prečnika 245 mm.
Sasvim dovoljan elektronski paket
Ducati je srećom ostavio prilično prostora za “igranje” sa Monsterom, to jest, nije sve toliko ograničeno elektronikom. Monster poseduje kontrolu startovanja (launch control), zatim ABS sa opcijom “cornering” koja omogućava kočenje pod nagibom. ABS ima 3 nivoa podešavanja. ABS na 1. nivou deluje samo na prednji točak, ne sprečava podizanje zadnjeg točka i ne funkcioniše kada se motocikl nalazi pod nagibom. Na 2. i 3. nivou uključena je funkcija “cornering” i sprečava se podizanje zadnjeg točka. Sva pomagala koja su i koja ćemo opisati unapređena su zahvaljujući novom “Ride-by-wire” sistemu. Budući da je novi Monster izuzetno lagan i prilično snažan, poseduje i DWC kontrolu podizanja prednjeg točka.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Kontrola proklizavanja ima sportski režim sa direktnom i maksimalnom isporukom snage i ABS sistemom na nivou 2 intervencije. Zatim tu je touring režim, koji takođe dozvoljava maksimalnu isporuku snage, sa nešto ugrađenijom isporukom i povećanom osetljivošću DTC sistema i ABS-om na 3. nivou. Urban sistem ograničava snagu na 75 KS, DTC je na još višem nivou osetljivosti u odnosu na toruing režim, a ABS je na 3. nivou osetljivosti.
Na kraju spiska elektronskih stvarčica, spomućemo i kvik šifter koji radi prilikom promene stepena prenosa naviše i naniže.
Novi dizajn, nova LED svetla i instrument tabla
Slabo je šta isto ili makar slično na starom Monster 821 i novom Monsteru. Da krenemo prvo od samog izgleda koji je daleko agresivniji i naspram njega Monster 821 izgleda kao pitom motocikl. Prednji LED okrugli far koji se nastavlja u prilično oskudne oklope i sportski rep motocikla daju notu agresivnosti. Ugranja komlpetne LED svetlosne grupe, omogućila je i ugradnju manjeg, lakšeg akumulatora.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Zatim nova je i kolorizovana TFT instrument tabla prečnika 4,3″. Izgled samog ekrana urađen je po uzoru na Panigale V4 i pruža mnogo informacija. Ono što je postalo standarno je i povezivanje pametnog telefona sa instrumet tablom, zahvaljujući čemu možete da odgovarate na pozive, puštate muziku i dodatno učniti vožnju praktičnijom i komfornijom.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Ducati je namerno ostavio samo ime “Monster” za novi model, bez ikakve oznake ili broja i time je dodatno naglasio da se radi o zaista specifičnom motociklu. Takođe, u ponudi je i verzija Monster Plus, koja osim drugačije boje dolaze i sa vetrobranom i poklopcem umesto sedišta za suvozača.
Novi Ducati Monster na prvu loptu deluje da će biti prilično zanimljiv motocikl, nešto poput Hypermotard modela, ali sa dodatno naglašenim urbanim akcentom i malo sportskijim karakteristikama.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Copyright : PERPETUAL RIGHTS
Ducati Monster
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Bitna karika u lancu WSBK konačno je našla svoje mesto. Čaz Dejvis je konačno našao ekipu u kojoj će nastupati. Tokom nedavno završene sezone Čaz Dejvis je ostao bez mesta u fabričkoj Ducati ekipi, a posle dugo pregovora karijeru će nastaviti u odlično Go Eleven ekipi.
Praktičko, Mihael Ruben Rinaldi i Čaz Dejvis zamenili su mest. Rinaldi je otišao u fabričku ekipu, dok je Dejvis došao na Rinaldijevo mesto. Bilo je glasina da bi Dejvis mogao da se pojavi i u MotoGP šampionatu u Apriliji, ali je ovo i možda najbolje moguće rešenje kako za Dejvisa, tako i za Go Eleven ekipu.
Dejvis je drugi deo sezone odvezao maestralno i bio je vozač koji je na poslednje tri runde šampionata osvojio najviše bodova. Međutim, Ducati je ranije odlučio da ne nastavi dugogodišnju saradnju sa Dejvisom, koji je potom počeo da traži angažman u drugim fabričkim ekipama. Go Eleven ekipa imala je dobre rezultate ove godine. Pobeda i nekoliko podijuma istakli su kvalitet Go Eleven ekipe koja usko sarađuje sa Ducati fabrikom. Ako uzmmemo u obzir da je Dejvis bio odličan vozač za Ducati, verovatno se može očekivati još bolja podrška fabrike.
Dejvis je na Ducatiju 3 puta završio na drugom mestu u šampionatu, a u WSBK karijeri osvojio je 98 podijuma i 32 pobede. Ostaje nam da sačekamo narednu godinu da vidimo da li Dejvis može da nastavi sa fantastičnim rezultatima koje je zabeležio na kraju ove sezone.
Izbačen je WSBK kalendar trka za 2021. godinu i ako vas zanima, tu vest možete pogledati ovde.
Za komentare u vezi za WSBK šampionatom za 2021. godinu možete posetiti i temu na forumu posvećenu moto vestima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Najjači naked motocikl iz BMW game, S1000R za 2021. godinu dobio je znatno lakši agregat, kao i poboljšanu šasiju koja bi trebalo da doprinese boljoj upravljivosti. Zapravo, ceo S1000R je redizajniran i unapređen.
Većinu svojih unapređena za 2021. godinu, BMW S1000R dobio je od svog sportskog “brata” S1000RR-a. Od agregata, preko elektronike, pa čak i šasije, sve je to preuzeto i usklađeno sa potrebama S1000R-a.
Iz BMW-a su poručili da su prilikom izrade novog S1000R-a sačuvali sve njegove prednosti, a u obzir su uzeli sve povratne informacije od vlasnika i novinara koji su testirali prethodnu generaciju ovog nakeda.
5 kg lakši agregat i nova kontrola blokiranja zadnjeg točka
Od svoje prve generacije, S1000R koristi četvorocilindrični redni, tečnošću hlađeni agregat preuzet od S1000RR modela. Za potrebe S1000R-a, agregat je prilagođen, odnosno snaga mu je spuštena na i dalje prilično velikih 165 KS (121 kW) pri 11.000 O/min i maksimalni obrtni moment od 114 Nm dostupnih na 9.250 O/min. Promene na agregatu i njegovim unutrašnjim komponenta donela su uštedu u težini od 5 kg.
Agregat lakši za 5 kg Foto: BMW Motorrad
Na naked motociklima nije presudno da imaju izuzetno veliku snagu, već da se ta snaga linearno isporučuje i da ima što više dostupnog obrtnog momenta na što nižim obrtajima. Tako agregat koji pokreće S1000R isporučuje najmanje 90 Nm u rasponu od 5.500 – 12.000 O/min, a već od 3.000 O/min isporučuje 80 Nm. Takva isporuka obrtnog momenta obećava dobro povlačenje na svim obrtajima i u svim stepenima prenosa.
Kad smo kod stepena prenosa i menjača, on je redizajniran na BMW S1000R modelu za 2021. godinu. Prva tri stepena prenosa ostala su identična kao na prethodnoj generaciji, ali su 4., 5. i 6. stepen prenosa duži. Produženje odnosa u menjač doprinelo je smanjenju potrošnje goriva i manjoj buci. Druga strana medalje je ta da je zahvaljujući redizajniranom mejnaču S1000R lakše zadovoljio EURO5 emisioni standard.
Menjač sa dužim 4., 5. i 6. stepenom prenosa Foto: BMW Motorrad
Novina je i novo kvačilo protiv proklizavanja i poskakivanja zadnjeg točka. U paketu dodatne opreme dolazi i MSR sistem, to jest dodatni sistem koji čini da prilikom nagle promene stepena prenosa ponašanje zadnjeg točka bude još uglađenije.
Unapređeno kvačilo protiv poskakivanja i proklizavanja zadnjeg točka Foto: BMW Motorrad
Lakša i uža šasija
Na polju šasije, S1000R i S1000RR takođe dele sličnosti. Takozvana “flex” šasija ima istu zadnju viljušku kao i S1000RR, i cela šasija pravljena je istom tehnologijom, zahvaljujući kojom je celokupna šasija lakša. Pored toga što je lakša, šasija je takođe u uža, što ostavlja više prostora za kolena i udobniju poziciju za vožnju.
Za bolju udobnost, BMW je ostavio mogućnost podešavanja položaja upravljača po visini za 0 – 10 mm, a i u pravcu kretanja je takođe moguće pomeriti upravljač za do 10 mm.
Zadnja viljuška dodatno je pomerena unazad, dalje od agregata, što omogućava i bolji protok vazduha i stabilniju temperaturu agregata. Uz to, povlačenje zadnje viljuške unazad doprinosi boljem prijanjanju i manjem trošenju zadnje gume.
Ukupna težina sa svim tečnostima za S1000R iznosi 199 kg.
Foto: BMW Motorrad
Poslednja generacija elektronike i LED svetlosna grupa
U standarnom paketu elektronske opreme dolazi kontrola proklizavanja DTC, ABS Pro koji funkcioniše čak i kada je motocikl pod nagibom, a vozaču na raspolaganju stoje i tri režima rada (Road, Rain i Dynamic). Ukoliko želite, opciono se može kupiti dodatni elektronski paket koji uključuje podešavanje motornog kočenja, kontrolu podizanja prednjeg točka i podešavanje MSR sistema.
Foto: BMW Motorrad
LED svetlosna grupa je redizajnirana. Kratko i dugačko svetlo glavnog fara pretrpelo je dodatna podešavanja, dok je zadnje i stop svetlo uzeto sa S1000RR-a. Prednji pokazivači pravca blago su sakriveni kod prednje viljuške. Uz doplatu moguće je dobiti i adaptivna svetla koja se prilagođavaju u zavisnosti od nagiba motocikla i pružaju bolje osvetljnje u krivinama.
Instrument tabla je još jedna od stvari preuzetih sa S1000RR-a. TFT instrument tabla prečnika je 6,5″ i posebna pažnja pružena je čitljivosti i preglednosti u svim uslovima osvetljenja. Moderna instrument tabla ima više pozadinskih prikaza. U jednom prikazu imate standardne informacije, dok se u drugom prikazuje i nagib motocikla, kao i mnoge druge veoma napredne infromacije.
Foto: BMW Motorrad
Dizajn motocikl je sasvim sportski, sa otvorenim pogledom na agregat i stiljivom zaštitom od vetra. Rep motocikla prilično je sportski nastrojen, dok ceo motocikl deluje prilično maleno i komapktno iako se radi o motociklu koji pokreće litarski agregat. S1000R za 2021. godinu otišao je korak dalje po agresivnosti. Cena za naše tržište još nije poznata, budući da je model tek predstavljen. Uz Ducati Streetfighter V4 i MV Agustu Brutale 1000, S1000R predstavlja sam krem najjačih naked motocikala.
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Foto: BMW Motorrad
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
WSBK šampionat završen je trkom na stazi Estoril i do pre par dana nije se znalo kad će nova sezona početi. Srećom, nismo morali da čekamo dugo, jer je pre par dana izbačen WSBK kalendar za 2021. godinu. Kao što smo i očekivali, očekuje nas izmenjen raspored trka, kao i pomeren početak sezone.
Prvi testovi u 2021. godini zakazani su 29. i 30. mart na stazi u Kataloniji za WSS i SSP300, a ista staza biće domaćin testa za WSBK kategoriju koja će voziti 31. marta i 1. aprila.
Nakon toga od 23. – 25. aprila očekuje nas prva trka na stazi Asen u Holandiji. Druga trka prema rasporedu zakazan je na stazi Estoril u Portugalu, sa tim da Estoril još nije potpisao ugovor sa WSBK šampionatom, pa se čeka potvrda održavanja trke. Staza Phillip Island takođe je na listi čekanja i prema informacijama još nije potpisan novi ugovor između WSBK šampionata i staze. Takođe, za sad nije naznačeno kad bi trka na Phillip Islandu mogla da se održi, ali se verovatno radi o drugoj polovini godine, jer su tada zakazane i druge trke koje bi trebalo da se voze van Evrope.
Prva trka van Evrope trebalo bi da se vozi od 15. – 17. oktobra na stazi San Huan de Vilikum u Argentini. Nakon trke u Argentini od 12. – 14. novembra na rasporedu je nova staza Mandalka International Street Circuit u Indoneziji. Međutim, ova staza još čeka homologaciju i potvrdu održavanja.
Novina je i to da nažalost nema Imole u kalendaru, što veliki gubitak za šampionat. Jedina staza u Italiji biće Mizano.
WSBK kalendar za 2021. godinu Source: worldsbk.com
Situacija sa COVID-19 virusom u velikoj meri je uticala na WSBK kalendar za 2021. godinu. Iz tog razloga su u prvoj polovini godine sve trke zakazane na stazama u Evropi. Nadamo se da će se situacija smiriti do sredine sledeće godine i da ćemo moći da uživamo i u trkama na stazama van Evrope.
Za komentare u vezi za WSBK kalendarom za 2021. godinu možete posetiti i temu na forumu posvećenu moto vestima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Iako 2021. godina još nije ni počela, iz Velike Britanije stižu tužne vesti. Najnovija vest vezana je za to da je otkazana TT trka ta 2021. godinu. Danas je organizacija TT trke izdala saopštenje u kojem je obrazložila razloge otkazivanja trke.
U saopštenju koje su organizatori trke naveli, stoji da su razmatrali sve opcije održavanja TT trke. Zbog trenutne situacije sa COVID-19 virusom i prognoza da će restriktivne mere trajati najmanje do sredine sledeće godine organizatori su bili prinuđeni da traže druga rešenja. Jednu od rešenja bilo je i pomeranje TT trke za avgust sledeće godine. Međutim, iz logističkih razloga i pomeranja ljudstva, pomeranje trke za avgust nije bilo moguće.
Stoja je donešena odluka da TT trka za 2021. godinu bude otkazana. Tako da ćemo dogodine ostati uskraćeni za najopasniju trku na svetu u drumskom motociklizmu.
Otkazana TT trka za 2021. godinu Foto: www.iomttraces.com
Organizatori su takođe rekli da postoji nada da će kasnije tokom godine biti održane Clasic TT i Manx Grand Prix trke, ukoliko situacija bude dozvolila. Ostaje nam samo da se nadamo da ćemo imati prilike da ispratimo makar ove dve trke, koje su takođe zanimljive, ali ostaje žal za otkazivanjem glavnog događaja i Senior TT trka, sa sve pratećim kategorijama.
Za komentare u vezi za otkazivanjem TT trke možete posetiti i temu na forumu posvećenu moto vestima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dogodine će BMW pored fabričke ekipe imati još jednu ekipu na startnoj postavi. Satelitska BMW ekipa je nešto o čemu se pričalo tokom skoro završene WSBK sezone. Pre par dana je BMW i zvanično potvrdio da će na startnoj postavi BMW imati još dva motocikla.
Da počnemo od zanimljivog dela. Iako će imati još dva motocikla, oba će voditi različite ekipe. Jedan satelitski BMW M1000RR vodiće RC Squadra Corse ekipa iz Nemačke, dok će drugi motocikl biti u italijanskoj Bonovo Action ekipi.
Za RC Squadra Corse ekipu voziće Judžin Laverti koji je ove godine bio fabrički vozač za BMW, ali na njegovo mesto dolazi Van der Mark.
Judžin Laverti, vozač RC Squadra Corse ekipe Foto:www.press.bmwgroup.com
U Bonovo Action ekipi voziće bivša MotoGP nada, Jonas Folger. Folger je ove godine imao par “wild card” nastupa na kojima se solidno pokazao i iskazao je želju da bude stalni WSBK vozač.
Jonas Folger u Bonovo Action ekipiFoto:www.press.bmwgroup.com
BMW pokazuje da ima još ozbiljnije namere za sezonu 2021. Prvo se tokom ove godine predstavili potpuno novi M1000RR koji predstavlja homologovanu WSBK verziju, a sada su dodali još dva motocikla na startnu postavu. To sve govori da BMW želi da razvije tim i motocikl koji će biti sposoban da se redovno bori za podijume i pobede. Od kako se vratio u WSBK šampionat, BMW nije ima najzapaženije rezultate.
Budući da BMW uvek ima šampionske ambicije, za očekivati je da će sledeće sezone zasigurno biti konkurentniji u odnosu na ovu, tek završenu sezonu.
Ukoliko želite da ostavite komentar, predlažemo da svratite do teme na forumu predviđenu za moto vesti i sezonu 2021.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Zvanični uvoznik Benelli motocikala za Srbiju, firma Burnout pokreće akciju sa popustima na određene modele Benelli motocikle. Ukoliko ste želeli da kupite Benelli, sada je prava prilika za to!
Burnout kompanija se potrudila da motocikl iz svakog segmenta bude na popustu.
U prvom redu na popustu je Benelli Leonćino 250. Malen i sposoban naked snižen je sa 3.990,00 EUR na 3.690,00 EUR. Ukoliko ipak rešite da uzmete motocikl na kredit, postoji i ta opcija. Benelli Leonćino 250 sada može biti vaš i na kredit, uz učešće od 1.107 EUR i mesečnu ratu od svega 43 EUR.
Uđite u Benelli svet – Leonćino 250 nikad povoljniji – Popust na Benelli motocikle
Drugi motocikl na sniženju je Benelli Imperiale 400. Njegova prvobitna cena iznosila je 4.190,00 EUR, a sada ga možete dobiti po ceni od 3.790,00 EUR. U slučaju da ste rešili da Benelli Imeriale 400 kupite na kredit, za učešće je dovoljno izdvojiti 1.137 EUR uz mesečnu ratu od 44 EUR.
Benelli Imperiale 400 za svega 4.190 EUR – Popust na Benelli motocikle
Za kraj ostavljamo ono najslađe, a to je sada već neprikosnoveni i izuzetno popularni Benelli 502C. Tokom ove godine veliki broj Benelli 502 modela prodat je širom Srbije, a sada verziju 502C možete dobiti za 5.990,00 EUR (umesto dosadašnjih 6.490,00 EUR). Pri kupovini na kredit potrebno je izdvojiti učešće u visini od 1.800 EUR, a mesečna rata otplate iznosila bi od 69 EUR.
Moćni Benelli 502C snižen sa 6.490 EUR na 5.990 EUR
Ukoliko želite baš neki od ovih motocikala, sada imate priliku da iskoristite povoljniju cenu. Ali, morate požuriti jer akcija traje do isteka zaliha!
Prodajni salon Benelli motocikala možete posetiti na već dobro poznatoj lokaciji Bulevar Arsenija Čarnojevića 95A, na Novom Beogradu. Kao i do sada, u salonu će vas dočekati prijatno osoblje koje će vam rado posvetiti pažnju i odgovoriti na vaša pitanja. Takođe, informacije možete dobiti putem telefona na broj 011/3110246.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Retko vas u putopisima vodimo malo istočnije, ali ćemo danas sa putopisem “Crno je… (more)” malo ispraviti i tu nepravdu. Naš verni putopisac sasha sa svojom suprugom na Maxi skuteru redovno obilazi prelepe destinacije i pretače ih u lepe i poučne putopise. Danas nas putem Rumunije i Bugarske vodi na Crno more i usput prelepo opisuje gradove i predele kroz koje prolazi. Uživajte u putopisu.
Za većinu proleće obično počinje polovinom marta, čim sine sunce, nebo se razvedri i dani postanu malo duži. Samo jedna mala grupa ljudi, tzv. motociklisti, veruju da je zima zaista prošla tek kada ugrabe priliku da sa (ili bolje rečeno – na) svojim dvotočkašima provedu nekoliko dana. Za mene je ova godina počela sa malom dilemom – na koju stranu krenuti? Za sever je još rano, pa preostaju samo – zapad, jug i istok što u suštini znači da su u kombinaciji Jadransko, Egejsko i Crno more. Prva dva sam posećivao mnogo puta ali ovo treće – nikada, pa zato pada odluka da se praznični vikend iskoristi za malu ekspediciju i usput obiđu nama dve susedne zemlje, Rumunija i Bugarska.
>> Beograd > Bukurešt >
Putopis: Crno je… (more)
Vremenske prilike pred polazak su bile sasvim u skladu sa kalendarom, tj. sasvim u suprotnosti sa njim. To znači da se za kraj aprila može očekivati sve, od lepog i toplog vremena do tmurnog i hladnog. Nas je zakačilo ovo drugo, ali nema odustajanja – valjda će se usput malo razvedriti. Idemo na istok – prema suncu, a pošto nas čeka skoro 600 Km do Bukurešta, najbolje je da zadržimo početni optimizam.
Do skretanja za Požarevac koristimo autoput jer nam je lakše da platimo onih 100 Din za putarinu nego da se provlačimo kroz MML, Boleč, Grocku i ko zna koliko drugih naselja.
Iskusni putnici tvrde da su na dugim putovanjima najvažnije pauze, pa zato posle jedva nešto više od 2 sata vožnje skrećemo na parking ispred Golubačke tvrđave. Ona je u poslednjih par godina drastično promenila izgled, što znači da radovi na rekonstrukciji dobro napreduju. Najvažniija promena se odnosi na saobraćaj, jer put više ne vodi kroz samu tvrđavu, već se vozila usmeravaju u novoizgrađeni tunel. Na velikom platou je nikao novi objekat sa malim muzejem a tu su i obavezni kafić, suvenirnica i naravno, parking koji se naplaćuje. Na samoj obali postoji malo pristanište, ali u ovo doba godine još nema rečnih kruzera koji treba da dovedu više posetilaca. Ipak, sve izgleda sasvim pristojno pa verujem da će ovo mesto uskoro postati jedno od omiljenih destinacija i za moto turizam.
Granica sa Rumunijom ide srednim Dunava pa se zato za prelaz koristi Đerdapska hidrocentrala tj. njena brana. Pasošku i carinsku kontrolu prelazimo glatko, ako se ne računa maltretiranje oko skidanja rukavica, otkopčavanja jakne i potrage za dokumentima koji se nalaze duboko u unutrašnjem džepu. To uvek traje mnogo duže nego što službeniku treba da na njih udari pečat, a sve treba još i ponoviti – doduše, suprotnim redosledom. Na sreću, oboje nosimo modularne kacige, pa nam niko nije tražio da ih skidamo…
Posle graničnog prelaza skrećemo desno i idemo prema Turn Severinu. Ovaj lučki i industrijski grad nas uopšte na zanima, pa ga elegantno obilazimo i nastavljamo prema Krajovi. Put je magistralni, očigledno novijeg datuma, dovoljno širok i ravan za brzu vožnju ali je okolina upadljivo siromašna što je izgleda karakteristično za zapadnu Rumuniju. Nasuprot tome, svi gradovi kroz koje smo prošli izgledaju sasvim pristojno, pa verujem da će modernizacija za koju godinu stići i do manjih naselja.
Kod Piteštija se uključujemo da autoput i nastavljamo prema Bukureštu ali nam vreme nikako ne ide na ruku. Povremeno nas zasipaju sitne kapljice od kojih uspešno bežimo sve dok nas negde pred ciljem ne sustigne pravi pljusak. Sledi neplanirana pauza za navlačenje kišne opreme, ali bi i onako morali negde da stanemo zbog navigacije. Ja ne volim da ispred mene stalno svetli displej sa plavom strelicom ali je za neke situacije moderna tehnologija jednostavno nezamenjiva. Zato navigaciju uključujem na nekoliko kilometara pred ciljem i od nje očekujem samo da me odvede do prenoćišta. Ovoga puta idemo u sam centar, jer se tu nalazi sve što smo stavili na listu za obilazak. Sutra nas čekaju velika palata i novi bulevar koji su izgrađeni po želji Nikolae Čaušeskua i njegove žene Elene…
>> Bukurešt >
Putopis: Crno je… (more)
Bukurešt nas uspavljuje i budi na isti način – kapima kiše koja uporno udara u prozor, ali se tešimo da će nam danas od specijane opreme biti potreban samo kišobran. U planu je obilazak centralne gradske zone i upoznavanje sa najvažnijim momentima u njegovoj istoriji. Da bi što bolje iskoristili vreme, prihvatamo ponudu jedne lokalne agencije i angažujemo vodiča koji bi trebalo da nam pokaže grad. Ja sam se nadao da će u cenu biti uključen i obilazak palate, ali je to bila pogrešna pretpostavka. Ipak, na kraju je sve ispalo savršeno, jer bez lokalne pomoći ne bi ni mogli da dobijemo ulaznice za isti dan. No, da krenemo redom: jutarnji izlazak na ulicu je bio sasvim u skladu sa starom pesmom Bore Čorbe :
“piči kiša, ja po kiši pičim,
samom sebi ni na šta ne ličim”
Ali pošto mi nismo od onih koji lako odustaju (pogotovo ako nešto platimo unapred), nešto pre 10h stižemo na ugovoreno mesto – kod sata, gde nas čeka Elena, naš vodič kroz grad.
Putopis: Crno je… (more)
I dok čekamo da nam se pridruži i četvrti član ekipe, za koga se kasnije ispostavilo da je iz Irske i da mu ovakvo vreme uošte ne smeta, polako uočavamo i lepe detalje koji nas okružuju – fontane, parkove, mermerne fasade ….
Putopis: Crno je… (more)
U narednih par sati saznajemo da je Bukurešt najveće pomene pretrpeo početkom 80-ih godina, kada su Nikolae i Elena nakon mnogih putovanja po svetu odlučili da od njega naprave pravu evropsku prestonicu. Za početak su srušili skoro sve što je do tada predstavljalo centar grada i na taj način napravili mesto za 4 Km dugačak bulevar i zgradu koja po veličini zaostaje samo za Pentagonom. To naravno, nije bio baš jeftino, pa su obični Rumuni tu deceniju zapamtili po opštem siromaštvu, restrikcijama struje i nedostatku osnovnih namirnica. Sve to je doprinelo da u decembru 89-te izbije pobuna koja se po vladajući par završila kobno. Sa druge strane, to nije zaustavilo izgradnju, pa danas centar grada izgleda vrlo atraktivno. U najlepše zgrade su se smestila razna ministarstva i druge državne institucije, luksuzni stanovi su prodati onima koji su imali dovoljno para da ih kupe a palata je ostala simbol vlasti jer se u njoj nalazi parlament i još ponešto.
Doduše, neki od postojećih objekata su sačuvani i to nimalo jednostavnom tehnikom pomeranja po šinama. Postoji anegdota po kojoj je Čaušesku dozvolio premeštanje najznačajnihih objekata iz prostog razloga što nije verovao da je to uopšte izvodljivo. Zato danas postoje srednjovekovne crkve koje se bukvalno naslanjaju na nove objekte pa sve zajedno izgleda pomalo smešno.
Šetnju nastavljamo uz kanal koji se povremeno pretvara u ponornicu što ga čini neupotrebljivim za bilo kakvu plovidbu. Sa druge strane, parkovi su izuzetno uređeni, mada ne vidim svrhu ovih klupica “za jednu osobu”.
Putopis: Crno je… (more)
Elena nas za kraj vodi na Trg revolucije. To nije mesto na kome je ona počela, jer je pobuna prvo izbila u Temišvaru, nego se tu praktično sve završilo. Nakon vatrenog obračuna između pripadnika specijalne policije i vojske koja je u međuvremenu prešla na stranu pobunjenika, bračni par Čaušesku je pobegao helikopterom. Poznavaoci prilika tvrde da je njegov rezervoar bio poluprazan pa nisu mogli daleko da stignu. U svakom slučaju, istorija beleži da su nakon par dana oboje završili pred streljačkim strojem. Posebnu zanimljivost predstavlja zgrada u kojoj je bila smeštena komanda tajne policije. Ona je tokom pobune spaljena a sada se na njenom mestu nalazi čudna kombinacija koju predstavljaju ostaci originalne konstrukcije i nova staklena fasada.
Kao nagradu za izdržljivost, na ručak odlazimo u pivnicu Caru’ cu Bere koja svoje poreklo vodi još iz XIX veka. Meso sa roštilja i odlično točeno pivo za tili čas uklanjaju umor pa odvažno pravimo planove za ostatak dana. Idemo u obilazak starog grada a posle možemo i do palate…
U starom jezgru Bukurešta je nekada bilo puno malih crkava i manastira a danas na tom prostoru dominiraju prodavnice i kafići. Ipak, ostaci originalne arhitekture se lako pronalaze jer su u velikom kontrastu sa novim sadržajima. Nama se najviše dopao manastir Stavropoleos. Čim kroči u dvorište, posetilac se oseća kao da prebačen u neko drugo vreme, kilometrima udaljen od gradske gužve. Potpuno suprotan utisak na nas je ostavila grupa mladih Engleza koji su nešto proslavljali u kafiću preko puta. Po svemu sudeći, u pitanju je bila “svadba” jer se u masi pijanih, polugolih i tetoviranih muškaraca izdvajao jedan momak obučen u belu haljinu sa natpisom Annal Queen. Izgleda da su stari Rimljani uspeli da civilizuju nekadašnju Dakiju ali ne i Britaniju.
Putopis: Crno je… (more)
Poseta palati je moguća samo uz prethodnu najavu, a pošto mi to nismo znali, zamolili smo Elenu da nam pomogne. Za dobrog vodiča ništa ne predstavlja problem, pa smo nakon jednog telefonskog poziva dobili uveravanje da nas karte čekaju na ulazu – treba samo da se pozovemo na njeno ime. Ja sam na taj detalj zaboravio, pa je ubeđivanje sa službenicom da ulazu trajalo malo duže, tj. sve dok nisam pomenuo spasonosnu šifru – Elena. Nakon toga je sve išlo mnogo lakše, što znači da smo morali još samo da kupimo karte, sačekamo zvanični poziv i prođemo kroz bezbednosnu kontrolu kao na aerodromu – s malom razlikom što posetiocima ovde uzimaju i pasoše. Valjda tako lakše identifikuju one koji se izgube u lavirintu silnih hodnika, ogromnih sala i stepeništa. Izgleda da je glavni cilj graditelja bio da se na posetioca ostavi što bolji utisak a da pri tome funkcija ostane u drugom planu. Danas se neke od ovih sala mogu i iznajmiti a nije redak slučaj da se u njima priređuju i svadbe. Vrhunac posete predstavlja izlazak na glavni balkon sa koga se kao na dlanu vidi čitava okolina.
Putopis: Crno je… (more)
Nastavak putopisa “Crno je… (more)” možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
