Austrija nam je donela zanimljiv trkački vikend, počev od Moto3, preko Moto2 pa sve do MotoGP trke. Vreme je malo promešalo karte jer je pre trke pala kiša, ali su se na kraju sve trke vozile po suvom.
Moto3 trka možda u početku nije bila zanimljiva kao što smo navikli. Trka je otpočela po delimično suvoj stazi, ali su se vozači ipak odlučili da voze na slikovima. Romano Fenati, Toni Arbolino i Džon MekFi odvojili su se od samog starta trke napravivši solidnu prednost u odnosu na ostale vozače. Kako je trka odmicala, tako su vozači iza vodeće grupe počeli polako da sustižu vodeće. Vieti, Masia i Dala Porta pokušavali su da sustignu vodeće vozače što im je i pošlo za rukom.
Fenati se polako odvajao od Arbolina i MekFija koji su se borili za drugu poziciju. U poslednjoj trećini trke Vieti je uspevao da postavlja najbrže krugove trke. Masia ga je pratio, ali je na žalost doživeo pad. Najzanimljiviji deo trke bio je u poslednih par krugova. Fenati je polako popuštao ritam, a Vieti je stigao MekFija i Arbolina. Fenati je na kraju imao dovoljnu prednost i doneo je sebi prvu pobedu još od trke na Motegiju 2017. godine.
Borba za drugo mesto bila je drama do ciljne linije. Činilo se da će Vieti odneti drugu pobedu, ali posle manje gužve na izlazu iz krivine drugo mesto je ipak pripalo Arbolinu ispred MekFija dok je Vieti završio na četvrtom mestu. Valja napomenuti da su ova trojica kroz cilj prošla u razmaku od samo 0.023 sekundi!
Rezultati Moto3 trke
Moto2 trka bila je veoma zanimljiva. Bred Binder doneo prvu pobedu KTM -u u ovoj sezoni. Iako je Binder vodio od početka od kraja trke, njegova prednost nijednog trenutka nije bila toliko velika da bi trku učinila nezanimljivom. Bindera su za pobedu prvo jurili Viere, Nagašima i Bastianini i Lut. Prvi koji su pali iz vodeće grupe bili su Vierhe i Nagašima kada je Vierhe počistio Nagašimu prilikom jednog kasnog kočenja.
Zatim su iza Bindera vozili Luti i Bastianini kojima su se približavali Marini, Aleks Markez, Navaro i Baldasari. Kako je trka odmicala Luti je počeo da pada u poretku. U samom finišu trke Marini je imao najbrži ritam i činilo se da bi mogao da pobedi. Kada je Marini na par krugova pre kraja trke sustigao Bastijaninija, pokušao je da ga napadne za drugu poziciju. Pri tom preticanju Marini je bio i opasno blizu Binderu i da ga ne bi udario jače je pritisnuo prednju kočnicu pri čemu mu je prednji kraj proklizao. Marini je pao i sa sobom povukao Bastijaninija. Posle toga Binder je održao prednost ispred Aleks Markeza, dok je na trećem mestu završio odlični Navaro.
Rezultati Moto2 trke
Šta reći za MotoGP trku! Od samog početka bilo je turbulentno. Markez i Doviciozo imali su duel već u drugoj krivini zbog čega su otišli široko. U tom momentu prestigli su ih Kvartararo i Miler, dok su Rosi i Rins bili veoma blizu. Nije trebalo mnogo vremena Doviciozu i Markezu da stignu Milera, a zatim i na veoma lagan način na pravcu prestignu Kvartarara.
Od tog trenutka počeo je nešto manje zanimljiv deo trke. Doviciozo je prešao u vođstvo, ali je Markez svo vreme bio na zadnjem točku Doviciozo. Kvartararo je blago zaostajao, a u međuvremenu smo izgubili i Milera koji je pao u pokušaju da stigne Markeza i Dovicioza. Tako je Rosi vozio iza Kvartarara osvojivši četvrtu poziciju, dok je Kvartararo još jednom uspeo da se popne na podijum.
Markez je preuzeo vođstvo od Doviciozo, a Ducatijev as ga je pratio u stopu sve do 10 krugova pre kraja trke. Dovi je prešao u vođstvo, a Markez ga je opet pratio. Rasplet trke desio se na 2 kruga pre kraja kada je počela žestoka borba u kojoj su Doviciozo i Markez više puta razmenili pozicije. Markez je imao vođstvo u poslednjem krugu. Taman se činilo da će Markez odneti pobedu, ali je Doviciozo rešio da rizikuje u poslednoj krivinu. Doviciozo je kasnije kočio, blokirao Markeza uspevši da još jednom pobedi Markeza u direktnom duelu!
Rezultati MotoGP trke
Za diskusiju o MotoGP Austrija trkačkom vikendom na stazi Red Bull Ring možete svratiti do naše teme na forumu.
Prošla je polako još jedna radna nedelja, a mi vam donosimo moto vesti iz protekle nedelje. Ove nedelje imali smo par zanimljivih vesti iz moto sporta i moto industrije.
Suzuki SV650 Rally Concept
Ovih dana pojavio se zanimljiv koncept Oberdana Bezzija nastao na bazi Suzuki -jevog modela SV650. Suzuki SV650 proizvodi se već gotovo 20 godina, a Bezi se odlučio da na osnovu ovog modela napravi jedan zanimljiv koncept off road motocikla – Suzuki SV650 Rally.
Suzuki već nekoliko godina radi na strategiji proizvodnje na bazi prethodno proizvedenih motocikala. Tako je nastala i Suzuki Katana koja koristi agregat Suzuki GSX-R -a 1000. Iako je ovo samo koncept, postoje šanse da ga u doglednoj budućnosti vidimo i u proizvodnji.
MV Agusta počela sa proizvodnjom Brutale -a 1000 Serie Oro
Iz MV Aguste stigle su vesti da je počela proizvodnja njihove limitirane serije modela Brutale 1000 Serie Oro. Biće proizvedeno svega 300 komada, a prvi primerci biće isporučeni kupcima već u oktobru.
Alvaro Bautista prelazi u Hondu
Prema glasinama koje su 99% tačne, Alvaro Bautista će sledeće godine voziti za Hondu u WSBK šampionatu. Prema navodima, Bautista je odbio ponudu koju mu je dao Ducati da potpiše ugovor do 2021. godine. Honda je izgleda ipak ponudili bolji ugovor i poručila da sprema novi Fireblade, a prvi prototip biće spreman već za oktobar ove godine. Kakav će biti novi Hondin superbajk i kako će se Bautista snaći u Hondi videćemo već na kraju godine kad počnu prvi testovi.
Lorenco se vraća u Ducati?
Jedna glasina koja nas je sve pogodila sve kao grom iz vedra neba je ta da bi Lorenco već sledeće godine mogao da se nađe ponovo u Ducati -ju. Lorencov menadžer i Ducati menadžment sastali su se tokom trkačkog vikenda na Brnu. Prilikom ovog sastanka navodno su razgovarali o Lorencovom povratku u Ducati, ali ovog puta u Pramac ekipu umesto Džeka Milera.
Miler bi navodno mogao da zauzme Lorencovo mesto u Hondi ili da pređe u WSBK šampionat i fabričku Ducati ekipu u kojoj je ostalo prazno mesto nastalo Bautistinim prelaskom u Hondu. Da se nešto stvarno dešava potvrdio je Miler i na jučerašnjoj konferenciji za štampu.
Ovo je sve što se tiče našeg izbora moto vesti iz protekle nedelje. Sledeće nedelje očekujte nove vesti.
Ako želite da ostanete u toku sa svim zanimljivostima u vezi sa moto sportom, predlažemo da svratite do naše sekcije o moto sportu na forumu.
Aktuelni broj našeg Bjbikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Naš član foruma Alexey rešio je da sa svojom suprugom poseti jezero Balaton i okolna mesta koja su sjajna atrakcija. Balaton i okolna mesta nalaze se na svega par stotina kilometara od Beograda i pružaju odličnu avanturu. Uživajte u putopisu!
Ovom prilikom bih posebno da se zahvalim svima za smernice vezane za putovanje na Balaton, a posebno Biker-Boy i markodjurovic!
Elem, klinci su konačno odrasli da možemo da ih ostavimo i ponovimo medeni mesec (u ovom slučaju 5 dana ).
Sve se isplaniralo u zadnji čas, čak je i nova mašina uzeta pre svega par meseci. Dare je sve pregledao, zamenio šta je trebalo i rekao “prst u uvo i teraj” . Namerno smo pravili vikend ture od 300-500 km samo da bih video kako se makina ponaša. Ovo je inače moja prva veća tura, s obzirom da sam od skoro u ovom svetu. Entuzijazma nije nikad falilo, ali nažalost vremena jeste.
Smeštaj sam našao preko Booking-a, naravno jedva, jer kao što rekoh, sve u zadnji čas. Prvo sam mislio na Siofok, ali sam se na kraju odlučio za Tihanj što se pokazalo kao bolja odluka.Da se razumemo, nisam lud za kupanjem, cilj je bio da što više vidim i obiđem.
Krećemo u nedelju 28-og jula, gleda se prognoza, koja se nažalost menja iz dana u dan. U petak pokazuje sunčanu nedelju, a već u subotu da nas sutra čeka kiša u Mađarskoj. Kišna odela za prvu pomoc kupljena u “Uradi sam”, za ne daj bože, nije daleko za toliko će poslužiti. Krećemo ranom zorom i gruvamo autoput do Subotice, da bi nekako izbegli kišu koju od 11 najavljuju na Balatonu.
Prelazimo na Kelebiji i lokalnim putevima lagano prema Siofoku, gde ćemo trajektom u Tihanj. Predeli prelepi, prvi deo, klasični Vojvodina pejzaži, a kako se približavamo Balatonu, kreću brda koja podsećaju na Šumadiju. Sve je čisto, sređeno i pod konac. Asfalt nema rupa, ali nije ni pista, no Piaggio guta sve bez problema .
Stižemo lagano u Siofok i trazimo trajekt, tu smo izgubili bespotrebno pola sata koja su uticala da nas uhvati kiša na trajektu, srećom na kiši smo bili samo 15 -tak minuta. Kiša nije bila jaka i nismo hteli da oblačimo odela s obzirom da je smeštaj blizu.
Konacno se smeštamo, tuširanje, klopa, kratak pogled kroz prozor da se uverimo da je kiša stala i pravo u obilazak dok nas još adrenalin drzi.
Tihany(Tihanj)
Koliko sam shvatio, Tihanj je kao mondensko mesto,većinom je zadržan autentičan stil kuća sa debelim krovovima od trske i kamenim zidovima. Naravno, sve je perfektno skockano.
Nalazi se na brdovitom poluostrvu na zapadnoj strani Balatona, tačno na sredini jezera i zbog toga je idealna baza za dalje obilaske. Na samom poluostrvu se nalazi još jedno malo jezero.
Dan drugi.
Szigliget Var
Jučerašnja kiša je taman fino sve rashladila i odlučujemo se da posetimo tvrđavu Szigliget Var koja se nalazi na vrhu brda, iznad mesta Szigliget i odakle puca prelep pogled na okolinu. Srećom nije bilo vrućina inače bi se istopili, s obzirom da mora malo i da se pešaci uz brdo.
Dan treći
Zamak Bory, Szekesfehervar
Zamak se nalazi nekih 75 km na krajnjem severu Balatona u gradu Szekesfehervar.
Mali zamak, sređen i očuvan nalazi se u sred grada okružen porodičnim kućama. Dok ne uđete na posed ne možete da pretpostavite veličinu, za mene je bilo prosto neverovatno.
Dan četvrti
Keszthely i Festetics zamak
Keszthely je veće mesto na krajnjem jugu jezera i dom je najvećeg zamka u regionu, zamka Festetics. Sam zamak je u perfektnom stanju i velika je turistička atrakcija. 34 sobe i biblioteka sa 90.000 knjiga govori o njegovoj veličini, imanje je ogromno i savršeno održavano. Gradnju je počeo Kristof Festetic, čovek hrvatskog porekla, koji je novac zaradio prodajom nekretnina. Gradnja zamka i razne dopune trajale su preko 100 godina. Sam kompleks sadrži i izložbeni deo sa oko 50 -ak kočija, raznih namena, botaničkom bastom, muzejom lova, ogromnom maketom železnice koja zauzima ceo jedan sprat muzeja i konačno muzej putovanja tadašnjih aristokrata.
Posle ogromnog obilaska zamka i kompleksa, red je da se malo brčnemo. Odlučili smo se za banju Heviz, svega 5 km udaljenu. Inače, u pitanju je termalna banja sa lekovitim blatom.
Peti dan
Idemo kući (nažalost)
Elem, ovaj deo ne bih ni ubacivao, ali moram. Igrom slučaja odlučili smo da klopamo u Subotici u povratku. S obzirom da ne zna nijedan restoran, pitao sam google gde sta ima. Najbliže mesto je picerija Denis, maltene iz ćoška, može-može, dovoljan je bio samo pogled .
Ali iza ćoška nema nikakve velike reklame, mislio sam da sam pogrešio, sve dok nisam video metalnu ploču na zidu lokala. Nista sto bi spolja podsećalo na običnu piceriju. Ulazimo unutra i…
Toliko ovaj put od mene, mislim da smo sasvim fino iskoristili ovih 1200km.
Zbog velikog broja lepih slika sa jezera Balaton i iz okoline (od kojih mnoge nismo objavili u ovom tekstu da bi sve bilo preglednije) predlažemo da svratite do teme na forumu.
Samo par dana posle trke na BrnuAustrija je na redu da ovog vikenda ugosti MotoGP šampionat na stazi Red Bull Ring. Markez je ušao u pobednički niz, a ovo je idealna prilika za Ducati da pokuša da zaustavi Markeza.
Staza Red Bull Ring izgrađena je 1969. godine i tada je nosila naziv Österreichring (Austriaring). 1996. godine staza je rekonstruisana i manje-više zadržala je istu konfiguraciju poput ove koju možemo i danas videti. Staza je dužine 4.318 i sastoji se od 3 leve i 7 desnih krivina uz najduži pravac od 626 metara. Za stazu je karakteristična i visinska razlika na stazi koja između najniže i najviše tačke iznosi 65 metara.
Konfiguracija staze je takva da zahteva dobra ubrzanja na izlasku iz krivina što otežava posao Mišelinu jer je ova trka veoma zahtevna za gume. Otkako je 2016. godine Austrija ponovo počela da ugošćava MotoGP, jedini proizvođač koji je pobeđivao bio je Ducati. 2016. godine pobedio je Janone, 2017. godine Doviciozo je bio taj koji je odneo tesnu pobedu na Markezom u poslednjoj krivini, a prošle godne Lorenco je bio taj koji je slavio.
Ove godine će Ducati imati teži posao jer je Honda napredovala po pitanju ubrzanja i maksimalne brzina, a i Markez je u fantastičnoj formi, pa će biti veoma teško zaustaviti ga na putu da još više uveća prednost u šampionatu.
Osim Ducati -ja i Honde jedino bi možda Suzuki mogao da se umeša u borbu, ali ne treba otpisati ni KTM, naročito ukoliko padne kiša. Yamaha je velika enigma, ali sa obzirom da se muče sa prijanjanjem prilikom izlaska iz krivine teško je da će neko od vozača Yamahe moći do pobede. Osim ako bude kišovito.
Umesto Lorenca i ovog vikenda voziće Bradl, a najnovija vest je da ni Mir neće voziti jer još nije dovoljno oporavljen od posledica pada koji se dogodio prilikom testa na Brnu.
Doviciozo bi morao da pobedi u Austriji ukoliko želi da osvoji titulu ove sezone jer razlika između njega i Markeza već sada iznosi ogromna 63 boda.
Prenose treninga i kvalifikacija možete gledati na kanalima sport kluba, a za diskusiju o trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Raspored i satnica trkačkog vikenda:
Petak
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1 13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3 12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:05 – 15:20 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:30 – 15:45 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Ovaj članak koji može da služi kao vodič za kupovinu kacige za stazu napisan je pre svega iz ugla vožnje na stazi i opreme potrebne za to, ali određene opšte stvari su primenjive na bilo koji tip motora ili vožnje.
Kaciga je prvi i najvažniji deo opreme koji kupujemo. Trkačke kacige su obavezno opremljene takozvanim duplim D kopčanjem jer patent kopče ne pružaju dovoljnu sigurnost odnosno uvek postoji mogućnost kvara na patentu. Drugi razlog je i što duplo D kopčanje omogućava apsolutno precizno zatezanje kaiševa na kacigi. Druga stvar koja odlikuje trkačke kacige je položaj vizira kacige. Naime vidno polje je pomereno tako da prilikom spustanja brade na rezervoar omogućava solidnu vidljivost. Treća stvar je težina kacige jer su trkačke kacige dosta lakše od putnih kaciga.
Primetili ste da namerno ne pišemo o testovima poput Sharp testa jer postoje jeftinije kacige koje su ocenjene boljim ocenama od nekih skupljih kaciga. Ne želimo da nekoga navedemo na zaključak da favorizujemo neki model ili brend stoga sve što pročitate za pojedine modele posmatrajte kao lični stav autora, a nikako kao preporuku za kupovinu.
Renomirani svetski proizvođači kaciga kao što većina zna su: Shoei, Arai, Nolan sa pod brendovim X-Lite, HJC, Shark, Scorpion, Schubert, AGV… Kod trkačkih kaciga na koje se u ovom tekstu osvrćemo modele i cene ćemo ukratko opisati iz ličnog ugla.
Shoei kacige
Najbolji model renomiranog Japanskog proizvođača je X-Spirit III. Kao najpoznatiji ambasador ovog brenda se ističe niko drugi do Mark Markez. Kaciga je vrhunske izrade, odlične ventilacije, opremljena aerodinamičnim dodacima u vidu spojlera koji služe da spreče pomeranje kacige uslovljeno otporom vazduha na velikim brzinama. Po mom skromnom mišljenju, jedna je od tiših kaciga u rangu. Raspon cena se kreće od 700-900 EUR i u pakovanju se ne dobija zatamnjeni vizir kojeg po potrebi morate posebno poručiti. Shoei X-Spirit III spada u nešto teže trkačke kacige sa težinom od oko 1350 grama u M veličini. Bitno je napomenuti da Shoei školjku izrađuje u 4 veličine tako da je daleko manja šansa da nakon nekog vremena kaciga postane velika jer su se sunđeri povukli. Svi delovi kacige se mogu posebno kupovati I lako su dostupni što je takođe veoma bitno.
Shoei X-Spirit III
Arai kacige
Najbolji model drugog Japanskog proizvodjača je RX-7. Od trenutnih vozača u Moto GP šampionatu najzvučnije ime vozača koji koristi ovaj model kacige je Maverik Vinjales. Za razliku od Shoei, Arai RX-7 po dizajnu izgleda zastarelo. To je rezultat pre svega njihove poslovne politike gde tvrde da na osnovu ogromnog iskustva i prikupljenih podataka iz padova, najbolju zaštitu pruža oblik jajeta bez previše narušavanja kompaktnosti kako ne bi prilikom tumbanja po asfaltu neki deo zakačio isti i time preneo veću silu na vrat. Ni Arai ne poklanja uz kacigu zatamnjeni vizir, a cene se kreću od 650 pa do 3000 EUR za karbon verziju. Ovo je kaciga koju sve ređe možemo videti na stazama širom Evrope jer se ne mogu pohvaliti modernim dizajnom. Da li će to uticati na promenu pravca u dizajniranju ostaje da vidimo. Ova kaciga spada u red najtežih sa prosečnom težinom od oko 1600 gr. Arai koristi čak 5 veličina školjke i po tom pitanju je ispred svih.
Arai-RX7
AGV kacige
Model Pista. Šta reći za kacigu koju nosi pola grida u Moto GP. U dizajniranju iste je učestvovao niko drugi do Valentino Rosi glavom i bradom, a ujedno je svakako najpoznatiji ambasador ovog brenda. AGV fabrika je u vlasništvu Dainese i nećete moći videti Moto GP vozača da nosi Dainese kombinezon, a da nema AGV kacigu. Jednostavno, to je pravilo. Pista se izrađuje isključivo od karbona dok je mlađa sestra Corsa od kompozitnih materijala. Kaciga koja je promenila pravac u dizajniranju i pomerila sve standarde po pitanju cene kao i primene. Izrazito trkačka kaciga, otvori za ventilaciju na čelu imaju gumeni poklopac koji ili skidate ili stavljate pre početka vožnje. U vožnji nema opcije za promenu. Drugi otvor za ventilaciju na bradi se otvara mehanizmom iz unutrašnjosti kacige što opet jasno stavlja do znanja koja je namena ove kacige. Pored aerodinamičnih dodataka, ovo je jedina kaciga sa integrisanim sistemom za dovod vode do usta vozača. Najčešće ljudi ovu kacigu kupuju da bi imali najskuplju kacigu i onda dožive razočarenje kad shvate da to zaista nije kaciga za ulicu i put. Projektovana je da služi svrsi u toku trke i ima lošu zvučnu izolaciju, kao i opisane probleme sa otvorima za ventilaciju. Na primer, krenete na put sa ovom kacigom i u toku dana se promeni temperatura, vi ne možete da zatvorite luftere. Spojler sa zadnje strane je projektovan da se lomi prilikom pada na neku određenu silu kako ne bi prenosio dodatnu silu na vrat. Cena za ovu kacigu se kreće uglavnom od 1200 do 1500 EUR. Specifičnost AGV-a je što je veličinu M razložio na MS i ML, pa može da izazove zabunu. AGV koristi 4 veličine školjke i spada u red najlakših sa prosečnom težinom od oko 1280 gr.
AGV Pista
X-Lite kacige
Vrh ponude kod ovog proizvođača je model X-803. Značajno unapređen model u odnosu na prethodnika X-802 pre svega po pitanju aerodinamike, a samim tim i dizajna. Izuzetno kvalitetna kaciga prijatne unutrašnjosti i što bi rekli jedan od čestih izbora old school vozača. Trenutno najzvučnije ime koje nosi ovu kacigu je Aleks Rins, a najpoznatiji ambasador brenda svakako Kejsi Stoner. Cenovni rang je od 400 do 600 EUR i spada u red kaciga sa prihvatljivom cenom za vrhunski kvalitet. Sve manje vozača u Moto GP nosi X-Lite, ali sve više amatera se odlučuje za kupovinu ove kacige. Ukoliko vam oblik odgovara slobodno bih ovu kacigu svrstao u red best buy. X-Lite koristi 3 veličine školjke i sa težinom od oko 1310 gr spada u red lakših kaciga.
X-lite X-803
HJC kacige
Model RPHA11, naslednik veoma prodavanih modela 10 i 10+, nastavlja gde su oni stali. I dalje verovatno najprodavanija kaciga za track day vozače. Uz svaku kupljenu kacigu se dobija zatamljeni vizir gratis, kao i pin lock. Cena od 350 do 450 EUR za ceo paket je više nego primamljiva. Relativno mlad Južno Korejski proizvođač koji je kao i svi ostali proizvođači iz te zemlje na tržište ušao solidnim proizvodom, ali i gomilom marketinških para. Sponzori su ogromnog broja vozača, trka i svega što je blisko moto sportu i za kratko vreme postali nezaobilazan izbor prilikom kupovine trkačke kacige. Kvalitet kacige nije na nivou prethodno opisanih, ali nije ni cena. S obzirom da za svaku od ranije opisanih kaciga treba izdvojiti još oko 50-80 EUR za zatamnjeni vizir koji je skoro, pa obavezan deo opreme na stazi, ova kaciga zaista ima epitet value for money. Što se grafika tiče i tu su ispred svih uz kreiranje trenda grafika strip junaka. Rekao bih da je u poslednjih par godina ovo svakako prvi izbor prilikom kupovine prve trkačke kacige. HJC teži svega 1300 gr u proseku i školjka se izrađuje u tri veličine. Što se Moto GP vozača koji nose HJC tiče, najpoznatije ime ikada je Lorenco ali je on ujedno i čovek koji im je najviše narušio ugled zbog problema koje je imao sa magljenjem i sa raspadanjem unutrašnjosti. Trenutno najpoznatija imena u GP su ujedno i dva najveća padavičara Kal Kračlou i Andrea Janone.
HJC RPHA-11
Scorpion kacige
EXO R1 je model koji je pušten u prodaju ove godine i svakako najpoznatije ime vezano za ovog proizvođača je Alvaro Bautista. Nikako ne smemo zaboraviti da i najmlađi ikada osvajač pol pozicije Fabio Kvartararo takođe nosi ovu kacigu. Uz ovu kacigu se takođe dobija zatamnjeni vizir gratis kao i veoma lepa platnena kesa za nošenje rezervnog vizira to jest za skladištenje onog koji nije u upotrebi. Relativno nov proizvođač sa sedištem u Kaliforniji pokušava da inovativnim sistemom Air Fit napravi razliku u odnosu na ostale proizvođače. Veoma koristan sistem koji vam omogućava laku personalizaciju unutrašnjosti putem vazdušnih džepova koji se naduvaju pumpicom smeštenom sa unutrašnje strane brade. Samim tim nema prevelike potrebe za promenim debljine sunđera, pa ih i ne prodaju zasebno. Miks četiri veličine školjke i Air Fit sistema bi trebalo da omogući svakome da odabere kacigu koja mu savršeno stoji. Naravno ukoliko oblik kacige odgovara obliku vaše glave. Po prvi put Scorpion nudi i sistem zaključavanja vizira kacige po uzoru na AGV ili HJC. Kvalitet izrade je nešto lošiji po mom iskustvu ali nikako loš. Cenovni rang od 300-350 EUR je veoma prihvatljiv i radi se o dobroj i moderno dizajniranoj kacigi sa dodatkom aerodinamičkih spojlera. Svakako kaciga koju treba uzeti ozbiljno u razmatranje prilikom kupovine i potencijalno moj sledeći izbor. Sa težinom od 1280 gr u proseku spada u red lakših kaciga.
Scoripion EXO R1
Pored opisanih tu su svakako i Schubert, Suomy, KYT, Bell i mnogi drugi proizvođači koji svakako prave vrhunske kacige, ali su daleko ređi izbor kod kupovine.
Najvažnija stvar je izbeći zamku jer često čujem od ljudi neću davati za kacigu pola vrednosti motora. Kaciga nema veze sa motorom ona ima veze samo sa nama i verujte da na stazama u inostranstvu možete veoma često videti ljude koji voze motore od 2000 do 3000 EUR, ali zato oprema na njima vredi 4000-5000 EUR. Oprema čuva nas i ne treba štedeti na njoj.
Nadamo se da smo ovim kratkim osvrtom donekle predstavili iz sopstvenog iskustva najčešće prodavane trkačke kacige.
Ovaj članak možete pročitati i u četvrtom broju našeg časopisa koji možete poručiti ovde.
Prošle nedelje objavili smo tekst na temu tehničkih pravila MotoGP šampionata, a ove nedelje prelazimo na WSBK šampionat i na to šta motocikl treba da ispuni da bi se takmičio u ovom šampionatu.
Za razliku od MotoGP motocikala koji su prototipovi namenjeni isključivo za trke, superbajk mašine su zasnovane na serijskim motociklima koje možemo kupiti u prodavnici. Zato je pravilnik koji uređuje mogućnosti modifikacije WSBK motocikala značajno rigorozniji u odnosu na pravilnik koji se bavi MotoGP mašinama. Da bi jedan serijski motocikl mogao biti homologovan za WSBK takmičenje, mora biti napravljen u bar 500 primeraka.
Agregat Ducati V4R motocikla
Agregati
Budući da serijski motocikli koriste različite konfiguracije agregata sa dva, tri ili četiri cilindra, tehnička pravila su oggraničila maksimalnu radnu zapreminu agregata prema broju cilindara. Tako je za trocilindrične i četvorocilindrične agregate dozvoljena radna zapremina agregata od 750 do 1.000 cm3, dok za dvocilindrične agregate maksimalna radna zapremina sme da iznosi od 850 do 1.200 cm3.
Broj agregata koji timovi mogu da koriste u toku sezone je promenljiv i zavisi od broja trkačkih vikenda. Recimo ove sezone se vozi 14 trkačkih vikenda i ako prema pravilniku broj vikenda podelimo sa 2, dobijamo da svaki vozač na raspolaganju ima 7 agregata za celu sezonu.
Agregati moraju da budu manje više identični onima koje možemo kupiti u prodavnici. Svaki agregat je zapečaćen i nisu dozvoljene veće promene na agregatu. Glava agregata mora biti netaknuta, ali su dozvoljene minimalne promene oko usisnih i izduvnih kanala, kao i poliranje, ali sami ventili moraju ostati u izvornom stanju. Sistem za napajanje gorivom takođe ne sme da bude menjan.
Što se unutrašnjih komponenti agregata tiče, na njima se mogu izvoditi minimalne dorade u vidu poliranja. Klipnjače je dozvoljeno zameniti drugim, ali njihova težina ne sme da bude manja u odnosu na one koje se nalaze originalno u agregatu. Klipovi i karike moraju ostati originalni.
Komponente agregata poput drugačijih lamela u kvačilu, opruge ventila i ostale komponente koje nisu gore nabrojane mogu da se zamene samo onim komponentama koje su homologovane od strane FIM-a.
Maksimalna dozvoljena zapremina rezervoara iznosi 24 litre.
Šasija i elektronika
Što se elektronike tiče, svi motocikli u šampionatu mogu posedovati elektroniku koja je takođe homologovana od strane FIM-a. Zato se svi proizvođači trude da na serijskim motociklima ugrade što sofisticiraniju elektroniku kako bi mogli lakše da je prilagode uslovima superbajk šampionata. Maksimalan broj obrtaja određuje se za svaki model motocikla koji je homologovan za superbajk šampionat.
Šasija mora ostati ista poput one koja je na originalnom modelu, sa tim što se ogibljenje može menjati. Tako recimo možemo videti da različite ekipe koje koriste Ducati V4R modele koriste i različita ogibljenja. Dok Ducati Go Eleven ekipa koristi Bitubo ogibljenje, fabrička Ducati ekipa koristi Öhlins. Elektronski podesiva ogibljenja nisu dozvoljena. Jedino je dozvoljeno da amortizer upravljača bude elektronski podesiv, ali samo ukoliko je kao takav ugrađen na svim serijskim modelima.
Diskovi, pločice, kočione čeljusti, glavni kočioni cilindri i poluga kočnice mogu biti zamenjeni samo onim koji su homologovani od strane FIM-a. Većina timova uglavnom koristi one kočnice koje su već ugrađene na serijskim modelima samo što se neke komponente, poput pločica, mogu promeniti.
Krilca i aerodinamični paket moraju da budu isti kao na motociklima koji se nalaze u slobodnoj prodaji. Dakle, ukoliko je neki model motocikla izašao iz fabrike bez krilaca ista se ne mogu naknadno dodati. Dozvoljena je zamena vetrobrana, kao i neke sitne modifikacije na oklopima.
Minimalna težina motocikla (bez goriva) sme da iznosi 168 kilograma. Ukoliko je neki motocikl lakši od toga, mora da mu se ugradi dodatni balast koji mora biti izliven od nekog metala koji je pričvršćen šrafovima za motocikl.
Sve timovi koriste Pirelli gume i svaki vozač u toku vikenda na raspolaganju ima 24 gume (11 prednjih i 13 zadnjih). Minimalan propisani pritisak u gumama iznosi 1,6 bara.
Ako uporedimo MotoGP sa WSBK pravilnikom možemo lako videti da MotoGP šampionat ima daleko manje ograničenja. Poenta tih ograničenja je da obezbede da motocikli koji će učestvovati u šampionatu budu suštinski jako slični serijskim modelima, sa izmenama koje su neophodne za uzbudljiv šampionat, ali koje promovišu razvoj serijskih motocikala. Proizvođači često prave i specijalne verzije serijskih motocikala koje zatim homologuju za WSBK šampionat. Tako danas imamo limitirane serije Kawasaki ZX10RR i Ducati V4R, koji se dosta razlikuju od osnovnih verzija tih modela predviđenih za masovnu prodaju.
Ovo su samo neka od pitanja na to šta motocikl treba da ispuni da bi se takmičio u WSBK šampionatu.
Ovaj tekst možete pronaći i u četvrtom broj Bjbikers magazina koji možete poručiti ovde.
Mark Markez započeo je drugu polovinu sezonu u istom maniru u kojem je stao pred letnju pauzu, to jest još jednom MotoGP pobedom na stazi Brno.
Uzbudljiva Moto3 trka otvorila je trkački dan. U uvodnim krugovima videli smo veliki broj padova i incident na samom startu kada je Džon MekFi imao mehanički problem na startu kada njegova Honda nije htela da ubrzava. Tom prilikom na njega je naleteo jedan od vozača sa kraja kolone, Juki Kuni. MekFi je ostao na motoru, ali se povuako u boks, dok je Juki Kuni pao, ali je srećom prošao bez povreda.
U vodećoj grupi tokom većeg dela trke bili su Toni Arbolino, Lorenco Dala Porta, Fenati i Masia. Kao po običaju pobednik se odlučivao u poslednjim krugovima trke. Ovog puta najspretniji je bio Aron Kanet ispred Lorenca Dala Porte i Toni Arbolina. Vozačem dana mogli bi da proglasimo Nikolo Antonelija koji je startovao iz boksa i na kraju je uspeo da završi na 5. poziciji iako je u jednom trenutku mogao da dođe i do podijuma.
Rezultati Moto3 trke
Moto2 trku učino je dosadnom Aleks Markez koji je sigurnom vožnjom došao do još jedne pobede učvrstivši svoju prednost u šampionatu. Drugoplasirani u šampionatu, Tomas Luti trku je završio padom, te Aleks Markez sada ima 33 boda prednosti. Podijum su zaokružili odlični Fabio Di Đanantonio, a treće mesto pripalo je fantastičnom Enea Bastijaniniju koji je u poslednjem krugu uspeo da se izbori za mesto na podijumu.
Rezultati Moto2 trke
Na MotoGP trci imali smo dramu na samom startu koji je odložen zbog uslova na stazi. Posle Moto2 trke pala je kiša, a staza se delimično prosušila osim što je u dve krivine stajala voda pa trka nije bila bezbedna ni za vožnju na slikovima, a ni za kišne gume. Posle 35 minuta kašnjenja trka je konačno počela na skoro potpuno suvoj stazi.
Markez je imao odličan start i stvorio je malu prednost koju je uvećavao iz kruga u krug. Na nekoliko krugova do kraja Markez je dodatno dodao gas i napravio prednost od preko 3 sekunde. Doviciozo je pratio Markeza celu trku, ali danas jednostvano nije imao odgovor na Markezovu fantastičnu vožnju.
Jedinu borbu videli smo za treću poziciju između Rinsa i Milera. Rins je veći deo trke držao treću poziciju, ali je Miler u poslednja dva kruga uspeo da pretekne Rinsa i da osvoji drugi podijum u ovoj sezoni. Četvrto mesto osvojio je Rins, peti je bio Kal Kračlou dok je Valentino Rosi bio prva Yamaha na 6. poziciji.
Rezultati MotoGP trke
Sledeća trka vozi se već za nedelju dana na stazi Red Bull Ring u Austriji.
Za diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na stazi Brno možete svratiti do naše teme na forumu.
Zvanični uvoznik i distributer za Ducati brend, firma Burnout u saradnji sa Bjbikers časopisom napravila je odličnu akciju. Ukoliko ste planirali da kupite novi Scrambler, Ducati vam nudi popust od čak 500e! Sve što je potrebno da uradite je da kupite Bjbikers časopis i da ga prilikom kupovine pokažete pri čemu ćete ostvariti popust.
Časopis možete kupiti na “MojKiosk” kioscima ili preko našeg sajta (za kupovinu preko sajta kliknite ovde).
Ne propustite ovu jedinstvenu priliku!
Više informacija možet dobiti u Ducati salonu motocikala koji se nalazi u Beogradu na adresi Bulevar Arsenija Čarnojevića 95A ili putem maila SALES@BURNOUT.RS
Prošla je još jedna naporna radna nedelja, a mi smo odabrali za vas najzanimljivije moto vesti iz protekle nedelje iz sveta moto industrije i sporta.
Procurela tehnička specifikacija nove Africa Twin
Prošle nedelje smo objavili glasine o novoj Hondi Africa Twin, a ove nedelje su stige i tehničke specifikacije kao potvrda da za sledeće godinu zaista možemo da očekujemo novu Africu Twin. Radna zapremina agregata biće povećana na 1084 ccm, a maksimalna snaga iznosiće 101 KS uz maksimalni obrtni moment od 107 Nm. Africa Twin će biti dostupna i u varijanti sa DCT prenosom.
MV Agusta kreće u proizvodnju motocikala manje zapremine?
MV Agusta sklopila je saradnju sa firmom Loncin iz Kine. Loncin i MV Agusta žele da proizvode motocikle sa radnom zapreminom od 350 – 500 ccm koji će biti cenovno pristupačniji od trenutnih MV Agusta motocikala. Prema informacijama prvi primerci novih MV Agusta modela trebalo bi da budu dostupni već 2021. godine.
Ducati 916 Tamburiniu Ducati muzeju
U čast 25 godina od proizvodnje prvog modela 916, Ducati je rešio da u njihovom muzeju izloži primerak modela 916 koji je bio u vlasništvu Masimo Tamburinija koji je zaslužan što ovaj predivan motocikl postoji. Ovaj jedinstveni primerak biće izložen u Ducati muzeju do 15. januara 2020. godine.
Rabar produžio ugovor sa Avintia Ducatijem
Glasine da će Tito Rabat preći u fabričku Kawasaki ekipu u WSBK šampionatu su okončane jer je Tito Rabat ipak rešio da ostane u MotoGP šampionatu. Rabat je potpsiao novi dvogodišnji ugovor sa Avintia timom. Rabat bi će sledeće sezone najverovatnije voziti fabrički Ducati, a u timu će imati i mehaničare iz Ducatija. Rabat je prošle godine bio konkurentan u više navrata, ali ga je povreda na Silverstonu udaljila od staze do kraja sezone. Rabat bi sledeće sezone mogao da bude konkurentan.
Za diskusiju o moto sport vestima predlažemo da svratite i do naše teme na forumu.
To bi bilo sve od moto vesti iz protekle nedelje. Sledeće nedelje očekujte nove vesti i zanimljivosti.
Gledajući sliku Transfagarašana, većina će pomisliti da se radi o planinskom prevoju negde na Alpima. No, to je Rumunija. Na svega 550 kilometara od Beograda.
Iako su Rumuni naši susedi, tek nedavno srpski turisti aktivnije posećuju Rumuniju. Izgleda da još uvek vladaju predrasude iz tužnih devedesitih godina koja su odavno iza nas. Danas, ne postoji ništa zbog čega ne bi trebalo da provodete vreme i potrošite koji evro kod komšija. Čak šta više…
Međutim, u krugovima motociklista ovaj put koji opčinjava čula i bude emocije, dobro je poznat. Ko ga je vozio, vozio bi opet, ko nije, želi da na njemu vozi.
Tamna istorija ispisana asfaltom
Teritorija Rumunije je takva da im ovakav put nije preko potreban. To što ga čini posebnim u ovom delu Evrope jeste priroda koja zavodi i kažnjava one koji se drznu da je potčine. Put je vrlo zahtevan kako za vozača tako i za mašinu. No, nemerljivo teže bilo ga je izgraditi. Tehnički zahtevan i po život opasan, mučan posao, odradili su nečiji očevi, dede i sinovi. Mnogi od njih, po cenu života.
Izgradnja je počela 1970. godine po nalogu tadašnjeg lidera komunističke Rumunije, Nikolaje Čaušeskua. Put je zapravo deo vojne strategije, namenjen za brzu reakciju vojske u slučaju napada SSSR-a na Rumuniju, nakon ruske invazije na Čehoslovačku 1968. godine.
U to vreme, Rumunija je već imala dva strateška prolaza kroz južne Karpate, DN1 i DN67C (Transalpina). To su putevi koji se protežu uglavnom kroz doline reka pa sovjetima ne bi predstavljalo puno problema da ih blokiraju i pregaze vrlo moćnim tenkovima T55 za koje zapad, a pogodotovo Rumunija tada nije imala adekvatnu odbranu.
Făgăraș
Rešenje, odnosno naredba je da se izgradi nov put kroz planine Făgăraș pa otuda i naziv puta. Malo je poznato da je put prvobitno nazvan “Čaušesku”, što je dotični odbio i krstio ga po imenu sadašnjem. Radovi su izvođeni u planinskoj klimi na visini od 2000 metara. Izvođač radova je uglavnom bila vojska (Forțele Terestre Române). Put je visoko plaćen kako novcem, tako i životima. U izgradnji je korišćeno preko šest miliona kilograma dinamita. Miniranje su većinom izvodili mladi regruti, pod lošim nadzorom i obukom. Zvanično, broj poginulih radnika je 40, mada svedočenja kažu da je od nastradalo više stotina osoba.
Istina je, tamo nisu bili radnici, već primorani ljudi silom naterani da rade od strane komunističke partije. Radničke kolonije, barake, nalazile su se na samoj planini. Bez grejanja i osnovnih uslova za ljudski život. Onima kojima je bila potrebna medicinska pomoć, voženi su u tovarnom prostoru kamiona. Za “mir i bezbednost” na gradilištu bila je zadužena zloglasna tajna policija “Securitatea”, u slučaju da imate prigovore na bezbednost, hranu, alat…
Veći broj ljudi nastradalo je tokom nekontrolisanog obrušavanja stena. Zimi nisu obustavljani radovi, pa su česte lavine snega i smrzavanja koštalo mnoge života. Većina posla je činilo uređenje planine i izmeštanja mnogih planinskih potoka. Dešavalo se da tokom noći, cela deonica puta budu uništena klizištem pa se sam posao multiplicirao. Procenjuje se da je uklonjeno preko tri miliona tona kamenja. Same planine su pre konstrukcije puta bile neprobojne čak i za konje pa je mehanizacija često morala biti rastavljena u šraf i ponovo sklapana na mestima gde je to bilo potrebno.
Bilo bi nepošteno i nedolično, uživati u ovom spektakularnom putu a ne znati ili ne pomenuti muku i ljudske žrtve na kojima počiva. Put je završen 1976. godine.
Ruta
Ruta je dugačka oko 115 kilometara. Počinje od mesta Kurtea de Arđeš a završava se u mestu Karcišoara. Kurtea de Arđeš je dobro mesto za odmor pre vrlo zahtevne deonice. Vredi posetiti manastir za koji postoji interesantna legenda o majstoru koji ga je izgradio. Ako vas interesuje, klik na legenda manastira.
Manastir Kurtea de Arđeš
Put se penje na visinu od 2042 metra što ga čini drugim najvišim prelazom posle Transalpine. Dobro se pripremite jer je put krivudav, pun lakat krivina, “s” krivina i strmih spusteva. Put je pogodan za sve tipove motocikala i skutera ali za neiskusnog vozača može biti opasan i izuzetno naporan. Odličan je trening ako planirate da vozite Alpske prevoje, to je to što će vas i tamo očekivati. Prosečna brzina je svega 40 kilometara na čas.
Kako se radi o planinskom prevoju gde vlada surova klima, put je zvanično otvoren u periodu od juna do početka oktobra. Nije retkost da se zatvori i u toku leta ako tako diktiraju vremenski uslovi. Informacije o tome su dostupne kako u Kurteji tako i Karcišoari.
Svakako, ni ne pomišljajte da se vozite prevojem bez adekvatne moto opreme i kišnih odela. Motocikl mora da je kompletno i u potpunosti ispravan. Nemojte se plašiti puno jer čak i ako se desi neki problem, imaćete kome da se obratite za pomoć.
Gužve
Vikend
Put je inače krcat turistima koji umeju da pokvare užitak vožnje pa je dobro voziti radnim danima. Postoji nekoliko glavnih atrakcija kod kojih vredi zastati i uživati pored ambijenta koji oduzima dah.
Tuneli
Put se proteže kroz pet tunela od kojih je najduži “Balea” sa 884 metara. Nisu uređeni pa mogu izazvati neprijatne osećaje, svakako će ostaviti utisak na putnike. Unutra nema drekavca ali za drakule nismo sigurni pa nije loše imati kod sebe češljeve luka.
Zamak Poenari
Zamak Poenari
Ovo je zamak koji je izgradio Vlad Tepeš i u njemu boravio. Nalazi se na vrlo nepristupačnom mestu i daje impresivan pogled na okolinu. Jedini način da do zamka dođete je putem koji sačinjava skoro 1500 stepenika. Trebaće vam kondicija ali nema razloga da se ne penjete osim ako niste razmaženi i lenji.
Balea vodopad
Ovaj vodopad od čak 60 metara je impresivan i ne bi trebalo da ga propustite. Ako vas vreme posluži, lepo je i prijaće vam da se opustite i rasteretite od stresa svakodnevnice i posla.
Vidraru brana i jezero
Ako vas je zamak Poenari impresionirao, to bi bio tek uvod za ovo impresivno jezero i hidrocentralu. Brana je izgrađena 1965. godine i u to vreme bila je peta najveća u Evropi. Dugačka je 305 metara a visoka 166m. Ispod je čak 44km tunela. Za ovaj građevinski poduhvat bilo je potrebno skoro 950,000m2 betona a u postrojenjima je 6500 tona mašina i opreme koje proizvode 400 GWh struje godišnje. Poređenja radi, Đerdap proizvodi 5,65 TWh što je zaštrajuća količina energije no, Vidraru odlikuje lepota i lokacija. Interesantna je statua Prometeja koji drži munju.
Balea jezero
Jezero je na nadmorskoj visini od preko 2000 metara. Prirorodno je, nastalo od glečera koji se istopio. Ovo je odlično mesto za nekoga ko voli da pešači i istražuje. Naravno, većinu interesuje vožnja no bila bi šteta ne posvetiti malo vremena ovom jezeru.
Da li je to sve?
Na sreću, nije. Ovo je samo deo najpopularnijih mesta. Možete napraviti brzu, kratku vikend turu ali u tom slučaju budite sigurni da ćete se vraćati ponovo da istražite ono što ste propustili. Tu su gradovi Sebeš, Sibiu i Brašov, dvoras Rašnov, itd. Jednako impresivan i možda čak bolji put za motocikl je čuvena i starija Transalpina (DN67C) koju treba da odvozite pod obavezno.
TransAlpina
Popularnost Transfagarašana je eksplodirala nakon što je čuveni “Top Gear” snimio emisiju o ovom putu nazvavši ga najboljim putem na svetu. To je rezultiralo većim gužvama i vašarištu koji se prepliće sa prirodom i mirom planine. No, isto tako, uloženo je dosta novca pa je iz sezone u sezonu sve manje deonica sa lošim asfaltom. Cene su pristupačne i adekvatne našem standardu a ovo je jedna od najbližih i najimpresivnijih tura u ovom delu Evrope. Ujedno, ova tura će biti i odličan pokazatelj koliko ste spremni i kompetentni za putovanje motociklom. Ako vam se ne svidi, možda je pravi znak da se preselite u auto a putujete autobusom u organizaciji turističke agencije.
Na put, krenite dobro opremljeni sa toplom garderobom jer gore nije ni nalik podnožju. Vozite pažljivo u svojoj komfort zoni. Ne žurite nigde i napravite puno slika!
Ovaj tekst možete pročitati u 4. broju našeg časopisa koji možete poručiti ovde.
