Završen je MotoGP trkački vikend na stazi Muđelo u Italiji. Imali smo priliku da pogledamo neke uzbudljive i manje uzbudljive trke. Ceo trkački vikend pratilo je lepo i sunčano vreme.
Moto3 trku sa pol pozicije startovao je Toni Arbolino. Moto3 šampionat poznat je po uzbudljivim trkama, a i ove godine pobednik se odlučivao u foto finišu. Lorenco Dala Porta skoro tokom cele trke bio je na vodećoj poziciji dok se iza njega smenjivala grupa od desetak vozača. U poslednjem krugu trke Toni Arbolino uspeo je da se približi Dala Porti i da na kraju uz pomoć zavetrine dođe do pobede.
Moto2 trka bila je pomalo dosadna. Glavni krivac za nešto manje zanimljivu trku bio je Alek Markez koji je došao do druge uzastopne pobede. Markez je dobro startovao i posle par krugova uspeo je da obiđe Lutija i Šrotera. Na drugom mestu završio je Marini, a treći je bio Luti. Lorenco Baldasari završio je trku na četvrtoj poziciji posle odličnog probijanja sa petnaeste pozicije.
Zahvaljujući četvrtoj poziciji Baldasari je zadržao vođstvo u šampionatu.
Najslađe je ostalo za kraj. Prvih 10 krugova MotoGP trke bilo je izuzetno uzbudljivo jer se čak 5-6 vozača smenjivalo u vodećoj grupi. Kako je grupa odmicala tako su se Doviciozo, Petrući, Markez i Rins odvojili od ostatka. Doviciozo, Petrući i Markez pružli su nam fantastičnu trku borbom iz krivine u krivinu. Poslednji krug rešio je pobednika trke. Posle manevra u prvoj krivini Petrući je odvezao fantastičan prvi krug upisavši svoju prvu pobedu u karijeri ispred Markeza i Dovicioza.
Ako se pitate šta se dogodilo sa Valentino Rosijem, pa njegova trka započela je katastrofalno, a završila se padom u devetoj krivini. Rosi je imao vikend za zaborav.
Sledeći trkački vikend vozi se za dve nedelju na stazi Katalunja u Španiji.
Za diskusiju o trkačkom vikendu na Muđelu možete svratiti do naše teme na forumu.
Naš član foruma Creative biker uputio se u sred zime u moto pustolovinu. Ne, nije vozio po zimi motor do tamo. Pročitajte zanimljiv putopis u kojem ćete zasigurno uživati.
Kanarska Ostrva (šp.Islas Canarias) su ostrva u Atlantskom okeanu, 104 kilometra zapadno od rta Hubi (šp.Juby) u južnom Maroku, i zajedno čine jednu autonomnu pokrajinuŠpanije. Čini ih 12 ostrva i ostrvaca sa površine 7.273km2, sa najvećim rastojanjem među njima od 600 kilometara. Sedam ostrva je naseljeno: Tenerife, Fuerteventura, Gran Kanarija, Lanzarote, La Palma, Gomera i Jero. Na ovih sedam ostrva živi oko 1,5 miliona stanovnika, pa je gustina naseljenosti oko 200 st/km2. Nenaseljena ostrva su : Alegransa, Grasiosa, Roke de Este, Roke de Oeste, Montanja Klara, i Isla de Lobos. To su vulkanska i planinska ostrva, sa brojnim kraterima, a posebno na ostrvu Tenerife. Kanarski krateri spadaju među najveće na svetu. Na ostrvu Tenerife se nalazi i najviši vrh Španije Piko de Teide (šp.Pico de Teide, 3.718 m). Severne obale su izgrađene od crnog, sivog, crvenog i belog peska, dok su bele plaže na istočnim ostrvima nastale taloženjem peska iz Sahare. Starosedeoce Guanče su u potpunosti istrebili španski osvajači.
Saputnici na ovoj turi su mi bili uglavnom motociklisti iz Madjarske, Slovačke, a iz Srbije moj drug Boris i ja. Na ovaj put smo išli avionom iz Budimpešte do Tenerifa. Tamo smo iznajmili motocikle, Boris i ja smo ovu turu izvozili na motociklima BMW F 800 GS.
Evo i rute kojom smo se vozili:
Svaka boja predstavlja jednodnevnu rutu što dalje implicira da smo vozili 3 dana i ako tome dodamo dan za odlazak i dan za povratak cela avantura je trajala 5 dana i imala je sve aspekte jedne prave moto avanture što ću opisati dalje u putopisu.
Inače Moto Avantura je Moto turistička organizacija koja se bavi organizovanjem moto putovanja. S’ Arpadom, vlasnikom agencije sam se upoznao aprila 2013. kad sam s njima bio na moto turi u Andaluziji i imam odlično iskustvo tako da sam se obradovao ovoj turi. Tura je kostala 1200 evra, u cenu je uračunat transfer od Palića do Budimpešte i nazad, povratne avio karte, smeštaj u hotelu 4 zvezdice sa doručkom i večerom na bazi švedskog stola, povratne karte za trajekt Tenerife – La Gomera, iznajmljivanje motora… Preko te cene smo imali samo još gorivo i u obavezi smo bili da polozimo depozit 500 evra.
Cena goriva na ostrvima je 0,92 eur!
Prosečna temperatura 25 stepeni u gradovima. Na Tenerifima nalazi najviši vrh cele Španije inače, El Teide, neaktivni vulkan koji se nalazi na 3718 metara nmv, putem smo mogli doći do oko 2.500 mnv gde je temperatura bila mnooogo niža, ali o tome ću pisati dalje u putopisu.
Pa da krenem s putopisom.
Sredina decembra, zima blaga tu i tamo upalim motor i napravim koji kilometar, ništa spektakularno, ali za zimu dovoljno. Temperatura u plusu, snega nema. Razmišljam kako bi bilo lepo otići negde gde se motor može voziti i preko zime malo intenzivnije i u tom naletim na reklamu o moto turi po Kanarskim ostrvima, pogledam termin odgovara, posla u to vreme nema, 5 dana taman…
Nazovem Borisa i iznesem mu ideju, vrlo brzo dobijam potvrdan odgovor, kreće predputni neizdrž. Gledam sva moguća videa na youtube o moto turama po Kanarskim ostrvima, oduševljen sam!
Dve nedelje uoči putovanja dobijam grip, ok malo vitamina, Tylol hot par dana i biću kao nov taman da pred put budem zdrav… Medjutim tek druge nedelje se grip rasplamsava, kašljem po celu noć, vrlo malo spavam, pluća odvaljuju. Moram uzeti vrlo jak antibiotik, uzimam i probiotik, ali slaba vajda, u crevima haos, dan pred put trčim u wc više puta dnevno. Kašalj se malo primirio, ali sam sav slomljen, ispijen, dve nedelje bolovanja je ostavilo traga. Rešavam da se sutra probudim zdrav i da ignorišem malaksalost i krenem zdrav na toliko očekivan put.
Pakovanje za ovaj put je bilo veoma stresno. S obzirom da se putuje low cost kompanijom, moguće je poneti samo ručni prtljag, dimenzije koferčeta ogranicene, a treba poneti moto odelo, čizme, kacigu i malo “civilke”. Pogled na jaknu i kofer daje odgovor da samo jakna sa protektorima ne može stati u njega. Odluka pada, putujemo u moto odelima s cizmama na nogama, civilku pakujemo u kofer kao i kišno odelo. Šta s kacigom? Dobijam odgovor da je moguće iznajmiti kacigu za 4 eur dnevno, hmm… Šta ako me bude žuljala, šta ako ima izgreban vizir, sigurno nema sunčane naocare… Ne to nije opcija, na svojoj imam instaliran komunikator, nosač Go Pro kamere, pinlok vizir i stoji mi kao dupe na noši, razmatramo opcije… na sajtu Wizz air-a saznajem da je moguće doplatiti 12 eur u jednom pravcu za “prioritetni prtljag” koji ide ispod sedišta, širina kacige prelazi 5 cm dozvoljenu širinu prioritetnog prtljaga, ali rešavam da rizikujem. Kroz glavu mi prolazi scena sa jednog putovanja kada je devojka koja je imala malo veći ručni prtljag skakala po koferu i slomila ga načisto kako bi ušao u metalni kavez kojim se proveravaju dimenzije prtljaga jer nisu hteli da je puste da udje u avion. Valjda necu morati da skacem po kacigi!
U kacigu stavljam dva para rukavica, dve potkape, pojas… Nerado odustajem od DSLR fotoaparata pošto zauzima pola kofera, imam solidnu kameru na telefonu, Go Pro kameru, biće dovoljno da se ovekoveče momenti.
25.02. veče pred polazak
Ustajanje je u 5, u pola 6 dolazi Boris po mene i idemo na Palić odakle s Arpadom nastavljamo za Budimpeštu. Legao sam u 22h kako bih se naspavao, sav slomljen i malaksao od dvonedeljnog gripa, kroz glavu prolazi 1000 misli, dremam, od spavanja ništa kao i uvek pred put. Što rece moj drug Mikulanac: “dokle god je ovog uzbudjenja noć pred moto turu kao pred prvi sex ova strast neće prestati”.
Boris dolazi tačno u pola 6, krećemo…
Pao je sneg tokom noći, temperatura -6, uslovi za putovanje nikakvi.
Ova slika je napravljena u 6 ujutru, a u 6 poslepodne slika je sledeća.
Stigli posle 4 sata putovanja kolima i 5 i po sati avionom, problema nije bilo sa prtljagom. Odlazimo u hotel Zentral Hotel Center na jugu Tenerifa, mesto se zove Playa de Las Americas, smeštamo se u sobe. Hotel je odličan, večera i na spavanje, radost nakon skidanja moto čizama posle celog dana provedenog u njima je neizmerna!
26.02. Prvi dan
Osvanuo je i prvi dan na Tenerifima. Ustajanje je svakog jutra bilo u 7 sati, u pola 8 doručak i oko 8:15 smo već na motorima. Ovog jutra smo prvo morali uzeti motore iz renta a moto agencija, motore smo iznajmili od 3 agencije, ukupno 19 motora.
Zvoni budilnik na telefonu, ustajem i otvaram prozor, neverica… mrkli mrak, pošto je na Tenerifima jedan sat unazad proveravam telefon da nije nesto poblesavio, gledam na ručni sat koji sam vratio sinoc 7 sati sve je u redu. Obzirom da je ostrvo u blizini ekvatora noć i dan traju podjednako, dan sviće oko pola 8, 8 ujutru i isto u toliko sati uveče pada mrak.
Inače pred polazak sam stalno proveravao prognozu, mogućnost za kišu sva 3 dana vožnje je bila oko 55%. Medjutim iako tmuran, osvanuo je suv dan, nadam se da će takav i ostati.
Obzirom da smo motore iznajmili od 3 agencije u 3 okolna mesta to se malo odužilo, pa smo na vožnju krenuli tek oko 11 sati.
Konjići spremniKonjići spremni
Odmah po izlasku iz grada kreću krivine i uspon, putevi predivni, asfalt drži kao žmirgla, idilu kvari menjač koji vrlo teđko, skoro nikako đalta iz 3. u 2. brzinu. Pronalazim neki način da dam malo veći medjugas i bukvalno svom težinom zgazim polugu menjača kako bi upao u drugu. Motor ima oko 30.000 km na satu, razmišljam koliko njih ga je i na kakav način vozilo jer bukvalno svaki motor ima ogrebotine od padova. Tako je to s rentiranim motorima…
Prvo što primećujem je uzano i neudobno sedište i loša zaštita od vetra. Ok, odlučujem da zanemarim sve nedostatke i uživam u putevima i pogledu od koga zastaje dah.
Prva tačka puta nam je Masca, mesto odakle se pruža neverovatan pogled. Mi ga baš nismo doživeli u punom svetlu jer je počela kiša, a i kako smo se popeli na veću nadmorsku visinu spustila se i magla.
Posle kafe nastavljamo dalje, kiša je prestala.
Smenjuju se divni predeli, stajemo na jednom prelepom vidikovcu na foto session.
Dalje se spuštamo do okeana i mesta gde duva veoma jak vetar, pa i tu pravimo par slika.
Sledeće je mesto Icod de los Vinos gde se nalazi 1000-godišnje drvo zmaja. Ulazak u taj kompleks se plaća 5 evra.
Preskočio sam još jedan lep vidikovac i interesantnu plažu koju smo obišli ovog dana. S obzirom da je ostrvo vulkanskog porekla, pesak i kamenje su prilično tamne boje, pa plaža i ne izgleda baš izazovno.
27.02. Drugi dan
Sledećeg dana ustajanje ponovo u 7, ovog puta me ne čudi mrkli mrak. Otvaram prozor i vidim da nema kiše, dobro je. Celodnevna vožnja u sred zime je ostavila traga, umoran sam, nakupilo se sve, grip, put, vožnja, ali sam srećan jer danas idemo na La Gomeru i ponovo sam ceo dan na motoru!
Za doručkom dobijamo obaveštenje da su svi trajekti otkazani zbog nevremena, tj uzburkanog okena. Dogovaramo se da idemo na El Teide iako za danas prognoza za Teide nije obećavajuća. Rešavamo da umesto da idemo direktno na Teide obidjemo zapadni i severni deo ostrva, pa da sa severa idemo na vulkan da bi smo bili tamo u popodnevnim časovima kad je bolja prognoza jer je nadmorska visina velika.
Idemo lagano uzbrdo krivudavim putevima, temperatura pada, prvo magla a zatim i kiša.
Mislim da smo po kiši vozili oko 40 minuta, posle toga je izašlo sunce i raspoloženje se naglo popravilo, a tempo vožnje podigao. Krivine su kao nacrtane, uživancija. U jednom momentu smo naišli na tridesetak policijskih motora, a kasnije smo saznali da tu treniraju preko zime, apsolutno svi su nas pozdravili!
Prva destinacija na koju svraćamo danas su piramide Tenerifa, ulaz je 12 evra. Osim piramida u tom parku je i prelepa vegetacija, raj za oči.
MotoGP za vikend nastupa na stazi Muđelo u Italiji. Trka na Muđelu spada među najvatrenije trkačke vikende u šampionatu. Italijani su prosto ludi za ovim trkačkim vikendom iz više razloga, a najviše zbog Valentina Rosija, ali i ostalih italijanskih vozača i proizvođača koji učestvuju u šampionatu.
Muđelo je prvi put uvršten u MotoGP kalendar 1976. godine, ali se nije dugo zadržao u kalendaru. 1988. godine Ferrari kupuje Muđelo i rekonstruiše kompletnu stazu koja je zatim 1991. godine opet uvrštena u MotoGP kalendar u kom je ostala do danas.
Staza je dužine 5.2 km sa šest levih i devet desnih krivina uz pravac dužine čak 1.141 metar. Iako ovaj pravac nije najduži u šampionatu, drži rekord po maksimalnim brzinama. Rekord maksimalne brzine pripada Dukatiju sa 356,5 km/h koji je postavio Andrea Doviciozo prošle godine. Rekord za najbrži krug drži Valentino Rosi sa vremenom 1’46.208 ostvarenim prošle godine u toku kvalifikacije.
Valentino Rosi ujedno ima i najviše pol pozicija i pobeda na Muđelu, do sada je ostvario 7 pol pozicija i 7 pobeda u premijernoj klasi. Zanimljivo je da je Horhe Lorenco odmah iza Rosija sa 6 pobeda.
Uvod u trkački vikend započećemo sa dešavanjima vezanim za Dukati. Prošle nedelje Paolo Ciabati je izjavio da će na Muđelo Dukati doneti jedno iznenađenje. Prethodnih godina smo navikli da Dukati donosi drugačiju i snažniju specifikaciju agregata, ali pošto su agregati zapečaćeni to iznenađenje otpada. Za sada se ne zna kakvo iznenađenje sprema Dukati, ali prema glasinama u pitanju je nešto oko aerodinamike.
Dukatijeva ekipa jedan od glavnih favorita za pobedu
Dukati je ujedno i jedan od velikih favorita za pobedu na Muđelu. Jedan od razloga zbog kojeg bismo izdvojili Dovicioza ili čak Petrućija za pobedu leži u tome što je Muđelo test staza za Dukati. Trka na Muđelu će Doviciozu biti 300. trka u karijeri. Od italijanskih vozača veći broj startova imaju samo Loris Kapirosi i Valentino Rosi.
Muđelo je domaća staza i za Banjaju kojem je ovo prva sezona na MotoGP motociklu. Italijan je napravio kiks na prethodnoj trci kada je izbacio sebe i Vinjalesa iz trke, te nema sumnje da će se potruditi da se iskupi. Na drugoj strani garaže je Miler koji pokazuje solidan napredak i konstantnost iz trke u trku. Dukati i Miler za sada su se pokazali kao dobra kombinacija.
Osim toga, Miler se bori i za mesto u fabričkoj Dukati ekipi. Iz Dukatija su izjavili da će posle trke na Katalunji doneti odluku o drugom vozaču za 2020. godinu. Petrući i Miler će zasigurno dati sve od sebe u naredne dve trke u pokušaju da obezbede mesto u Dukatiju.
Jedan od vozača kojeg nikad ne treba otpisivati na Muđelu je Valentino Rosi. Rosi je prošle godine osvojio pol poziciju, a trku je završio na trećem mestu. Istina je da je Jamaha u ozbiljnom deficitu što se maksimalne brzine tiče (oko 10 km/h su sporiji od Dukatija i Honde), ali bi konfiguracija staze trebalo da odgovara Jamahi bolje nego Le Man.
Jamaha se muči na stazama koje traže nagla ubrzanja iz krivina. Muđelo je sa te strane povoljniji za Jamahu iz razloga što su krivine “tečnije” i prolazi se sa većom brzinom kroz krivine. Opšte je poznato da je u prošlosti ova staza ležala Jamahi i nadamo se da će biti konkurentni.
Može li “The Doctor” do pobede na Muđelu?
Vinjales je izjavio da je ključ uspeha da se dobro kvalifikuje. Loše kvalifikacije na Le Manu dovele su do toga da je Vinjales ostao “zaglavljen” sa sporijim vozačima što ga je na kraju koštalo trke jer ga je Banjaja bukvalno počistio pri jednom manevru. Ako izuzmemo podijum na Herezu, Vinjales od sada ima sezonu za zaborav.
Pored Rosija i Vinjalesa ne smemo izgubiti iz vida Kvartarara i Morbidelija. Obojica su veoma brzi i mogli bi da pomrse račune mnogim fabričkim vozačima.
Najveći favorit svakako je trenutni lider šampionata Mark Markez. Već je poznata fraza “samo Markez može da pobedi Markeza” što je i tačno. Honda ove godine nije najsjajniji motocikl, ali pod Markezom se ne primeti razlika. Markez je verovali ili ne do sada ostvario “samo” jednu pobedu na Muđelu. Za vikend će biti prilika da popravi rezultat.
Horhe Lorenco je na Le Manu pokazao znakove napretka. Ne zaboravimo da je prošle godine na Muđelu Lorenco upisao svoju prvu pobedu na Dukatiju. Istina je da je to bila druga sezona na Dukatiju i da ne treba očekivati da će se Lorenco boriti za pobedu, ali se očekuje još jedan korak napred.
Suzuki ove sezone ima dosta dobar paket. GSX-RR ima zavidnu upravljivost i solidnu maksimalnu brzinu, a u kombinaciji sa Rinsom predstavljaju veoma konkurentan paket. Jedini problem Rinsu predstavljaju kvalifikacije. Rins ima odličan ritam u toku trke, ali kad je potrebno da se forsira brz krug u kvalifikacijama Rins ne uspeva da pronađe dobro podešavanje motocikla. Rins je izjavio da rade na rešenju za kvalifikacije i da će Muđelo biti idealna prilika da vide da li su napredovali.
KTM nastavlja sa radom na RC16 posle odličnog vikenda na Le Manu i šestog mesta Pol Espargara. Muđelo bi mogao da bude dobra staza za KTM, naročito iz razloga što poseduju dosta moćan agregat. Biće zanimljivo ispratiti koliku maksimalnu brzinu ostvaruje RC16.
Aprilia poput KTM nastavlja razvoj svog RS-GP-a. Aleš Espargaro je na Le Manu završio trku na 12. poziciji dok Janone nije uspeo da završi trku.
Trkački vikend na Muđelu nikad nas nije razočarao. Ne zaboravite da su Moto3 i Moto2 trke uvek bile izuzetno zanimljive i da ih ne treba nikako propustiti.
Za diskusiju o trkačkom vikendu na Muđelu možete svratiti do teme na forumu.
Ducati Hypermotard 950 je na čuvenom takmičenju Concorso d’Eleganza Villa d’Este promenio svoj izgled u sasvim drugačiji Hypermotard 950. Concorso d’Eleganza Villa d’Este takmičenje osnovano je još davne 1929. godine i održava se do danas. Doduše, od 2002. godine počelo se sa izborom za najbolji koncept automobila i motocikala.
Za ovogodišnje takmičenje Ducati je pripremio drugačiji “koncept”. Namerno stavljam navodnike jer je Hypermotard 950 zapravo serijski motocikl o kojem smo već pisali ranije. Ipak, ovaj Hypermotard 950 koji možete videti na slikama zapravo ima nešto drugačije tehničke detalje rađene po uzoru na MotoGP motocikl.
Osim tehničkih detalja, Ducati Hypermotard 950 pleni agresivnim izgledom i LED prednjom svetlosnom grupom.
Ovaj “koncept” prema žiriju Concorso d’Eleganza Villa d’Est takmičenja osvojio je prvo mesto, a na društvenim mrežama za samo nekoliko časova prikupio je nekoliko desetina hiljada lajkova.
Za ovu kreaciju zaslužno je Centro Stile Ducati odeljenje i Andrea Feraresi, direktor ovog odeljenja. “Oduševljen sam uspehom koji je ostvario naš koncept motocikla koji je predstavljen na takmičenju. Ovo je veliko priznanje za nas, naročito posle dobijanje Red Dot nagrade za Diawel 1260 “, izjavio je Feraresi posle dobijanja priznanja.
Ne znam za vas, ali meni se ovaj koncept veoma sviđa i bilo bi lepo od strane Ducatija da izbaci jednu seriju Hypermotarda 950 u ovoj verziji.
Yamaha vredno održava svoju gamu R motocikala i sa novom YZF-R125 MotoGP Edition upravo je popunila poslednje upražnjeno mesto u svojoj ergeli. Yamaha želi da zarazi najmlađe generacije novim R125 modelom, da bi ih strateški usmerili ka većim modelima poput R3, R6 i na kraju R1.
Pisali smo već ranije o modelu R125. Iako je ova verzija dosta slična prethodnoj, valja je spomenuti baš iz razloga što je Yamaha ovu verziju obukla u MotoGP boje.
Yamaha se potrudila da YZF-R125 MotoGP Edition bude više od običnog motocikla, pa je agregat brižljivo redizajniran za ovu sezonu. Ovaj model namenjen je vozačima sa A1 kategorijom koja dozvoljava vožnju motocikla snage do 11 kW (15 KS). Iz tog razloga maksimalna snaga na ovom modelu ostala je ista (15KS), ali je karakter agregata potpuno drugačiji, te sada agregat lakše postiže visoke obrtaje, a isporuka snage je linearnija.
YZF-R125 koristi VVA (Variable Valve Actuation) što je u principu promena tajminga otvaranja i zatvaranja ventila u zavisnosti od broja obrtaja agregata. Zahvaljujući ovom načinu promene tajminga agregat isporučuje povoljniji obrtni moment tokom celog raspona obrtaja. Još jedna pozitivna stana je i efikasnije iskorištavanje goriva. Kad smo kod ventila, valja spomenuti i to da su ventili na usisu i izduvu većeg prečnika.
Za bolju isporuku snage na ovom modelu treba zahvaliti i većem prečniku leptirastih tela. Veći prečnik omogućava bolji protok vazduha kroz injektore.
Sa svim ovim poboljšanjima, Yamaha YZF R125 MotoGP Edition iz jednocilindričnog agregata zapremine 125 cm³ sa 4 ventila isporučuje već spomenutih 15 KS (11kW) pri 10.000 O/min, dok maksimalni obrtni moment iznosi 11,5 Nm pri 8.000 O/min. Za potpuni doživljaj sportskog motora tu je i specijalno dizajnirani izduvni sistem.
Šestostepeni menjač je pažljivo odmeren sa ciljem izvlačenja maksimuma iz agregata. Sportski motocikl nije sportski ukoliko nema proklizavajuće kvačilo. Iako je proklizavajuće kvačilo postalo standard na većim motociklima, Yamaha je odlučila da ovaj tip kvačila ugradi i na YZF-R125.
Za maleni motor, poželjna je lagana i proverena šasija. Yamaha se odlučila za dobro provereni čelični “Deltabox” ram i zadnju viljušku od aluminijuma. Napred se nalazi obrnuta prednja viljuška sa prečnikom štapova od 41 mm. Geometrija i položaj vozača su sportski, ali je upravljač postavljen nešto više i šire, pa ne bi trebalo da zamara vozača tokom vožnje.
Prednji disk je malo netipičnog prečnika od 292 mm, a nazad je disk prečnika 220 mm. Budući da je Yamaha čuvena po svojim agilnim motociklima, nema sumnje da je YZF-R125 MotoGP Edition pravi zvrk u krivinama.
Sedište je postavljeno na 820 mm mereno od tla što bi moglo da pogoduje i nešto nešto višim vozačima. Ovo ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću dok i sami ne testiramo YZF-R125, ali nam i međuosovinsko rastojanje od 1.325 mm uliva nade da bi i vozači srednjeg rasta mogli da nađu prihvatljiv položaj. Težina motocikla sa svim tečnostima iznosi 142 kg.
Potrošnju smo namerno ostavili za pred kraj teksta iz razloga što prema deklarisanim podacima potrošnja iznosti samo 2,13 litara na 100 km! Ako uzmemo u obzir da je rezervoar zapremine 11 litara, to znači da je YZF-R125 u stanju da pređe oko 500 km sa jednim punjenjem rezervoara. Ne sumnjamo u fabričku specifikaciju, ali sam malo po ovom pitanju skeptičan. Svakako čekamo prvi test da utvrdimo pravo stanje stvari.
Još jedna stvar koja privlači pažnju je moderna LED instrument tabla koja je pregledna u svim vremenskim uslovima. Instrument tabla pruža sve potrebne podatke poput broja obrtaja, trenutne brzine, pređenog puta, sat, indikator stepena prenosa i još par informacija.
Sa desne strane upravljača nalazi se štitnik poluge prednje kočnice izrađen po uzoru na GP motocikle.
Iz svega priloženog može se zaključiti da je ovaj YZF-R125 MotoGP Edition zaista dostojna replika MotoGP motocikla i da će se bez problema nositi sa konkurencijom poput Kawasaki Ninje 125.
Većina vozača smatra da je motocikl od 125 cm³ “igračka”, ali Yamaha YZF-R125 MotoGP Edition predstavlja pravu trkačku spravicu koja zasigurno može da zabavi i mnogo iskusnije vozače.
Uvodimo novu nedeljnu rubriku na našem sajtu. Rešili smo da na kraju radne nedelje objavimo sve zanimljive vesti iz moto sporta koje su se dogodile u tekućoj nedelji.
Džek Miler testirao Ducati V4R
Džek Miler je u toku nedelje na stazi Katalunja u Španiji testirao Ducati V4R. Za sada se ne zna razgog zbog kojeg je Miler testirao V4R. Miler trenutno vozi za Pramac Ducati ekipu i vozi skoro istu verziju GP19 motocikla poput Dovicioza i Petrućija.
Odluka o drugom fabričkom vozaču Dukatija posle Katalunje
Dukati je pustio informaciju da će odluka o drugom fabričkom vozaču za 2020. godinu biti doneta posle trke na stazi Katalunja u Španiji. Dukati se za sada dvoumi između Milera i Petrući. Sa oba vozača Dukati ima ugovor.
Miler ima opciju prelaska u Dukati, dok je Petrući potpisao ugovor samo na godinu dana. Naredne dve trke biće presudne za ova dva vozača.
Ducati donosi nešto novo na Muđelo?
U istom interviju Ducati je izjavio da na Muđelo donos nešto
novo na motociklu. Za sada nije poznato tačno o kojoj se komponenti radi, te
ćemo morati da sačekamo još nedelju dana do trke na Muđelu da vidimo šta tačno
Ducati sprema.
Yamaha predstavila fabričku ekipu za trku “8 sati Suzuke“
Yamaha je u prethodne četiri godine ostvarila isto toliko pobeda na “8 sati Suzuke“. Endurance trka “8 sati Suzuke“ jedna je od najprestižnijih za sve japanske brendove. Iz tog razloga sve ekipe se trude da dovedu svoje najbolje vozače. Tako će za Yamahu voziti superbajk vozači Mihael Van der Mark i Aleks Louz, a treći vozač biće nezamenljivi Katsajuki Nakašuga.
Yamaha R1 biće ofarbana u speccijalne Tech 21 grafike identične onim sa kojim je Yamaha nastupala u endurance šampionatu 1985. godine. Ekipa će nastupati pod startnim brojem 21 koji označava tačno 21 godinu od pojave prve Yamahe R1.
To su najzanimljivije vesti koje smo izdvojili za vas za ovu nedelju. Iako se čini da smo se trudili da izdvojimo samo Dukati vesti, verujte da je to samo slučajnost.
Za diskusiju o moto sport vestima za ovu sezonu možete svratiti do naše teme na forumu.
Prenosimo vam putopis našeg forumaša mali_veseljak koji je na putovanje krenuo sa svojim prijateljima, a putovali su naravno motorima od Banjaluke do Istanbula i nazad. Uživajte i ako niste već obišli Istanbul, mogli biste da krenete sa planiranjem i pripremama. 🙂
Planiranje i pripreme
Privodeći moto sezonu 2017. kraju sjedimo Ljubiša, Vlado i ja na pivu i pričamo uopšteno o motorima. Ja tek ušao u svijet motora i sve mi je interesantno i novo.
Pričamo o nekim uopštenim stvarima, vožnjama i dogadjajima sa istih. Neko predloži da 2018. napravimo jednu dužu turu. Kako svi volimo WWII na prvu pomisao nam pada Normandija. Malo gledamo karte, planiramo troškove i sl. Bila bi to ruta od nekih 4500 km. Sledećih par dana ipak shvatamo da je to van budžeta i vremena koje imamo. 🙂
Šta bi mogli majku mu… Vlado predlaže Istanbul? Ćutimo…gledamo se…MOŽE. Normandija neki drugi put
To je bilo negdje u septembru 2017. Ja koristim sunčanu jesen da što više vozim. Plan mi je da u svojoj prvoj moto sezoni steknem što više iskustva, pa tako istu završavam polovinom novembra.
Tada smo u grupi bili:
Vlado – Honda Varadero
Ljubiša – Ducati Multistrada 1000
Ja – Yamaha Tracer 700
Ljubiša je najiskusniji sa nekih 15 godina staža u moto vodama. Vlado je dugo vozio skuter, a Varadera ima 2-3 sezone. Ja sam smetalo. Prvi motor u životu i vozim tek od jula 2017.
Zima prolazi u pripremama i opuštenom planiranju rute.. Vlado i Ljubiša servisiraju motore i utežu pred put. Ja kupujem top case, bočne kofere, tank torbu… kad bolje razmislim sve osim motora pošto ništa nisam ni imao. Samo odijelo, kacigu i rukavice. 🙂
Priprema motora
Vlado se malo zanioKoferi montirani
Negdje u martu nam se pridružuju još dvojica kolega. Kako vrijeme odmiče meni djeluje da nema ništa od planiranog putovanja. Nekako sve sporo napreduje, pa nekada djeluje da tapkamo u mjestu. Jedan kolega otpada zbog obaveza. Dolazi april i mi pravimo prvi ozbiljan sastanak i planiramo rutu. Plan je da put traje 8 do 10 dana. Okvirno bi krenuli 10-15 maja. Spavali bi prvi dan u Podgorici, drugi na Ohridu, treći u Kavali i četvrti bi došli u Istanbul. Povratak je planiran brz i što kraćom rutom. Istanbul – Sofija – Nis – BG i Banjaluka. Sve auto put. Noćenje u Sofiji i sutradan pravac kuća. Dogovor je okviran i podložan promjenama kako nam bude po volji. Smještaj ćemo rezervisati u hodu. 🙂
Krajem aprila kolega Kleps potvrdjuje da ide. Definitivno biramo 15.05. kao start. Finalizujemo pripreme, dijelimo zadatke i borimo se sa nestrpljenjem. Ja bez iskustva, nikada sa bočnim koferima vozio nisam, ali šta je tu je… idemooooo 🙂
Dan pred put završavam pakovanje. Garderoba u bočne kofere, punjač, baterije, prva pomoć, potkape i termo uložak u tank torbu. Šator, dušek, sprej za krpanje gume, sprej za lanac i patike u vreću. U gornji kofer kišno i neke sitnice.
Na spavanje sam otišao malo ranije… oko 23h.
Dan prvi
Budim se u 6:00. Oblačim, pozdravljam sa ženom i djetetom i pravac garaža po motor. Sve je na motoru spakovano. Krećem iz Banjaluke, a ostatak ekipe me čeka u Laktašima. Pijemo kafu i već počinju prva zezanja i prozivanja. 🙂
E sad, ja ne znam kako je to išlo po redu, samo na kraju JA sam bio najpametniji i sve ih nadmudrio… he-he-he-he 🙂
Moja malenkostVlado (PS: vodimo ga samo zato sto ima navigaciju ):Glavni glumciOnaj raskupusani Varadero iz prvog posta Vodja ekipe
Stiže i čika Kleps (stariji čovjek pa uvijek kasni). 🙂
Spremni za polazak
Vlado nije… i tako ćemo ga čekati stalno.
Paliiiii:
I odosmo mi put Stambola…
Dogovor je da sipamo gorivo svakih cca 200 – 250km. Sipamo svi zajedno da smanjimo broj zaustavljanja zbog goriva. Plan je da prvi dan dodjemo do Podgorice i tamo spavamo. Vrijeme je sunčano i odlično za voznju. Raspoloženje odlično.
Prvi dio puta je više nego dobro poznat svima nama. Idemo od Laktaša prema Prnjavoru. Od Prnjavora do Doboja nastavljamo autoputem.
Autoput Banjaluka – Doboj (dionica od Prnjavora do Doboja). Ostala je još da se završi dionica od Laktaša do Prnjavora i ovaj autoput će biti gotov u cjelini.
Izlazimo sa autoputa i plaćamo putarinu… mora se.
Pred Zenicom stajemo i sipamo gorivo. Pijemo po sok, malo mezimo i palimo dalje. Od Zenice do Sarajeva opet auto put. Cilj je što prije proći ovaj dobro poznati i dosadni dio puta tako da ne gubimo vrijeme na slikanje.
Ulazimo u Sarajevo, a tamo nas dočekuju tmurni oblaci, a nada da će prvi dan proći bez kiše jenjava. Na stupskoj petlji se odvajamo prema Foči. Oblaci se sve više navlače i postaje hladnije. 🙂
*ebeni oblaci
Nakon par km kišica počinje da pada. Na ulazu u Trnovo skrećemo pred policijaku stanicu i parkiramo pod neku nadstrešnicu. Sa prozora stanice nas policajci pitaju kuda smo naumili. Kad čuju… zabezeknu se.
Šta slikas!!!??? Vidiš da jedem!
Nakon 10min kiša prestaje. Super… nema potrebe za kišnim odijelima. Sjedamo na motore i nastavljamo dalje prema Foči. U Foči sipamo gorivo u motore, a sladoled u sebe. 🙂
Nastavljamo prema Nikšiću famoznim putem kroz kanjon Pive. Dio puta kroz Republiku Srpsku je katastrofa. Nekih 50km je smjena razrovanog asfalta, rupa i makadama.
“PUT”
Put vodi uz Taru i kraj poznatih kampova za splavarenje. Priroda je predivna, ali je teško obratiti pažnju kad je maksimalna koncentracija zbog katastrofalnog stanja puta. Pravimo malu pauzu za slikanje.
Dolazimo na granicu BiH-CG. Na BiH strani završavamo brzo, ali na ulazu CG čekamo malo duže zbog problema sa sistemom/vezom/računarima pitaj boga čime.
granični prelaz BIH i CG
Čim smo ušli u CG kiša ponovo počinje da pada. U početku lagano, ali se u kanjonu Pive pretvara u pravi potop. Vozimo tako 10 minuta, ali smo primorani da stanemo u jedan od tunela i obučemo kišna odijela. Kanjon Pive je prelijep. Čak i kiša i tmurno vrijeme imaju svoju čar i kanjon djeluje još impozantniji. Iako je kiša padala bilo je uživanje voziti.
Kanjon PiveKanjon PiveHidroelektrana
Kiša nas je pratila skoro do Nikšića. Jedan dio puta smo vozili sa nekim češkim motoristima koje smo sreli. Pred Nikčićem su oni stali u neku kafanu, a mi smo nastavili dalje. Napravili smo malu pauzu pred Danilovgradom i nastavili za Podgoricu.
U Podgorici stajemo na pumpu da natočimo gorivo, popijemo kafu i na netu potražimo smječtaj. Plan je bio da spavamo u Podgorici, ali odlučujemo da nastavimo do Virpazara i spavamo na Skadarskom jezeru. Dana još ima, a Virpazar nije daleko. Vozimo jako lijepom cestom prema Virpazaru. Stajemo da se slikamo na početku Skadarskog jezera. Jezero je prelijepo kao i neka njemica koja je tu bila, ali nju nismo slikali.
Skadarsko jezero
Na samom ulazu u Virpazar nas zaustavlja čovjek i nudi smještaj. Malo pregovaramo i fino spuštamo cijenu. Motore parkiramo preko puta smještaja. Vlasnik apartmana kaže da su potpuno bezbijedni, a tako i djeluje.
Zaslužen odmor
Smiještamo se u sobe, tuširamo, presvlačimo i izlazimo obići mjesto. Virpazar je malo mjestašce na obali jezera, a djeluje kao da smo na moru. Sve je čisto i fino uredjeno.
VirpazarVirpazarVirpazarVirpazar
Odlazimo na odličnu večeru i na nepar piva.
Nepar piva i veceraEkipa
Odvlačimo se do soba na spavanje. Prvi dan je gotov.
Ruta kojom smo prošli prvi dan
Sunce, kiša, dobre ceste, loše ceste, dosadne dionice i zanimljive dionice. Sve je to stalo u prvi dan. Izdržali smo bez problema i uživali smo. 🙂
Pored servisa kočnica, najveći posao ove zime mi je bio servis kardana na BMW R1200 GS Adventure iz 2006. Moram priznati da sam skoro imao tremu pre početka radova. Da li ću znati, da li ću se snaći, kako će sve ispasti… Nikad nisam radio ništa slično jer na 1100GS kardan nije slaba tačka motocikla, a 1200GS je čuven po njemu. Ipak, optimista sam. Mišljenja sam da kvar kardana dolazi najčešće zbog lošeg održavanja i nebrige vlasnika, kao i zbog previše zahtevne voznje u uslovima za koje motocikl nije namenjen.
Počinjemo skidanjem plastičnog blatobrana iza zadnjeg točka uz pomoć torx t30 ključa. Nastavljamo skidanjem zadnjeg točka. Torx T50.
Potom skidamo zadnja kočiona klešta, t45 i ABS senzor t25. Istim t25 skidamo i zavrtanj sa držačem kabla ABS.
Zatim na red dolazi zavrtanj šipke za koju vam treba torx t50 i ključ 16 sa druge strane. Kad odvijete navrtku nemojte vaditi zavrtanj…
… jer treba sa t45 odviti zavrtanj za ispuštanje ulja. E sad, na modelima 2006 i 2007 taj zavrtanj treba da je sa zadnje strane finalnog pogona. Na mom motociklu se zavrtanj nalazi odozdo, pa bih na osnovu toga rekao da je neko od prethodnih vlasnika zamenio finalni pogon novijim modelom. Ja sam u ovom trenutku ispustio ulje iz finalnog pogona.
Izvucite zavrtanj koji vezuje gornju šipku za kardan i “prelomite” ga unazad. Ukoliko vam je otvor za ispuštanje ulja sa zadnje strane, odvijte zavrtanj do kraja i u neku posudu prihvatite ulje.
Sad treba popustiti zavrtanj sa donje strane finalnog pogona. Za to se koristi t50 torx sa leve strane i okasti ključ 24 sa druge. Ovo je prvo mesto tokom operacije kardan na kom se mora odgrejavati zavrtanj jer je osiguran Loctite-om. Pre par godina sam za tu namenu kupio industrijski Einhell fen. Međutim nisam zadovoljan brzinom kojom on zagreva metal. Tako nešto sam i očekivao, pa sam na vreme od braće kineza sa Alija naručio (13e):
Na netu pročitah da bi metal za lako odvijanje trebalo da se zagreje na oko 100 stepeni celzijusa. To sam proveravao sa laserskim termometrom, takođe naručenim sa Alija (oko 6e):
Do kraja ovih radova sam stekao osećaj koliko se šta treba grejati i problema nije bilo. Svaki zavrtanj se odvio meko i lako. Ali imam dve napomene:
1) svaki zavrtanj očistite čeličnom cetkom. Tragovi Loctite-a mogu izazvati pogrešan momenat na kasnijem zatezanju
2) naravno, pazite kako rukujete sa ovim brenerom, u pitanju je ipak otvoreni plamen.
Elem, posle izvlačenja zavrtnja sa donje strane kardana možete skinuti kompletan finalni pogon sa zadnje viljuške. Sada se već vide nutovi!
Nije ostalo baš previše masti, ali bih rekao da su nutovi bez ikakvih oštećenja.
Demontaža izduvnog lonca
Sad malo sporednih poslova. Okasti ključ 15 će vam trebati da odvijete zavrtanj šelne izduvnog lonca.
T45 torx za oslobađanje izduvnog lonca sa nosača:
Lonac lagano uvijajte levo-desno dok se cev ne izvuče iz spojnice.
Sledeći korak je skidanje zadnjeg amortizera.
Demontaža zadnjeg amortizera
Vidim na netu da mnogi to ne rade već ga ostave na mestu, ali mislim da je lakše uraditi posao sa skidanjem amortizera. Sa donje strane vam treba t50 torx, a sa gornje t50 plus okasti ključ 16. Sa gornje strane navrtku treba odgrejati. Tu naročito pazite, ima dosta plastičnih delova u okolini!
Ostalo je još skinuti kompletnu zadnju viljušku, kroz koju prolazi kardansko vratilo.
Skidanje zadnje viljuške sa rama
Viljuška se za podram drži preko dva ležaja. Sa leve strane imamo zavrtanj za imbus 12 ključ i osiguravajuću navrtku za 30 gedoru. Najpre moramo da odgrejemo navrtku:
Zatim imbus 12 završava operaciju:
Sa desne strane nema odgrevanja. Treba vam t30 za skidanje četiri zavrtnja kojima je pričvršćena viljuška. Za izvlačenje pina sam koristio mali izvlakač koji se sastoji od navojne šipke i tegića čiji je hod ograničen navrtkama. Kada navojnu šipku zavijete u centralnu rupu na pinu, tegićem udarite par puta o spoljnu navrtku i posao je završen!
U ovom trenutku viljuška je slobodna i može da se izvadi, ali pažljivo jer kroz nju prolazi vratilo. Samo vratilo uz pomoć pajsera smaknite sa izlazne osovine menjača.
Ovde smo na pola puta servisa kardana.
Podmazivanje ležajeva i nutova u kardanu
Pre nego što krenemo nazad, treba pregledati poskidane delove, podmazati šta se podmazati može. Recimo, ležajeve na viljušci.
Unutrašnjost ležaja je zaštićena tankim plastičnim poklopcem koji se lako skine manjim odvijačem. Dobro sve popuniti kvalitetnom mašću i poklopac vratiti nazad. Isto to može da se uradi i na ležajevima finalnog pogona. Svaki provrteti rukom da se oseti kako radi, ima li kakvog zaglavljivanja. Pošto toga nije bilo, jednostavno sam sve dobro namastio i očistio kompletan finalni pogon, kao i viljušku. Posebnu pažnju sam posvetio podmazivanju nutova, kako na kardanskom vratilu, tako i na vratilu koje izlazi iz menjača. Imam više tubica specijalnih masti sa molobden-disulfidom, otpornih na habanje i visoke temperature. Ovde sam koristio Castrol Molub-Alloy Paste TA, koju BMW koristi kod prve ugradnje u fabrici. Mislim da je cena nešto preko 20e za tubicu sa kojom možete godinama servisirati nutove.
Da bi kardansko vratilo namestili na izlazno vratilo menjača trebaće vam neka manja daščica, recimo ona iz teme o kočnicama. Naglavite vratilo na izlaz, daščicu stavite na drugi kraj kardana i lagano udarite po njoj čekićem. Osetićete pod rukom kad vratilo “legne” na mesto.
Sledeće što sam uradio je da naglavim nazad manžetnu kardana. Pri tom sam morao malo da izmozgam gde ide ovaj plastični prsten. U filmovima i temama o kardanu niko ga nije pominjao, a ni na BMW crtežima kardanskog sklopa ga nema. Skontao sam da on ide u otvor na viljušci prema menjaču. Sa strane plastičnog prstena postoje ispusti koji treba da udju u kanal unutar viljuške.
Ma vrhu plastičnog prstena se vide zupci koji legnu na svoje mesto kada se manžetna naglavi na ovaj prsten. Uradite to krajnje pažljivo jer ta manžetna sprečava ulaz vode u viljušku. Naročito bi bilo problematično da tu uđe voda, a da na zadnjoj strani, u manžetni ka finalnom pogonu sve dihtuje dobro. Time voda biva zarobljena u viljušci, a kako bi to uticalo na vek trajanja krstova kardana ili nutova, možete da zamislite.
Manžetna na viljušci, spremno za montažu:
Obe strane manžetne sam dobro namazao montažnom mašću.
Viljušku navucite na kardansko vratilo, i polako penjite ka menjaču. Vodite računa dok manžetna prelazi preko krstova kardana, malo je okrećite levo-desno, da lagano predje preko toga bez da zapne ili se iskrivi. Naročito je važno da nema potrebe da povučete viljušku nazad, jer time rizikujete spadanje manžetne ili plastičnog prstena. Kada ležajevi viljuške dodju na svoje mesto, prednji kraj manžetne će maltene sam da se naglavi na svoje mesto na kućištu menjača, na kome postoji ispust baš za tu namenu. Na ispustu postoji kanal u koji pojačani deo manžetne legne i na tom mestu postavite plastićnu vezicu 5x300mm. Vodite računa kakve vezice koristite, jer prva kesica koju sam kupio u Woby House nije valjala – krute i neelastične, pucaju pri prvom savijanju. I još jedan savet: nije lako protnuti vezicu oko manžetne, mesta ima baš malo, pa ko ima debele prste kao ja, namučiće se. Mnogo je lakše vezati na jedan klik dve vezice i provući gde treba, pa ih razdvojiti.
Montiranje viljuške na ram
Pod zadnji deo viljuške poturite neku klupicu da ne biste to držali sve vreme ili je vežite za podram motora. Imbus zavrtanj koji je bio sa leve strane viljuške uvrnite na svoje mesto sa momentom od 7Nm. Zatim na imbus nanesite nekoliko kapi Loctite i uvrnite navrtku ključem 30. Momentujte navrtku na 145Nm.
Na desnoj strani stavite pin koji ulazi u ležaj i pričvrstite zavrtnjevima dotegnutim sa 9Nm. Proverite kako se viljuška okreće na svom mestu gore-dole i da li se oseća nekakav zazor.
Zatim postavite gornju ušku amortizera na svoje mesto i provucite zavrtanj. Navrtku koja ide na njega osigurajte Loctite-om i zategnite na 50Nm. Uglavite i donju ušku u viljušku i dotegnite zavrtanj na 58Nm.
Sledeće je montiranje finalnog pogona na viljušku.
Montiranje finalnog pogona na viljušku
Bilo bi dobro da imate pomoćnika jer je pogon težak i nije ga lako držati i raditi. Ja sam se snašao tako što sam ga vezao za podram i samo nacentrirao na viljušku. Prvo ubacite levi pin, a zatim kroz njega provucite zavrtanj do desne strane gde je pin u obliku navrtke za ključ 24. Naravno, na navoj zavrtnja nanesite Loctite. Dotegnite na 100Nm i proverite kako se pokrece finalni pogon i ima li negde zazora.
Najteža faza posla sad dolazi, naročito ako radite sami. U otvor na kućištu finalnog pogona morate da uglavite manžetnu, prethodno namazanu sa montažnom mašću. Proverite opet kako su namazani nutovi kardanskog vratila i finalnog pogona. Finalni pogon podignite u vis, a odvijačem u drugoj ruci podignite kardansko vratilo u položaj da se uzubi sa vratilom finalnog pogona. Trećom rukom okrećite disk na finalnom pogonu tako da se nutovi lakše uzube. Jako zeznut posao za jednog čoveka, ali može da se uradi. Kada se vratila uklope, prednji deo manžetne će leći u svoje mesto na viljušci. Proverite rukom kako je guma legla i zatim zakačite finalni pogon na polugu. Provucite zavrtanj namazan Loctite-om i momentuje navrtku na 42Nm. Ovim je glavni deo posla završen.
Sledi sipanje novog ulja u finalni pogon. Za tu namenu koristim veliki špric kupljen na Aliju, sa 190ml ulja 75W140.
Ulje se sipa kroz otvor ABS senzora. Špric ne stiskajte jako, ulje mora lagano da ulazi unutar kućišta, u suprotnom iscureće napolje kroz otvor. Konačno, namestite kočiona klešta, navoje zavrtnjeva očistite čeličnom četkom i dotegnite na 24Nm, zavrnite ABS senzor (4Nm) i zavrtanj koji drži kablić ABS senzora (4Nm). Zavrtanj za ispuštanje ulja dotegnite sa 20Nm.
Na izduvnu cev auspuha namazite montažnu pastu za auspuh i dotegnite na 55Nm, dok sam izduvni lonac na nosaču dotegnite na 18Nm.
Očistite navoje zavrtnjeva za pričvršćivanje tocka, a momentujte ih na 60Nm. Postavite plastični blatobran na mesto, 8Nm. Tako ste uspešno završili servis kardana na BMW R1200 GS Adventure motociklu.
Za diskusiju i pitanja o ovoj servisnoj radnji, posetite temu na forumu – R1200GSA i život sa njim.
Spisak alata i materijala:
Moment ključevi, raspon od 4Nm do 145Nm
Torx t50, t45, t30, t25
Okasti ključ 15 i 16
Špric za ulje
MoSu2 mast
Montažna mast
Montažna pasta za auspuh
Momenti zatezanja:
Plastični blatobran, t30, 8Nm
Kočiona klešta, t45, 24Nm
Točak t50, 60Nm
ABS Senzor t25, 4Nm
Poluga kardana, grejanje, t50+16ok
Donji ležajevi finalnog pogona, grejanje, t50+24ok
Izduvni lonac, dole 15ok 55Nm, gore t45 19Nm
Amortizer dole, grejanje, t50, 58Nm
Amortizer gore, grejanje, t50+16ok, 50Nm
Levi lezaj viljuške,grejanje, imbus 12 7Nm, navrtka 30ok 145Nm
Drugi po redu MotoGP trkački vikend na tlu Evrope završen je juče trkama na stazi Le Man u Francuskoj.
Moto3 trka donela nam je novog pobednika u ovoj sezoni. Džon MekFi upisao je pobedu ispred Lorenca Dala Porte i Aron Kaneta. U toku trke videli smo i dosta padova usled kojih veliki broj vozača nije završio trku.
Rezultati Moto3 trke
Na Moto2 trci pobedio je Aleks Markez ispred Horhe Navara i Augusta Fernandeza. Moto2 Lider šampionata Lorenco Baldasari trku je završio padom.
Rezultati Moto2 trke
MotoGP trka je bila zanimljiva u uvodnim krugovima kada su se za pobedu borili Markez, Miler, Doviciozo i Petrući. Markez je sredinom trke uspeo na napravi prednost. Za to vreme Doviciozo i Petrući su se borili za drugu i treću poziciju. Do kraja trke Petrući je pokušao u više navrata da napadne Dovicioza, ali bezuspešno. Miler je završio na četvrtoj poziciji, dok je Rosi bio peti.
Markez je sa ovom pobedom doneo Hondi 300. pobedu u premijernoj klasi.
Rezultati MotoGP trke
Sledeća trka vozi se 2. juna na čuvenoj stazi Muđelo u Italiji. MotoGP Le Man celog vikenda vozio se u promenjljivim uslovima te su vozači imali težak zadatak da se prilagode hladnijim uslovima. Nadamo se da će u Italiji vremenske prilike biti povoljnije.
Za diskusiju o trkačkom vikendu svratite do naše teme na forumu.
Kao što znate, lansirali smo moto časopis BJBikers Magazin pre dva meseca, sa željom da pružimo kvalitetan magazin namenjen motociklistima i svima koji tek planiraju da uđu u svet motociklizma. U Srbiji odavno ne postoji domaći časopis. Razloga za to i opravdanja ima raznih, ali odlučili smo da to promenimo. Mi ćemo dati sve od sebe da vam svakog meseca donesemo nove, vanvremenske tekstove koji će vam biti zanimljivi i korisni ne samo tog meseca, već i nakon godinu, dve. Na vama je da procenite da li smo u tome uspeli. 🙂
Trenutno je prodaji aprilski broj, izdanje broj 3. Upravo završavamo pripremu četvrtog, majskog izdanja koje će se pojaviti na kioscima krajem ovog meseca.
Ukoliko niste kupili svoj BJBikers Magazin, pozivamo vas da posetite najbliži kiosk iz lanca MojKiosk i nabavite svoj primerak. Verujemo da ćete uživati u materijalu koji smo za vas pripremili, a imajte na umu da kupovinom svog primerka nas značajno podržavate u smislu opstanka.
U aktuelnom aprilskom broju, možete pročitati sledeće: – novosti o registraciji mopeda prema novom zakonu – predstavljanje novih modela motocikala (Aprilia RSV 1100 Factory, električni Zero SR/F, Moto Guzzi V85 TT, Yamaha WR450F…) – uveli smo predstavljanje polovnjaka – Kawasaki ER5 – nastavak istorijata Honde – korisne savete o bezbednoj vožnji u saobraćaju – o održavanju BMW R1200 GS Adventure iz 2006. – drugi deo putopisa kroz Iran i Kazahstan, kao i jednodnevni izlet po zapadnoj Srbiji – tehničke zanimljivosti sa MotoGP i WSBK takmičenja – i puno korisnih informacija.
Ukoliko želite da dobijate svaki primerak na kućnu adresu čim izađe iz štampe, najbolje je da se pretplatite na sezonu 2019.
.thumb.JPG.a861977d166787f3b006ef3e6c5b4a0b.JPG)
.thumb.JPG.62d75fdf4c74789dd02b152f9b147592.JPG)
.thumb.JPG.0f8e82f564997e7a7c4f900ae00c819c.JPG)
.thumb.JPG.c3d26f13df7e05ab06bd7605f237d9b8.JPG)
.thumb.JPG.5e9291277a12c8469ecee0ec8423df6d.JPG)
.thumb.JPG.9a3517dc37069038299b9becfe921064.JPG)
.JPG.2ffe2d412a7888a0880b34ef77891987.JPG)
.JPG.cb478b2eb6205c149688d6a9e76aaa1b.JPG)
.JPG.720ef7c5de6a2648168af15f67aebe81.JPG)
.JPG.2f3343cc357f4db75ed5cfe634441ba7.JPG)
.thumb.JPG.123e8a2862115ae6dcdf54cc5b3ec996.JPG)
.thumb.JPG.4706dac000d55a287bc53c4086866914.JPG)
.JPG.0b258b2926cd31ae97aa37b198768a53.JPG)
.thumb.JPG.b12bbae3ba9c890bb294c900e451a8ff.JPG)
.thumb.JPG.84d4e9b9e86bcf33a9eb2fda98f8b75f.JPG)
.thumb.JPG.cd64ee7a2da121c25d1235fb319d9613.JPG)
.thumb.JPG.64dfd09592d0de49353addb11141ca27.JPG)
.thumb.JPG.5e1c050c45afffeca873ff8b6eea3177.JPG)
.thumb.JPG.b67d0192ccbdb32d53e5dac5e35a2587.JPG)
.thumb.JPG.06847b5edccedda33596db8a8a5e988b.JPG)
.thumb.JPG.cabc8a2b4ea4e43359443ad79973d9b7.JPG)
.thumb.JPG.617b2e69a60870ac17973cb1e0673092.JPG)
.thumb.JPG.6b46aa5fa732847246c07bb8522f01c4.JPG)
.thumb.JPG.bb66bb97760676c81f79eaf08448aebd.JPG)
.JPG.690a2e4ecd061fb20f69e4b57f24ff82.JPG)
.thumb.JPG.df511d3029536c41f970c8e7639bd1f2.JPG)
.thumb.JPG.ea94bd8c14fb6cb3fa9b7c9f1b2b44cd.JPG)
.thumb.JPG.a003c9c4d4353bdf77bbfd0c058ee16b.JPG)
.thumb.JPG.0e003b3b5c7873087d8b703b3e39d28e.JPG)
.thumb.JPG.a7f4294a47816db30e05c7629409e69b.JPG)
.thumb.JPG.0696fcea6f29b5059cdd82751b7be37d.JPG)
.thumb.JPG.b77bf0027c77dcf6e3605ca3ce4799ee.JPG)
.thumb.JPG.3c9ab3cee4ed66cd94e73f27d6b8def9.JPG)
.thumb.JPG.9e4473d6fdb60487ba378a70eab781b0.JPG)
.thumb.JPG.0b9e07ee14a60d49be393a0de9b887e7.JPG)
.thumb.JPG.7e27e0e55fb8465a891d6579a3010a01.JPG)
.thumb.JPG.7c6770db3711af7d97d41d1cc2a649d8.JPG)
.thumb.JPG.8698cece4e9a329814cf131648bb31c8.JPG)
.thumb.JPG.ad282123acbdb20b096f74c005b81ad0.JPG)
