Prva kraća pauza u WSBK šampionatu je završena i ove godine nas očekuje trkački vikend na stazi Donington. Donington je inače staza na kojoj je sve počelo i 1988. je upravo baš na ovoj stazi vožen prvi WSBK trkački vikend. Tada je pobedu odneo David Tardoci i BIMOTA (više o toj pobedi i BIMOTA YB4 I.E. možete pročitati ovde).
Od 1988. godine do danas, Donington je osvajalo 26 različitih vozača. Nije bila retkost ni da “wild card” vozači pobede na trci. Upravo je to pošlo za rukom čuvenom Nil Hodžsonu koji je u poslednjem krugu trke uspeo da prestigne Pjerfrančeska Kilija. Par sezona asnije se Hodžson upisao i u istoriju osvojivši WSBK šampionat.
Dakle, staza Donington Park, smeštena u Velikoj Britaniji predstavlja pravi dragulj među stazama. Vijugava i tečnički zahtevna staza smeštena je na 4.023 metara. Pravaca ima, dva kratka, startno ciljni pravac dužine 550 metara i povratni pravac koji vodi u Fogy Esses krivinu. Između ta dva pravca smešteno je 12 krivina (7 desnih i 5 levih).
Nekada su i MotoGP motocikli prašili ovom stazu, ali zbog njene konfiguracije i kraćih izletnih zona, staza je izbačena iz kalendara, a MotoGP šampionat je premešten na Silverston.
Ipak, to ne sprečava WSBK vozače da se i dalje okupljaju na Doningtonu i nastavljaju tradiciju dobrog trkanja.
A kako staza izgleda iz perspektive vozača, možete pogledati na sledećem videu:
Crveno protiv zelenog – 1000. podijum protiv 500. podijuma
Osim što ćemo (verovatno) gledati borbu između Bautiste, Topraka i Reje, takođe se Ducati i Kawasaki spremaju da obeleže dva bitna broja u svojoj WSBK istoriji. Naime, Ducati mota 1000., a Kawasaki 500. podijum.
S obzirom da se voze tri trke po trkačkom vikendu, velika je verovatnoća da će oba proizvođača uspeti da zaokruže ove impresivne brojke.
Toprak ide na sve ili ništa
Toprak ove sezone zaostaje za konkurentima i moraće da da sve od sebe kako bi se priključio u borbi za šampionsku titulu. Toprak u šampionatu ne zaostaje svojom krivicom. Jedan pad je došao u Asenu kada je imao kontakt sa Rejom, a drugi put ga je motocikl izdao na Mizanu.
Donington je u prošlosti “ležao” Topraku i na ovoj stazi je imao odlične trke i na Pućeti Kawasakiju. Na Doningtonu nikako ne treba otpisivati Reju, kao ni ostale domaće vozače poput Skot Redinga koji bi mogao da proradi na Doningtonu i zabeleži bolji rezultat.
Toprak ide na sve ili ništa Foto: Yamaha Racing
Nekoliko “Wild Card” vozača
Trke u Velikoj Britaniji uvek donose priliku da se vozači iz BSB šampionata oprobaju u WSBK šampionatu i svoje umeće odmere sa najbržim vozačima na svetu. Ovog puta će Taran Mekenzi i Piter Hikman biti dva vozača koji će dati sve od sebe da ostvare što bolji rezultat i na taj način možda otvore sebi vrata u WSBK šampionat.
Prenos trke i satnica
Eurosport 2 će ovog vikenda prenositi WSBK i WSS trke sa staze Donington. U subotu od 14.55 časova biće prenošena WSBK trka, a od 16.00 časova i supersport trka.
U nedelju, takođe na Eurosport 2 kanalu biće pušteni snimci WSBK i WSS trka i to u sledećim terminima: od 18.00 časova WSS trka, a od 19.00 WSBK trka.
Kao i uvek, otvorena je tema na forumu povodom WSBK trke na stazi Donington. Za komentare i diskusiju možete se priključiti temi klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada se dugo sanja i radi na ostvarenje sna, onda nema sumnje da će se baš taj san ispuniti. Tako je naš član foruma Max80 maštao da obiđe Dolomite. Taman kad je sve bilo spremno, naišla je korona. Max80 je dočekao i da korona prođe i da se uputi na svoj put snova. Uživajte u putopisu: Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro.
Uvod :
Počeću pisanje sa citiranjem jednog velikog čoveka i vozača „Svi smo mi deca, samo kako starimo igračke postaju drugačije“. Ja bih rekao i snovi. Jer šta je čovek koji nema snova?
Verujem da i vi sanjate i da su nam snovi slični, jer gajimo slična interesovanja i ljubav prema putovanjima. Kažu da medved ode u zimski san. Po građi nisam daleko, a moji zimski snovi su bili vezani za put na vrhove Evrope. I to ne bilo koje nego u najlepši deo Alpa, na Dolomite.
Dugo je tinjala ta želja. Moram priznati da u početku nisam bio spreman za takav put. A onda su me stigle i reči jednog velikog putnika sa ovog foruma „što se više spremaš za put, veća je šansa da ne kreneš“.
Vremenom i nakon mnogo lepih tura po regionu, konačno je došao red i za ovo putovanje. Ili možda nije?
Čitajući putopise i gledajući klipove teško je odoleti i ne poželeti biti tamo. Ruta je napravljena, novac se polako odvaja. Kažu da ništa nije skupo, ako na vreme počne da se odvaja i često puta mi je to pomoglo. U moru porodičnih troškova nešto sitno ostane i za lične potrebe, a to sam lagano odvajao sa strane. Motor lagano spremam i menjam šta treba. Početkom 2020. godine sve je spremno, ali mesec dana kasnije kreće Korona sa epicentrom baš na planiranoj ruti. Šah mat.
Sve se poremetilo, ali snovi nisu. Čekajući da se vratimo u normalu odradismo jednu lepu turu po BiH i jednu veću po Balkanu. Konačno krajem ove zime javlja se tračak nade da će i ovom zlu doći kraj ili barem pauza. To je bilo dovoljno da se ožive pripreme i konačno odveze tura.
Početkom proleća kaiš se polako popušta i Italija nam prvi put posle više od dve godine dozvoljava turistički ulazak. Dozvoljavaju i tranzit od 36h bez bilo kakvih potvrda i to će biti karta na koju ćemo igrati.
Svi željni nekih novih destinacija, lako se okuplja ekipa od nas petorice. 4 automatika, od toga 3 Honde i jedan pravi motor. Njihovi par godina stari, moj već dobrano punoletan. I ako ga uvek održavam u stanju da je spreman za put, tempiram da sredim neke sitnice bas pred polazak. Zamena ulja, filtera, svećica, kočionog ulja, čisćenje taloga iz rezervoara i karbova. Stavljam i DB kiler jer plave čike u Tirolu ne vole kada im neko brunda po planinama i tera kišu.
Dogovaramo se da budemo spremni za kraj maja, ali i fleksibilni par dana sa polaskom, jer ipak su to velike visine, pa je samim tim i vreme je ograničavajući faktor. Tačan datum puta biće utvrđen dva dana pred polazak.
Gledajući ove predele kao sa razglednice, pomislio sam ne samo da je ovde raj za vožnju nego i za život, barem u poznim godinama. Kakav zajeb. Prvi pogled na prognozu mi govori da je Balkan ipak majka. Ovde u proleće svaki jebeni dan pada kiša. Bukvalno svaki. I to ne obična, nego praćena grmljavinom i udarima vetra. Da li je tako stalno ili je cela oblast upala u ciklon kome nema kraja, retrogradni Merkur ili se Marfi zajebava sa nama, nemam pojma, ali pogled na vreme izaziva depresiju. Sve je isto samo se menja boja meteo alarma. Nada umire poslednja, pa ćemo terati oblake pozitivnim mislima i pesmom Bježi kišo s prozora. Nije problem vožnja po kiši, ali jeste problem vožnja danima po kiši. Dalek je ovo put, koji je bio dugo čekan, a i nije da malo košta, pa onda sve to kvari utisak i postavlja pitanje opravdanosti.
Po nepisanom putničkom pravilu, kako obično biva, ekipa se osipa. I to ne bilo kada, već par dana pred put . Honde ostaju u garažama, a najslabiji i najstariji motori se lagano razgibavaju za put. Svi junaci nikom ponikoše, najjači samo ostaju. Bio sam spreman i sam da idem, ali lepše je sa nekim, a u ovom slučaju mi je to i bio i olakšavajući faktor. O tome u nastavku.
Odmori nam počinju, a sa njima se ciklon širi sa Dolomita i po EX YU. Sedi i čekaj, a vreme curi. Shvatamo da kišu obići nećemo, ali barem da je zajebemo u nekim danima puta. Kada smo potrošili svu fleksibilnost i već morali da krenemo ili odustanemo, polako kreće i najava lepšeg vremena, ali samo u nekim deonicama.
Odlučujemo da idemo, pa šta bude. Više nema odlaganja. Sad ili nikad.
Ovako je to trebalo da izgleda, barem u onom najlepšem i najvećem delu puta
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Dodasmo i malo kilometara preko, što slučajnih, što namernih, pa ćemo na kraju sabrati račun.
Prvi dan 31.05: Beograd – Bled
Rekao sam da je dan polaska utvrđen dva dana ranije i onda kreće veliko olakšanje, ali i jurnjava. Samo iščekivanje puta me ispunjava i raduje, ali same pripreme i pakovanje izluđuju. Da mogu spakovao bih se za sat vremena šta stignem, poneo lovu, seo na motor i odlepršao. Ovakav put, a i životni period mi to ne dozvoljavaju. Kod mene što sam stariji sve sam tanji sa strpljenjem, a i sa živcima.
Za divno čudo pred put sam lepo odspavao. Obično je premija ako spojim par sati sna, ovog puta sam sam sebe iznenadio. Sloba mora ujutru nešto do firme da završi i dogovor je da se nađemo u 9 na pumpi kod Arene. On malo kasnio, ja još malo na to, uglavnom nije bilo dugog čekanja.
Oko 9:30h krećemo spremni i dobro raspoloženi. Dogovor je da do prve pauze prođemo što više dok smo odmorni. Tako je i bilo. Prva pauza posle 30km u Šimanovcima . Uhvati nas kiša, koja se lagano pojačavala pa smo rešili da stanemo. Imamo fore, a tek ćemo se družiti sa njom pa stajemo na pumpu. Palim radare i vidim da je oblak prilično širok i da kreće još od Sarajeva, ali srećom nije mnogo dubok i brzo će proći. Dok smo na pauzi da se upoznamo.
Glavni junaci
Sporedni likovi
Ja ovaj lepši. Dosta sam vam pomogao, rešite rebus.
Pošto je većina tačno odgovorila idemo dalje. Nakon malo jače od sat vremena staje kiša i vreme je da se polako krene. Negde oko 11:40h krećemo dalje, tačnije skoro od nule. Vreme se polako razvedrava, mi se polako ubacujemo u putni mod i sve je mnogo lakše i lepše. Prolazimo Sremski front i stajemo da sipamo gorivo i protegnemo noge pre granice.
Nakon nekih pola sata krećemo i bez većih problem ulazimo u Hrvatsku. Mali problem je što je Sloba ograničen sa putnom brzinom pa držimo nekih 110km/h. Može on i malo brže, ali nema svrhe voziti na punom gasu stotinama km. Auto putem kroz ravnicu to zna da bude monotono. Kako god kilometri idu lagano, obilazimo i po neki kamion i bus. Automobile i motore nismo dirali, bijemo se samo sa jačim . U praksi to izgleda ovako: pošto je sve ravno i pravo možemo da vidimo kamion i na kilometar razdaljine. Lociramo metu i obavljamo pripremne radnje. 10km kasnije već mu dišemo za vrat i vrebamo plen. Sada smo toliko blizu da vidimo i tablice. 15km kasnije on gleda u naše tablice, a mi jurimo dalje i tražimo novi plen.
Pumpe nisu bas česte, a ni pravilno raspoređene, pa na jednoj od njih pravimo pauzu. Vreme je za ručak i da se prostre rezervoar. Tu pauzu pravi i jedan Grk. Ponudismo ga klopom, ali kaže da mora dalje. Već je prešao 1.000 km od Soluna, a ima još skoro toliko. Cilj mu je Cirih i to u danu. Srećom motori nemaju tahograf inače bi ga Svajcarci rado dočekali na psihijatriji .
Brate srećno ti bilo i kad god me uhvati kriza ima tebe da se setim.
Iskren da budem plan B je bio da spavamo negde u Sloveniji, pre Bleda, ako budemo loši sa prolaznim vremenom. Posle ovog spontanog susreta dogovor je bio da vozimo po planu, pa kad stignemo. Kad može brat do Ciriha, možemo i mi do Bleda.
Nakon malo duže pauze i nivelacije nivoa kalorija i holesterola, nastavljamo dalje. Sve isto ništa za spomenuti. Pre Zagreba stajemo da se malo natankujemo. Naravno ova kriza je napravila haos sa cenama i gorivo je svuda sada skupo, ali u Hrvatskoj su otišli i korak dalje. Nisam prebacivao tačno u cent, ali oko 1,75 evra je litar. Sipamo po par litara i ako smo imali do Slovenije i bez toga. Opet nisam neko ko voli da knapira u kap, potrošiće se svakako.
Nastavljamo dalje i obilazimo Zagreb, ali tu nas čeka kolaps. Sve stoji, a kraj se ne nazire. Ništa prelazimo u city mode i lagano između kola koristimo blagodeti vožnje motora. Međutim to traje i traje, pa jbt traje. Sigurno je bilo jedno 8-9km kolona i sigurno smo se provlačili više od 20minuta. Sudar šlepera i automobila je bio razlog zastoja, sreća deluje da nije bilo ozbiljnije povređenih.
Opet prodisasmo malo i ubrzo stižemo na granicu i ulazimo u Sloveniju. Stajemo na pauzu posle nekih pola sata i sipamo gorivo za podnošljivih 1,55 evra. Blizu je 18h i vreme je da potražimo smeštaj. Biramo neki apartman po OK ceni. Piše da je prijava do 20h. OK stižemo okvirno u to vreme, sa možda minimalnim kašnjenjem. Posle malo duže pauze krećemo dalje i imamo još nekih 130-140 km do smeštaja. Menja se krajolik, pa sve postaje zelenije i brdovitije, samim tim lepše za vožnju, a i za ostala čula.
Ovako nekako
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Vidim Sloba staje u zaustavnu traku. Zvali ga iz smeštaja, ali naravno nije stigao da se javi za tako kratko vreme. Pokušavamo da okrenemo broj, ali stalno izbacuje mreža. Nastavljamo dalje pa valjda će zvati.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Zovu opet posle nekih 40 min, mi već u Ljubljani. Opet ne možemo da uspostavimo kontakt i Sloba pali Internet da bi ušli u rezervaciju i probali da kucamo broj. Sve se dešava u zaustavnoj traci. Uspevamo da ih dobijemo i obrazložimo situaciju, da smo na motorima, da vozimo iz Beograda i da ćemo verovatno kasniti koji minut. Tu prvi šok, kaže da do 20h moramo da stignemo. Opet kukaj moli, na kraju kaže da joj pošaljemo mail sa slikama pasoša da nas prijavi. U momentu dok šaljemo mail Sloba ostaje bez kredita, pošto je službena kartica i ima limit. Da li je mail otišao nemamo pojma, da zovemo više nemamo kredita, sedaj na motore i pravac Bled. Već su nam malo nabili tenzuju, nabijem ih na k…c!
Da zlo bude veće mašimo skretanje na auto putu. Stajemo posle 500m da proverimo i definitivno nismo na dobrom pravcu. Treba da idemo u Italiju, ali ne ovim putem i ne danas. Sledeće isključenje za 15km. Sloba dolazi na genijalnu ideju da vozimo zaustavnom u kontra smeru pošto isključenje vidimo iza nas. Kategorički odbijam i nakon male prepirke nastavljamo pravo do sledećeg isključenja pa nazad. 15 tamo, 15 nazad, ubismo 30km više i izgubismo više od 20 minuta.
Šlag na torti je bio zvuk lanca koji je polako počeo da se čuje na dužim kočenjima. Znam da nije sjajan, ali sam ga zategao pre puta i dobio informaciju od majstora da nije još za zamenu i da slobodno pičim. Ok rešiću to u hodu.
Idemo ka Bledu već blago umorni i nervozni. Konačno sa prvim minutima mraka, kao noćne grabljivice , stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa.
Krećemo lagano da tražimo drugu opciju i odlazimo do manjeg hotela u komšiluku. Objasnimo situaciju vlasniku i pitamo za smeštaj, kaže lik moj drugar ih zna, pa ću mu reći da ih okrene. Nakon par minuta javlja se čovek i kaže da se čuo sa njima, ali da nemaju nameru da se vraćaju. Nudimo da odemo mi do njih i to im nije bilo OK. Ništa jasno kao dan. Nije moje da sudim, to će uraditi neko drugi i bitniji, ali stvarno nemam reči osim da im se najebem znate već koga. U pitanju je Vila Lipa, pa eto moj vam je savet da je zaobiđete.
Sada definitivno gubimo svaku nadu. Pitamo tog čoveka što nam je pomogao, da li ima kod njega mesta. Kaže ima, ali 120 evra. To je već cifra burazeru sa kojom odlazimo da spavamo na plaži. Tuc, muc okrene on još par brojeva da vidi za smeštaj, ali slaba vajda i kaže ajde da vam učinim i sputi cenu na 70 evra i da se odreknemo doručka. Majstore prodato, a na doručak ti svrati kod nas. Imamo pršute, kulena i čajne, da nahranimo ceo hotel. On se smeje i daje ključeve.
Zaista u cenovniku piše 120 evra soba, a moram reći i da zaista vredi. Ogroman apartman sa novim nameštajem, velikom terasom, odvojenom spavaćom sobom. Što kažu sve na nivou i više od toga.
Konačno možemo da se opustimo i predahnemo . Nakon toga idemo u šetnju pored jezera i pivo. Ovde ću spakovati zbog bolje preglednosti sve fotke sa jezera i ako su neke nastale sledećeg jutra.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Prilično je mrtvo, valjda još nije sezona. Zabadamo se u neki kafić i pravimo duel Union vs Laško. Možda bi odradili i drugu rundu, ali bliži se ponoć, a radnici već sklapaju stolice i gase svetla.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Idemo u sobu da ispružimo kičme i ispratimo Novaka u borbi protiv Nadala. Dokle smo tačno dogurali nemam pojma, ali znam da kraj nismo sačekali.
Danas, sa blagim lutanjem pređeno 625 km.
Nastavak putopisa Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Vest koju smo manje – više već znali u protekla dva meseca sada je i zvanično objavljena: Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat i to već na kraju ove sezone. Ovo je veliki udarac ne samo za Suzuki, već i za dva pomenuta šampionata u kojim se Suzuki uspešno takmičio decenijama unazad.
Kao grom iz vedra neba je pre par meseci odjeknula vest da Suzuki odlazi iz MotoGP šampionata. Ta vest do danas nije bila zvanično potvrđena od strane fabrike Suzuki, jer je Suzuki tražio način da izađe iz MotoGP šampionata sa što manje posledica.
Problem za Suzuki je činjenica da sa DORNA-om (organizatorom MotoGP šampionata) imaju potpisan ugovor za predstojeće sezone. Napuštanje MotoGP šampionata pre isteka ugovora sa sobom povlači određene posledice. Zato Suzuki do danas nije zvanično objavio da napušta MotoGP šampionat.
Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat Foto: Suzuki Racing
Povlačenje iz endurance šampionata
Posle 16 titula endurance šampionata, Suzuki je rešio da stavi tačku i na učešće u ovom prestižnom šampionatu. Endurance šamionat (šampionat izdržljivost) možda nije toliko popularan kao MotoGP šampionat, ali je itekako bitan za sve proizvođače. U tom šampionatu se pored brzine, dokazuje izdržljivost i pouzdanost motocikala kao i veština mehaničara.
Upravo je u tom šampionat Suzuki takođe stekao slavu tokom poslednjih nekoliko decenija. Prvu titulu je Suzuki osvojio 1983. godine, a poslednja titula je došla prošle sezone.
Ostaje nada da će Suzuki pružiti kakvu – takvu podršku Yoshimura SERT ekipi (sadašnjoj fabričkoj ekipi), jer bi zaista bilo šteta da ne gledamo Suzuki GSX-R 1000 na startnoj postavi endurance šampionata.
Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat Foto: Suzuki Racing
Zašto Suzuki napušta trke?
U zvaničnom saopštenju koje je Suzuki objavio, kao razlog povlačenja iz svetskih šampionata i trkališta navodi se: “Suzuki je odlučio da napusti MotoGP i EWC (Endurance) kako bi sredstva preusmerio na druge ideje radi održivosti. Moto trke su uvek bile izazovno mesto za tehnološke inovacije, uključujući održivost i razvoj ljudskih resursa. Ova odluka znači da ćemo preuzeti izazov da izgradimo novo poslovanje sa motociklima preusmeravajući tehnološke sposobnosti i ljudske resurse koje smo kultivisali kroz aktivnosti motociklističkih trka da bismo istražili druge rute za održivo društvo.”
U principu, Suzuki u poslednje vreme kuburi sa finansijama i rezanje troškova se prvo odrazilo na tračka odeljenja. U prošlosti je Suzuki napuštao MotoGP šampionat i ponovo se vraćao. Možemo samo da se nadamo da je ovo povlačenje privremenog karaktera i da će se Suzuki kroz par sezona ponovo vratiti tamo gde mu je mesto – u najjača takmičenja u motociklizmu!
Komentare i utiske o tome da se Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat, možete ostaviti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od favorita za osvajanje titulu i potpisivanja ugovora sa Yamahom, do vožnje na začelju i tek sporadično (da ne kažem: slučajno) osvajanje bodova. Tako bi se ukratko mogla opisati sezona za zaborav koju je Doviciozo imao ove godine. Zato uopšte i ne čudi odluka koju je Doviciozo izneo da na kraju sezone definitivno odlazi u penziju. Postavlja se pitanje: da li je Doviciozo zaboravio da vozi ili je nešto drugo uzrok loših rezultata?
Andrea Doviciozo je pre 2021. godine bio jedini vozač koji je mogao da namuči Mark Markeza i koliko – toliko mu oteža put ka osvajanjima titula. Nezaboravni su njihovi dueli jedan na jedan u kojim je Doviciozo izašao sa pozitivnim saldom.
Zatim je došao sukob sa Ducatijem i Doviciozo je prošle godine rešio da pauzira i traži dobar angažman za ovu sezonu. Taj “dobar angažman” bilo je potpisivanje ugovora sa fabričkom Yamaha ekipom, ali sa tim da je Doviciozo dobio mesto u satelitskoj ekipi, a Yamaha je dala motocikl fabričke specifikacije.
Dovijeva sezona za zaborav Foto: Yamaha Racing
Od sjaja do očaja
Već od prvih testova se dalo naslutiti da romansa između Yamahe i Dovicioza neće biti takva kakvu su je obe strane zamišljale. Doviciozo nikako nije uspeo da se “sastavi” sa motociklom i uglavnom je vozio na začelju kolone, osvajajući tek poneki bod.
Postavlja se pitanje, da li je jedan vozač šampionskog kalibra mogao za godinu dana da zaboravi da vozi?
Pre će biti da je problem do Yamahe. Andrea Doviciozo važi za jednog od trenutno najiskusnijih vozača na startnoj postavi MotoGP šampionata. U najjačoj kategoriji je vozio Yamahu, Hondu (sa kojom je osvojio prvu pobedu, davne 2009. godine na Doningtonu), zatim Ducati i sada se ponovo vratio na Yamahu.
Svoje najveće uspehe Doviciozo je ostvario na Ducatiju Foto: Ducati
Na svim motociklima je imao dobre do odlične rezultate. Ne sme se zaboraviti ni to da je Doviciozo 2004. godine bio šampion kategorije do 125 ccm, da je u 250 ccm zabeležio 4, a u MotoGP šampionatu 15 pobeda. U svojoj karijeri broji ukupno 103 podijuma.
Koliko je ove godine Yamaha u najmanju ruku čudan motocikl, govori i činjenica da je Dovi prošle godine na 5 trka (kada je menjao vozače) osvoji 12 bodova, a ove sezone na dosadašnjih 11 trka ima samo 10 bodova.
Kraj koji ni Dovi nije mogao da zamisli
Posle prilično uspešne karijere u svim kategorijama, cenim da Doviciozo nije ni u najgorim košmarima mogao da zamisli da će njegova poslednja sezona teći ovako kako trenutno teče. Postaje mučno i tužno gledati ga kako se muči na začelju kolone. To je i sam Doviciozo shvatio i zato je objavio da je ovo poslednja sezona u MotoGP šampionatu i da na kraju sezone odlazi u penziju.
Doviciozo na kraju sezone odlazi u penziju Foto: Yamaha Racing
Zaista je šteta što će se jedna odlična karijera završiti lošim rezultatima. Doviciozo je uvek bio vozač kojeg su svi osporavali, a on je uvek donosio rezultat.
Ukoliko želite da ostavite komentar ili da pratite diskusiju o vestima iz moto sporta, to možete učiniti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada je reč o gumama za motocikle, na tu temu uvek postoji puno nedoumica. Jedno od pitanja sa kojim se često susrećemo je i to da li prednja i zadnja guma moraju biti istog proizvođača? Odnosno, da li mogu da se stavljaju gume koje ima različite šare, npr. touring guma napred i sportska guma nazad i slično.
Odgovori na ovo pitanje u veliko meri zavise od tipa motocikala koji vozite. Gume nisu jeftina stavka na motociklima i često se dešava da se npr. potroše dve zadnje gume za životni vek jedne prednje gume. Zatim se dogodi da baš u tom trenutku ne može da se pronađe isti model gume koji ste koristili ranije i onda kreće dilema: da li staviti gumu drugog proizvođača ili istog proizvođača, ali drugi model gume?
Ne preporučuju se različite gume napred i nazad
Da ne oduglovlačimo, već da odmah pređemo na stvar. U fabrici se gume prave i testiraju da “rade” jedna sa drugom, odnosno prednja sa zadnjom. To najbrže možete shvatiti prema šarama na gumama, koje su napravljene da efikasno odvode vodu u kičnim uslovima.
Šare na prednjoj i na zadnjoj gumi su projektovane tako da rade u koheziji i da efikasno odvode gumu.
Drug stvar je da fabrika naglavaša da gume moraju ići u paru i da nije preporučljivo da se mešaju. To nije samo marketinški trik u kojem proizvođači guma pokušavaju da nas nateraju da kupujemo iste setove guma. Fabrike tu tvrdu pravdaju objašnjenjem da su gume testirane i razvijane da od samog početka do kraja pružaju isto prianjanje i karakteristike pri upravljivosti.
Da li prednja i zadnja guma moraju biti istog proizvođača? Foto: Pirelli
Npr. ako stavite novu prednju gumu, a ostavite staru zadnju gumu, može se dogoditi da će vam nova prednja guma dozvoliti veći ugao obaranja kroz krivinu, koji zadnja guma neće moći da isprati.
Ukoliko se pitata kako onda na trkačkoj stazi vozači menjaju dve ili čak tri zadnje gume na jednu prednju, tu je situacija nešto drugačija. Imate jednostavne rupice na gumama koje su indikator potrošenosti. Slikovi nemaju šare i čak mogu i da rotiraju smer okretanja (desnu stranu okrenete da bude na levoj strani felne o obrnuto) i stoga nije toliki uticaj kao na putnim gumama.
Off road gume su tolerantnije na pomenute promene
Kada je reč o gumama za potpuno off road vožnju, tu je situacija nešto drugačija i promena guma različitog proizvođača i rasporeda krampona ne utiče toliko na perofrmanse kao što je to slučaj na putnim gumama.
Koje posledice mogu biti stavljanjem različitih guma?
Posledice stavljanja guma različitog tipa ili različitih proizvođača mogu biti razne. Počev od toga da u kišnim uslovima voda neće moći pravilno da se odvodi i time rizikujete da u ključnim momentima ostanete bez prianjaja. Naime, prednja guma osim što odvodi vodu kako bi sebi pružila prianjanje, takođe ima ulogu da napravi trag bez vode za zadnju gumu. Zato proizvođači i testiraju razne kombinacije šara koje će najefikasnije da odvedu vodu.
Npr. ako je proizvođač testirao i došao do podatka da prednja guma mora da odvede određenu količinu vode da bi zadnja guma imala prianjanje, onda šare zadnje gume projektuju da u skladu sa tim odvodi više ili manje vode. Projektovanje površine šara i gazećeg sloja gume je bitno da bi se obezbedilo što više prianjanja.
Možda vam sve to deluje kao velika filozofija i marketinški trik, ali verujte da proizvođači guma ulažu velika sredstva u ta istraživanja kako bi na tržište izbacili gumu koja pruža najbolje performanse.
Foto: Pirelli
Dakle, ukoliko bi bila ugrađena prednja guma koja ne odvodi dovoljno vode, moglo bi se dogoditi da zadnja guma takođe ne može da odvede svu vodu i zadnji točak bi mogao da prokliže bilo na ubrzanjima ili kočenjima.
Ugradnja nove prednje gume (istog tipa/modela) nije toliko kritična u poređenju sa ugradnjom gume drugog tipa/modela.
Zato je uvek preprouka da gume zamenite u setu i na taj način možete mirno da se vozite i uživate u svakom pređenom kilometru.
Ukoliko želite da ostavite svoj utisak ili komentar na ovu temu, to možete učiniti u temi na forumu.
Takođe, budući da smo obradili dosta tema o moto gumama, sve tekstove o gumama možete pronaći na jednom mestu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kad ne planirate da krenete na put i u poslednjem momentu ipak odlučite da krenete, provod je zagarantovan! Upravo je tako naš član foruma NenadBg88 u poslednjem momentu rešio da se priključi ekipi svojih drugara i da krenu na put. Uživajte u putopisu 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija.
Predgovor:
Putovanje na koje nisam planirao da idem. Leto je počelo prilično dobro. Bio na letovanju, kupio drugi motor, zaprosio moju voljenu dragu… e sad može malo da se odmori od zadovoljdstava I da se radiiii… Drugari se dogovaraju, planiraju, piskaraju u grupi… Ja čitam, malo se nerviram, ali dobro. Neka se provedu I za mene, srećan im put. Veče pred polazak, sedim sa mojom voljenom, gledamo film, grickamo tortilju… Otvorim Viber a u grupi slike spakovanih kofera I ostale opreme, dogovaranje oko preostalih detalja… Čitam… Gledam… Jedem dupe svoje… Dogovor sa dragom je bio da preskočimo ovo putovanje, ona je već svoje obaveze uskladila tome… Gledam kroz onaj televizor, naravno film me više I ne zanima… Žensko ko žensko provali odmah o čemu se radi…
Ljubavi, a što ti ne bi išao sa njima sutra ako baš toliko želiš? Whaaaat??? Stvaaarnooo??? Pa da naravno, ako nemaš nikakve obaveze idi…. Super, ajde polazi pozim te kući, moram da se pakujem…
Pakovanje je odavno postala praksa I zna se jako dobro šta tu treba. Ništa više nego što je potrebno za jedan vikend… Odlučujem se za kombinaciju top case i repna torba, otvaram stari dobri spisak stvari za putovanja, i trpam šta treba… Plan je bio posle posla krenuti direkt do Ljubljane, skup na Zmaju u 16:30. Dakle potpuno spakovan I u opremi na posao, presvlačenje tamo vamo I onda gaaaaas. Stvari spakovane, pola jedan posle ponoći. Sedam na motor, pumpa, provera guma, tankanje. Vraćanje nazad, pranje lanca, podmazivanje… 2 i15, sve je spremno. Može da se spava….
4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija
Dan 1:
Motor spakovan, spreman. Ostalo je da se završe neke sitnice na poslu, torba spakovana pored mene u kancelariji, gleda me, cupka, čeka da krenemo.
15:30, kao kada srednočkolac ćuje zvono za kraj časa. Sedam na motor, pravac Zmaj. Stižem pola sata ranije, dogovor striktno da se ne kasni. Važi.
16:10, dolazi Darko za svojom dragom na svom GTR1400. Moram da naglasim koliko je to IMPRESIVAN MOTOR. Za ono što sledi pred nama STVOREN. Razmenismo par reči uzbuđenja pred put, dođe I 16:30, ostalih učesnika neeemaaaaaa.
Rekoh ja Daretu, krenuću ja polako. Ionako ne planiram da prelazim 120 na autoputu, a imamo ga 600km tako da ćete me vi već stići. Sedoh na motor I krenuh polako.
Vreme taman kako treba. 20-tak stapeni. Autoput dobropoznato dosadan. Krstarim oko 120 na sat, prelazim granicu prilično brzo, čujem se sa ostalima, dogovor je da se čekamo negde na pumpi na pola HR.
Posle nekin 20 minuta od granice, pogled u nebo ispred mene mi govori ako sam normalan da obučem kišno odelo. Stajem na pumpu. Navlačkim kišno i nastavljam.
15 minuta kasnije, kreće kiša, pa pljusak, pa pljusak na pljusak, od velišine kapljica zveči mi kaciga kao ciganjska tepsija. Ovako nešto nisam nikada doživeo na motoru. Kiša je u jednom trenutku pljuštala do te mere da nisam video više od 20-30m ispred sebe. Spustio sam brzinu na 90 i utočište našao u zadnjim svetljima prikolice šlepera, koja je srećom bila prilično nakićena i osvetljena, I to je bilo jedino što sam uspeo da vidim i pratim po onom ludilu. Zaustavljanje po onakvim uslovima jednostavno nije bilo opcija.
Stižem do pumpe gde bi trebalo da se nađemo. Tankam gorivo, jedem sendvič, i provalim da imam baricu u levoj čizmi.
Skidam kaljaču, gledam, nije pocepana nigde, hmmm. Prilično sam pametno uvukao pantalone u kaljače, umesto da ih prebacim preko, pa se voda fino I lepo slivala pravo u moju čizmu…
Posle nekih 20-tak minuta stiže Miki i parkira GS-a na ulaz u pumpu da ostali ne bi promašili.
Uskoro stižu i ostali i pravimo pauzu.
Kiša lagano smanjujue intezitet, nastavljamo na Ljubljani. Stajemo još jednom da kupimo Slovensku vinjetu da pušači ispale po jednu i nastavljamo dalje.
U smeštaj dolazimo oko 23h ako se ne varam.
Motor parkiram u hodnik direkt ispred vrata
Dan 2:
Ustajanjemo, pakujemo se, parkiramo pored recepcije. Neki piju kafu, neki puše, malo reči oko dogovora i nastavlamo dalje.
Smeštaj jako lep. Postoji Camping Area, a postoje i apartmani.
Odlazimo do centra na doručak. Stefan odlazi do motošopa da kupi pantalone. Tu koristimo priliku da malo prošetamo gradom koji je jako lep i da se malo fotkamo.
4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija
Nastavljamo dalje ka Logarskoj dolini… Predeli i putevi se izvijaju jedan za drugim. Neverovatno je to koliko je ova zemlja čista i uredna.
Usput posećujemo i jedan vodopad, pojma sada nemam gde. Malo je planinarenje do gore pešaka ali vredi videti.
Sam nacionalni park je definitivno nešto što vredi videti.
Sedamo na kafu i razmatramo gde ćemo naći smeštaj. Ubadamo premiju i nalazimo prelepu veliku planinsku kuću, u selu nadomak Bleda. Daleko od svakoga. Mir i tišina.
Kuća nas je poprilično oduševila kako pojavom tako i tom nekom planinskom toplinom. Imala je sve što je potrebno pa i daleko više od toga…
Raspakujemo stvari i odlazimo do Bled-a, prelepog gradića pored prelepog jezera. Ono što je takođe jako lepa stvar jete da je put od Bleda do naše kućice apsolutno kao pista bez jednog metra pravog puta, krivina za krivinom. Ukupno smo ga prošli 4 puta.
U Bledu odlazimo u jako lep restoran pored jezera, da napunimo stomake. A zatim koristimo priliku da malo prošetamo pored jezera pre nego što se vratimo u smeštaj.
Veče provodimo uz ogroman TV i druženje.
Nastavak putopisa 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Za Moto Morini motocikle neko vreme nismo ništa čuli. Međutim, ove godine na sajmu motocikala Moto Morini X Cape je privukao dosta pažnje, ne samo kod nas već i u inostranstvu. Nakon par meseci od održavanja sajma kao BJBikers redakcija smo dobili priliku da testiramo Moto Morini X Cape model. Imali smo ovaj motocikl dovoljno dugo na testu da zaokružimo finu kilometražu – skoro 2.000 km na satu. Moto Morini X Cape smo vozili u svim uslovima koje prosečan motociklista može iskusiti. Hajde da vidimo kakvo nam je iskustvo!
Moto Morini X Cape spada u kategoriju adventure motocikala, mada ga slobodno možemo delimično svrstati i u turing motocikle. Na već pomenutom sajmu sam ga zagledao, ali nisam formirao nikakvo mišljenje o njemu, iako sam znao da je Moto Morini u prošlosti pravio zanimljive motocikle. Prethodna iskustva su me naučila da ne sudim o motociklima dok ih ne probam. Par godina je Moto Morini bio van igre, ali rekao bih da su se sada na velika vrata vratili na tržište i kod nas je firma EuroSumar od ove godine postala zvanični uvoznik.
Udruženi sa novim partnerom iz Kine, Moto Morini je dobio potrebnu podršku za nastavak življenja sna. Inženjerski centar i glavni deo operacije obavlja se u Italiji, dok je proizvodnja izmeštena u Kinu. Doduše, agregat je tamo sastavljen, ali ostale komponente potpisuju renomirani proizvođači.
Foto: BJBikers magazin
Agregat fantastično odmeren
Moto Morini je u X Cape ugradio dvocilindrični redni agregat radne zapremine 649 cm3 sa maksimalnom snagom od 61 KS (44 kW) na 8.200 O/Min, uz maksimalni obrtni moment od 54 Nm na 7.000 O/Min. Da me je neko na pre početka testa pitao šta mu je najslabija tačka, prema podacima bih rekao da je to agregat. Nakon što sam odradio test, rekao bih da mu je agregat jedna od pozitivnih karakteristika, a reći ću vam i zašto to sad tvrdim. Ukoliko se vozili Kawsaki Versys 650, verovatno ćete primetiti sličnosti između agregata Versys-a i X Cape-a budući da je agregat u X Cape-u rađen po Kawasakijevoj licenci .
Pre testa X Cape modela, radio sam trodnevni test Suzuki V-Strom 650 motocikla. Kad sam nakon V-Stroma seo na X Cape, ostao sam iznenađen time što je X Cape ima osetniju isporuku snage i takoreći prgaviji agregat koji odmah reaguje na doziranje gasa. Doduše, za razliku od V-Stroma koji snagu pokazuje od 3.000 O/Min, X Cape osetnu snagu daje od nešto preko 3.500 O/Min, a od 6.000 O/Min dobija dodatnu snagu.
U svim brzinama, tokom celog raspona obrtaja X Cape uspeva da izvuče i poslednju konjsku snagu iz agregata. Maksimalna brzina iznosi više nego respektabilnih 180 km/h, a na skali obrtomera ostane svega 500 O/Min do crvenog polja. Recimo, poredeći sa već pomenutim V-Strom 650 modelom, maksimalna brzina je manja za 5 km/h (tokom testa, Strom je dostigao 185 km/h).
Doduše, X Cape do 170 km/h stigne relativno brzo, a za preostalih 10 km/h mu treba malo vremena. U svakom slučaju, za agregat snage od „samo“ 61 KS pruža više nego što bi se od njega očekivalo.
X Cape je privlačio pažnju prolaznika Foto: BJBikers
Tajna mislim da leži u savršeno odmerenom menjaču i finalnom prenosu. Prva dva stepena prenosa omogućavaju dobar start, dok su 5. i 6. stepen prenosa nešto duži. Svaki stepen prenosa je pripremljen tako da izvuče maksimalno iz agregata. Finalni prenos je takođe dobro odmeren i to sve skupa čini da se dobije osećaj kao da X Cape ima znatno više snage.
Pri preticanjima mu takođe ne nedostaje snage. Naravno, ne može se očekivati da brzinom svetlosti pretekne vozilo ispred, ali preticanja radi sasvim dobro. U vožnji sa suvozačem nije bilo većih problema ili osetnijeg gubitka na ubrzanjima.
Pomenuti menjač radi jako lepo. Iako poluga menjača ima malo duži hod (što se da podesiti) sam menjač je precizan. Kvačilo odvaja lepo i osećaj doziranja na poluzi preko sajle je dobar.
Potrošnja goriva je još jedan veliki plus za X Cape. Tokom testa je X Cape vožen u raznim uslovima – u gradu, na regionalnom put, na auto – putu, a vožen je i blagi off road. Za to vreme prosečna potrošnja nije prelazila 5 litara na 100 km. Uz zapreminu rezervoara od 18 litara možete preći solidne distance pre posete benzinskoj pumpi. Tokom testa mi se rezerva uključivala kada sam dostizao između 290 – 300 km. Kad se lampica za rezervu uključi, na instrument tabli se prikaže preostala autonomija od 70 km.
Foto: BJBikers magazin
S obzirom da se radi o dvocilindričnom agregatu, primetne su manje vibracije pri dužim vožnjama, ali te vibracije nisu takve frekvencije da izazivaju trnjenje ruku ili stopala. Dakle, sve u granicama normale.
Ogibljenje i kočnice – stavke koje bi i konkurencija mogla da prepiše
Čim sednete na X Cape, već posle par kilometara shvatite koliko je Moto Morini uložio truda u ovaj motocikl. Savršeno je izbalansiran. Cevasta čelična šasija je uparena sa odličnim ogibljenjem i kočionim sistemom. Na papiru suva masa motocikla iznosi 213 kg, ali u vožnji ne bih nikad rekao da je masa tolika.
Napred se nalazi potpuno podesiva Marzocchi prednja viljuška sa prečnikom štapova od 50 mm i hodom od 175. Na levom štapu se vrši podešavanje sabijanja, a na desnom podešavanje povrata. Iako je prema fabričkim specifikacijama naglašeno da je ogibljenje podešeno za osobu od 75 kg, mogu vam reći da za mene kao vozača od 85 kg nije bilo potrebe za puno podešavanja. Prednju viljušku sam podesio samo par klikova na sabijanje i zadnji amortizer sam malo otvrdnuo prilikom vožnje sa suvozačem.
Zahvaljujući dobrom ogibljenju vožnja X Cape-a je uživanje. Ulazak u krivinu je uživanje i od početka do kraja pruža odličan povratni osećaj i stabilnost tokom svih radnji, počev od kočenja do naglih promena pravaca. Sve pohvale za inženjere Moto Morinija koji su ovako lepo uklopili ogibljenje sa šasijom.
Bato Bjelanović na njegovom crvenom X Cape-u Foto: BJBikers
Kočnice su još jedna stvar za koju imam reči hvale. Kompletan kočioni sistem potpisuje Brembo, što uključuje dvoklipne kočione čeljusti i kočionu pumpu, uparenu sa pancirnim crevima. Kočenje bukvalno možete izvršiti jedniim prstom. Osećaj koji pruža poluga kočnice je odličan i kočenje je konstatno svakim milimetrom povlačenja poluge. Inicijalni ugriz kočnice je osetan i dalje kočenje je konstantno. ABS se retko aktivira, jer korelacija ogibljenje – kočnice – gume pružaju odlično prianjanje.
Kad smo kod guma, valja spomenuti da je Moto Morini na X Cape ugradio Pirelli Scorpion STR gume u dimenzijama 110/80-R19 i 150/70-R17.
Da bih se uverio da nisam nešto umislio povodom ponašanja kroz krivine, morao sam da izvezem X Cape na stazu da okrenem koji krug kako bih se na bezbedan način uverio u ponašanje kroz krivine i na kočenjima.
Udobnost i zaštita od vetra
Kada sednete na X Cape, imate utisak da se sedi malo ka napred, što i jeste delimično tačno. Položaj nogu je opušten. Noge nisu povijene i ne zamaraju se tokom dužih vožnji. Upravljač je širok i uspravan i takođe ne zamara u vožnji, a omogućava dobru upravljivost i manevarske sposobnosti u mestu ili pri polukružnim okretanjima.
Foto: BJBikers magazin
Sedište je napravljeno malo uže i tvrđe kako bi se pružila bolja kontrola motocikla u slučaju da morate da stanete na nogostupe prilikom vožnje na off-road terenima. Zato sedište ne spada među najudobnije u klasi. Posle vožnje od oko 2 časa, osećate da nije na odmet napraviti malu pauzu. Na mestu suvozača je izgleda nešto bolja situacija, jer se suvozač(ica) nije žalila na neudobnosti.
Napred se nalazi manji vetrobran koji na prvu loptu ne uliva poverenje u zaštitu od vetra. Međutim, u praksi dobro funkcioniše i štiti. Mene koji sam visine oko 188 cm štitio je sasvim dobro. Vetar je udarao tek u vrh kacige i ramena su ostajala dobrim delo zaštićena.
Noćna vožnja je uživanje jer Moto Morini X Cape poseduju dobru LED svetlosnu grupu. Snop svetla je precizan i ne rasipa se puno, a sasvim dovoljno osvetljava i pored puta tako da na vreme možete uočiti opasnosti koje vreme sa strane.
Lep detalj je i osvetljenje oko prekidača leve i desne strane upravljača.
Foto: BJBikers magazin
Velika i skromna instrument tabla
Instrument tabla je velika, moćno izgleda i pregledna je u svim uslovima. Moguće je odabrati dva tipa prikaza informacije. Prvi je „Ride“ režim prikaza ekrana namenjen vožnji na asfaltu, a drugi je “Off-Road” u kom se menja prikaz obrtomera i u ovom režimu moguće je isključiti ABS.
Instrument tabla prikazuje standardne informacije poput trenutne brzine kretanja, odabranog stepena prenosa, broja obrtaja, temperature rashladne tečnosti, ukupnog odometra, dva parcijalna odometra, vremena, nivo goriva.
Ride prikaz ekranaOff road prikaz ekranaUlazak u meni sa informacijama
Kad uđete u meni moguće je izvršiti povezivanje sa pametnim telefonom ili sa komunikatorima kaciga. Unutar menija je moguće pregledati i pritisak u gumama, pošto je ovaj model bio opremljen i senzorima pritiska u gumama. Ono što je možda moglo biti još dostupno od informacija su trenutna i prosečna potrošnja goriva, ali budući da je merač nivoa goriva precizan, nedostatak prikaza trenutne i prosečne potrošnje goriva nije veliki problem.
Na motocikl je ugrađena i USB utičnica sa dva izlaza za napajanje uređaja.
Servisni intervali, cene servisa, motocikla i uslovi kupovine
Opet sam imao malo nezahvalnu situaciju da pokupim motocikl pre prvog servisa koji se radi na 1.000 km. To je značilo da sam u početku morao lagano da vozim. Srećom, to nije dugo trajalo. Servisni interval do prvog servisa je na 1.000 km, a svaki sledeći servis zamene ulja i ostalih zahvata radi se na 6.000 km. Iz EuroSumar-a smo dobili informaciju da je cena po servisu oko 10.000 din.
Zanimljiva je i garancija na motocikl koja važi 3 godine na neograničenu kilometražu. Garancija na neograničenu kilometražu je veliki plus, naročito za marku koja se ponovo vraća na tržište i dokazuje svoju pouzdanost.
Moto Morini je X Cape zamislio u dve verzije: jednu sa livenim felnama i jednu sa žbičanim felnama. X Cape sa livenim felnama košta 7.550 eura, dok je za verziju sa žbičanim felnama potrebno izdvojiti 7.850 eura. Postoji mogućnost kupovine na kredit gde je minimalno učešće 30% od vrednosti cene motocikla i period otplate do 71 mesec. U EuroSumaru su skrenuli pažnju da je prilikom kupovine na kredit moguće prevremeno otplatiti motocikl bez ikakvih plaćanja penala ka banci.
Foto: BJBikers magazin
Da li Moto Morini X Cape vredi?
Moto Morini se zaista potrudio da povratak na tržište bude u velikom stilu i vidi se da je u X Cape uloženo dosta truda i da je motocikl pravio tim koji se razume u motocikle. Ispod dobrog dizajna se krije motocikl spakovan u dobar paket koji pozitivno iznenadi i iskusne vozače. Dozvoliću sebi da budem subjektivan i kažem da me je X Cape kupio i da sa EuroSumarom pregovaramo da X Cape postane redakcijsko vozilo za ovu godinu.
U Novom Sadu sam seo da proćaskam sa Batom Bjelanovićem, iskusnim vozačem koji je puno proputovao i vozio mnogo različitih motocikala (jedan od Batinih kultnih putopisa možete pročitati ovde). Upravo je Bato prvi kupac X Cape modela u Srbiji. Obojica smo se složili da je X Cape motocikl vredan poverenja i pažnje.
Bato Bjelanović sa njegovim (crvenim) X Cape modelom sa žbičanim felnama Foto: BJBikers
X Cape je odličan motocikl za osobu kojoj ne treba presnažan motocikl. Sposoban je za duža i kraća putovanja i može odlično da posluži kao motocikl za svaki dan. Od provlačenja kroz gradsku gužvu, vožnje na auto – putu, preko blagih off road terena, X Cape sve uspešno savladava.
Ako uzmemo u obzir da u cenu od 7.550 eura dobijate Marzocchi ogibljenje, Brembo kočnice i sposoban agregat, mislim da X Cape ima veliki potencijal i da će zauzeti dobar deo kolača na tržištu.
Ukoliko želite da ostavite vešu impresiju o X Cape modelu, to možete učiniti i u temi na forumu klikom ovde.
Moto Morini X Cape uživo možete pogledati u salonu EuroSumar koji se nalazi na adresi Vojislava Ilića 145.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Pobediti na trci je velika stvar. Pobediti na trci izdržljivosti koja traje 6 sati je takođe veliki uspeh, ali pobediti na šestočasovnoj trci na kojoj nema zamene vozača je veliki podvig! Upravo je naš Nenad Gavrilović – Neša to uspeo da izvede na trci 6 sati Grobnika!
EIC (Endurance Individual Challenge) trka zamišljena je kao ultimativni izazov za vozače i motocikle. EIC je trka izdržljivosti, ali trka na kojoj samo jedan vozač vozi celu trku, bez prava na zamenu. Vozač i motocikl ostaju zajedno do kraja! Jedina pomoć koju vozač ima je u boksu prilikom dosipanja goriva ili evenutalno nekih popravki koje vrše mehaničari iz tima. Dakle, pakleni izazov.
Proteklog vikenda je održana druga EIC trka na stazi Grobnik i bogami je bilo pakleno. Od prvih treninga i kvalifikacija voženih u subotu i sve do trke vožene u nedelju, temperature su bile visoke. S obzirom da je trka startovala u 15.30 časova i da je završena sa prvim mrakom u 21.30 časova, to je značilo da je pred vozačima (i motociklima) bio dodatni izazov da savladaju velike temperature, sačuvaju snagu i gume za do kraja trke.
Naš Nenad Gavrilović – Neša (na forumu NeshaXX) je na kvalifikacijama zauzeo prvu poziciju. Trku u nedelju je startovao odlično, izgubivši na samom startu 2 pozicije, ali je brzo nadoknadio i prešao u vodeću poziciju.
Foto: Sofrić Studio
Njegovo vođstvo potrajalo je sve do prvog odlaska u boks. Budući da je Neša vozio Yamahu FZ1 to je značilo da je ograničen na 18 litara goriva. Neša je odabrao taktiku što bržih krugova, što pokazuje i činjenica da je odvezao najbrži krug trke u vremenu 1:46,291.
Dva najbrža rivala Neši bili su Ivica Dukarić i Jurica Marasović. Oba vozača su bila brza i imali su motocikle sa većom zapreminom rezervoara. U proseku su vozili sporije krugove za 3-5 sekundi u odnosu na Nešu i svoje sporije krugove pokušali su da nadoknade ređim odlascima u boks.
Nakon 2 časa trke, Jurica Marasović je odustao, a na trci su ostali da se bore Neša i Ivica Dukarić. Bilo je prilično napeto, ali je Neša krajem trke promenio taktiku. Naime kada posle jednog od izlazaka iz boksa ponovo preuzeo vodeću poziciju, prvo je napravio prednost od preko 2 kruga, zatim je ponovo dosuo nešto goriva i vratio se na vodeću poziciju. Ovog puta je vozio nešto sporije trudeći se da ostane što duže na stazi.
Na sat i 15 minuta pre kraja trke, Neša je ušao na poslednje dolivanje goriva i nakon istog se vratio na vodeću poziciju sa 2 kruga prednosti. Zatim je taktički vozio sporije krugove, držeći ritam drugoplasiranog, kako bi uštedeo gorivo i bio siguran da će imati dovoljno goriva do kraja trke.
Foto: Sofrić Studio
Postojala je opcija da se krugovi voze istim tempom kao i do pre odlaska u boks, ali je sigurnije rešenje bilo da se smanji tempo i motocikl doveze do cilja sa preostalim gorivom.
Posle čitavih 6 sati vožnje i nadmudrivanja, Nenad Gavrilović je pobedio na EIC trci 6 sati Grobnika! Njegova prednost na kraju je iznosila više od 1 kruga prednosti, a Neša je pobedu krunisao i već pomenutim najbržim krugom trke i pol pozicijom. Dakle, savršen trkački vikend za našeg Nešu!
Nenad Gavrilović pobedio na “6 sati Grobnika”! Foto: Sofrić Studio
Neši je ovo druga trka ovog tipa, budući da je učestvovao i prošle godine završivši trku na drugoj poziciji. Ovog puta je otišao jedan stepenik više i cela BJBikers redakcija mu čestita na odličnom uspehu!
Nadamo se da će i dogodine učestvovati, a mi mu sad želimo ugodan odmor nakon iscrpljujuće trke i ostvarenog uspeha!
Ukoliko želite da iskažete čestitke ili utiske, to možete učiniti u temi na forumu.
Rezultati endurance trke 6 sati Grobnika Foto/Sourc: espeedhive
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U subotu u prepodnevnim časovima se ispred firme Moto Bike u Kaću okupio veliki broj Tomos mopeda i motocikala. Razlog za ovo okupljanje je rezultat inicijative firme Moto Bike iz Kaća koja je organizovala prvu Tomosijadu.
Veliki broj gostiju došao je ne samo iz Vojvodine, već i iz drugih delova Srbije, kao i iz Bosne. Okupljanje, vožnjica i druženje, sve je bilo na vrhunskom nivou.
Pošto reči ne mogu da potpuno da opišu ono što se događalo, predlažem da pogledate video koji Moto Bike pripremio:
Nadamo se da će Tomosijada pređi u tradiciju i da će se i sledeće godine održati slično okupljanje na kom ćemo moći da uživamo u razgledanju mopeda i motocikala na kojim smo svi započeli svoje prve kilometre.
Ukoliko ste bili na Tomosijadi, svoje utiske možete preneti i u temi na forumu.
Prva Moto Bike Tomosijada
Foto: Moto Bike
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Pomalo deluje neverovatno, ali već smo stigli do 11. od 20 trka u ovoj sezoni. Asen će ovog vikenda ugostiti MotoGP vozače koji će na istorijskos stazi odvesti poslednju trku pred početak letnje pauze koja će trajati do avgusta.
Nije prošlo ni celih 5 dana od trke u Nemačkoj, a MotoGP vozači se u ovim momentima već pripremaju da izađu na prve treninge na stazi Asen. Asen je nadaleko poznata staza i jedna od retkih staza koja je u MotoGP šampionatu još od samo osnivanja ovog takmičenja koje se zbilo 1949. godine.
Asen je od takoreći ulične staze prošao mnogo transformacija dok nije došao do današnje konfiguracije dužine 4.500 metara na koju je smešteno 18 krivina (6 levih i 12 desnih). Pošto je Asen jedna od istorijskih staza, ranije smo joj posvetili ceo tekst. Ako vas detaljno interesuje istorijat ove staze, možete ga pročitati ovde.
Za bolje upoznavanje staze Asen, a i da se malo zabavite predlažem da pogledate video vožnje na stazi iz perspektive Troj Korsera, bivšeg šampiona superbajk kategorije:
Kvartararo jedan od favorita
Bilo bi bez veze ne istaći Kvartarara kao jednog od glavnih favorita za pobedu na Asenu. Ne samo zato što je pobedio u Nemačkoj i što je ove sezone najkonstantniji od svih vozača, već i zato što je Asen tradicionalno dobra staza za Yamahu.
U MotoGP eri Yamaha je puno pobeđivala na Asenu sa Valentionom Rosijem, Horhe Lorencom, Ben Spiesom, Vinjalesom i Kvartararom. Kako stvari stoje, Yamaha ima velike šanse da se u nedelju okiti još jednom pobedom na “Katedrali brzine”.
Od ostalih vozača prste u pobedu bi mogli da umešaju Aleš Espargaro, zatim Suzukijevi vozači, a možda i neko od Ducatijevih vozača iznenadi. Međutim, niko ove sezone nije konstantan poput Kvartarara i ako drugi vozači žele da spreče Francuza da osvoji titulu, moraće dobro da se potrude.
Maverik Vinjales je prošle nedelje bio na dobrom putu da se popne na pobednički podijum, ali je imao tehničkih problema zbog kojih je morao da se povuče sa trke. Naime, Vinjales je testirao novi uređaj za spuštanje motocikla koji je automatski. Očigledno je da je nešto pošlo po zlu, pošto je u jednom momentu uređaj ostao spušten te je Vinjales bio primoran da ode u boks. Iako se spominjalo da je reč o elektronskom uređaju, to nije tačno pošto pravilnik izričito zabranjuje ugradnju električnih uređaja za spuštanje prednjeg ili zadnjeg kraja. Taj uređaj mora biti isključivo mehanički. Nije još jasno na kom principu funkcioniše uređaj koji Aprilia razrađuje, ali prema onom što je Vinjales prikazao, taj uređaj ima veliki potencijal.
Foto: Yamaha Motor Europe
Opuštanje pred letnju pauzu
Kao što sam na spomenu tečka spomenuo, trka na Asenu će označiti početak letnje pauze koja će trajati do 7. avgusta kada će se sezona nastaviti trkom na Silverstonu u Velikoj Britaniji.
Zato predlažem da maksimalno uživate u ovom trkačkom vikenda, a ukoliko želite da vodite diskusiju na temu trke na Asenu, to možete učiniti u temi na forumu, klikom ovde.
Raspored i satnica trkačkog vikenda:
Petak
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1
13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja
09:00 – 09:10 Moto3 Warm Up 09:20 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
, stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa.
