Verujem da većina vas voli da zna poreklo i kvalitet delova koje ugrađuje u svoj motocikl. Vođeni istim razmišljanjem želimo da vas upoznamo sa brendovima koji se često spominju u moto industriji. Do sada smo opisivali razne proizvode brenda Ipone, zatim proizvode brenda Hiflo, itd. Danas ćemo vas upoznati sa brendom Denso koji proizvodi kvalitetne svećice.
O svećicama smo već zasebno pisali jedan detaljan tekst (taj tekst možete pročitati ovde), tako da u ovom tekstu nećemo ulaziti u tehničke aspekte svećica. Ono što ćete moći da pročitate u ovom tekstu odnosi se na sam brend Denso.
Lično meni uvek znači da znam odakle potiče brend, pa ćemo tako i započeti samo predstavljanje. Denso je kompanija sa sedištem u Japanu i od samog početka težili su ka kvalitetnom i pouzdanom proizvodu. Denso poseduje dugu istoriju. Osnivači kompanije u početku su radili zajedno unutar Toyota korporacije, ali su 1949. godine rešili da krenu sopstevnim putem osnovavši sopstvenu kompaniju koja je prvobitno nosila naziv NIPPONDENSO CO., LTD.
Željni napretka i znanja kompanija počinje saradnju sa tadašnjim najpoznatijim proizvođačem električnih i drugih komponenti – Robertom Boschom. Saradnja sa Boschom donela im je mnogo benefita, a marljiv rad na unapređenju kvaliteta, 1961. godine donosi i prestižnu Deming nagradu za kontrolu kvaliteta. Tada je ta nagrada bila najprestižnija na polju kvaliteta proizvoda.
Velika potražnja proizoda dovela je do proširenja proizvodnih kapaciteta. Tako se 1965. godine otvaraju fabrike u Aiči perfakturi kao i fabrika u Hirošimi. Odmah zatim 1966. godine Denso počinje sa prodajom proizvoda i na tlu SAD-a gde otvara prodajni centar.
Kako su godine prolazile proizvodnja i prodaja konstantno su se širli. Danas Denso sarađuje sa grupacijom od 200 kompanija i upošljava oko 170.000 radnika širom sveta.
Danas se Denso svećice fabrički ugrađuju u Honda, Yamaha, Kawasaki i Suzuki motocikle kao OEM delovi.
Popularne Denso svećice
Da pređemo malo na same proizvode, odnosno svećice koje su se veoma dobro pokazale u upotrebi na motociklima. Jedne od najkvalitetnijih Denso svećica, svakako su iridijum svećice. Patentirana tehnologija negativne elektrode U-groove i pozitivne elektrode Iridium 0.4mm je jedinstven patent proizvodjača Denso to je ono što ih izdvaja od konkurecije. Ovakva tehnologija izrade svećica olakšava startovanje, omogućava bolje sagorevanje, mirniji rad, smanjuje potrošnju goriva i proizvodi manje štetnih gasova.
Sam po sebi, iridijum ima svoje prednosti nad ostalim materijalima zbog svoje izdržljivosti. Legura iridijuma ima visoku tačku topljenja sa visokom otpornošću na habanje. Ove svećice akumuliraju manje toplote, istu otklanjaju veoma brzo i poseduju veliku sposobnost za paljenje smeše.
Osim iridijumskih svećica, Denso proizvodi i druge tipove svećica za mnoge modele motocikala. Zvanični uvoznik Denso svećica za Srbiju je firma Moto Bike iz Kaća. Njihovu ponudu Denso svećica možete pogledati ovde.
Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da se bolje upoznati sa ovim brendom.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Sa novim petkom i završetkom radne nedelje prikupljamo najznačajnije moto vesti iz protekle nedelje. U našem izboru pronaćićete vesti iz moto industrije i moto sporta. Nadamo se da će vam se dopasti naš današnji izbor.
CBR600RR ne dolazi na tržište Evrope
Poslednje dve nedelje mediji širom sveta bruje o novoj Hondi CBR600RR koja je planirana da krene u prodaju 2021. godine. Iz Japana su ipak poručili da se nova Honda CBR600RR neće naći u prodaji u Evropi, već je namenjena za tržišt Azije.
“Nova” Honda CBR600RR zapravo nije uopšte toliko nova. Još uvek je prisutan isti redni četvorocilindrični agregat, sa gotovo identičnim ramom i komponentama poput poslednje verzije CBR600RR-a iz 2017. godine. Novi su oklopi i još neki estetski detalji. Prema nekim informacijama agregat neće zadovoljiti Euro5 emisioni standard, što objašnjava zašto ga verovatno nećemo videti u Evropi.
CBR600RR Foto: Honda Press
Stiže potpuno novi KTM RC390
KTM nam za sledeću godinu izgleda priprema veoma napredni model RC390. Prema prvim informacija, RC390 biće potpuno redizaniran. LED svetla i TFT instrument tabla zameniće dosadašnje osvetljnje i zastarelu instrument tablu. Osim toga, elektronski paket biće znatno napredniji, a prema svemu sudeći RC390 biće opremljen i podesivim ogibljenjem. Na spisku novih komponenti nalaze drugačiji dizajn točkova i izduvni sistem.
Trenutna verzija (sa slike) RC390 biće zamenjena novom, potpuno redizajniranom Foto: KTM Press
Otkazana trka “8 sati Suzuke”
COVID-19 odneo je još jednu interesantnu trku. Zbog strogih mera oko ulaska stranih državljana u Japan, organizatori endurance takmičenja doneli su odluku da se otkaže trka “8 sati Suzuke”. Posle trke “24 sata Le Mana”, “8 sati Suzuke” predstavlja jednu od najzanimljivijih trka u endurance šampionatu i prava je šteta što će biti otkazana.
Foto: FIM EWC
Mizano će se voziti pred publikom
Jedna pomalo neuobičajena vest je da će obe trke na stazi Mizano u Italiji biti vožene pred publikom. Gore ste mogli da pročitate vest da se trka u Japanu otkazuje zbog strogih mera, a u Italiji je totalno suprotno. Lepo je što će navijači moći da prisustvuju trkama, ali možda to u ovom trenutku i nije najpametniji potez organizatora.
Da li je publika na Mizanu pametan potez? Foto: Ducati Press
Finale MotoGP sezone na Portimau
Bilo je reči da bi MotoGP ove sezone mogao da se vozi i na stazi Portimao u Portugalu. Ove nedelje je povodom toga stigla zvanična vest da će završna trka zakazana za 22. novembar biti vožena upravo na ovoj stazi. Budući da asfalt na Portimau nije u savršenom stanju, uprava staze je rešila da presvuče asfalt, tako da će MotoGP vozači imati priliku da voze na novom asfaltu.
Finale MotoGP sezone biće voženo na stazi Portimao Foto: Ducati Press
Nadamo se da vam se dopao naš izbor moto vesti iz protekle nedelje. Ukoliko želita da ostanete u toku sa vestima iz moto sporta, predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naš Furios Panda ima fantastične putopise. Jedan u nizu njegovih putopisa je i “Pet motora i jedan Ducati na putu za Nordkap”. Danas vam donosimo nešto drugačije, putopis “10.000 dana kasnije” povodom godišnjice braka sa svojom suprugom koji je ovaj simpatični i skladni par rešio da provede u avanturi. Uživajte.
UVOD
Nostalgija je jedno od najinteresantnijih emotivnih stanja kod ljudi – osećaš se tužno, a istovremeno ti je prijatno. Sećaš se nečega što je prošlo i ne može da se vrati, žao ti je zbog toga, a istovremeno ti je srce puno dok se požutele slike prošlosti prokradaju kroz misli. Nešto kao slatko-gorak sos.
Kada profuraš 50 godina i živiš u inostranstvu, što je moj slučaj, nostalgija postaje agresivni upadač u emocionalni život. Sve češće sebe uhvatim kako sa setom razmišljam o lepim stvarima iz prošlosti. Obavezne teme za nostalgiziranje su mi:
Najbolje godine
Teško mi je da kažem koje su moje “najbolje godine”. Svaki period života imao je svojih lepih i ne toliko lepih strana. Ja se uglavnom sećam onih prvih. Ako bih nekakvom magijom mogao da se vratim u bilo koji period života, bez mnogo razmišljanja bih se zahvalio na ponudi i ostao bih u sadašnjosti. Da, kada udari nostalgija, možda bih napravio kraći izlet u prošlost i, ako bi to zaista bilo moguće, verovatno bih skoknuo do studentskih dana… i brzo nazad.
Domovina
Ja sam se rodio i odrastao u Jugoslaviji. Možda se nekima neće učiniti politički korektno ovo što ću da kažem, ali, kakva god da je bila, meni je bila
Prijatelji svuda, putovanja na more, planine, koncerti… Nekako, puno vazduha.
I onda su došle usrane godine. Širom naše “domovine” nikli su zidovi, neki
su uzvikivali parole a
je pravila sranja, verujući da radi nešto dobro.
Na sreću, nekako je i to prošlo i sve je sada SKORO isto kao nekada. Da, sada treba da nosim pasoš da bih obišao mesta koja sam nekada smatrao “svojim” ali ipak imam mogućnost da putujem slobodno po celoj bivšoj Jugi.
Muzika iz mladosti
Muzika 80-tih, sa kojom sam odrastao, nepogrešivo budi ovu specijalnu emociju. Kada želim da se do kraja potopim u nostalgično raspoloženje, pustim play listu exyu i udri. E sad, moram da priznam da ovaj mehanizam više ne funkcioniše kao ranije. Malo se izlizao. Kada čujem, na primer, početne taktove i reči “Plamene zore, bude me iz sna…” pritisnem dugme next. Neki Idoli više nisu moju idoli idoli.
Ljudi
Uh… Koliko sam samo kontakata pogubio. Dok smo bili mladi, kleli smo se na večnu družbu, računali jedni na druge, delili poslednji zalogaj… Na žalost vreme neumitno teče, sve se menja a samim tim i ljudi. Svako piše scenario svog života i živi svoj film onako kako najbolje ume. Tokom godina menjaju se glavni junaci, menja se scenografija, lokacija… Nekima je život romantična komedija a drugima drama, dosadni dokumentarac ili horor… U svakom slučaju, glavne uloge u životu preuzimaju neki novi heroji a ljudi iz prošlosti često dobijaju sporednu ulogu, postaju samo statista ili potpuno nestaju iz filma. Zvuči tužno, izaziva nostalgiju a u stvari je sasvim normalno.
Mesta
Tokom svih svojih godina dosta sam putovao i obišao mnoga mesta na svetu. Uživao sam u njihovim čarima, rado ih se sećam… i to je sve. Ne bude mi nostalgiju. Teorijski, mogu da ih posetim kada god poželim i samim time se gubi važan element nostalgije.
Ipak postoji jedno mesto koje je izuzetak. Svaka pomisao o njemu kod mene već godinama porađa bujicu emocija i izaziva ono slatko-gorko raspoloženje.
Mljet
Za mene ovo ostrvo u sebi sadrži sve čarobne sastojke koji, kada se pomešaju, izazivaju eksploziju nostalgije. Zašto? Tokom mojih studentskih dana (najbolje godine), na Mljetu se moje društvo (ljudi) okupljalo svakog leta. To sam tada smatrao za jedno od najlepših mesta u tadašnjoj domovini (a i šire). Dok smo spokojno provodili dane u kampu, sa kasetofona su treštali.
Disali smo punim plućima. Niko nam nije rekao, a mi sami nismo osetili da predstoji još samo par godina za nas.
Posle tog bezbrižnog perioda došlo je neko drugo vreme i Mljet je postao dalek i nedostižan. Domovina više nije bila domovina, ljudi su se razišli svako svojim putem a zbog rata ni fizički nije bilo moguće doći do ovog ostrva. Od svega, ostala su samo lepe uspomene na jedno magično mesto i čarobno vreme.
Poslednjih nekoliko godina sve se kanim da problem nostalgije prema Mljetu rešim na najlogičniji mogući način – odem tamo i završim priču. Ipak, nekako mi se ne da. Nekoliko puta sam bio na korak da odem ali sam na kraju odustajao. Na kraju sam shvatio da Mljet ne mogu da obiđem prosto tako, uz put. To je za mene nešto kao svetilište i odlazak tamo treba da ima neki važan povod.
Ovo putovanje sam nekoliko godina čuvao u rezervi očekujući nešto mnogo specijalno… i to nešto se pojavilo.
Dvadeseta godišnjica braka!
Ovde je mesto na napišem nešto romantično posvećeno ženi sa kojom već 20 godina rame uz rame prolazim kroz život, sa kojom u poslednje vreme vozim motor uz motor i sa kojom ću, ako budemo živi i zdravi, ići ruku pod ruku kada ostarimo.
10.000 dana kasnije
Na Tanjinu žalost ja sam romantičan kao cepanica a moja sposobnost da verbalno izrazim ljubav je na nivou retarda. Čak ni iznenađenje ne znam da napravim. Pravi muž bi za “porcelansku svadbu” tajno kupio karte za Pariz ili Rim, uzeo lep hotel, rezervisao sto u Michelin restoranu i tako obradovao voljenu osobu.
Da, tako bi treblo ali, na žalost, maksimum do kog sam ja uspeo da dobacim je to što sam se uopšte setio da predstoji godišnjica. Tanja se i tome obradovala (šta će jadna). Umesto iznenađenja, krenuli smo zajednički da mozgamo o planu proslave i iskristalizovala se ideja.
Dvadeset godina živimo zajedno, ja neprekidno ponavljam koliko je lepo na Mljetu a ona tamo nikada nije bila. Rezultat brainstorming-a je jasan: idemo na Mljet. Da bih do kraja evocirao lepe uspomene i Tanji na najbolji način dočarao suštinu Mljeta, nećemo tražiti čvrst smeštaj nego idemo da kampujemo. Kao nekad. Kao pre više od 10.000 dana.
Posle ovolikog uvoda, očekivalo bi se da smo za godišnjicu zaisa sedeli na obali mora uz vino i pJesmu… ali ništa od toga. Zbog nekog važnog (Tanjinog!!!) sastanka, godišnjicu smo dočekali u ofisu. Pomerili smo putovanje za nedelju dana i rešili da na moru obeležimo 20 godina i sedam dana braka. Na kraju krajeva, zašto mora da bude okrugla cifra.
P.S. E stvarno sam ostareo. Raspisao se, pričam opširno sve u detalja i nikako da stignem do suštine. Dakle, moto tura.
Planiranje ture
Od prošlogodišnjeg putovanja na Siciliju pa do sada, sve ture su nam bile preterano ambiciozne i uključivale su mnogo brzih i dosadnih kilometara do krajnjih destinacija. Dok stignemo tamo gde smo naumili potrošili smo pola slobodnih dana i umorni smo se k’o psi. Zbog toga smo rešili da ovog puta uživamo od samog početka: nema auto-puteva, nigde ne žurimo, stajemo gde nam se ćefne. Smeštaj ćemo organizovati na licu mesta – šator ili, ako nešto zagusti, soba. U ofisu smo se preborili za dve nedelje slobode.
Što se tiče prtljaga, bez lažne skromnosti mogu da kažem da smo Tanja i ja postali eksperti za pakovanje stvari na motor. U tome nam, naravno, mnogo pomaže i nosivost GS Adventure-a. Ipak, ovo je prvi put da dvoje idemo motorom na kampovanje tako da smo pred sobom imali novi izazov. Šator Ferrino Latitude 3, podloga 3×2 metra za ispod šatora, dva dušeka, prostirka za šator, dve vreće za spavanje, peškiri, jastuci na naduvavanje, sekira, plinska boca, kubanska mašina za kafu, pribor za jelo (tanjiri, šolje, viljuške, noževi, kašike…) samo su bili deo prtljaga za koji smo morali da pronađemo mesto na motoru.
Računali smo samo na lepo vreme jer je kraj jula pa je garderoba svedena na minimum. Time smo oslobodili malo prostora za druge stvari.
Pošto je, jelte, leto, rešili smo da putujemo u Clover mash odelima. Za zaštiru od kiše poneli smo donje delove kišnih odela a za gore planinske jakne The North Face koje mogu da se nose i kada nismo na motoru. Zbog štednje prostora, gornje delove kišnih odela nismo uzeli.
Sve u svemu, uz maksimum optimalizacije, uspeli smo da sve upakujemo u tri BMW kofera, dve dodatne torbe i tank bag.
Inače, odlučili smo da ponesemo kacige Shoei DS Hornet. Ja lično ne vidim veliki smisao od enduro kaciga kod ovakvog tipa putovanja (bučne, teže se navlače na glavu, nemaju ugrađene vizire za sunce). Ipak, kada je toplo, duva sa svih strana i lakše se podnosi žega. I da, sa njima izgledamo baš nekako… cool. Kao pravi bajkeri.
Prvi dan
Iz Sofije krećemo 26-tog jula rano ujutru. Od početka jula pa do sredine septembra na Kalotini je pakao. Desetine hiljede Turaka koristi odmor i odlaze i vraćaju se kući. Kada putuješ kolima, ponekad te može strefiti i par sati čekanja na granici. Motorom je mnogo lakše ali mi je uvek nekako neprijatno da gledam automobile pune dece kako stoje u kilometrskim kolonama dok ja prolazim pored njih. Da bismo izbegli ovu situaciju idemo prema malom graničnom prelazu Strezimorovci.
Bugarski bajkeri veoma često idu ovim putem u Leskovac ili Surdulicu na roštilj. Dok se slade mešanim mesom, domaćim ajvarom i kajmakom, postaju najveći protivnici ulaska Srbije u EU. “Molimo vas, nemojte ulaziti u EU, nećete moći nigde više da nađete dobro meso… A i gde ćemo mi dolaziti na ovakvu božiju klopu?”
Osim osnovnog cilja (non EU hrana), bonus za bajkere je i odlična vožnja.
Putopis: 10.000 dana kasnije
Putopis: 10.000 dana kasnije
Predeli i putevi su i sa jedne i sa druge strane granice fenomenalni. Uživamo.
Putopis: 10.000 dana kasnije
Putopis: 10.000 dana kasnije
Putopis: 10.000 dana kasnije
Kao što smo se nadali, na graničnom prelazu nema nikoga.
Prolazimo pored Vlasinskog jezera. Oduševljeni smo. Mnogo je lepo a od Sofije je udaljeno samo 120 kilometara – idealno za neku sledeću vikend turu.
Posle Vladičinog Hana počinju gužve na putu ali nam to ne smeta jer smo dosta brži od automobila. Nižu se Grdelica, za kratko auto-put i Prokuplje. Svašta se može videti uz put.
Iz pravca Blaca se penjemo ka Kopaoniku. Što se više penjemo, postaje sve hladnije. Počinje da sipi kiša pa na jednom improvizovanom parkingu stajemo da obučemo jakne.
Dok ja punim plućima udišem svež planinski vazduh obogaćen duvanskim dimom, Tanja se mota na okolo. Na dva koraka od nas ugleda celo polje divljih jagoda. Nabere šaku i donese ih da se zasladimo.
Taman se bacim da prožderem Tanjin ulov kad mi kroz glavu proleti sledeća misao: ovo je parking i ljudi tu staju da bi obavili neke fiziološe potrebe. Šta ti je paranoja. Brzinom svetlosti jagode su vraćene u prirodu. Šteta, bile su tako crvene i sočne… verovatno zato što se redovno đubre.
Posle detaljene dezinfekcije ruku, mogli smo da krenemo dalje.
U Konacima smo napravili malu pauzu. Popili smo kafu sa Zoranom i njegovim plemenom…
… i preko Jošaničke Banje produžili ka Novom Pazaru.
Subota je pijačni dan u ovom gradu. Gužva je neviđena a gps nas vodi baš kroz glavnu trgovačku ulicu. Sa svih strana načičkane su tezge sa originalnim Replay, Levi’s, Diesel i drugim markama odeće. Probijamo se kroz gomilu ljudi i na sred centralnog trga pronalazimo “parking”.
Stigli smo do osnovnog akcenta današnjeg dana – ćevabdžinice kod Jonuza!!!!!
Ovom prilikom želim da se zahvalim svim članovima foruma koji su pisali o ovom restoranu i otvorili nam oči. Bez vaše pomoći i informacije, nikada ne bismo imali prilke da jedemo, po mnogima, najbolje ćevape u Srbiji.
Kako nam je samo prijalo… Moram da dodam da uz ćevape treba obavezno uzeti domaće kiselo mleko. Ljuta papričica je opcija.
Siti i zadovoljni nastavljamo u pravcu Crne Gore.
Priroda postaje sve divljija…
… a oblaci sve prisutniji.
Negde oko Rožaja, počinje da pada kiša. Tek je pola šest, možemo još da vozimo ali rešavamo da nema smisla da kisnemo. Krećemo u potragu za smeštajem. Tu Tanja izvadi keca iz rukava: “Izvini, znam da smo se dogovorili da nećemo ništa planirati ali ja sam za svaki slučaj pre polaska bacila pogled na smeštaj u ovom kraju.” Prevedeno sa njenog jezika to je značilo da zna napamet sve hotele, motele i kampove od Prokuplja do Žabljaka. “Tu odmah levo je eko selo Zeleni raj. Rečica teče ispod prozora hotelskih soba. Ako nema mesta u sobama, možemo da postavimo šator.”
Posle stotinak metara makadama ulazimo u dvorište u kome se nalazi nekoliko kamp prikolica i šatora. Predusretljivi domaćin nam predloži poslednju slobodnu sobu (sa pogledom na rečicu).
Putopis: 10.000 dana kasnije
Putopis: 10.000 dana kasnije
Cena je desetak eura a soba je… kako bih rekao… adekvatna ceni.
“Kakvo je kupatilo?” pitam Tanju koja se vratila iz istog. Pauza… “Pa hteli smo studentski da letujemo…” Zajedničko kupatilo joj nije najomiljenijo mesto za obavljanje lične higijene, naročito ako je prethodni korisnik ostavio užas iza sebe. Srećom, Tanja uvek nosi ogromnu količinu vlažnih maramica sa sobom.
Posle osveženja, silazimo do restorana da se počastimo po jednim Nikšićkim. Nismo neke pivopije ali svi kažu da uz bajkerski život najbolje ide pivo. Do duše, u ovom trenutku nam ni čaj ne bi smetao – pada kiša a na ovoj nadmorskoj visini zna da bude hladnjikavo.
Dok se izvaljujemo na terasi konobarica nas iznenadi i donese nam tanjir pun domaćeg sira, maslina i hleba. Kuća časti. Nismo bil gladni od Jonuzovih ćevapa ali smo sve smazali u rekordnom roku.
Ovakva mesta su sjajna. Imaš utisak da nisi u hotelu nego u gostima. Sa domaćinom smo celo veče razgovarali kao da se poznajemo sto godina. Stvarno je fenomenalan lik. Predaje maternji jezika u gimnaziji, izdao je knjigu dečijih pesama, ima neverovatnu opštu kulturu…
Dao nam je da pogledamo monografiju ovog kraja i mnogo nam pričao o njemu.
Zaljubljen je u planinu Hajla i netaknutu prirodu Prokletija. Smatra da je ova planina turistički izuzetno potcenjena. Za razliku od Durmitora koji je go, ovde je sve prepuno šuma, zelenila, lekovitog bilja. Zaista, na pojedinom fotografijama bi samo falio uzan asfaltni put umesto blatnjave staze i bez dileme bi se reklo da je reč o Švajcarskim Alpima.
Domaćin nam je čak i predložio da nas ujutru odvede na jedan proplanak sa kog puca fenomenalan pogled ka Hajli. Kada je rekao da do tamo ima “samo” 45 minuta pešačenja uzbrdo, nisam imao izbora nego da izlažem (da ga ne uvredim): “Na žalost, krećemo rano i nećemo imati vremena.” Hmmm… 45 minuta pešačenja uzbrdo… Nije mi baš toliko jaka želja da se bavim planinarskim sportom.
Zadovoljni današnjim danom, odlazimo na spavanje. Svež planinski vazduh nas je bukvalno komirao. Nije mi mnogo smetalo ni to što mi noge malkice vise izvan kreveta. Jedino ta rečica… Da ti rečica protiče ispod prozora je baš romantično al’ što pravi buku…
Budući da je putopis lepo i detaljno napisan uz lepe slike, moramo vas zamoliti da putopis nastavite na forum klikom na temu “10.000 dana kasnije”.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MV Agusta Superveloce 800 je postala tražen i uvek rado viđen motocikl, a za ovu godinu MV Agusta je redizajnirala i unapredila ionako odličan motocikl koji poseduje više nego respektabilnu snagu.
Superveloce 800 predstavljena je prvi put kao koncept 2018. godine na EICMA sajmu motocikala u Milanu i odmah je privukla veliku pažnju, i osvojila nagradu za najlepši motocikl. Logičan sled događaja bila je serijska proizvodnja koja je započeta 2019. godine sa 300 primerika verzije Serie Oro. Ove godine proizvodnja je nastavljena, a za 2021. godinu MV Agusta je predstavila novu verziju, koju ćemo danas opisati.
Foto: MV Agusta Press
Sportski beskompromisni agregat
Ovaj retro – sportski motocikl deli agregat sa sportskim modelom F3800. Radi se o trocilindričnom rednom, vodeno hlađenom agregatu radne zapremine 798 cm3. Iz ovog agregata u MV Agusti uspeli su da izvuku 148 KS (103 kW) pri 13.000 O/min i maksimalni obrtni moment od 88 Nm na 10.600 O/min.
Dve bregaste osovine u glavi agregata odgovorne su za otvaranje i zatvaranje 12 titanijumskih ventila. Ono što je manje uobičajeno za neke druge serijske motocikle, sasvim je normalno za MV Agustu, a to je da se radilica okreće u kontra smeru. Obrnut smer okretanja radilice koristi se i u MotoGP šampionatu radi smanjenja žiroskopskog efekta i samim tim bolje upravljivosti.
Snaga agregat može da se poveća na 153 KS pri 13.250 O/min, ukoliko se stavi poseban izduvni sistem sa dve izduvne grane sa sa desne i jednom sa leve strane.
Foto: MV Agusta Press
Vrhunske komponente uparene sa cevastom šasijom
Cevasta šasija zaštitni je znak MV Aguste i firma iz Varesea je poznata po upravljivim motociklima, te je svo svoje stečeno znanje prenela i na Superveloce 800. Superveloce 800 deli glavni ram sa F3800 modelom, dok je pod ram i prednji deo rama specijalno razvijan da odgovara Superveloce 800. Šasija sama po sebi koliko god da je dobra, ne znači mnogo ukoliko i ostale komponente nisu na visokom nivou. Tu pre svega mislim na ogibljenje. MV Agusta nije želela ništa da prepušta slučaju, pa se napred nalazi Marzocchi viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm. U odnosu na prethodni model, sada viljuška nudi više mogućnosti poput podešavanja predopterećenja opruge, kompresije i povrata.
Nazad se nalazi Sachs amortizer koji nudi iste mogućnosti podešavanja kao i prednja viljuška.
Foto: MV Agusta Press
Brembo potpisuje kočioni sistem sa dva diska prečnika 320 mm i četvoroklipnim radijalno postavljenim kočionim čeljustima, dok je nazad jedan disk prečnika 220 mm sa dvoklipnim kočionim čeljustima. Bosch ABS 9 plus sistem nadgleda kočioni sistem, a poseduje i trkački režim koji sprečava podizanje zadnjeg točka pri naglim kočenjima.
Foto: MV Agusta Press
Unapređen elektronski paket
Po pitanju elektronskog paketa, MV Agusta Superveloce 800 i dalje nudi četiri režima vožnje (sportski, trkački, kišni i prilagodljv), a novina je da kvik šifter sada ima mogućnost promene stepena prenosa naviše i naniže bez upotrebe kvačila i dolazi kao deo standardne opreme.
Instrument tabla je preuzeta sa ekskluzivnog modela Brutale 1000 Serie Oro. To je TFT instrument tabla prečinka 5″ i potpuno u boji. Instrument tabla pruža sve moguće informacije koje su potrebne vozača, pa čak i više od toga. Instrument tabla ima mogućnost povezivanja sa pametnim telefonom i odgovaranja na pozive, pregledanja poruka, menjanja pesama, kao i povezivanje za MV Ride APP preko koje možete aktivirati navigaciju.
Foto: MV Agusta Press
Šta reći za dizajn?
Veoma volim MV Agustu i to mi je najomiljeniji brend motocikala. Zato sam u ovoj situaciji subjektivan. CRC centar (Cagiva Research Centar) zadužen je za ovaj prelepi dizajn. Meni je Superveloce 800 prelep motocikl. Ne bih trošio više reči za izgled motocikla, postaviću samo galeriju sa slikama da uživate.
Foto: MV Agusta Press
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Još se polako oporavljamo od uzbuđenja sa trke na Brnu, a pred vratima nam je Austija i MotoGP trka na stazi Spielberg. Posle prva tri MotoGP trkačka vikenda, zaista je teško predvideti šta nas očekuje u Austriji.
Staza Spielberg (poznatija pod nazivom Red Bull Ring) vratila se u MotoGP kalendar 2016. godine. Od tada smo navikli da nam ova staza dužine 4,3 km pruža dosta uzbuđenja. Doviciozo, Lorenco i Janone su vozači koji su do sada pobeđivali na ovoj stazi, koja zbog svoje konfiguracije i samo 10 krivina (3 leve i 7 desnih) pogoduje motociklima sa odličnim ubrzanjem.
Upravo je Ducati taj koji priželjkuje povratak na ovu stazu, pošto im sezona do sada nije bila naklonjena. Da nije bilo Zarka, na trci na Brnu Ducati bi doživeo pravi debakl. Situacija nije sjajna ni za Hondu. Markez se i dalje oporavlja od povrede i najverovatnije propušta i sledeću trku, koja se takođe vozi na ovoj stazi.
Ducati će u Austriji dati sve od sebe da ostvari dobar rezultat Foto: Ducati Press
Kao najbrži Hondin vozač ove sezone pokazao se Nakagami, koji ima dobre šanse da ostvari dobar rezultat u Austriji, jer se prošlogodišnja Honda RC213V pokazala kao motocikl kojem Red Bull Ring takođe dobro leži.
Zarko je još jedan vozač koji se raduje dolasku u Austriju, ali sa druge strane dolazi pod velikim pritiskom jer će se od njega očekivati dobar rezultat.
KTM posle fantastične pobede dolazi na svoju domaću trku. KTM je već testirao na Red Bull Ringu, a Pol Espargaro žarko će želeti da ostvari što bolji rezultat i da ispere gorak ukus iz usta koji je dobio posle trke na Brnu. Bred Binder sa druge strane, dolazi pun samopouzdanja i biće zanimljivo videti šta će nam vozači KTM-a prikazati ovog vikenda.
Momci u narandžastom želeće da ponove dobar rezultat na domaćem terenu Foto: KTM Press, Polarity Photo
Yamaha dolazi u Austriju na teren koji im u prošlosti nije doneo preteranog uspeha. Yamaha pati na jakim ubrzanjima, a ne treba spominjati da je Yamaha M1 jedan od najsporijih motocikala po pitanju maksimalne brzine.
Od Suzukija zaista ne znam šta možemo očekivati. Rins i Mir mogu da pruže solidan rezultat i budući da su svi trkački vikendi do sad bili nepredvidivi, ko zna, možda vidimo i Suzuki na podijumu.
U svakom slučaju, lepo je što je pred nama još jedan trkački vikend tokom koje ćemo pratiti naše junake kako se bore za što bolje pozicije.
Ukoliko želite da diskutujete o MotoGP trkačkom vikendu, predlažemo da svratite do teme na forumu.
Raspored i satnica MotoGP Austrija trkačkog vikenda:
Petak:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja:
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U nedelju smo gledali jednu fantastičnu MotoGP trku na stazi Brno sa pobedničkim podijumom na kojem su se našli vozači za koje baš i nismo očekivali da će završiti među tri najbolja. Dobro, za Morbidelija smo i mogli da naslutimo da će biti na podijumu, za Zarka su bile nešto manje šanse, ali ko je mogao da pogodi da će KTM pobediti na trci? Sad kad smo sabrali utiske, red bi bio da malo analiziramo trku i trkački vikend generalno.
Najveće iznenađenje svakako je pobednik trke, pa bi bio red da krenemo od njega.
Binder doneo sebi i KTM-u prvu pobedu u MotoGP šampionatu
Znali smo da KTM ima resurse i znanje da postane jedan od konkurentnih proizvođača u MotoGP šampionatu. U svojoj istoriji, KTM je pobedio u svim šampionatima u kojima se takmičio. Off road je nešto u čemu su prepoznatljivi, a pobede su odnosili u Moto3 i Moto2 šampionatu. Iskreno, pobedu u MotoGP šampionatu nisam mogao da naslutim da će se dogoditi ove sezone. Bio sam prilično uveren da će pasti neki podijum, pobeda, možda u nekim kišnim uslovima ili slično.
Međutim, napredak koji je KTM napravio video se već u Herezu. Pol Espargaro je bio konkurentan i nije završio daleko od podijuma. Binder je imao odlična vremena, ali od početnika u MotoGP šampionatu nisu se očekivali podijumi, a kamoli pobede. Bar ne u ovoj sezoni.
Upravo je Bred Binder taj koji je u nedelju okrenuo MotoGP šampionat naglavačke. Pobeda u svojoj tek trećoj MotoGP trci, u suvim uslovima, na motociklu koji se još razvija i za koji niko nije očekivao da pobedi ove sezone, pa verovatno ni sam KTM. Ono što čini razliku, svakako je pristup Bindera.
Nakon prve trke u Herezu Binder je izjavio da su MotoGP vozači poput Markeza, Vinjalesa, Kvartarara, Rosija i ostalih ipak ljudska bića i da se može protiv njih trkati i pobediti. Na Brnu, Binder je imao solidan vikend, ali se nisu očekivala čuda. Posle trke Binder je upitan da li je očekivao ovako dobar plasman na šta je on odgovorio: “Jutros sam se iznenadio kad sam video da sam 5. na zagrevanju, a kamoli da sam očekivao pobedu”.
Binder u pohodu na pobedu Foto: KTM Press, Polarity Photo
Na trci je situacija bila sledeća. Odličan start Bindera, zatim odmah dobar ritam i neverovatna kočenja i stabilnost pri ulasku u krivinu. Odlično kočenje je prva stavka koja je impresionirala Bindera kada je prvi put seo na KTM RC16. Sam tok trke neću opisivati, osim što ću reći da Binder nije popuštao ritam do kraja i da je savršeno sačuvao gume, što opet nije karakteristično za vozača koji je tek ušao u MotoGP šampionat.
Skidamo kapu Binderu, ali se moramo osvrnuti na još jedan bitan detalj. Pedrosa je test vozač za KTM i Pedrosa obožava Brno i njegov rekord zapravo još nije srušen. Deo krivice za to što Pedrosin rekord još uvek stoji leži i u tome što je na Brnu asfalt dotrajao i da je potrebna njegova zamena. Ipak, ono što je još malo poznato je da je Pedrosa testirao KTM na Brnu i da su već imali kakve takve informacije, što opet ne umanjuje uspeh Bindera, ali se jedan deo zasluga mora pripisati i Pedrosi, ali i nepravedno zaboravljenom Pol Espargaru.
Sva je prilika da bi se i Pol Espargaro popeo na podijum da nije bilo incidenta između njega i Zarka. Taj incident neću komentarisati, sve je već rečeno od strane MotoGP vozača, a ja prvi nisam profesionalni trkač, pa ne bih ulazio u taj rat.
Hoću samo da istaknem da Pol Espargaro baš nije imao sreće i da je posle pobede Bindera nekako gurnut u zapećak, a ne sme se zaboraviti da je i Pol izuzetno zaslužan za napredak i razvoj KTM RC16 MotoGP motocikla. Pol je RC16 uvek vozio na limitu i prikupljao važne podatke. Pol Espargaro je od samog početka uključen u projekat, ali ovaj uspeh na Brnu pripada kompletnom timu što podrazumeva sve test vozače, inženjere i sve koji su bili uključeni u projekat.
Prva pobeda za KTM i Bindera Foto: KTM Press, Polarity Photo
KTM je u nedelju sa ovom pobedom postao prvi proizvođač koji nije iz Italije ili iz Japana, a koji je odneo pobedu u najjačoj klasi u GP šampionatu još od 1973. godine. Poslednji proizvođač koji nije iz Italije ili Japana, a koji je odneo pobedu u najjačoj klasi bio je Konig i to na GP Jugoslavije, već pomenute 1973. godine.
Verujem da će Binderu ovo samo pojačati samopouzdanje, ali se isto tako nadam da će Binder ostati dovoljno pribran da ne gura sebe preko ivice u narednim trkama.
Konačno zaslužen podijum za Morbidelija
Neko ko je uvek teško i mirno radio na sebi i motociklu jeste Franko Morbideli. Morbidelija se sećam još iz dana kada je vozio superstock 600 šampionat i kada se redovno nalazio na podijumima, ali je i pobeđivao. Dakle, Morbideli je došao netipično rutom u MotoGP. Posle STK600 šampionata, ušao je u Moto2 šampionat u kojem mu je trebalo neko vreme da se prilagodi, a kada se prilagodio, videli smo šta je u stanju da uradi. Na dominantan način osvojio je Moto2 šampionat i zasluženo došao u MotoGP.
U svojo prvoj godini, Morbideli nije imao sreće i došao je u nekonkurentnu Marc VDS MotoGP ekipu. Srećom po njega, uspeo je da pređe u Petronas Yamahu. Tu se od njega očekivalo da bude vozač broj 1, ali je njegova nesreća bila što je fantastični Fabio Kvartararo zablistao. Međutim, Razlan Razali i kompletna SIC Racing ekipa verovali su u Morbidelija. Sreća za Morbidelija je i to što mu je glavni mehaničar Ramon Forkada, čovek koji je radio sa Lorencom tokom njegovih dana u Yamahi. Znači, Forkada je čovek koji Yamahu M1 poznaje u dušu.
Prošle sezone Morbideli je pokazivao da ima potencijala za podijum, ali je tokom trka uvek pri kraju upadao u probleme sa gumama. U ovu sezonu Morbideli je po sopstvenom priznanju ušao sa totalno drugačijim razmišljanjem i samodisciplinom. Potpuno se posvetio svakom detalju. Na Herezu 2 imao je priliku da se popne na podijum, ali ga je Yamaha M1 izdala.
Na Brnu je od prvog treninga pokazivao veliki potencijal za pobedu, jer je imao najkonstantniji ritam i brze krugove. Svoju odličnu formu na Brnu, Morbideli je pokazao i na kvalifikacijama osvojivši drugo startno mesto.
Morbideli konačno na podijumu Foto: Yamaha Racing Press
Tokom trke, Morbideli je bio fantastičan i zasigurno bi pobedio, samo da se Binder nije isprečio. Svakako Morbideli je odvezao pametnu i smirenu trku sačuvavši gume i pribranost, što mu je donelo prvi podijum u MotoGP šampionatu, a čvrsto verujem da je ovo samo jedan u nizu podijuma za Morbidelija.
Zarko do maestralnog, zasluženog podijuma posle napete i teške trke
Sa iznenađenjima na Brnu nastavljamo sa Zarkom. Zapravo, Zarko je toliko talentovan vozač da nije iznenađenje što se popeo na podijum i što je osvojio pol poziciju. Ako se vratimo samo godinu dana unazad, videćemo dve stvari. Da je Zarko i na KTM-u bio dobar na Brnu. Osvojio je treće mesto u kvalifikacijama.
Druga stvar na koju moramo takođe obratiti pažnju je ta da je prošlogodišnji Ducati GP19 u rukama Dovicioza završio na drugoj poziciji. Zarkov uglađeni stil vožnje (koji je dosta sličan sa Lorencovim) odličan je za uštedu guma i dobro leži stazi Brno.
Zarku tokom trke ipak život nije bio tako lak. Prvo je tokom trke imao kontakt sa Pol Espargarom zbog čega je dobio kaznu da odradi duži krug. Zarko je tu kaznu odradio kao nijedan vozač do sad. Na prašnjav deo staze, Zarko je prošao sa oborenim motociklom, kolenom na zemlji i milimetrima rastojanja između zadnje gume i linije koja obeležava liniju za kaznu dužeg kruga. Toliko je brzo odradio kaznu, da je uspeo da sačuva treće mesto, ali je izgubio dosta vremena što mu je otežalo kraj trke.
Zarko se konačno izborio sa svojim demonima Foto: Esponsorama Racing
Pri kraju trke Zarko je upao u problem sa gumama i sve bi to bilo u redu da nije izgubio vreme odrađujući kaznu. U poslednjem krugu Rins mu je bio bukvalno na točku, ali je Zarko uspeo da se odbrani i da dođe do zasluženog podijuma. Treba istaći da je ovo prvi podijum za Zarka na Ducatiju, ali i prvi podijum za Avintia Ducati ekipu.
Sledeća trka za Zarka takođe će biti bitna jer se trka održava u Austriji na stazi Red Bull Ring na kojoj je Ducati do sad neporažen.
Šta još dodati posle ovakve trke koja nam je pružila nešto što do sad nismo videli. Dva od tri vozača sa podijuma su zapravo i prvi put došla na pobedičko postolje u MotoGP šampionatu. Jedan od ta dva vozača je početnik i doneo je prvu pobedu za KTM u MotoGP šampionatu. Ako je ovo samo uvertira za nastavak sezone, ovaj šampionat će ipak biti upamćen po dobrom trkanju.
Ukoliko želite da prenesete svoj utisak o MotoGP trci na stazi Brno, predlažemo da svratite do teme na forumu otvorene upravo povodom te trke.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Bogami, iza nas je ostao jedan zauzet trkački vikend. Osim fantastične MotoGP trke na Brnu, vožen je i WSBK trkački vikend na stazi Portimao u Portugalu. Posle tri trke vožene proteklog vikenda, dobili smo novog lidera šampionata.
Od samog početka trkačkog vikenda Rea je vozio fantastično i postavljao je izuzetno dobar ritam. Jedini vozači koji su donekle mogli da pariraju njegovom ritmu bili su Razgatlilogu, Van der Mark i Loris Baz. Skot Reding je malo zaostajao što se tiče ritma, ali se iz treninga u trening i iz trke u trku popravljao i bivao je sve brži.
Odličan ritam Rea je krunisao pol pozicijom koju je osvojio ispred Razglatioglua i svog timskog kolege Aleks Louza. Lider šampionata Skot Reding kvalifikovao se na osmoj poziciji što mu je otežalo trku.
O prvoj trci nema se šta mnogo pisati. Rea je maestralno startovao i sa svojim fantastičnim ritmom brzo je odmaglio u daljinu ka svojoj prvoj pobedi u sezoni. Drugo mesto osvojio je Razgatlioglu, koji je takođe imao dobar ritam, ali ni blizu Reinom. Za treće mesto je borba bila nešto neizvesnija. Van der Mark je imao dobar ritam tokom trke, ali je prvo upao u problem sa lažniim neutralom pa je izgubio malo vremena, a zatim je dodatno izgubio još vremena kada se borio sa ostalim vozačima za treću poziciju. Do kraja trke, Van der Mark je uspeo da pretekne Louza, Baza i Redinga i da osvoji treće mesto.
Skot Reding nije imao sjajnu prvu trku. Panigale V4R u Redingovim rukama jednostavno nije bio dovoljno dobro podešen za prvu trku i Reding je upao u probleme sa gumama da bi trku na kraju završio na sedmoj poziciji. Moram pohvaliti Rinaldija koji je imao odličnu trku sa osvojenim petim mestom.
Nažalost, u pretposlednjem krugu prve trke Sandro Kortese je doživeo težak pad pri kojem je zadobio teške povrede kičme. Povredio je sedmi pršljen, slomio četiri rebra na desnoj strani tela i zaradio frakturu stopala. Srećom, nervi u kičmi nisu oštećeni i Sandro Kortese je već operisan i započeo je sa oporavkom. Nadamo se da ćemo ga brzo ponovo videti na stazi.
Rea je na prvoj trci pobegao ostalima već od starta Foto: Kawasaki Press
Na sprint trci očekivala se nešto bliža trka u borbi za prvu poziciju. Toprak je od samog starta pokušao da parira Rei, međutim jednostavno niko ni na sprint trci nije imao odgovora za Reu i Kawasaki. Malo po malo, Rea je uspeo da napravi solidnu prednost i da opet slomi Razgatlioglua i tako dođe do još jedne pobede. Razgatlioglu je morao da upiše još jedno drugo mesto.
Borba za treće mesto bila je zanimljiva. Loris Baz na TenKate Yamahi R1 uspeo je da se teškom mukom odbrani i osvoji treću poziciju i tako donese TenKate ekipi prvi podijum od kako su prešli na Yamahu. Baz vozi izuzetno dobro od kako se vratio u WSBK i bilo je samo pitanje trenutka kada će se popeti na podijum.
Skot Reding je ovog puta imao nešto bolju trku i završio je na petoj poziciji i što je još važnije, za drugu trku je startovao sa petog mesta, što je najavljivalo da bi druga trka mogla da bude još zanimljivija.
Loris Baz došao do zasluženog podijuma Foto: Yamaha Racing Press
Druga trka je bila nešto drugačije, bar što se pobedničkog podijuma tiče. Reding je očigledno otišao još korak dalje sa podešavanjem motocikla, ali opet niko nije imao odgovor na Reinu fantastičnu formu na Portimaou. Rea je odradio još jedan fantastičan start, ali su Razgatlioglu i Reding takođe bili agresivniji u pokušaju da stanu Rei na put, ali bezuspešno. Rea je opet uspeo da slomi ostatak vozača i da upiše treću pobedu i tako na dominantan način obeleži trkački vikend. Što je još bitnije za Reu, uspeo je da preuzme vođstvo u šampionatu sa četiri boda prednosti u odnosu na Redinga.
Razgatliogu je toliko želeo da stigne Reu, da je u petoj krivini napravio grešku i pao. Posle pada, Razgatlioglu je nastavio trku i završio na osmoj poziciji. Reding je na drugoj trci bio nešto bolji i osvojio je drugu poziciju. Što je najvažnije, Reding je uspeo da ostane pribran tokom celog vikenda, a iako nije bio najbrži sakupio je bitne bodove za šampionat. Trenutno zaostaje četiri boda za Reom, ali naredna dva trkačka vikenda voze se na Aragonu na kom se Ducati dobro pokazao, a Aragon je takođe jedna staza koju Reding odlično poznaje još iz MotoGP dana, što se ne može reći za Portimao. Treće mesto na drugoj trci osvojio je Van der Mark.
Rea uspeo da preokrene šampionat u svoju korist Foto: Kawasaki Press
Prva supersport trka počela je sa zakašnjenjem od preko sat vremena. Kašnjenje je nastalo zbog pada Kortesea nakon kojeg je transportovan helikopterom do bolnice. Zbog čekanja da se helikopter vrati, start trke je pomeren.
Kada je trka počela, sa pol pozicije startovao je fantastični Andrea Lokateli ispred Kluzela. Kluzel je pokušao tokom trke da se suprotstavi Lokateliju, ali Lokateli je ove sezone jednostavno nedodirljiv. Pokušavajući da prati Lokatelijev ritam, Kluzel je napravio grešku i pao, ostavivši Lokatelija da se opušteno odveze do četvrte uzastopne pobede u šampionatu. Sa ovom pobedom Lokateli je postao prvi vozač u istoriji supersport šampionata koji je trijumfovao na prve četiri trke u sezoni. Zasluge za pobedu svakako odlaze i Evan Bros ekipi koja ima fantastično pripremljene Yamahe R6, koje su brže od ostalih Yamahi na startu. Evan Bros ekipa je u prethodnim sezonama pokazala da je trenutno jedna od najboljih ekipa u supersport šampionatu.
Posle pada Kluzela, drugo mesto osvojio je Lukas Mahias na Kawasakiju, a treće mesto u fantastičnom foto finišu osvojio je Rafael De Rosa na MV Agusti F3 675.
Lokateli je jednostavno nedodirljiv ove sezone Foto: Yamaha Racing Press
Druga supersport trka bio je još jedan od okršaja između Lokatelija i Kluzela, odnosno pokušaj Kluzela da stane na put Lokateliju. Mahias je pao na samom početku trke, a Kluzel, Perolari i Lokateli vodili su par krugova ljutu borbu za vodeću poziciju. Malo po malo, Lokateli je uspeo da napravi prednost u odnosu na Kluzela i da odnese petu pobedu u sezoni i da sada već učvsrti solidno vođstvo u šampionatu.
Treće mesto osvojio je Vinjales posle borbe, a Rafael de Rosa je tokom trke imao manji pad, posle kojeg je nastavio trku i završio na dvanaestoj pozicji.
Kluzel (broj 16) pokušava da se odupre Lokateliju (broj 55) Foto: Yamaha Racing Press
Nakon ovog trkačkog vikenda sledi kratka pauza do 28. avgusta kada se šampionat nastavlja na stazi Aragon u Španiji.
Za diskusiju i komentare sa WSBK trkačkog vikenda na stazi Portimao, predlažemo da svratite do teme na forumu.
Rezultati prve WSBK trke na stazi Portimao:
Rezultati sprint WSBK trke na stazi Portimao:
Rezultati druge WSBK trke na stazi Portimao:
Rezultati prve supersport trke:
Rezultati druge supersport trke:
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Jedan od motocikala koji je poslednjih godina ozbiljno uzdrmao tržište motocikala srednje cenovne kategorije svakako je Benelli TRK502. Kako bi vam približili ovaj motocikl, sa firmom Burnoutom dogovorili smo test njegove adventure verzije TRK502X. Tokom dvodnevnog testa dali smo svoj maksimum kako bi se što bolje upoznali sa motociklom i kako bi videli zbog čega je toliko tražen.
Nezgodna okolnost je što smo imali kratak period za test. Zbog velike popularnosti i traženosti, Burnout je imao samo jedan TRK502X kao testni primerak, te smo isti imali na raspolaganju samo od subote popodne do ponedeljka kada je motocikl morao biti u salonu, zbog kupaca koji su trebali da probaju motocikl.
Kratak vremenski period za testiranje, uneo mi je blagu nervozu jer je bilo potrebno organizovati sve i isplanirati rute vožnje i opet sve to uklopiti sa snimanjem, fotografisanjem i pranjem motocikla i podmazivanjem lanca nakon završene vožnje. U svakom slučaju, za manje od 48 sata uspeo sam da se prilično upoznam sa TRK502X i prešao sam nešto ispod 600 km, što je opet solidna kilometraža, ali ne toliko velika koliko bih voleo da bude.
Da ne davim mnogo oko poteškoća i života test vozača, prelazimo direktno na stvar, odnosno na to kako se Benelli TRK502X pokazao na testu. Kao po običaju, krećemo od agregata.
Agregat bez znakova nedostatka snage
Prva stvar koja je najčešće komentarisana je to da TRK502 i TRK502X imaju “samo” deklarisanih 47,6 KS (35 kW) pri 8.500 O/min uz obrtni moment od 45 Nm na 5.000 O/min. Snaga je izvučena iz dvocilindričnog, vodeno hlađenog rednog agregata radne zapremine 499,6 cm3.
Napomena: Pre nego što nastavim sa opisivanjem agregata, samo da spomenem da TRK502X ima kraći prenos u odnosu na TRK502. Zbog skraćenog prenosa, utisak o isporuci snage totalno je drugačiji u odnosu na TRK502 koji još nisam imao prilike da detaljno testiram. Iz tog razloga, sve što budete pročitali u vezi isporuke snage i samog agregata generalno odnosi se isključivo na TRK502X verziju.
Foto: Bjbikers.com
Već pri preuzimanju motocikla iz salona uputio sam se u kraću vožnju po Beogradu. Ono što me je odmah oduševilo je to kako TRK502X povlači na malim obrtajima, što je direktna posledica kratkog prenosa. U petom stepenu prenosa možete opušteno da vozite 50 km/h. Druga stvar koja me je oduševila je menjač koji izuzetno mekano i precizno radi i kvačilo koje se lako dozira i takođe dobro funkcioniše. Hod između prve i druge brzine nešto je malo kraći, ali je sasvim dobar i lako se pronalazi.
Po gradu se TRK502X lako vozi zahvaljujući kraćem prenosu, a agregat dobro podnosi i visoke temperature i stani – kreni situacije. Tokom testa nisam osetio da se agregat greje, a ventilator se retko uključivao. Čak mislim da mi se u gradu nije uključio nijednom i jedino mi se uključio tokom off-road vožnje, kada sam često stajao da fotografišem TRK502X, pa sam ga često palio-gasio i pomerao.
Iako se crveno polje na obrtomeru nalazi na 9.000 O/min, TRK502X najbolje funkcioniše do 6.000 O/min. Do tog broja obrtaja snaga se isporučuje prilično ravnomerno. Nakon 6.000 O/min kriva snage kao da malo opada i po zvuku se primeti da agregat već vrti više nego što mu prija. Da se razumemo, na auto-putu sam ga vozio 130 km/h na oko 7.000 O/min i to podnosi sasvim dobro, ali je neka brzina od 115 km/h bila optimum. Što se maksimalne brzine tiče, ja sam TRK502X uspeo da poteram do 160 km/h, uz dosta jak čeoni vetar. Iz Burnouta su mi rekli da može da ide do 165 km/h, ali verovatno tu brzinu nisam postigao zbog jačeg vetra.
Foto: Bjbikers.com
Ono što sam još primetio u vožnji na auto putu je to da kada TRK502X pređe nekih 6.5000 O/min, na nogostupima se pojave sitne vibracije. Da napomenem da to nisu one vibracije koje smetaju i od kojih trnu stopala, već su sitne vibracije koje ne smetaju tokom vožnje.
Potrošnja je mala i tokom testa se kretala između 4,1 i 5 litara, a uz rezervoar zapremine 20 litara, Benelli TRK502X ima veliku autonomiju, što mi se veoma svidelo.
Generalno, moj utisak o agregatu izuzetno je pozitivan i nemam zamerke na njega. Snaga je sasvim dovoljna za ovaj prenos, čak i sa suvozačem agregat do 115 km/h ne pokazue znakove nedostatka snage.
Tvrđe ogibljenje i nešto slabije kočnice
Da pređemo na ogibljenje. Napred se nalazi obrnuta viljuška sa prečnikom štapova od 50 mm i solidnim hodom prednjeg točka od 135 mm, dok se pozadi nalazi amortizer sa mogućnosti podešavanja predopterećenja opruge i hodom od 45 mm. U praksi, ogibljenje je nešto tvrđe podešeno i na putu se ponaša odlično. Sve krivine TRK502X savlađuje veoma lako. Putanje drži odlično, ulazak u krivine je precizan i stabilan. Jedino zbog nešto većeg međuosovinskog rastojanja od 1.525 mm, motocikl ima tendenciju da blago širi putanju na izlasku iz krivine pod gasom, ali to je sve normalno i ništa neuobičajeno.
Jedini minus tvrđeg ogibljenja i nemogućnosti podešavanja oseti se kada se siđe sa asfalta. U tim trenucima sam poželeo nešto mekše ogibljenje zbog raznih rupa i neravnina. Međutim ni to nije ništa strašno kada se naviknete na to. TRK502X je u principu off road verzija tako da sam neko vrememo proveo i van asfalta. Moj utisak je da se TRK502X zaista može voziti van asfalta, ali na nekom blažem off roadu. Van puta je TRK502X upravljiv, ali zbog tvrđeg ogibljenja i nešto veće težine ne bih preporučio neki teži off road. Još jedna stvar koja malo smeta u off road vožnji je širi rezervoar koji malo smeta kada stanete na nogostupe. Mišljenja sam da je TRK502X zamišljen kao putni motocikl, sa kojim povremeno možete sići na letnje puteve, makadam i slične off road puteve.
Foto: Bjbikers.com
Generalno, Benelli TRK502X je izuzetno stabilan i krut. Cevasta čelična šasija u kombinaciji sa tvrđim ogibljenjem zaista uliva sigurnost na putu. Često sam čitao da se ističe nešto veća težina koja sa svim tečnostima iznosi oko 235 kg. Iskreno, u vožnji se to uopšte ne primeti. Jedino se primeti kada želite da manevrišete motocikom u mestu i tada morate da pazite da ne izgubite ravnotežu. U ostalim slučajevima, težina se zaista ne primećuje tokom vožnje.
Jedinu zamerku sam imao na kočnice. Kočnice solidno zaustavljaju, ali im nedostaje još snage. Još jednu stvar koju sam primetio su sitne vibracije čim pločice dotaknu diskove, ali te vibracije nestanu kako se nastavlja sa kočenjem i doziranjem sile. Pretpostavljam da te vibracije nastaju jer je ovo još nov motocikl te pločice još nisu nalegle pravilno na disk. Napred se nalaze dva diska prečnika 320 mm sa četvoroklipnim kočionim čeljustima, a nazad je jedan disk prečnika 260 mm sa dvoklipnim kočionim čeljustima. Naravno, TRK502X je opremljen ABS om.
Kočnice su mogle biti nešto snažnije Foto: Bjbikers.com
TRK502X poseduje žbičane točkove dimenzija 19″ napred i 17″ pozadi i opremljen je Metzeler Tourance gumama sa kojim sam imao solidan osećaj tokom testa, ali ih nisam vozio preterano oštro, kao ni po kiši pa nemam na osnovu čega da prenesem nešto detaljniji utisak o istim. Još jedna stvar, model TRK502X poseduje unutrašnju gumu jer je bilo puno polemike oko toga da li je tubeless ili sa unutrašnjom gumom. TRK502 ima tubeless, dok TRK502X ima unutrašnju gumu, što je karakteristika većine off road motocikala.
Udoban, prostran i solidna zaštita od vetra
Ako vam na TRK502X neće nečega nedostajati, to je prostor. Benelli TRK502X nudi toliko mesta za vozača i suvozača da je jako lepo voziti ga i duži vremenski period. Sedište je široko i udobno, mesta za noge ima i više nego dovoljno, a položaj upravljača je dobar. Kad smo kod sedišta, ono je dosta visoko od tla na visini od 840 mm, što može da predstavlja problem nižim vozačima. Visok sam 187 cm i osećao sam da je podloga prilično daleko. Međutim, iz Burnouta su mi rekli da su napravili varijantu da postave niže sedište. Tako da ukoliko se dvoumite, preporuka je da vidite sa njima oko mogućnosti ugradnje nižeg sedišta.
Foto: Bjbikers.com
Suvozač je takođe pohvalio udobnost sedišta i položaj tela i nogu. Međutim problem je što je suvozač smešten u dosta višem položaju od vozača te je na udaru vetra. Kad smo kod zaštite od vetra, vetrobran dobro odrađuje posao. Mogao je biti i malo viši, ali je i ovako solidan. Benelli TRK502X dolazi i sa štitnikom za ruke. Bio sam ubeđen da je i zaštita nogu od vetra takođe dobra zbog nešto širih oklopa. Međutim u donjem delu nogu se oseti da pomalo duva vetar, dok su kolena dobro zaštićena.
Iako nisu u LED tehnologiji, svetla su prilično dobra
Noćna vožnja nije problem. Svetla nisu u LED tehnologiji, ali kada se podese dobro osvetljavaju put i tu nećete imati nikakvih problema. Lep detalj su i osvetljenje oko prekidača. Kad smo kod prekidača, oni se nalaze na klasičnim pozicijama, lepo su raspoređeni i na dohvat ruke su.
Retrovizori su pregledni, iako sam na brzinama od 130 km/h imao problem sa vibracijama u levom retrovizoru, dok je desni bio stabilan. Nisam imao vremena da se bavim problematikom i dotezanjem levog retrovizora, ali pošto desni nije imao tih problema, verujem da se i na levom možet lako rešiti problem.
Instrument tabla je odrađena u analogno – digitalnoj formi, sa prijatnim crvenim noćnim osvetljenjem. Preglednost instrument table je dobra. Instrument tabla prikazuje informacije poput trenutno odabranog stepena prenosa, pređenog puta, parcijalnog odometra, količine goriva u rezervoaru, vremena. Dakle, osnovne informacije su to, ali ništa previše detaljno poput trenutne ili prosečne potrošnje goriva, ali sa ovako velikim rezervoarom i malom potrošnjom, to ni nije toliko potrebno. Jedino je moglo biti istaknuta temperatura rashladne tečnosti u vidu brojeva.
Foto: Bjbikers.com
Posvećeni detaljima
Ono što me je pozitivno iznenadilo, su razni sitniji i krupniji detalji koji mnogo znače. Prvo bih izdvojio to što TRK502X dolazi sa centralnim štenderom, što mi je omogućilo da lanac očistim i podmažem za 15 minuta, zatim dolazi sa nosačima za kofere. Motocikl dolazi i sa USB utičnicom, koji se nalazi na malo čudnom mestu, sa leve strane motocikla. Takođe, na zadnjoj viljušci se nalaze i dodaci sa stavljanje motocikla na štender. Još jedan dodatak je i štitnik hladnjaka, još jedna korisna stvar.
crash bar
Nosač kofera
USB utičnica
Centralna nogara, uvek dobra stvar
Detalji na svakom koraku
Foto: Bjbikers.com
Za kraj, ali i najbitnije, kao deo standarne opreme dolazi i “crash bar” koji je uvek dobra stvar na motociklu, naročito na onom koji je predviđen za off road. Pored svega ovog, u Benelliju su se potrudili da detaljima i natpisima ulepšaju TRK502X.
Benelli TRK502X, praktičan, koristan, štedljiv
Kada bih TRK502X morao da opišem u tri reči, to bi bile tri reči iz ovog podnaslova: “praktičan, koristan, štedljiv”. Benelli TRK502X se zaista lako vozi i svakom vozaču koji nema prevelike zahteve biće sasvim solidan motocikl. Stabilan je, prenos je tako dobro odrađen da mu snage ne nedostaje čak i sa suvozačem. Snaga od 47,6 KS ili ti 35 kW nije slučajno tolika, već je to zbog vozača sa A2 vozačkom kategorijom, što je još jedan plus za TRK502X. Osim toga, to smanjuje cenu registracije, a ne treba spominjati da je i izuzetno mali potrošač.
Najveći adut ovog motocikla svakako su njegova jednostavnost, kako za održavanje (servis košta 10.080 din) tako i za vožnju, a uz cenu od 6.490 e, Benelli TRK502X ima jedan zaista dobar paket u koji verujem da se vozači neće razočarati, plus predstavlja dobru bazu za ulazak u svet motociklizma.
Šta je dobro na Benelli TRK 502X:
Agregat
Upravljivost
Udobnost
Šta je moglo biti bolje:
Kočnice
Foto: Bjbikers.com
Foto: Bjbikers.com
Foto: Bjbikers.com
Foto: Bjbikers.com
Ukoliko želite da prenesete vaše iskustvo ili da diskutujete o Benelli TRK502X, predlažemo da svratite do teme na forumu posvećene ovom motociklu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Upravo je na stazi Brno u Češkoj završen trkački vikend, koji je bio težak za vozače u MotoGP, Moto2 i Moto3 kategoriji. Loš asfalt bio je glavni izazov za vozače, koji su dali sve od sebe kako bi ostvarili što bolji rezultat.Na kraju smo dobili fantastičnu trku sa neočekivanim pobednikom!
Trkački dan je naravno otvoren sa Moto3 kategorijom, koja je prema standardima ove kategorije imala prilično mirnu trku. To “mirna” trka naravno ne znači da nije bilo borbe za pobedu. U prvoj polovini trke oko 20 vozača je bilo u 2 sekunde, ali već od polovine trke napred se odvijila grupa bržih vozača koju su činili Denis Fođija, Albert Arenas, Antroneli, Ogura, Suzuki, Masia i još par vozača.
Iz prve grupe u poslednjoj trećini trke pali su Suzuki i Masia, a Denis Fođija konstantno je uspevao da odoli napadima ostalih vozača. U samoj završnici trke, Fođija se dobro branio i bio je jak na kočenju, zahvaljujući čemu je došao do svoje prve pobede u Moto3 kategoriji. Do ciljne linije za drugo i treće mesto borili su se Alberta Arenas i Ai Ogura. Arenas je uspeo da savlada Oguru za drugu poziciju, dok je Japancu pripala treća pozicija. Četvrto mesto osvojio je Antoneli, a peto Džon Mekfi.
Rezultati Moto3 trke
U Moto2 kategoriji takođe smo imali statičnu trku po pitanju promena pozicija. Pol poziciju osvojio je Džo Roberts, ali je najbolje startovao Enea Bastianini ispred Alesk Louza, dok je Roberts vozio odmah iza njih na trećoj poziciji. Tokom trke, Bastianini, Louz i Roberts držali su svoje pozicije do kraja završivši istim redosledom. Bastianiniju je ovo druga uzastopna pobeda i sada vodi u šampionatu ispred Marinija koji je trku završio na četvrtom mestu. Louzu je ovo prvi podijum još od 2016. godine, dok je Robertsu ovo prvi podijum u Moto2 kategoriji.
Rezultati Moto2 trke
Au kakva MotoGP trka! Samo ćemo da počnemo sa tim da je Zarko startovao sa pol pozicije. Međutim, Morbideli je imao odličan start i odmah se dao u beg brzo napravivši preko sekundu prednosti u odnosu na Kvartarara, dok je treći bio A. Espargaro na Apriliji! Iza je brzo krenula žurka. Binder, Pol Espargaro i Zarko počeli su da progone vodeće.
Binder je bio čovek dana. Mnogo je bio brži od vozača ispred sebe. Prvo je prestigao Pol Espargara, pa Aleš Espargara, Zarka, i dao se u motanje Kvartarara koji se borio za gripom zadnje gume. Kada je prestigao Kvartarara, Morbideli nije bio daleko i stigao ga je u poslednjoj trećini trke i brzo prestigao. Zatim se dao u bekstvo i uspeo je da napravi veliku prednost donevši prvu pobedu za KTM i svoju prvu pobedu!
Drugo mesto pripalo je Morbideliju, a za treće se jedva izborio Zarko. Zarko je imao incident sa Pol Espargarom kada je u prvoj krivini Pol Espargaro “legao” na Zarka i pri tome pao. Zarko nije bio kriv, ali je MotoGP direkcija izdala kaznu “long lap”. Zarko je munjevito odradio kaznu i uspeo da se vrati na treće mesto! Do kraja je Zarko potrošio zadnju gumu i Rins ga je progonio do samog kraja. Podijum se odlučio u poslednjoj krivini. Zarko je ipak jedva uspeo da osvoji neverovatan podijum!
Rezultati MotoGP trke Brno 2020
Neverovatna trka na Brnu i sva trojica na zasluženim pozicijama na podijumu!
Za diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na stazi Brno, predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Bjbikers forum ima tu čast da članova foruma imamo širom sveta, te često na forumu možete pronaći putopise iz bukvalno svih krajeva sveta. Jedan od bisera putopisa je i putopis “Na dva točka kroz i oko Mumbaja” našeg forumaša “Lomitelja”. Uživajte!
Saobraćaj u Indiji i saobraćajna (ne)kultura, indijskih učesnika u istom, su već nadaleko poznati. Uprkos svemu, odlučio sam se da budem i ja jedan od njih. Ali ne u automobilu, ne, to nikako, to je poslednje što bih učinio ako bih morao. Poslednji primer kojeg mogu da se setim je sledeći. Kamion sa povrćem se prevrnuo na auto-putu. Nije bilo povređenih ali je saobraćaj bio ne u kolapsu, nego u totalnom k…u! Dva sata i 15 minuta sam bio u kolima i nakon tog vremena opet nisam stigao na odredište! Ej, 11km je udaljenost koju sam trebao da prevalim! Poslednji kilometar sam išao peške. Rekao sam vozaču da ide kući kako zna i ume, pozdravio se s njim, poželeo mu sreću, zatim i laku noć i izašao napolje. Bio sam brži peške nego on, ili bilo ko u tom trenutku, u kolima. Međutim, bilo je i onih koji su bili brži od mene. Ne, nisu leteli ni levitirali, vozili su motore. Zato smo dvojica kolega i ja rešili da probamo i mi. Iznajmili smo po jedan Rojal Enfild (“Royal Enfield”) pa polako putem u nepoznato.
Enfid rajders (“Enfield Riders”) je udruženje vozača ovih motora ali ih i iznajmljuju.
Putopis: Na dva točka kroz i oko MumbajaPutopis: Na dva točka kroz i oko Mumbaja
I, ne, ne radi se o krševima sklepanim od boga pitaj čega, ofarbani u ko zna koje boje već o primercima starim par meseci. Nekoliko hiljada su prešli, istina ali su i dalje bili dovoljno dobri.
Moj, onaj dični, tamno crveni u sredini, je imao problema sa prvom brzinom dok je bio hladan, onda se zagrejao pa je bilo milina ali je prebacivanje u nižu pravilo muku. Posle je to prestalo ali je prva bila gotovo nedodirljiva. Znatnu silu sam morao da primenim da bih je upotrebio. U povratku sam imao problem sa gasom na leru. Kad stisnem kvačilo, gasio se. Sreća pa ima elektro-starter mada je to bilo poprilično naporno kroz gužvu i semafore. Osim ovih sitnica, bilo je zabavno voziti motor oko Mumbaja. Pa čak i kroz Mumbaj. Brzo se skapira sistem kretanja i idemo. Čak je i zabavno. Nema mnogo kočenja niti brzog kretanja. Ujednačena brzina, lagano, s vremena na vreme sirena i ćao. Skoro da nema vozila sa retrovizorima. Svi se orjentišu kroz zvukove sirene. Čim neko svirne, onaj ispred pokušava da mu pravi mesto da prođe. Ako prilikom tog sklanjanja zasmeta nekome, onaj mu svirne da se skloni od njega, za to vreme je onaj prvi već obišao i tako. kao listovi na potoku. Samo idu, klize i ne smetaju jedan drugom. Posebna je priča što su motori koje smo vozili posebno cenjeni pa su nas propuštali sa sve osmehom. Zaista mi se dopalo. Nisam mislio da hoće ali jeste.
Niko od nas trojice nije znao ni kuda, ni kako, ni kakvi su putevi, ni da li i uopšte ima nekih iole normalnih puteva severno od Mumbaja a da nije auto-put. Na meni je bilo, po dogovoru, da pogledam malo po karti na netu kuda bi mogli. Uvek je neko jezero interesantno pa sam se tako nekako i odredio. Ima ih više ali nigde jedne slike. Sve nekako uopšteno, ne baš potpuno jasno. Bilo je eci-peci-pec i idemo. Auto-put je generalno dosadan za motor, osim ako nije u pitanju Suzuki Hajabusa ili slično čudovište kojem samo prav i dobar put znači nešto. Zato i jesmo pravili par pauza dok nismo odlučili koji put nas vodi do odabranog cilja.
Budući da o vožnji motora kroz Indiju nisam ni razmišljao, nisam poneo ništa od opreme. Ali se sve može iznajmiti. Pored motora, naravno, koji je 2000 rupija, uzeo sam jaknu, 300 rupija, rukavice 200 i kacigu od 450 rupija. Samo je motor na dan, ostalo je dok ne vratiš. Samo da podsetim da je kurs u tom trenutku bio: jedan evro je vredeo 85 rupija. Povoljnije ne može biti. E sad, sve ima cenu. Jakna je bila dovoljno dobra. Rukavice, pa pre bi se reklo da su bile pogodne za skijanje nego li vožnju motora. Kaciga je bila dobar izbor jer je bila ona “flip-up” kaciga. Donji deo se otvara na gore pa se lakše diše u gužvi i na semaforima. Međutim, postavu nije imala i šnala za zakopčavanje pod grlom je bila iskrivljena. Rezultat, konstatno se čulo klaparanje koje je bilo neprimetno do 40 km/č do užasno iritirajućeg oko 80 km/č. Vetar je ulazio pod kacigu što je dobro ali je to donelo i znatnu količinu prašine. I, da ne zaboravim, imao sam ranu na Adamovoj jabučici al’ osmeh ne skidam.
I ko je do sada čitao ovo što sam napisao, jedini zaključak bi bio da sam se smorio za sve pare. Ali moj osmeh govori upravo suprotno, zar ne? Jebeš ga, ko vozi motor ne razmišlja o udobnosti već o zabavi, neizvesnosti, drugačijem doživljaju okoline. Kao što mi jedan stari bajker reče, samo pas koji gura glavu kroz prozor automobila u pokretu i vozač motora znaju zašto to rade.
Bez brige, neću da ubeđujem bilo koga da sutra ide i polaže za motor. Meni je to veoma zabavno. Ko nije spreman na dva tvrdo kuvana posle dva sata jahanja vrućeg, u slučaju Enfilda veoma vrućeg vazduhom hlađenog motora, neka ni ne počinje da razmišlja o ovome. Posle par pauza, prilikom kojih sam ja uvek menjao majice jer su bile potpuno mokre, skrenuli smo sa glavnog puta i krenuli lokalnim. E tek je to bilo zezanje. Rupa rupu stiže, kamioni, autobusi, traktori, ma svi oblici i vrste transporta su bili zastupljeni. S vremena na vreme smo obilazili i stada ovaca i koza. Slobodno lutajuće krave neću ni da spominjem. Njih više ništa ne može ni da uplaši ni da natera da se kreću brže. Lagano, nogu pred nogu, bez osvrtanja prelaze glavne puteve sa veoma gustim saobraćajem. Auto-put, pa šta? Samo lagano i bez nervoze. Opuštenija bića još nisam video. Iako su mi se te rupe činile napornim, sada, sa malo dalje distance mi je to sve bilo zabavno.
I opet, ne mogu ni da se setim gde smo išli ali kad smo stigli, nigde jezera. Cevi, ogromne cevi za vodu.
Svuda oko nas. Kuda vode?
Odakle dolaze u vražju mater!?
Pomislili smo, u stvari se ponadali, da tamo, negde u daljini ima neki izvor ali smo grdno pogrešili.
Radilo se o veštačkom jezeru, od betona, koje je bila neka vrsta brane za par potoka u okolini i tako je sistem cevi napajao vodom naselja u okolini. Pametna ideja za oblast gde šest meseci ne padne ni kap kiše ali to nama nije bilo od bilo kakve koristi. Priroda je bila… Ma ništa nismo videli. Nigde nekog lepog drveta, livade, ništa. Loši putevi još lošija, siromašnija priroda koja ih je okruživala. Tu mi je već bilo dokurčilo traganje za nepoznatim, za nekom zadivljujućom lepotom i insistirao sam na dužoj pauzi. Ne baš pored cevi ali negde, jebi ga, negde gde ima bar hladovine, ako ništa drugo.
Krenuli smo dalje i našli se na raskrsnici. Super je bilo što je tu bila i jedna velika karta. Nezgodacija je bila u tome što su oznake bile napisane na hindi jeziku. Onda smo krenuli da je posmatramo. Kao što naučnici posmatraju crteže iz slika pećinskih ljudi i pokušavaju da skapiraju na čemu su bili dok su urezivali sve ono po zidovima. Mi smo videli reku, jezero pored kojeg smo, je li, bili, zatim neke šine i tako smo se mi skroz smorili dok nije stao jedan auto pored nas. Izađe čovek, pozdravi se s nama, poželi nam prijatan vikend, objasni nam gde smo i gde treba da idemo i ponudi nam viski! Viski!? Vidiš li motore, dobronamerni čoveče? Vidiš li sunce koje prži u nameri da nas istopi? Da sam popio čašicu “vatrene vode”, samo bih legao pored znaka i sačekao ponedeljak. Hvala lepo. Ode on sa svojim društvom a mi stigosmo do nekog naselja u kojem smo napravili dužu pauzu.
Parkirasmo se u centru. Preko puta najvećeg restorana. Ono restoran uzeti sa rezervom i obzirom u kom delu sveta sam se nalazio. Unutrašnjost se ne vidi sa moje slike ali tamo su bili stolovi, tv i gledala se utakmica kriketa između Indije i Pakistana. Uvek zajeban derbi. Uglavnom, prišao sam, gazda se ponadao mušterijama za klopu, ja baš i nisam bio toliko oduševljen mirisima koji su ga okruživali ali onda je prišao “šporetu”. To je ono ispred sa šerpama. Jedan korak i sledećeg trenutka je zaglušujući oblak muva zazujao oko njega i mene. Nudio mi je ko zna šta ali sam ja pazario dve flaše indijske koka-kole. Zatvorena flaša nije rizik. Sve ostalo, jeste. Uzeo sam još i kesicu nekog čipsa, šta li je bio. Meni bi dovoljno.
Posle nekih 5 ili 6 sati bili smo u hotelu. Posle gužvi na putu, vožnje kroz sever Mumbaja između automobila, što je, rekoh već, bilo do jaja zabavno, motori su bili srećno vraćeni tamo odakle smo krenuli. U međuvremenu, obreli smo se na jednoj raskrsnici i nismo znali gde ćemo. Nismo imali pojma kuda da idemo. Stadosmo pored neke pumpe za gorivo i krenusmo da se raspitujemo. Bili smo atrakcija. Ne samo što smo vozili Enfilde, koje u Indiji veoma cene, već smo imali i jakne i kacige. E to je već stvarno retkost. Jedan po jedan i napravismo mi fin skup. Jedno dvadesetak ljudi nam je u glas govorilo kuda da idemo. Neko na engleskom, neko na hindi, neko rukama, nogama… Ovamo, tamo, nazad, napred a mi odabrasmo jednog koji nam se učinio najsmirenijim i najstarijim pa ga poslušasmo. Nismo pogrešili. Ipak, lepo je što su se svi, zaista jesu, trudili da nam pomognu. Gde god da smo našli, gde god da smo sretali sa prolaznicima ili se raspitivali za pravac svi su bili krajnje dobronamerni i veoma srdačni. Indian way.
Bio sam umoran, prljav, sa upalom šaka i ruku do ramena, ni noge nisu bile baš kako treba, ali sam bio zadovoljan. Lepo sam se proveo. Već tada smo planirali sledeću turu koju nismo ostvarili. Odlučio sam da kupim kacigu jer one koji oni nude su stvarno loše. Jedan od nas je već bio kupio sebi jednu i rekao mi je gde je prodavnica. Neću da mračim na kraju ali reći ću samo da sam džabe kupio novu kacigu i rukavice. Nije mi žao novca, sve i da je bila skupa, a nije, oko 20€, dovoljno dobrog kvaliteta, već međuljudskih odnosa. Žao mi je što sam kasno shvatio da je u stvari potreban samo jedan seronja, samo jedan drkadžija, sa kojim ponekad imam posla, pa da do drugog izleta ni ne dođe. A baš smo našli jedno lepo mesto… Ko ga j…. Neki drugi put, sa nekim boljim ljudima. Bar znam s kim više da ne pravim bilo kakve planove.
The End…
Ukoliko želite da ostavite komentar na putopis “Na dva točka kroz i oko Mumbaja” možete svratiti do teme na forumu u kojoj se putopis nalazi.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
