Završava se polako još jedna radna nedelja, a mi smo za vas opet pripremili najznačajnije moto vesti iz protekle nedelje. Uživajte u našem izboru vesti.
Počela isporuka Aprilie RSV4 X
Specijalna verzija Aprilie RSV4 X pronašla je svoje mesto do srećnih kupaca. RSV4 X napravljena je da obeleži 10 godina od pojave prve RSV4 koja je Apriliu obogatila sa titulama superbajk šampiona. Ovaj motocikl je stvarno nešto posebno i njegova specifikacija je izvanredna. Agregat isporučuje 225 KS, a ceo motocikl težak je svega 165 kg.
Aprilia RSV4 X napravljena je u limitiranoj seriji od svega 10 komada i svi primerci su veoma brzo prodati.
Za 2020. godinu Yamaha YZF-R6, YZF-R3 i YZF-R125 u osveženim bojama
Izlgeda da Yamaha za sledeću godinu ne priprema veće promene na modelima R6, R3, i R125, već će promene uglavnom biti kozmetičke prirode. Yamaha je za sledeću sezonu za ove motocikle pripremile nešto drugačije boje. Yamaha R6 i R3 će pored standarne plave boje imati i takozvanu “ponoćnu crnu” boju, dok će YZF-R125 pored plave boje biti predstavljen u beloj i crnoj boji.
Honda radi na aktivnoj aerodinamici?
Aerodinamika je postali veliki i bitan deo trkanja. U tu svrhu Honda izgleda radi na tome da ode korak dalje u razvoju aerodinamike. Prema patentima koji su se pojavili, Honda radi na krilcima koji će moći da se po potrebi pomeraju u toku vožnje. U slučaju da motociklu treba više potiska krilca će se pomeriti naniže, a po potrebi za dostizanje maksimalne brzine krilca će se vratiti u horizontalan položaj.
Slično rešenje već se koristi u Formuli 1, ali će Honda ovo rešenje možda već upotrebiti na novom superbajku za 2020. godinu.
YART Yamaha dominirala na testu
Polako se bliži početak nove endurance sezone. Prva trka biće čuvena Bol d’Or pa su se tom prilikom timovi okupili da testiraju na stazi Le Kastelet. Najbrža ekipa na testu bila je YART Yamaha. Za predstojeću trku za YART ekipu voziće Loris Baz iz WSBK šampionata koji će menjati Parksa. Na testu YART ekipa vozila je u sastavu Loris Baz, Marvin Fric i Nikolo Kanepa.
Drugoplasirana ekipa na testu bila je šampionska SRC Kawasaki ekipa, dok je test na trećem mestu završila VRD Igol Pierret Experience ekipa.
Ovo je sve od moto vesti iz protekle nedelje. Sledeće nedelje očekujte nove sveže vesti koje ćemo odabrati za vas.
Da bi ste bili redovno u toku sa vestima iz moto sporta, kao i ukoliko želite da vodite diskusiju na ovu temu predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Naš član foruma “doktor” 2010. godine sa svojom lepšom polovinom otišao je u avanturu do Korzike i nazad. Uživajte u ovoj lepoj avanturi.
Plan za ovogodišnje putovanje donet je još prošle godine. Odlazak na Korziku. Imao sam čitavu zimu da smislim gde, šta i kako. Od svega, jedno je bilo jasno, ne želim dva puta proći autoputem BG-ZG. To je predviđalo da idemo preko Crne Gore do Italije, onda preko Sardinije na Korziku gde bi se vozili nekoliko dana, pa nazad do Italije gde bi prošli kroz Dolomite u svrhu izbegavanja autoputa, svraćanje do Slovenije kako bi dopunili opremu i kući. Znači pravimo kružnu turu i malo vise trajekta…
Prvobitna ideja je bila da se iznajmi neki smeštaj koji bi bio baza i da se odatle kruži po ostrvu. Ovo je u suštini dobra varijanta jer za vrlo pristojnu lovu može da se iznajmi odlična kuća za više ljudi. Pošto nije bilo više ljudi spremnih za putovanje, mi smo odlučili da ponesemo opremu za kampovanje i tako omogućimo sebi da idemo gde hoćemo bez obaveze da se vraćamo u bazu. Kampovi su fenomenalni, pored mora, jeftini i ova varijanta je, takođe, super. Međutim, zbog vremenskih prilika, ni šator nije rastvoren nijednom.
Posto nismo rezervisali nikakav smeštaj, jedine rezervacije koje sam napravio bile su za 2 od 4 trajekta. Prvi na liniji Bar (MNE) -Bari (IT) i drugi na liniji Civitaveccia (IT) – Olbia (Sardinia, IT). Drugi trajekt je odabran jer iz Civitaveccie ne postoji direktna veza sa Korzikom, već mora preko Sardinije.
Neki okvirni plan puta je postojao, ali osim prve dve noći na trajektima, sve ostalo smo udradili spontano i ispostavilo sa da smo pravilno postupili.
13.05.2010.
Došao je i dan polaska.
Treba doći do Bara u Crnoj Gori, pokupiti karte za ferry, ali pre toga se videti sa nekim drugarima sa V-strom foruma, Goranom i Nikom i svratiti do Gasha u piceriju. Pošto smo ovaj deo puta, do sada, prošli već više puta, ne pravimo previše stajanja i brzo smo u Crnoj Gori.
Dogovorio sam sa Goranom da se vidimo u Puleni, ali u Sutomoru. Stigao je i Niko, bivši Stromer, ali sada GS-ovac.
Malo bajkerskih priča, vec je poslepodne i eto nas u Baru. Podigli rezervisane karte i otišli u Pulenu da sačekamo ferry i upoznamo se sa Gashom. Tu nam je on dao malo saveta, popili smo piće i na ukrcavanje.
14.05.2010.
Prva noć na putovanju, budim se rano, već oko 05:00 i izlazim na palubu da gledam izlazak sunca. Predivan osećaj. Sunce koje se uzdiže iznad pučine začinjeno zvukom talasa.
U Bariju nas je sacekalo lepo vreme.
Taj dan je bilo planirano stići do Civitaveccie na ferry za Sardiniju. Imamo oko 600km, planiramo ići autoputem kako bi dobili na vremenu da obiđemo Pompeju. Garmin nas je i uz jedno moje krivo skretanje na raskrsnici, vrlo uspešno doveo do ulaska.
Tu sam motor parkirao pored jedne trafike koja prodaje klopu i piće, zamolio prodavačicu da ostavim kacige, i dao joj 5E. Naravno, ona je odbijajući pružila ruka. Ne znam kakvi su običaji, ipak je Napulj blizu, pa za svaki slučaj.
Pompeja je priča za sebe. Fenomenalno očuvan grad, koji je bio sadržajniji od mnogih gradova danas. Zatrpan je erupcijom vulkana Vezuva 79. godine, i do danas je ostalo još nekoliko delova koji nisu otkopani. Da smo imali vremena, sigurno bi joj posvetili makar jedan ceo dan. Ovako, zbog nedostatka vremena, dobili smo dozu na kašičicu, taman da imamo razloga da joj se ponovo vratimo. Na mene je ostavio neverovatan utisak.
Izlaz iz Pompeje je predviđao da omirišemo gradsku gužvu, jedno krivo skretanje, jedno uspešno vraćanje na pravi put i idemo dalje. Ovde sam se ja ponašao kao „pravi Garmin user“ tako što sam ignorisao njegove predloge za put do Civitaveccie. Ovaj deo puta, potpuno je poludeo i sve vreme je predlagao neku toliko suludu rutu, koja je u jednom trenutku išla sa obale Tirenskog preko obale Jadrnaskog mora do Civitaveccie. A vrhunac njegovog ludila je nastupio na petlji za isključenje sa kružnog autoputa oko Rima. Istu ovu rutu sam ukucao, kad smo se vratili, u Map source i predložena ruta je bila potpuno OK, baš ona kojom smo išli, tako da mi je njegovo ludilo ostalo totalna misterija.
Tog dana sam, na pumpi između Barija i Napulja, iskusio potencijanu mogućnost prevare dok sam sipao gorivo. Dao sam novčanicu od 100E da bih platio gorivo, pumpadžija mi je vratio kusur do 50E i napravio malu pauzu da vidi da li ću u brzini da strpam pare u džep. Pošto sam bio obazriv, sa ispruženom rukom sam čekao ostatak para, pa sam dobio nazad još 50E. Naravno, ovo se dogodilo narednih dana još nekoliko puta i potvrdilo moju sumnju da je u pitanju bila potencijalna prevara po sistemu APP (ako prođe prođe).
Na ulasku u Civitavecciu, počela je kišica, koja se nećkala čitavo veče do polaska. Luku smo lako našli, ali zgradu sa šalterima za podizanje karata, jedva. U okviru luke se nalaze razdvojeni dokovi za ukrcavanje, stara marina za ribarske brodove sa ribljom pijacom, kružni tok sa gomilom izlaza, naplatna rampa za izlaz sa autoputa, gomila putokaza, informacija…A u luci, svašta zanimljivo…
Na kraju smo se, uz par napravljenih prekršaja, ipak snasli. Brod na koji smo se ukrcali izgledao je impozantno i kabina je bila odlična. Jedino je kiša koja je napolju padala malo kvarila utisak.
Civitaveccia sa broda
15.05.2010.
Kiša je padala tokom cele noći. U Olbiu smo stigli vrlo rano, već oko 6.30 i dočekali puste, neprobuđene ulice okupane sitnom kišicom i prilično hladno vreme. I mnogo motora spremnih za iskrcaj.
Trajekt za Korziku smo imali iz male luke, Santa Teresa Galura, do koje smo imali oko 85 km. Da je bilo lepše i toplije vreme, imali bismo malo više volje da barem malo osetimo čari Sardinije, ali ovako, samo smo prošli planiranom rutom. Iza tmurnog jutra nazirali su se fenomenalni predeli prošarani odličnim krivudavim putevima. Već oko 8:30, stigli smo u port da kupimo kartu za Korziku. Tu nastupa prvo iznenađenje, karte za motore za prvi trajekt u 10:00 su prodate i moramo da čekamo sledeći u 11.00. Pogledam na dokove i nigde nijednog motora, ali ubrzo počinje da se formira kolona za ukrcavanje.
Nastavak putopisa “Avantura do Korzike i nazad” možete pročitati u temi na forumu.
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
(Pre)duga letnja pauza za WSBK vozače konačno je završena i za vikend se na stazi Portimao u Portugalu nastavlja superbajk šampionat. Pred trkački vikend timovi su odradili test, a više o testu možete pročitati ovde.
WSBK šampionat prvi put posetio je stazu Portimao 2008. godine. Od samog početka na toj stazi su vožene interesantne trke i dobro je prihvaćena od strane vozača. Staza je dužine 4.592 metara i nudi 15 krivina (devet desnih i šest levih) uz dugačak pravac. Za Portimao karakteristična je denivelacija staze i nekoliko tehnički zahtevnih krivina.
Rekord po broju pobeda od strane jednog proizvođača drži Kawasaki sa 8 pobeda, od kojih su čak 6 pobeda došle u protekle tri posete stazi. Ducati i Aprilia imaju po četiri pobede. Yamaha je zabeležila dve pobede i te dve pobede doneo je Ben Spies 2009. godine kada se borio sa Hagom za šampionsku titulu.
Ducati ima najviše osvojenih podijuma na Portimau. Vozači Ducati -ja stajali su na podijumu čak 18 puta, a poslednji vozač koji je pobedio za Ducati na Portimau bio je Karlos Čeka 2011. godine.
Rea dolazi na Portimao posle odlične serije pobede u prvom delu sezone. Sa druge strane Bautista je još rovit od povrede ramena koja ga i dalje blago muči. U svakom slučaju očekujem da će se ova dvojica boriti za pobede, osim ako Bautista opet ne padne. Sem njih dvojice postoji još nekoliko vozača koji su spremni da se bore makar za podijum. Izdvojio bih Razgatlioglua i Van der Marka kao potencijalne favorite za pobedu. Van der Mark vozi oporavljen od povrede, dok je Razgatlioglu bio veoma brz u prvom delu sezone, a i na testu. Osim toga Portimao je jedna Razglatiogluovih od omiljenih staza u WSBK šampionatu.
Čaz Dejvis bi takođe mogao da se umeša u borbu za podijum. Ducati i Dejvis napredovali su tokom sezone i biće zanimljivo videti šta mogu da urade do kraja ove sezone. Ako Dejvis uspe da pobedi na par trka ove sezone, možemo slobodno očekivati da će se sledeće sezone boriti sa Reom za titulu.
U supersport šampionatu nastavlja se borba između timskih kolega Krumenahera i Karikasula. Ovaj dvojac na Portmau ima velike šanse da osvoji ekipnu titulu.
Supersport 300 šampionat ovog vikenda mogao bi da dobije novog šampionata. Ukoliko Manuel Gonzales pobedi mogao bi sa Portimaoa da ode sa šampionskom titulom. Ako osvoji titulu ujedno će postati i najmlađi osvajač titule u SSP300 šampionatu, Gonzales ima svega 17 godina.
Prenose trka možete pratiti na kanalim eurosporta u sledećim terminima:
Subota od 14:50 časova na kanalu Eurosport 2 prenosiće se uživo prva WSBK trka sa staze Portimao Nedelja od 18:15 časova na kanalu Eurosport 2 možete pogledati snimak druge WSBK trke.
Supersport trka nažalost neće biti prenošena na kanalima eurosporta.
Za diskusiju o trkačkom vikendu na stazi Portimao predlažemo da svratite do naše teme na forumu.
Triumph u poslednjih par godina vredno radi na stvaranju novih modela motocikala. Jedan u nizu novih motocikala je i Triumph Scrambler 1200 XE koji je napravljen da parira i pobedi konkurentne modele u klasi od 1.200 ccm.
U Triumph -u su imali težak zadatak da naprave drugačiji scrambler koji će ponuditi nešto novo što konkurentni proizvođači do sad nisu ponudili. Imao je Triumph i do sada modele skramblera u ponudi, ali još od 1970 tih godina nisu ponudili motocikl koji je pravi scrambler, to jest da ima primenu kako na putu tako i van njega. Do skoro su svi Triumph scrambler modelii bili prilagođeni uglavnom samo vožnji po asfaltu, ali je po svemu sudeći Triumph krenuo u pravom smeru jer je Scrambler 1200 XE zaista pravi skrambler sposoban za avanture i van puta.
Skrambleri su mi oduvek bili zanimljivi i sa zadovoljstvom sam ih proučavao. Pa hajde da prođemo kroz detalje Triumph -a Scrambler 1200 XE.
Agregat sa odličnom isporukom snage
Scrambler 1200 XE kao i 1200 XC koriste agregat iz modela Bonnevile, ali sa određenim modifikacijama zahvaljujući kojim je snaga i sama isporuka snage drugačija. Sam agregat je vodeno hlađeni redni dvocilindraš radne zapremine 1.200 ccm sa jednom bregastgom osovinom i 4 ventila po cilindru. Snaga i obrtni moment Scramblera 1200 XE morali su biti prilagođeni kako za vožnju na asflatu tako i van njega. Agregat isporučuje 89 KS pri (66,2 kW) pri 7.400 O/min. Triumph je radio na tome da Scrambler ima dobar obrtni moment na niskim obrtajima što je preporučljivo za motocikle koji se voze van puta, pa tako Scrambler 1200 XE isporučuje odličnih 110 Nm pri niskih 3.950 O/min.
Scrambler 1200 XE nudi impresivan obrtni moment
Ovakva isporuka snage bar na papiru nagoveštava da se Scrambler 1200 XE vozi relativno lako u svim uslovima i da je zabava zagarantovana. Agregat vrti uslovno rečeno “samo” 7.500 O/min pre nego što se kazaljka obrtomera zaustavi u blokadi. Ride-by-wire sistem zaslužan je za upravljanje isporukom snage agregata, a Triumph nije štedeo ni na svim savremenim elektronskim pomagalima. O tome ćemo pisati nešto dalje u tekstu.
Prenos snage odvija se preko šestostepenog menjača, dok je završni prenos odrađen preko lanca. Servisni intervali produženi su na 16.000 km. Što se potrošnje goriva tiče ona iznosi 4,9 litara na 100 km, a uz rezervoar zapremine 16 litara omogućena je autonomija od nešto preko 300 km.
Cevasti okvir i vrhunske kočnice
Moramo spomenuti da je Scrambler 1200 XE pored toga što je napravljen i za vožnju po asfaltu, ipak malo više nastrojen ka izlasku sa puta i vožnji po off road putevima. U tu svrhu su šasija i ostale komponente ogibljenja morale biti drugačije konstruisane. Triumph Scrambler 1200 XE poseduje cevasti čelični ram. Pozicija sedenja vozača je uspravna, a položaj vozača je takav da nudi dobru kontrolu motocikla prilikom vožnja van asfalta, dok je pri tome zadržana i dobra upravljivost na asfaltu.
Jedna pomalo neobična stvar vezana je za ogibljenje. Napred se nalazi potpuno podesiva Showa obrnuta prednja viljuška sa prečnikom štapova od 47 mm i dužinom hoda od 250 mm. Prednja viljuška ima nešto duži hod iz razloga zato što je XE verzija kao što smo već spomenuli više namenjena vožnji van asfalta. Sad dolazimo do zanimljivog dela. Zadnji amortizer je marke Ohlins, potpuno podesivi RSU amortizer sa dve opruge i hodom od takođe 250 mm. Nije neobično da motocikli imaju ogibljenja različitih brendova, ali je obično jedna komponenta ogibljenja neke od poznatijih brendova, dok je druga komponenta ogibljenja obično fabričko ogibljenje koje ugraduđe proizvođač. Tako da je ova kombinacija Ohlins – Showa pomalo neobična u današnje vreme.
Još jedna razlika koja odvaja XE od drugih Triumph Scrambler modela je i dužine aluminijumske zadnje viljuške koja iznosi 579 mm.
Kočnice su još jedna od kvalitetnih komponenti koje poseduje Scrambler 1200 XE. Prednja kočnica sastoji se od dva diska prečnika 320 mm sa Brembo M50 monoblok kočionim čeljustima i radijalnim glavnim kočionim cilindrom. Nazad se nalazi jedan disk prečnika 255 mm sa Brembo dvoklipnim kočionim čeljustima.
Za česte izlete van asflata točkovi moraju biti prilagođeni vožnji u takvim uslovima. U tu svrhu Scrambler 1200 XE ima žbičane točkove i prednji točak prečnika 21 inč, a zadnji točak prečnika 17 inča. Za ovu svrhu odabrane su i prikladne Metzeler tubeless gume u dimenzijama 90/90-21 napred i 150/70 R17 nazad.
Jedna stvar koja bi trebala da zabrine Triumph je ta što Scrambler 1200 XE možda nije najbolji izbor za niže vozače iz razloga što je sediše postavljeno na 870 mm od tla. Ovo bi potencijalno moglo da predstavlja problem, naročito u off road vožnji. Pri tome valja spomenuti i da Scrambler 1200 XE ima suvu težinu od 207 kg.
Bogata oprema
Triumph Scrambler 1200 XE poseduje veoma bogatu opremu u odnosu na ostale Scrambler 1200 modele. Sve funkcije i podešavanja vidljivi su na TFT instrument tabli u boji.
Napredna inercijalna merna jedinica (IMU) zadužena je za praćenje dinamike kretanja motocikla i razvijana je u saradnji sa kontinentalom (Continental). IMU ima zadatak da pruža potrebe podatke i korenspondira sa kontrolom proklizavanja i ABS -om koji funkcioniše i pri kočenju u krivinama. Scrambler 1200 XE poseduje čak 6 režima vožnje: putni (road), kišni (rain), za vožnju van asflata (off road), sport i režim vožnje koji vozač može sam da konfiguriše podešavajući ponašanje motocikla pri dodavanju gasa i prilagođavanju ABS sistema.
Šesti režim rada je off-road pro u kom su isključeni ABS i kontrola proklizavanja te se vozaču stavlja na raspolaganju sva snaga i kontrola nad motociklom.
Kompletna svetlosna grupa izvedena je u LED tehnologija. Jedan veoma lep detalj su i osvetljene tipke na upravljaču što mnogo olakšava vožnju u noćnim uslovima. Osvetljenje je ugrađeno ispod samih tipki tako da se obezbedi što duži životni vek sijalicama.
XE verzija poseduje tempomat, startovanje motocikla bez ključa zahvaljujući senzorima koji detektuju ključ u blizini motocikla. Pored ovih dodataka, XE verzija poseduje i grejače ručki i USB punjač.
Triumph je sa Scrambler 1200 XE modelom uspeo da napravi skoro savršen spoj retro izgleda, dual motocikla i mnoštvo napredne elektronike. Izgled motocikla je upravo onakav kakav priliči jednom scrambleru. Jedina, možda i najveća mana ovog motocikla su nešto veća visina i veoma visoka početna cena od oko 13.500 eura za model XE sa osnovnim paketom. Mada, ruku na srce u osnovnom paketu dobijate toliko raznih dodataka da vam ništa sem toga sigurno neće nedostajati.
Dobra vest je da uskoro započinjemo saradnju sa lokalnim uvoznikom, te ćemo najverovatnije u doglednoj budućnosti imati priliku da testiramo ovaj motocikl.
Tehnička specifikacija Triumph Scrambler 1200 XE:
Agregat:
Redni dvocilindrični, vodeno hlađeni, SOHC, 8 ventila
Radna zapremina agregata:
1.200 cm3
Maksimalna snaga:
90 PS / 89 Bhp (66.2 kW)
pri 7,400 rpm
Maksimalni obrtni moment:
110 Nm @ 3,950 rpm
Menjač:
Šestostepeni
Šasija:
Čelična cevasta
Finalni prenos:
Lanac
Prednji točak:
Tubelees, žbičani (36 žbica), prečnik 21 ix 2,15 in
Zadnji točak:
Tubelees, žbičani (36 žbica), prečnik 17 X 4,25 in
Prednje ogibljenje:
Showa potpuno podesiva obrnuta prednja viljuška, prečnik štapova 47
mm, hod 250 mm
Zadnje ogibljenje:
Ohlins RSU potpuno podesivi amortizer, hod 250 mm
Prednja kočnica:
Dva diska prečnika 320 mm, M50 Brembo monoblok kočione čeljusti,
radijalni glavni kočioni cilindar
Zadnja kočnica:
Disk prečnika 255 mm, Brembo kočiona čeljust sa dva klipa
Dužina motocikla:
2.325 mm
Visina sedišta:
870 mm
Suva težina:
207 kg
Zapremina rezervoara:
16 l
Potrošnja:
4.9 litara na 100 km
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Krajem prošle nedelje, tačnije 29. i 30. avgusta održan je MotoGP test na Stazi Mizano u Italiji. Svi timovi imali su da testiraju dosta novih delova, a neke fabričke ekipe radile su i na motociklima za sledeću sezonu.
Vozače i timove na Mizanu dočekalo je veoma toplo vreme, što je išlo na ruku timovima jer je i trka na Silversonu vožena u sličnim uslovima. Prema komentarima vozača staza Mizano je u nešto drugačijem stanju u odnosu na prošlu godinu što se tiče prijanjanja, odnosno asfalt pruža manje prijanjanja. Nije poznato da li je ovo posledica toplog vremena ili je samo asfalt blago promenio svoja svojsta.
Staza sa slabijim prijanjanjem i izuzetno toplo vreme išlo je na ruku najviše fabričkoj Yamaha ekipi koja je imala pune ruke posla. Yamaha je na Mizano donela najviše novih delova u odnosu na sve ekipe, dobro skoro sve, pošto KTM uvek donese pun kamion različitih novih delova. Yamaha je radila na testiranju nove verzije agregata, nešto drugačijeg od onog koji je testiran na Brnu. Osim agregata Yamaha je testirala i novi Akrapovič auspuh, karbonsku zadnju viljušku i prekirvač prednjih diskova.
Novi auspuh napravljen od strane Akrapoviča za Yamahu dosta podseća na Suzukijev auspuh. Pretpostavka je da novi auspuh treba da više snage u određenom rasponu obrtaja. Karbonska zadnja viljuška je deo koji su Rosi i Vinjales tražili da Yamaha davno napravi. Rosi i Vinjales bili su zadovoljni novom viljuškom i preneli su utsike da karbonska zadnja viljuška pruža više stabilnosti i da doprinosi boljem ubrzanju.
Što se tiče prekrivača prednjih diskova, na pitanje novinara čemu to služi Rosi je šaljivo odgovorio: “da bi bili brži”. Najverovatnije se radio o aerodinamičnom dodatku, poput onog koji koriste Ducati i Honda.
U vezi sa agregatom za 2020. godinu, Rosi je odgovorio da je za nijansu bolji od onog testiranog na Brnu, ali da u Yamahi još moraju da rade na njemu. Rosi posle prvog dana nije bio naročito zadvoljan testom, ali je već posle drugog dana bio znatno optimističniji. Prvog dana testa, Rosi je testirao verziju M1 za 2020. godinu, a drugog dana je radio na podešavanju motocikla za predstojeću trku.
Vinjales je uglavnom u toku oba dana testa podešavao motocikl za trku, a nešto malo vremena je u toku prvog dana testa testrirao M1 za sledeću sezonu.
Masimo Meregali je preneo da će se najverovatnije svi novi delovi (osim agregata) koristiti tokom trkačkog vikenda na Mizanu.
Fabio Kvartararo iskoristio je test na najbolji mogući način da se pripremi za trku. Kvartararo je odvezao 150 krugova tokom oba dana testa i završio je test na prvom mestu. Mladi Francuz je radio na podešavanjima motocikla na trku, a najviše se fokusirao na podešavanje prednjeg kraja. U kombinovanim vremenima, Kvartararo ima najbrže vreme na testu, skoro pola sekunde od drugoplasiranog Petrućija.
Kvartararo završio test na prvom mestu
Franko Morbideli iskoristio je Mizano i ovaj MotoGP test da pronađe rešenje za neke probleme koje su ga mučili tokom trke na Silverstonu. Morbideli je radio na tome da M1 bude upravljivija na ulasku u krivine. Morbideli je tokom oba dana testa postavljao odlična vremena i na 3 od 4 sesije završavao je među 5 najbržih.
Honda je na test donela nekoliko novih delova, ali ništa previše očigledno da bi smo mogli sa sigurnošću da kažemo šta su tačno testirali. Markez je u jednom trenutku imao čak četiri Honde RC213V u garaži. Od ta četiri, jedan je bio potpuno crn, pa se pretpostavlja da je to prototip motocikla za sledeću sezonu. Ono što je bilo primetno je drugačiji rep motora u kom se najverovatnije nalazi takozvani “upijač vibracija”. Markez je tokom testa odvezao čak 168 krugova i nije jurio najbrže vreme na testu već je uglavnom vozio na korištenim gumama, dok je većina vozača pred kraj testa koristila mekšu komponentu gume.
Horhe Lorenco je od testa odustao već posle odvežene prve sesije. Lorenco se žalio na bolove u leđima pa su u njegovom timu odlučili da Lorenco ne vozi dalje i da se fokusira na oporavak i predstojeću trku do koje ima nešto oko dve nedelje.
Lorenco je odustao od testa već posle prvog dana
Pošto su u Hondi već znali da Lorenco neće biti u stanju da kvalitetno testira nove delove, Kal Kračlou je još jednom preuzeo ulogu drugog fabričkog vozača. Kračlou je testirao mnoštvo delova, ali je na kraju izjavio da nijedan od tih delova nije dao željene rezultate. Poput Markeza, ni Kračlou nije postavljao brza vremena na mekim gumama već se fokusirao na vožnju na istrošenim gumama.
Čast da bude najbrži Hondin vozač pripala je Nakagamiju koji je test završio na osmoj poziciji. Nakagami je Mizano MotoGP test vozio rasterećen budući da nije imao ništa novo da testira te se fokusirao samo na traženje optimalnog podešavanja motocikla za trku.
Suzuki je je na Mizano došao u svom punom sastavu. Rinsu se u ekipu konačno pridružio i Mir koji se vratio nakon duge pauze i pada tokom testa na Brnu. Suzuki nije imao nove delove da testira i uglavnom su isprobavali neke delove koje su testirali na Brnu. Najbitnija stvar na testu bilo je upoređivanja šasije testirane na Brnu Pored upoređivanja postojećih delova, Suzukijevi vozači su radili i na pripremi za trku.
Mir se konačno vratio na stazu
Ducati je na Mizano došao samo sa tri vozača jer se ekipi priključio Mikel Piro. Budući da je za Ducati pored Muđela Mizano još jedna domaća test staza iz Ducatija nisu doneli ništa novo za Petrućija i Dovicioza. Doviciozo je imao za cilj da se vrati u ritam posle teškog pada koji je doživeo na Silverstonu. Doviciozo je bio zadovoljan svojim zdravstvenim stanjem, ali nije bio zadovoljan ritmom koji je imao tokom testa.
Petrući je završio test na drugom mestu i bio je prilično zadovoljan krugovima koje je odvezao. Mikele Piro je na Mizanu testirao nove aerodinamične oklope koji se blago razlikuju od onih koje Ducati trenutno koristi. Ducati najverovatnije već radi na aerodinamici za sledeću godinu, a vrlo je verovatno da će Doviciozo i Petrući početi da koriste upravo ove oklope odmah po završetku sezone.
Piro testirao nove oklope
KTM je kao po običaju imao mnogo posla. Većinu vremena KTM ovi vozači proveli su testirajući KTM RC15 za sledeću sezonu. Espargaro je vozio oba dana testa, dok je Zarko vozio samo prvi dan. Na testu smo mogli da vidimo i Pedrosu. KTM je testirao novu šasiju, a Espargaro je pohvalio Pedrosu i njegov doprinos na novoj šasiji koja je prema Espargarovim rečima znatno bolja. Zanimljivo je da je Pedrosa drugog dana testa bio brži od Espargara.
Dani Pedrosa Foto: Lukas Leitner
MotoGP test na Mizanu nije trajao dugo za Migela Oliveiru koji se povukao sa testa već posle prvog dana zobg povrede ramena koju je zadobio prilikom pada na Silverstonu posle kontakta sa Zarkom.
Oliveira se sa testa povukao već posle par krugova Foto: Lukas Leitner
Mišelin testirao nove gume
Mišelin je za ovaj MotoGP test na stazi Mizano doneo nove gume koje su vozači isprobali. Reč je o novoj zadnjoj gumi koja je konstruisana da pruži bolje performanse tokom cele trke. Mišelin je done i novu prednju gumu koja bi trebalo da pruži više stabilnosti prilikom naglih kočenja. Svi vozači su veoma zadovoljni novim gumama koje bi mogle da debituju već od sledeće sezone. Mišelin je ove godine već testirao nekoliko varijanti guma i sve su imale pozitivne komentare od strane vozača.
Na test su donete i super meke gume čija uloga je bila priikupljanje podataka o brzini trošenja guma. Ne radi se o kvalifikacionim gumama, iako je većina vozača iskoristila ove gume da postavi svoja najbolja vremena testa.
Vozači imaju pauzu do 15. septembra i trke na Mizanu.
Da bi ste bili u toku sa svim dešavanjima iz moto sporta, savetujemo da svratite do sekcije na forumu namenjene moto trkama. Sekciju možete pronaći ovde.
Vremena sa testa:
Dan prvi, sesija 1:
Dan prvi, sesija 2:
Dan drugi, sesija 3:
Dan drugi, sesija 4:
kombinovana vremena prvog i drugog dana testa:
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Prošle nedelje, odnosno 24. i 25. avgusta vožen je WSBK test na stazi Portimao u Portugalu. Ovaj test uvek se održava pred nastavak sezone da bi se vozači ponovo privikli na superbajk mašine posle duge letnje pauze i da bi dodatno poradili na novim stvarima i podešavanjima na motociklima.
Izveštaj sa testa počećemo sa fabričkom Ducati ekipom. Za one koji tokom letnje pauze nisu pratili dešavanja u WSBK šampionatu, želim samo da spomenem da je Alvaro Bautista nezvanično potpisao ugovor sa Hondom i da će od sledeće sezone voziti za njih. Druga vest je da na Bautistino mesto dolazi Skot Reding, bivši MotoGP vozač koji trenutno nastupa u britanskom superbajk šampionatu. Reding je trenutno drugoplasirani u šampionatu sa 12 bodova zaostatka za prvoplasiranim vozačem. Reding u tom šampionatu vozi upravo Ducati V4R, te je to bio još jedan od razloga zbog kojeg su se u Ducati -iju odlučili upravo za njega.
Čaz Dejvis je na testu upoređivao napredak koji su ostvarili na prethodnom testu takođe voženom na ovoj stazi pre početka sezone. Osim toga, od novih delova Ducati i Dejvis testirali su unapređenja šasije kao i drugačija podešavanja elektronike. Dejvis je radio i na pronalaženju stabilnosti motocikla, a izjavio je i da sa testa odlazi u optimistično raspoloženju. Djevis je zadovoljan poboljšanjima na motociklu, naročito je istakao da se od trke na Laguna Seki motocikl ponaša totalno drugačije i da misli da će do kraja sezone moći da ostvari dobre rezultate.
Dejvis testirao unapređenja šasije i elektroniku
Bautista je test iskoristio da testira rame koje je povredio prilikom pada na Laguna Seki. Prvog dana testa Bautista je odvezao priličan broj krugova, ali je drugogo dana test završio već posle prvog dela dana zbog upale mišića ramena. Bautista je izjavio da se oseća dobro, ali da je sad potrebno malo vremena da se ligamenti i mišići ramena ponovo vrate u formu posle duge pauze. Takođe, Bautista očekuje da će se na trci boriti za pobedu i da će biti konkurentan.
Bautista sledeće sezone menja Ducati za Hondu
Kawasaki i Rea su u dobroj formi završili prvi deo sezone, a na testu su želeli da pronađu dodatna poboljšanja. Rea prvog dana nije bio zadovoljan vremenima koje je ostvario. Kao razlog je naveo to da se još privikavao na svoj ZX10RR koji je nešto drugačijih specifikacija u odnosu na ZX10R koji je vozio tokom trkačkog vikenda na trci 8 sati Suzuke.
Rea je na testu radi na baznim podešavanjima motora koje koristi kao polaznu tačku pred svaki trkačkim vikend. Sem toga, Kawasaki je radio i na nekim delovima za sledeću sezonu. Najviše vremena Rea je proveo u isprobavanju drugačijih podešavanja ogibljenja sarađujući sa tehničarima iz Showa -e. Osim rada na ogibljenju, Kawasaki je kao i većina ekipa testirao elektroniku. Veoma topli vremenski uslovi išli su na ruku Kawasakiju koji se dodatno fokusirao na pronalaženju dobrog balansa motocikla i štednji guma tokom trke. Rea je test završio na drugoj poziciji u kombinovanim vremenima testa.
Leon Haslam se tokom celog testa fokusirao na pronalaženju dobrog podešavanja motocikla za predstojeću trku na Portimau. Haslam tokom vikenda nije koristio gume za kvalifikaciju i svoje najbrže vreme postavio je na gumama za trku. Zanimljivo je da je Haslam u odnosu na prethodni test na Portimau koji je vožen u januaru napredovao 0,7 sekundi.
Toprak Razgatlioglu imao je odličan test. Turčin je tokom cele sezone veoma brz, a to je još jednom dokazao i na testu završivši ga na trećem mestu u kombinovanim vremenima sa oba dana testa. Prvog dana testa, Razgatlioglu je postavio najbrže vreme. Prema svemu sudeći Razgatlioglu se veoma lako može naći u fabričkoj Yamaha ekipi sledeće sezone. Razgatlioglu je posle trke na 8 sati Suzku bio nezadovoljan što mu nisu dozvolili da vozi trku. To nezadovoljstvo rezultiralo je time da je Turčin počeo da traži angažman van Kawasakija. Pretpostavku da će Razgatlioglu u preći u Yamahu podstaklo je i to što je Yamaha posle testa izjavila da neće produžiti ugovor sa Louzom, a to je podstaklo novu pretpostavku da bi se Louz lako mogao naći u fabričkoj Kawasaki ekipi.
Yamaha je imala relativno dobar test. Aleks Louz završio je test na prvoj poziciji, dok je Van der Mark bio četvrti. Van der Mark je test na Portimaou iskoristio da se još bolje pripremi za nastavka sezone. Samo da podstimo da je ovo možda prvi put da Van der Mark vozi oporavljen od povreda koje je zadobio prilikom strašnog “highside” pada na Mizanu.
Ipak, test nije prošao bez poteškoća za Holanđanina. Na prvoj sesiji drugog dana doživeo je manji pad, a u drugoj sesiji imao je problema sa elektronikom. Na kraju testa Van der Marke je izjavio da je zadovoljan testom i da se polako vraća u formu pre pada na Mizanu. Nada se da će na trci za dve nedelje uspeti da ostvari solidan rezultata.
Aleks Louz sa testa odlazi u promenljivom raspoloženju. Iako je bio najbrži na testu, Louzu je od strane Yamahe saopšteno da mu neće biti produžen ugovor. Louz će sledeće sezone morati da potraži novu ekipu.
Honda nije imala puno posla na testu. Leon Kamier odsustvovao je zbog povrede, a kao njegova zamena vozio je Takumi Takahaši uz standardnog Rijuči Kijonarija. Oba vozača uglavnom su radila na podešavanjim motocikla za trku, pošto Honda nije imala ništa specijalno da testira. Kruže glasine da je Bautisti obećano da će za sledeću sezoni biti spreman potpuno novi Hondin superbajk koji bi bio u stanju da parira konkurencijij.
Ekipa BMW -a bila je veoma zauzeta tokom celog testa. Sajks je prvog dana doživeo dva manja pata. Prvi pad se dogodio u prvoj sesiji kada je Sajks otišao široko i proklizao prednjim točkom u jednoj od krivina. Problem je što staza na početku testa nije bila skroz čista pa je to prouzrokovalo pad. Drugi pad takođe se dogodio proklizavanjem prednjeg kraja, ali je ovog puta krivac bila prednja guma koja je već imala popriličan broj krugova iza sebe. Sajks i BMW testirali su novo kvačilo, drugačije zadnje vešanje i nekoliko mapi rada agregata.
Markus Rajterberger testirao je elektroniku, ogibljenje i tokom testa radio je na podešavanju motocikla za trku, odnosno na smanjenju trošenja guma tokom trke.
Vozači i timovi sada imaju još jedan kratak predah pred nastavak sezone koji počinje trkom na Portimau od 6. – 8. septembra.
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Član foruma Sasha P koji voli da putuje i koji piše odlične putopise pre par godina rešio je da napravi “Djir do Lamanša”. Uživajte u čitanju njegove avanture koja nije bila bez problema.
Oduvek mi je bila želja da obiđem lokaciju jedne od najvećih ili možda i najveću bitku u II sv.ratu.
Sever Francuske,celom dužinom uz kanal Lamanš (La Manche),a opet prikazanu i opisanu u mnogim filmovima,igranim i dokumentarnim.
Normandija.
I početak kraja II sv.rata. Veliko iskrcavanje na Dan D. 6.jun 1944 godine. Rusi su odbili napad sa istočne strane i krenuli ka Berlinu. Morao je da se otvori i zapadni front.
U nekom od prethodnih putovanja,imao sam priliku da obiđem i ardenske šume u istočnoj Belgiji. Tamo je u mestu BASTOGNE takođe bio jedan od prelomnih trenutaka II sv rata. Ova bitka je možda nastavak putovanja ili istorijski gledano prethodnica bitke u arednskim šumama. (Battle of Bulge)
“Ceo grad BASTOGNE je turistički orijentisan. Za one koji ne znaju: decembar 1944,nemačka vojska je krenula u kontraonfanzivu sa ciljem da odbije nadolazeću američu ofanzivu. Grad koji je spajao 7 strateški bitnih puteva je BASTOGNE. Amerčka 101 desantna brigada je zauzela sve lokacije oko grada i isti branila do kraja januara 1945. Krajem januara 82 divizija im pomaže i oni razbijaju nemački obruči ulaze na nemačku teritoriju. Ova bitka je samo deo BITKE U ARDENIMA,ali je ostala poznata po tome što je veoma mali broj vojnika branio grad čitava dva meseca,bez sredstava i po velikoj hladnoći.
U samom gradu i oko njega postoji veliki broj lokacija na kojima se pisala istorija. Čokoladice i figurice,magnetići u obliku šlema i sve ostalo privlači gomilu turista da osete bar deo onoga što se tu zbivalo pre 70 godina.
Na katolički božić 1944 nemački general je ponudio predaju američkoj vojsci. Odgovor je bio kratak: “NUTS!” Što u bukvalnom prevodu znači: “Glupost – nema šanse – ili kako bi mi rekli- Teraj se u pm! Shodno tome na glavnom trgu postoji i pub sa tim imenom.”
Ovo sam napisao u jednoj temi,koja je bila deo putovanja kroz Nemačku,Luksemburg,Belgiju…u proleće 2014 god.
Polazak je 26.3.
A planiran povratak 15.4.(najkasnije)
Ne idem nikako direktno tamo,već malo okolnim putem
Ovako je napisano i zvuči na početku, putovanje donosi nove izazove i iskušenja, a samim tim i promene rute. Planirano je da na putu vidim neke drugare koji će biti u svom rodnom mestu ili će takođe preći put da bi smo se videli. Cilj je Normandija ili cela dužina kanala LAMANŠ.
Da li je nepisano pravilo da svi maleri mora da se dogode na samom početku ili je to jednostavno dobar znak? Kao ono kada ptica…na Vas.
Pomeranje sata na “letnje vreme” nije uspelo nikoga da omete u dolasku ili možda jeste,moj drug Neša Rus je čak i zaboravio da dođe. Iskreno,ja sam navikao, a pošto će on ovo da čita, neka zna.
Ogovaranje, pregovaranje i kratko druženje. Oni sa motorima su me otpratili malo uz auto – put…
A onda odmah posle aerodroma primetim da mi je prednji levi amortizer mastan. Pušta ulje. Ne mnogo,ali dovoljno da ću ga gledati dok ne popravim. Ne bih se ni iznervirao da ovaj kvar nisam otklonio pre dva dana.
Vozim dalje. Gorivo na rezervi. Jedna pumpa, druga pumpa…”sad ću na ovoj!” 300m pred pumpu pri brzini od 150km/h, motor se gasi! Ostao sam bez goriva! Na leru dolazim do pumpe,jedrim,taman je bilo brzine. Malo sam rasejan,ovo mi se prvi put dešava. (Pun rezervoar je 32L,prim.aut.)
Kroz Slavoniju hladno, duva bočni vetar. Kiša malo prska. Na granici sa Slovenijom kilometarske kolone,ne znam zašto? Ali Sunce po prvi put danas pokazuje svoju snagu. Naravno, pretičem celu kolonu i za 5 min ulazim u Soveniju. Ona izreka…”Ako se po jutru dan poznaje” u ovom slučaju ne važi.
650 km za prvi dan je više nego dovoljno. Posle Ljubljane, kroz Karavanke stižem na obronke Alpa. Austrija,grad Villach(Filah – srb.) Ovde ima prodavnica delova i opreme(LOUIS) i BMW predstavništvo. Sutra rano im dolazim na kafu,samo oni to još ne znaju. Da,za kraj prvog “maler” dana,shvatam da je memorijska kartica u GoPro kameri završila svoj životni vek, a sa njom i svi snimci od ovog dana. Ako je ovo cena putovanja da ostatak prođe bezbedno.”Koliko košta do kraja?
Jedna kartica, Jedan amortizer i zamalo guranje po auto putu..
Hvala!
Recite mi,mogu da dobijem fiskalni,ako me pitaju za dalje? A sa njim mogu da učestvujem i u nagradnoj igri!” Sutra je cilj Bazel u Švajcarskoj. Pre toga Insbruk, Lihenštajn…
Naravno da kada bude sunčan dan, ne može baš sve da bude potaman.
Prva stvar ujutro je bio odlazak u BMW servis u Villachu. I bio je malo duži odgovor,ali bi na prost nemački sve to znvučalo ovako: “Nein,nicht,kaput…”
Na malo duži srpski prevod. “Da curi ti amortizer,mi nemamo delova, a i da imamo prvi slobodan termin je u četvrtak. Ostani, mi možemo da poručimo pa ćeš taman doći na red.”
Hvala, ali ne hvala!
Sreća u maloj nesreći je da me je prethodnu noć jedan momak koga sam upoznao prethodne godine na OFF ROAD takmičenju na Tari pozvao da svratim u Cirih na kafu. A pošto nisam imao nijednu pametniju ideju u tom trenutku, ja njega lepo pozovem, izložim problem… i posle 5 min dobijem odgovor: “Dođi u Cirih, imaju delova, naćićemo način da uđeš preko reda i moj si gost. Spavaš kod mene kući.”
E,da ste videli moj osmeh. Mada ja sam već bio rešio da vozim ceo put sa ovakvim amortizerom, pa ko duže izdrži. Shodno svemu navedenom… krećem, prvo u nabavku u LIDL, danas se jede s nogu, ima mnogo kilometara za ovaj dan i četiri države treba da promenim. Austrija, Italija, pa opet Austrija, Lihenštajn, Švajcarska. Ovde ti prelasci granica izgledaju tako jednostavno. Kod nas čim se malo jače zaletiš do Bosne,odmah traže neke papire zelene boje. A sve ostalo…
Prvi deo puta uz samu granicu Austrija – Italija. Prelepi predeli,malo beline i malo više zelenila. Samo Hajdi što ne iskoči iza neke kuće.
Ulazak u italiju i prolazak pored skijaških centara. Sve belo i Alberto Tomba u najavi.
Posle opet ulazak u Austriju i prolazak pored Insbruka.
Lihenštajn… samo sam presekao put ka Švajcarskoj. Ništa posebno. Ustvari nikakva zamerka. Sve čisto i na svom mestu. I nigde nikoga. Vozio sam 30 tak km i video sam 10 automobila i dva pešaka.
Možda u susednoj državi ima neko dobro zezanje pa su svi otišli tamo. Lihenštajnski matine ponedeljkom, čuven u celom svetu! Oznaka LIHENŠAJNA je FL i ove tablice vidim prvi put u životu.
Lično sam prvi put u Švajcarskoj. Jedino razočarenje je što nije iskočila ljubičasta krava, a tražio sam je pogledom. Milan(domaćin),me je lepo ugostio,čak sam dobio i dve sobe. Jednu za mene,a drugu za motor. Ja da spavam,a on da curi od muke. Sutra ćemo ga popravit, pa idemo dalje… Bazel,Ženeva,Francuska…
P.S. Najveći problem kod svih ovih predela kroz koje sam prolazio danas jeste što fotografija ne može da pokaže tu lepotu. Na svaku stranu koju pogledaš ode pogled koji se vrati mnogostruko lepši. Ima pogled od šta da se odbije. Sutra će pogled malo i da zapliva ili da odskače od čuvena jezera u ovim krajevima.
Nastavak putopisa “Djir do Lamanša” možete pročitati u temi na forumu.
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Završava se polako još jedna radna nedelja, a mi smo za vas opet pripremili najznačajnije moto vesti iz protekle nedelje. Uživajte u našem izboru vesti.
Triumph sprema par “osveženih” motora za sledeću godinu?
Britanski Triumph ove godine izgleda radi punom parom. Po svemu sudeći očekuje nas nekoliko redizajniranih modela za sledeću godinu. Prvi na spisku je model Speed Triple koji će dobiti novi agregat. Razlog za redizajn agregata leži u tome što u Triumph -u žele da naprave agregat koji će zadovoljiti Euro5 emisioni standard. Pored toga, radna zapremina agregata bi trebalo da poraste sa 1.050 ccm na 1.160 ccm, što će doneti povećanje snage od oko 15 KS.
Za sledeću godinu Triumph priprema povratak modela Thunderbird
Još jedan zanimljiv Triumph -ov model koji bi mogao da se vrati na tržište je i čuveni Thunderbird koji lako možemo sledeće godine videti u novom izdanju.
KTM sprema 890 Duke?
KTM je u poslednjih mesec dana uhvaćen kako testira nešto drugačiji 790 Duke. Zapravo, po izgledu i jeste model 790 Duke, ali ga izgleda pogoni nešto drugačiji agregat. Za potrebe testa u 790 Duke ubačen je paralelni dvocilindrični agregat zapremine 890 ccm. O čemu se zapravo radi i da li KTM sprema novu liniju modela, za sada ne znamo. Pretpostavljamo da ćemo više informacija o novim KTM motociklima imati već na EICMA sajmu koji se održava u novembru. Do tada nam ostaje samo da čekamo nove glasine i informacije.
KTM po svemu sudeći planira da izbaci novu liniju modela
Skot Reding zamena za Bautistu
Dugo se pričalo o tome da bi Skot Reding mogao da bude zamena za Alvara Bautistu u fabričkoj Ducati ekipi, a u toku ove nedelje ta vest je i potvrđena. Ducati je potvrdio da će za njihovu fabričku ekipu u WSBK šampionatu voziti Čaz Dejvis i Skot Reding. Reding se trenutno takmiči u BSB šampionatu u kom nastupa upravo na Ducati Panigale V4R u i trenutno je drugi u generalnom plasmanu. Reding zaostaje samo 12 bodova i ima šanse da osvoji titulu.
Reding prelazi u fabričku Ducati ekipu u WSBK šampionatu
Izbačen provizionalni MotoGP kalendar za 2020. godinu
Sledeće godine očekuje nas jedna trka više u MotoGP šampionatu. Ubacivanjem trke na stazi Kimiring u Finskoj, MotoGP šampionat sadržaće 20 trka. Novina je i to da šampionat počinje 8. marta, što je nešto ranije nego prethodnih godina. Takođe, raspored trka je drugačiji u odnosu na prethodne godine.
MotoGP kalendar za 2020. godinu:
Država
Staza
Datum
Katar
Losail
8. mart
Tajland
Buriram
22. mart
SAD
COTA
5. april
Argentina
Termas
de Rio Hondo
19.
april
Španija
Herez
3. maj
Francuska
Le Man
17. maj
Italija
Muđelo
31. maj
Španija
Katalunja
7. jun
Nemačka
Saksering
21. jun
Holandija
Asen
28. jun
Finska
Kimiring
12. jul
Češka
Brno
9.
avgust
Austrija
Red Bull
Ring
16.
avgust
Velika
Britanija
Silverstone
30.
avgust
Italija
Mizano
13.
septembar
Španija
Aragon
4.
oktobar
Japan
Motegi
18. oktobar
Australija
Filip
Ajlend
25.
oktobar
Malezija
Sepang
novembar
Španija
Valensija
15.
novembar
Za više vesti iz moto sporta predlažemo da posetite našu temu na forumu.
Nadamo se da vam se svideo naš izbor moto vesti iz protekle nedelje. Sledećeg petka očekujte nove vesti koje ćemo odabrati za vas.
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
Za sve vlasnike GS motocikala imamo jednu lepu vest, a to je da će se 28. i 29. septembra održati jedno zanimljivo druženje i turnir – trening pod nazivom GS kamp.
Na GS kupu učesnici će imati za cilj savladavanje velikog broja prepreka i zadataka. Ovaj turnir – trening ujedno je i priprema za „GS Trophy“ takmičenje.
Na GS kampu mogu da učestvuju svi GS modeli sa radnom zapreminom agregata od 650 cm3 do 1.250 cm3. Takođe su dobrodošli i tourenduro/dualsport motocikli drugih proizvođača sa zapreminom od 1000 ccm. Svi vozači moraju imati zaštitnu opremu koja podrazumeva zaštitne rukavice, kacigu, off road čizme, zaštitu za laktove i zaštitu za leđa. Dozvoljeno je korišćenje odela sa integrisanom zaštitom za leđa, laktove i kolena.
Vozači će se susretati sa raznim preprekama kao što su:
Sektor rasutog peska i gline dužine između 50 i 100 m sa ili bez krivina. Zadatak je da se prepreka prođe bez spuštanja nogu ili padova.
Vodena prepreka – dubina prepreke iznosi 70 cm, a dužina oko 30 m sa tvrdim ili mekanim dnom. Zadatk je da se savlada prepreka bez pada.
Most od panjeva sastavljen je od niza panjeva koji zajedno predstavljaju piramidalni most visine do 50 cm i dužine do 10 m. Zadatak je ispunjen ukoliko se most pređe bez silaženja sa istog.
Kretanje sa okretanjem u ograničenom prostoru – prepreka se sastoji iz brzog ulaska u prostor 10×10 m sa označenim uglovima od 90 stepeni. Zadatak je da vozač okrene motocikl bez korištenja upravljača, odnosno samo zanošenjem motocikla. Prepreka se smatra savladanom ukoliko vozač ne padne ili ne spusti nogu prilikom manevra.
Klackalica – prepreka napravljena od daske dužine 4m i debljine 5 cm koja se nalazi na panju prečnika 50 cm te predstavlja klackalicu. Zadatak je preći klackalicu celom dužinom.
Kolotrag – prepreka formirana tako da predstavlja kolotrag, a napravljena je od čvrstih materijala koji su fiksirani.
Greda sa zaokretom – prepreka se sastoji od dve grede širine 15 cm i dužine 4 m postavljene pod levim uglom od 120 stepeni u odnosu jedna na drugu. Zadatak je da vozač proveze motocikl bez silaženja sa grede.
Vožnja na štopericu po unapred određenoj ruti – ruta je dužine 1.600 m sa unapred pripremljenim i montiranim prirodnim preprekama. Staza je sa strane označena trakom. Zadatak je da se staza prođe u što kraćem vremenu, bez pada i spuštanja noge na zemlju.
GS kamp održaće se na offroad poligonu Nomad u Bubanj Potoku.
U nedelju se vozi vozi druga po redu ovogodišnja Trackday.rs Challenge endurans trka na stazi NAVAK. Ovu trku sad već tradicionalno organizuje trackday.rs organizacija koja se bavi i organizacijom track day vožnje na stazi.
Trackday.rs Challenge trka jedinstveno je takmičenje na ovim prostorima. Učešće na ovoj, drugoj po redu trackday.rs challenge trci uzeće čak 15 ekipa koja će se za pobedu boriti u nekoliko različitih kategorija.
Timovi se sastoje od minimum 2, a maksimalno 4 vozača po ekipi koji mogu da koriste sa minimum 2 i maksimalno 3 motora po ekipi. Svaka ekipa ima jedan transponder koji se premešta sa motocikla na motocikla pri promeni vozača, odnosno motocikla. Trka se vozi kontinuirano 3 sata, a u svakom trenutku se nalazi samo jedan od vozača iz tima na stazi.
Timovi se sastoje od minimum 2, do maksimum 4 učesnika (tipično 3!), koji raspolažu sa minimum 2, a maksimum 3 motocikla i jednim transponderom za merenje vremena (transponder obezbeđuje organizator). Vozi se u kontinuitetu, a u svakom trenutku na stazi se nalazi samo jedan učesnik po timu, obavezno na motociklu koji je opremljen transponderom. Zamena vozača/motocikala i transpondera vrši se isključivo u padoku.
Takmičenje traje ukupno 180 minuta: start je u 13.45h časova i vozi se tačno do 16.45h.
Svi timovi su dužni da u padoku budu do 13.15h najkasnije, na dan održavanja takmičenja.
Svaki tim ima svoj naziv, popunjava jednu prijavu za učestvovanje i plaća zajedničku kotizaciju. Osim vozača, svaki tim ima pravo na još 2 akreditovana člana koji nemaju pravo da voze.
U zonu padoka dozvoljen je pristup samo učesnicima takmičenja. Publika se nalazi u zoni za publiku (bedem naspram glavnog pravca staze). Cena ulaznice za publiku iznosi simboličnih 200 dinara i ulaz se plaća na licu mesta.
Dođite u nedelju da uživate u zvuku motocikala i da bodrite neku od 16 ekipa koje su prijavile učešće na trackday.rs challenge endurans trci na stazi NAVAK.
Evo kako je to izgledalo pre godinu dana:
Vidimo se na stazi!
Aktuelni broj našeg BJBikers časopisa broj 5 nalazi se na “MojKiosk” kioscima. Ne propustite priliku da nabavite svoj primerak časopisa!
