MotoGP se ovog vikenda vraća u akciju. Nakon izleta u SAD i trke na stazi COTA MotoGP vozači se ponovo okupljaju u Italiji gde će se održati Mizano 2 trkački vikend. Tokom ovog vikenda Kvartararo će imati prvu šansu da postane novi MotoGP šampion. Neće to biti tako lako, pošto je Banjanji Mizano jedna od staza na kojoj je uspešan. Mizano 2 će Rosijeve navijače biti i emotivan MotoGP vikend, budući da će mu ovo biti poslednja trka u karijeri na domaćoj stazi.
Prva meč lopta za Kvartarara
Kvartararo na Mizano dolazi sa lepom prednosti od 52 boda u odnosu na Banjaju. Na prošloj trci na Mizanu, voženoj u septembru Banjaja je odneo pobedu, ali je Kvartararao bio brz i trku je završio na drugoj poziciji.
Ostalo je samo tri trke do kraja šampionata. Uz trenutnu prednost Kvartararo bi u nedelju lako mogao da postane novi MotoGP šampion. Da ne ulazim previše u kombinacije i to gde ko mora da završi da bi Kvartararo ostao šampion, kazaću jednostavno da ako u nedelju nakon trke Kvartararo bude imao prednost od 50 ili više bodova, postaće novi MotoGP šampion.
Jedini vozač koji bi zaista mogao da mu poremeti planove je Banjaja. Vozači VR46 akademije redovno treniraju na Mizanu, a Banjaja je prošle i ove sezone dokazao da mu ova staza itekako leži.
Foto: Ducati
Oproštaj za Valentina Rosija
Valentino Rosi će u nedelju poslednji put voziti na svojoj domaćoj stazi. Mizano se nalazi na nepunih 10 kilometara od Rosijevog rodnog mesta i to je bukvalno njegova domaća staza. Ove sezone se zadesilo da je Rosi imao dve prilike da nastupa na ovoj stazi.
Nakon 25 godina Rosi će se pred svojim navijačima poslednji put pokloniti u Italiji. Na njegovu veliku žalost, ove sezone je daleko od konkurentnog, pa su male šanse da će se oprostiti podijumom. Mada, ako padne kiša možda i popularni The Doctor dođe do podijuma.
Foto: Yamaha Racing
Osim Kvartarara i Banjaje, nekoliko vozača bi moglo da se umeša u borbu za podijum ili pobedu. Pošto je ove sezone već vožena trka na Mizanu, a odmah nakon trke i jednodevni test, vozači i timovi su već dobro podesili motocikle pa će već od prvih treninga biti brži i konkurentniji.
KTM i Binder bi mogli da iznenande, naročito ako kvalifikacije odrade kako treba. Ista stvar važi i za vozače Suzukija.
Mark Markez je pobedio na prošloj trci voženoj u Teksasu, ali na Mizanu ne treba očekivati da će ponoviti uspeh sa prethodne trke. Sa obzirom da je Mark Markez na prethodnoj trci na Mizanu osvojio četvrtu poziciju, a imao je i dodatnih nekoliko nedelja da se još bolje oporavi i trenira, možda i on bude jedan od kandidata za podijum.
Foto: Honda Racing Corporation
Teško je prognozirati pobednika i osvajače podijuma, jer verujem da će svi vozači biti blizu jedan drugom po vremenima. Ipak se Banjaja i Kvartararo moraju izdvojiti kao dva glavna favorita. Mada zasigurno bar 4-5 vozača mogu da konkurišu za najviši stepenik na podijumu.
Ne preostaje ništa drugo nego da uživamo u trkačkom vikendu koji je pred nama i da se prepustimo bravurijama u vožnji MotoGP vozača. Da li će Kvartararo sa Mizana otići kao šampion ili će se borba za titulu preneti na Portimao, ostaje nam da vidimo.
Raspored i satnica MotoGP Mizano 2 trkačkog vikenda:
Petak:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja:
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Današnje predloge za putovanje motociklom obuhvatiće popularno Srebrno jezero, ali i lokalitet Ramska tvrđava. Ove dve lokacije su pristupačne motociklistima, a imaju zanimljivu priču i istoriju te ih valja posetiti.
Svima dobro poznato, ali hajde da ga spomenem. Nekada sam veoma rado dolazio na ovo mesto, dok danas gledam da to bude uglavnom neki radni dan i to ne u špicu sezone. Poput Zlatibora i Srebrno jezero je zahvaćeno pojavom masovne posete i sulude gradnje. Protekle sezone je bilo posećenije nego ikad, pa je (bar meni) izgubilo onu nekadašnju draž.
Srebrno jezero je veštačko jezero na desnoj obali Dunava i predstavlja njen nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama. Nalazi se na području Braničevskog okruga u istočnoj Srbiji, na dva kilometra od Velikog Gradišta. Prosečne je širine od 300 m, a prosečne dužine od 14 km.
Samo jezero je u širokoj maloj dolini Dunava, ali je okruženo brdima od 282 metara ka severu (Gorica brdo), 362 metara ka jugu (Lipovača brdo), dok je ceo zapadni deo doline zatvoren od strane Velikog brda i njegovog najvišeg vrha (324 metara Anatema). Ušće reke Pek u Dunav, poznato po svom obrnutom toku tokom visokog vodostaja, nalazi se južno od jezera. Istorijska nalazišta srednjovekovnog grada-tvrđave u Golupcu i Ramu takođe su u blizini jezera, kao izvor Hajdučka voda.
Srebrno jezero ima nepravilan oblik luka, i zauzima površinu od 4 km². Nalazi se na nadmorskoj visini od 70 metara i duboko je 8 metara. Voda je bistra zbog nedostatka zagađenja i prirodne filtracije vode kroz mnogo peščanih dina. Jezero je bogato ribom, uključujući amura, šarana, soma, štuke, smuđa i ostalih slatkovodnih riba.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Srebrno jezero i Ramska tvrđava
Na 20 kilometara od nedavno otvorenog Golubačkog grada i 30 kilometara od arheološkog parka Viminacijum, na rubu sela Ram, na steni iznad Dunava, nalazi se Ramska tvrđava, koju je 1483. godine podigao sultan Bajazit Drugi, kao jednu od svega tri originalne turske tvrđave u Srbiji, dok ostale Turci preuzimaju od suparnika ili prethodnika.
Po predanju koje je i danas aktuelno, sultan Bajazit Drugi kada je došao na ovo područje, toliko bio oduševljen da je tu spustio svoj ćilim, pomolio se Bogu i rekao: „Ovde mi podignite tvrđavu”. Tako i bi…
Pre njega u Ramu su bili Rimljani koji su tu podigli mauzolej, objekat kružnog oblika, 13 metara u prečniku i tri metra debljine bedema, što govori o njegovoj važnosti, a na rimskoj tabli na steni ispod tvrđave na latinskom piše: “Jupiteru, najvećem i najmoćnijem od svih bogova, podiže barjaktar VII Klaudijeve legije Gajus Licinius Rufin”. Ipak, ostalo je nepoznato da li je to ujedno i Rufinov mauzolej ili hram posvećen Jupiteru.
Turci nisu srušili mauzolej, već su oko njega podigli svoju tvrđavu koja je bila izuzetno značajna za njihove osvajačke pretenzije ka Austriji, a otkriće ogromnog broja skupocenih predmeta svedoči da tu nije bila samo vojska.
To je prva tvrđava u Srbiji građena za borbu vatrenim oružjem, pa poseduje čak 36 topovskih mesta. Kolika je ta vatrena moć, pokazuje i podatak da mnogo veća Beogradska tvrđava ima svega 22 topovska mesta, uz “opravdanje” da je potonja građena za potrebu borbe hladnim oružjem, i da je tek kasnije pretrpela promene. Zamislite samo tvrđavu na osnovi od 25 puta 35 metara i na njoj 36 topovskim mesta!
Postoje antički zapisi da su se baš kod Rama susreli Aleksandar Makedonski i Kelti.
Iako ne piše da je to bio Ram, na osnovu opisa obale, arheolozi su došli do zaključka da bi trebalo da to bude to mesto, a kao podrška toj tezi jeste i keltsko utvrđenje Opidum na par kilometara od Rama i keltsko svetilište.
Dunav je kod Rama širok pet kilometara, ali je i najmirniji pošto ga presecaju četiri reke – Karaš, Nera, Morava i Mlava, nanoseći neverovatnu količnu zemlje, peska i kamena. Tako presecaju maticu na četiri dela, pa Dunav od moćne evropske reke, ovde postaje miran i pitom, zbog čega je tu najpogodniji za prelazak.
Na Trajanovom stubu u Rimu je opisan prvi prelazak rimskih legija preko pontonskog mosta kod Rama, a postoje dokazi da je Karađorđe kod Rama prešao u Srbiju zbog manastira koji je Sveti Sava zidao u 13. veku i preko koga je vršena sva komunikacija.
Tvrđava građena na Dunavu, prirodnoj granici Turske i Ugarske, izgubila je svoju primarnu funkciju nakon Mohačke bitke, kada ona nastavlja da živi kao trgovački sedište. Granica se i u narednom periodu pomerala, a tvrđava prelazila iz poseda u posed, iz ruku Ugara u ruke Turaka, i obrnuto. Poslednji put je napuštena pred Prvi srpski ustanak, kad postaje prirodno sklonište.
Posmatrajući stare mape iz 15, 16. i 17. veka, kako austrijske, mađarske, tako i Turske, uočeno je da svi oni mesto zovu Hram, a ne Ram. A “hram” je stara keltska reč za svetilište, uvrežena u mnoge, pa i u naš jezik. U vekovnoj igri “gluvih telefona”, kada se prenosilo ime sa generacije na generaciju “h” se izgubilo. Usred stalnih ratnih dejstava i seoba stanovništva, zaboravljeno je gde je hram bio i kome posvećen, a zapravo je plavo-zelena magmatska stena mnoge privlačila da baš na tom mestu podižu svoje hramove.
Turska Agencija za međunarodni razvoj i saradnju (TIKA) uložila je preko 1,5 miliona evra u obnovu devastirane Ramske tvrđave, koja je nakon dve godine obnove otvorena za posetioce.
Do tvđave Ram je moguće stići sa više strana, jedna od njih je i skelom preko Dunava koja polazi iz Banatske (Stare) Palanke:
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Srebrno jezero i Ramska tvrđava
Kad’ smo već kod tvrđave Ram, evo još par zanimljivosti.
– U podnožju tvrđave nalazi se parcela na kojoj su ostaci turskog hamama. U planu je kupovina te parcele od strane opštine i obnova pomenutog turskog kupatila.
– Takođe, odmah iznad tvrđave, u seoskoj kući je i škola koju pohađa samo dva đaka i čiji deo će uskoro biti preuređen u muzej.
– Nije samo turski sultan bio očaran ovim dunavskim krajem, već i dvoje Tajlanđana, koji su se nakratko odrekli svog ostrvskog raja, iznajmili kuću u selu i puna dva meseca život delili sa Ramljanima.
– U neposrednoj blizini Ramske tvrđave nalazi se jedan od najočuvanijih karavan-saraja* na Balkanu, gde su bile 24 zanatske radnje i 24 jedinice za prenoćište. Većina karavan saraja na teritoriji Srbije, nakon odlaska Turaka, je porušena, pre svega kao izvor kvalitetnog građevinskog materijala. Karavan saraj u Ramu će poslužiti kao porta crkve koja se gradi 1839. godine, a posvećena je arhangelu Mihajlu.
Crkvu će u to vreme oslikati Živko Pavlović, poznatiji kao Moler iz Požarevca, čija će unuka Milena Pavlović Barili kasnije steći svetsku slavu kao umetnica. Izgradnjnom crkve u dvorištu karavan saraja nastaće jedinstven spoj, na prvi pogled dve nespojive celine.
Jedan komercijalni, islamski objekat spojiće se sa religioznim, hrišćanskim objektom, čineći skladnu celinu. Crkva koja se sada nalazi unutar karavan saraja građena je krajem prošlog veka na temeljima originalne oronule crkve.
*Karavansaraj ili karavan-stanica je mesto gde su se nalazila konačišta za učesnike karavana (povorka, grupa putnika, trgovaca) na njihovom dužem putu.
Nadamo ste da ste uživali u reportaži i da ćete obići Srebrno jezero i Ramsku trvđavu
Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Honda još od čuvenog VFR-a 800 nije imala pravi touring motocikl koji bi mogao da se nosi sa konkurencijom poput Yamahe Tracer 9, Kawasaki Versys 1000 i ostalih motocikala iz ove kategorije. Tačno je da su u svojoj gami motocikala imali i VFR1200, Gold Wing i Africu Twin 1100, ali nijedan od tih motocikala nije zaista pravi touring motocikl. Od danas, Honda zvanično u svojoj ponudi konačno ima i pravi tourer. Njegova oznaka glasi NT1100.
Suočeni sa činjenicom da nemaju motocikl koji je predviđen samo touring vožnjama, Honda je morala da preduzme nešto. Tako su na bazi CRF1100L Africa Twin modela napravili NT1100. Za razliku od Africa Twin modela koje je pretežno adventure motocikl predviđen za off road vožnje, NT1100 je čisto putni motocikl. Međutim, NT1100 i Africa Twin ipak imaju mnogo toga zajedničkog.
Agregat i šasija gotovo da su potpuno identični, sa tim da su ogibljenje i neke druge komponente morale biti prilagođene vožnji na asfaltu. Sem toga, Honda je dosta pojednostavila NT1100, što je itekako pozitivno. To će naročito ceniti vozači koji ne vole previše elektronike i koji vole da uživaju u jednostavnom motociklu.
Foto: Honda Motor Europe Ltd
Oznaka NT nije nova u Hondinom asortimanu. Čuveni NT650 nastao je još 2002. godine, ali NT oznaka nije isticana u prvi plan jer je NT650 nio poznat pod oznakom Deauville. Kasnije je Honda obnovila NT model motocikla. Ipak, sada je otišla još jedan korak dalje sa NT1100.
Srce Africe Twin prilagođeno NT1100
Jednom touring motociklu potreban je agregat koji poseduje obrtni moment raspoloživ od niskih obrtaja i linearnu isporuku snage. U Hondi su procenili da agregat koji koristi CRF1100L Africa Twin može bez problema da ispuni ove uslove.
Tako novi NT1100 pokreće redni dvocilindrični agregat radne zapremine od 1.084 cm3. Kompresioni odnos od 10.1:1 i raspored paljenja na 270°, ukombinovani sa PGM-FI sistemom ubrizgavanja goriva kao i ride-by-wire sistemom omogućuju solidne perfromanse za putni motocikl.
Foto: Honda Motor Europe Ltd
Maksimalna snaga iznosi 75kW (100 KS) na 7.250 O/Min uz maksimalni obrtni moment od 104 Nm na 6.250. Za razliku od Afrike Tvin na kojoj je potrošnja znala da bude visoka, Honda tvrdi da je NT1100 daleko ekonomičniji sa deklarisanom potrošnjom od 5 litara na 100 km.
Poput Afrike Tvin i NT1100 dolazi u ponudi sa klasičnim manuelnim menjačem, kao i sa DCT menjačem.
Šasija Africe Twin sa putno orijentisanim ogibljenjem
Kao što sam već spomenuo na početku, osim agregata NT1100 i Africa Twin dele identičnu čeličnu časiju sa duplim gredama i aluminijumskim pod-ramom. Naravno, Africa Twin ima ogibljenje sa dužim hodom koje je predviđeno za off road vožnje, pa je i ta stavka morala biti prilagođena NT-u.
U skladu sa tim, NT1100 je dobio Showa obrnutu prednju viljušku sa prečnikom štapova od 43 mm i hodom od 150 mm. Identičan hod ima i zadnji amortizer, takođe marke Showa. Prednja viljuška i zadnji amortizer imaju samo mogućnost podešvanja predopterećenja, što bi u teoriji trebalo da bude sasvim dovoljno da se motocikl prilagodi vožnjama sa suvozačem i prtljagom.
Budući da je ogibljenje kraćeg hoda, to automatski znači da su visina sedišta i odstojanje kartera od tla manje udaljeni od podloge. Visina sedišta nalazi se na 820 mm.
Foto: Honda Motor Europe Ltd
Pošto je NT1100 putni motocikl, Honda je ipak morala još malo da se pozabavi geometrijom motocikla, kako bi NT1100 imao bolje ponašanje pri ulasku i prolasku kroz krivine. Zato je ugao prednje viljuške postavljen na 26.5° (na Arica Twin modelu ugao iznosi 27.5°). To pomeranje dovelo je i do drugačijeg međuosovinskog rastojanja koje iznosi 1.533 mm.
Uz sve to, putne gume u dimenzijama 120/70 R17 M/C napred i 180/55 R17 M/C pozadi trebalo bi da doprinesu dobroj upravljivosti i stabilnosti u vožnji.
Honda NT1100 spremna za put ima masu od 238 kg kada je reč o verziji sa manualnim menjačem ili 248 kg sa DCT menjačem. Uz zapreminu rezervoara od 20,4 litre, NT1100 bi trebalo da je sposoban da dobaci 400 km između dve posete benzinskoj pumpi.
Kočenje je prepušteno Nissin radijalno postavljenim četvoroklipnim čeljustima i diskovima prečnika 310 mm. Pozadi se nalazi jednoklipna kočiona čeljust i diks prečnika 256 mm.
Foto: Honda Motor Europe Ltd
Dovoljno elektronike
U Hondi nisu želeli da preteraju sa previše elektronskih pomagala, što je u jednu ruku i pozitivna stvar. Pored ABS-a, kontrole proklizavanja i kontrole podizanja prednjeg točka, NT1100 poseduje i 3 fabrički podešena režima vožnje (urban, rain i tour) kao i još dva dodatna režima vožnje (user 1 i user 2) koje vozač može da podesi prema sopstevnim zahtevima.
Promene režima i parametara elektronskih pomagala obavljaju se preko prekidača koji se nalazi na levoj strani upravljača. Podešavanja i sve potrebne informacije prikazane su na TFT instrument tabli dijagonale 6.5 inča. Instrument tabla je osetljiva na dodir. Ono čemu se nadamo je to da Honda nije zakomplikovala podešavanje elektronike kao što je to slučaj na CRF1100L Africa Twin modelu. Sa obzirom da NT1100 ima daleko manje elektronski pomagala, verujem da to neće biti problem.
Foto: Honda Motor Europe Ltd
Displej može da se podesi u tri režima pozadinskog osvetljenja. Svetlosna grupa na NT1100 je u potpunosti u LED tehnologiji, a serijski dolazi opremljen i sa dnevnim (DRL) svetlima.
Jeftiniji Hondin tourer?
Činjenica da NT1100 deli mnogo stvari sa Africa Twin modelom, kao i to što nema previše ekskluzivnih komponenti i elektronike može značiti samo da je Honda rešila da korisnicima pruži pouzdan i jednostavan, a cenovno pristupačan touring motocikl.
Za sad nema informacija o tome koliko će iznositi cena za NT1100 kod nas. Na tržištu Evrope cena za NT1100 sa manuelnim menjačem i osnovnim paketom opreme kretaće se oko 14.500 e.
Za utiske o Hondi NT1100 možete posetiti i temu na forumu posvećenu ovom motociklu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Početkom ove sezone (2021. godina) dobili smo od kompanije Mitas na test set Sport Force +guma namenjenih sportskim i sport touring motociklima, te smo naš redakcijski sportski motocikl opremili i započeli ovaj test. Nakon 6.000 pređenih kilometara u svim vremenskim uslovima, uglavnom po ulici, ali i na moto stazi, sumirali smo svoje utiske za vas.
Kompanija Mitas dugi niz decenija već se bavi proizvodnjom guma za poljoprivredne mašine, a u svetu motociklizma poznati su najpre po gumama za off road motocikle. Kasnije su svoje iskustvo preneli i na gume za putne motocikle. Što se tiče sportskih motocikala, krunu njihove ponude predstavljaju Sport Force + gume, koje smo tokom ovog testa imali prilike dobro da upoznamo.
Mitas je sa Sport Force + gumom izazvao veliku pažnju na našem tržištu, najviše zbog znatno niže cene u poređenju sa drugim proizvođačima. Upravo je to bio dodatni razlog zbog kojeg smo se odlučili da testiramo ovu gumu i damo naše viđenje. Uz to, želili smo i da se uverimo da li su tačne neke glasine koje kruže o ovoj gumi.
Par reči o testnom motociklu
Za potrebe testa koristili smo naše redakcijsko vozilo. Reč je o Hondi VTR 1000SP1 za koju smatramo da je odličan motocikl za test guma. VTR 1000SP1 pokreće dvocilindrični V agregat i ima maksimalnu snagu od 136 KS. Ono što je bitno je da upravo taj V2 agregat ima velik obrtni moment koji dodatno “maltretira” zadnju gumu. Uz to, ovaj motocikl ima i masu (sa svim tečnostima) od oko 220 kg, što je opet dobro radi opterećenja prednje gume.
Ono što moramo da istaknemo, a što je bitno prilikom potrošnje gume je činjenica da su prednje i zadnje ogibljenje servisirani pre započetog testa. Servisiranje ogibljenja ističemo jer je to bitna stvar koja itekako zna da utiče kako na potrošnju guma, tako i na povratni osećaj koji guma vraća preko motocikla do vozača.
Da napomenem za one koji ne znaju, VTR1000SP1 ne poseduje ABS niti kontrolu proklizavanja, što je još jedna od pozitivnih stvari prilikom testiranja guma. Jeste malo nezgodnije po vozača, ali je zato osećaj koje gume pružaju još važniji.
VTR1000SP1 opremljen testnim Mitas Sport Force + gumama Foto: BJBikers
Ponašanje gume u svakodnevnoj vožnji na ulici
Mitas Sport Force + je guma koja ima tvrđi kostur (karkas). Prema specifikacijama propisani pritisak u prednjoj gumi od 2,5 – 2,6 bara i u zadnjoj od 2,7 – 2,9 bara. Dimenzija gume koje smo imali na testu bile su 120/70 ZR17 napred i 190/50 ZR17 pozadi.
Prva duža vožnja zadesila me je baš po kiši, od toga je jedan deo bio po gradu. Ono što su mnogi komentarisali je upravo ponašanje ovih guma u kišnim uslovima i na belim linijama.
Praktično, Sport Force + gume su odmah imale svoju prvu probu na kiši. Osećaj koji pružaju u vožnji u kišnim uslovima je dobar. Kada pređete preko belih linija oseti se prelaz i sve je normalno. Kočenje po vlažnom asfaltu je takođe dobro.
Naravno, u kišnim uslovima sam kočio onako kako pravila nalažu: prvo inicijalno blag stisak na polugu da se masa prenese na prednji točak i ogibljenje započe sabijanje, a zatim sve progresivniji stisak.
Prva duža vožnja u kišnim uslovima Foto: BJBIkers
Kada sam se dovoljno upoznao sa ponašanjem guma po kiši započeo sam i kočenja po beloj linij na pešačkom prelazu, čisto da vidim da li će guma izdati i proklizati. Naravno, kočenja su bila lagana i guma je uspela da zadovolji kriterijume i ne blokira.
Po pitanju ponašanja zadnje gume na kiši, takođe nemam zamerki. Na normalnom i uglađenom otvaranju gasa u vlažnim uslovima, zadnja guma ne gubi prijanjanje. Normalno, kada se agresivno zavrne gas, naročito u prvom i drugom stepenu prenosa, dođe do blagog proklizavanja zadnjeg točka. To proklizavanje spada u normalno i malo koja guma bi izdržala da ne prokliza, naročito na V2 agregatu zapremine 996 cm3.
Na moju veliku žalost, proleće je bilo prilično kišno, tako da sam veći deo testa uglavnom proveo na vlažnom asfaltu.
Na otvorenom putu i prolasku kroz krivine u kišnim uslovima gume pružaju dobar osećaj. Mada na inicijalnom obaranju nedostaje malo povratnog osećaja, ali čim dobijete još malo ugla obaranja, osećaj se pojavi i tada gume dozvoljavaju da se drži putanja i ulivaju poverenje.
Da pređemo sa vlažnog na suv asfalt i lepo toplo vreme. Tvrđi karkas gume pruža jako dobru stabilnost na pravolinijskom kočenju. Gume brzo postižu radnu temperaturu, a kada je dostignu više nema problema.
Zadnji točak je teško dovesti do proklizavanja, osim ako baš nemate osećaja na gasu ili jednostavno želite da se igrate. Osim toga, zadnja guma drži odlično. Još jednom napominjem da je i zadnji amortizer podvrgnut servisiranju pre početka sezone i da to itekako utiče na ponašanje motocikla.
Prilikom prolaska kroz krivine bio sam prilično opušten, naročito i što prilikom kočenja pod nagibom guma pruža dobar osećaj. U vezi osećaja sa prednjom gumom prilikom prolaska kroz krivine, malo ću biti detaljni u delu testiranja sa staze. Opet nedostaje malo osećaja prilikom započinjanja obaranja, kada je motocikl u rasponu od oko 0 – 100 obaranja. Pri tom uglu nema bojazni od proklizavanja i pada i kada sam se jednom navikao, više nije bilo problema, ali sam u početku bio malo oprezniji.
Jedina mana tvrđeg karkasa na ovoj gumi ogleda se u tome što pri vožnji na propisanim pritiscima gume prelazak preko neravnina prenosi na šasiju, a samim tim i na vozača. Dešavalo se da sam na nekim deonicama izuzetno neravnog puta morao da spustim pritisak u gumama za 0,1 – 0,2 bara u odnosu na propisani pritisak.
Utisci sa staze
Moram da priznam da sam bio nemilosrdan prema Mitas Sport Force + gumama. Iz Mitas fabrike su mi poručili da Sport Force + nije guma koja je predviđena za vožnju na stazi. Upozorili su me da je karakteristika gume takva da bi na stazi brzo moglo da dođe do pregrevanja.
Međutim, budući da ne volim da rizikujem mnogo u vožnji na ulici, želeo sam da vidim kako će se guma ponašati prilikom većih uglova obaranja i kočenjima pod nagibom. U skladu sa vožnjom na stazi, morao sam i da prilagođavam pritiske, kako se guma ne bi pregrevala.
Neki optimalan pritisak do kojeg sam došao za moj nivo vožnje i karakteristike motocikla bio je 2,1 bar napred i između 1,8 – 1,9 bara u zadnjoj gumi.
Prvi Track Day na stazi Navak protekao je u traženju optimalnog pritiska i upoznavanju sa ponašanjem guma. Prva stvar koja me je oduševila je stabilnost prednje gume na pravolinijskom kočenju. Prednja guma pruža toliko stabilnosti i povratnog osećaja da jednostavno nisam štedeo kočnicu na pravolinijskom kočenju. U prilog tome govori i to što mi se zadnji točak nekoliko puta podizao u vazduh pri kočenjima.
Nakon pravolinijskog kočenja i nastavljanja blagog kočenja pod nagibom, prednja guma pruža solidan povratni osećaj. Kada se guma pregreje, dobije se osećaj kao da prednja guma “žvaće” što je znak da je ne treba forsirati više od toga. Kada se prolazi kroz duge krivine pod nagibom, bez držanja kočnica, prednja i zadnja guma daju sasvim solidran povratni osećaj i omogućavaju stabilan prolazak kroz krivine.
Zadnja guma se pokazala kao stabilna i izdržala je sva nagla ispucavanja iz krivina. Po pitanju pregrevanja, zadnja guma se pregreje ranije nego prednja, što je negde i logično sa obzirom na karakteristike motocikla. Dovoljno je da se 1-2 kruga vozi laganije i guma se brzo vraća u svoj optimalni režim.
Na jednoj od vožnji na stazi imao sam priliku da vozim i po vlažnoj stazi. Tom prilikom nisam nešto preterano forsirao, ali sam vozio dovoljno dugo da se uverim da Sport Force + drže i po vlažnoj stazi. Povratni osećaj kao i osećaj na kočenju je bio dobar, tako da sam u svakom trenutku osećao šta motocikl radi ispod mene.
Vožnja po vlažnoj stazi
Kratak test na Apriliji Tunono V4
Imao sam priliku da probam i set identičnih Mitas Sport Force + guma na Apriliji Tuono V4. Ovom prilikom se zahvaljujem mom prijatelju Dušanu Lončareviću koji je imao dovoljno poverenja da mi na jedan stint pozajmi svoj Tuono V4.
Cilj mi je bio da uporedim ponašanje guma na dva različita motocikla, kao i kako se ponaša zadnja guma na motociklu koji je lakši od VTR1000SP1, a ima i više snage, budući da Tuono V4 isporučuje 166 KS.
Iako sam bio na drugom motociklu, kroz iste krivine ponašanje guma je bilo gotovo identično. Povratni osećaj se javljao na sličan način, a zadnja guma je držala i na ispucavanjima iz krivina sa Tuono V4.
Stint sa Tuono V4 na Mitas Sport Force +
Na stazi sam odvezao 4 ili 5 punih Track Day termina u organizaciji Trackday Srbija. Ukupno sam na stazi prešao oko 500 km.
Potrošnja guma
Prilikom dogovora oko realizacije testa, iz kompanije Mitas su mi poručili da je Sport Force + guma predviđena da izdrži između 7.000 – 8.000 km vožnje na ulici. U tu distancu nije predviđeno da se vozi na stazi, već je guma predviđena za vožnju u saobraćaju.
Na testu sam ukupno prešao nešto 6.000 km (5.500 km u saobraćaju i oko 500 km) na stazi i gume bi još mogle da pređu. Prednja nije naročito potrošena i dubina šare je još uvek u propisanom zakonskom limitu, čak i iznad njega.
Zadnja guma je nešto potrošenija i vide se znakovi vožnje na stazi, ali takođe bi po slobodnoj proceni mogla da izdrži još oko 1.000 km.
Prednja guma nakon 6.000 kmZadnja guma nakon 6.000 kmFoto: BJBikers
Tragove potrošenosti i habanja koje vidite na desnim bokovima guma nalaze se tu jer nakon poslednje vožnje na stazi gume više nisu korišćenje i nisu uspele da se “očiste”. Konfiguracija staze Navak je takva da ima više desnih krivina, pa je samim tim desna strana gume trpela znatno više opterećenja nego leva.
Ocena i utisci o Sport Force + gumama
Prednosti
Prijanjanje i stabilnost prednje gume na kočenju
Prijanjanje i stabilnost zadnje gume na izlazima iz krivina pri ubrzanju
Povratni osećaj
Izdržljivost
Povoljnija cena
Nedostaci
Tvrđi karkas i prenošenje udaraca sa neravnina na šasiju
Manji povratni osećaj pri inicijalnom obaranju od 0 – 10 stepeni
Neki finalni subjektivni utisak je da je Sport Force + solidna guma koja sasvim dobro funkcioniše u svim uslovima vožnje i potvrđuje da je Mitas kao kompanija na dobrom putu u razvoju guma za sportske motocikle.
Ukoliko želite da ostavite vaše otiske o Mitas Sport Force + gumama, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Polako postaje teško napisati uvod izveštaja sa WSBK trke. Ove sezone je svaki trkački vikend bio zanimlji, a to nije bio izuzetak ni ovog vikenda. WSBK šampionat nastupao je na stazi San Huan Vilikum u Argentini. Prva trka možda i nije bila toliko zanimljiva, ali smo na naredne dve trke sedeli na ivicama fotelja i uživali smo u bravurijama Topraka, Redinga i Reje. Uz to, dobili smo i novog supersport šampiona.
Većina vozača i timova bila je zabrinuta za stanje asfalta na stazi. Pokazalo se da su bespotrebno brinuli jer je asfalt bio u dobrom stanju. Ono čemu se nisu nadali je peščana oluja koja je u petak čak i odložila prve treninge. Srećom, peščana oluja se smirila i trkački vikend je otpočeo. Jedino što je tokom prva dva dana nanet pesak otežavao vozačima posao. U petak su vremena bila daleko sporija u odnosu na 2019. godinu kada je WSBK šampionat poslednji put posetio San Huan Vilikum.
Redingu pol pozicija
Pomalo iznenađujuće, Reding je od početka vikenda imao dobar ritam i vrteo je prilično brze krugove. Redingu je ovo prvi put da je posetio ovu stazu koja očigledno dobro leži kako njemu, tako i Ducati V4R-u. U subotu je na kvalifikacijama postavio najbrže vreme, a prvi startni red zaokružili su Toprak Razgatlioglu i Aksel Basani. Rej je izvezao vreme koje je bilo dovoljno tek za petu poziciju.
Foto: Ducati
Nedodirljivi Toprak
Prva trka je uslovno rečeno bila i najdosadnija trka ovog trkačkog vikenda. Glavni krivac je Toprak Razgatlioglu koji je od samog starta nametnuo toliko jak ritam da ostali nisu mogli da isprate.
Jedini vozač koji je možda mogao na prvoj trci da se nosi sa Toprakom bio je Skot Reding. Međutim, Redingova šansa za pobedu potrajala je samo do prve krivine kada je pao. Nakon pada je Reding podigao motocikl i uspeo je da završi na odličnom devetom mestu.
Reja je imao sreće sa Redingovim padom, jer nije uspevao da stigne Topraka, a budući da nije imao najbolji ritam, druga pozicija bila je odličan rezultat.
Do trećeg mesta se lagano probijao Rinaldi, pa smo tako ponovo na podijumu imali Yamahu, Kawasaki i Ducati.
Toprak je na kraju trku završio sa preko 6 sekundi prednosti. Na kraju trke dogodila se zanimljiva stvar vezana za Topraka. Prilikom prolaska kroz cilj Toprak nije bio siguran da je to poslednji krug, pa je i krug nakon trke izvezao u trkačkom ritmu.
Toprak nedodirljiv na prvoj trci Foto: Yamaha Racing
Superpol trka i foto finiš
Superpol trka imala je nešto drugačiji tok. Toprak i Reding odlično su započeli trku i njih dvojica su od samog starta pokazali da imaju nešto više brzine nego ostali vozači. Reding nijednog trenutka nije puštao da Toprak napravi osetniju prednost.
Pri kraju trke njih dvojica su počeli da izmenjuju pozicije i da se trkaju bez pardona. Toprak se poslednja dva kruga dobro branio i na kraju je jedva uspeo da se odbrani. Koliko je duel bio napet i neizvestan govori i podatak da su Toprak i Reding prošli ciljnom linijom u razmaku od svega 0,048 sekundi!
Reja je morao da se zadovolji trećom pozicijom. Nakon superpol trke Toprakova prednost u šampionatu iznosila je 34 boda i Rej je drugu trku morao da vozi na sve ili ništa kako bi makar malo smanjio prednost i kako bi sa većim šansama otišao na poslednju trku.
Foto: Kawasaki Racing
Druga trka, trka za pamćenje!
Superpol trka bila je samo uvertira za ono što smo imali prilike da vidimo na drugoj trci. Od Topraka i Redinga smo očekivali da će imati još jedan duel, ali niko nije očekivao da će se Reja uključiti u borbu, a još manje i da će Basani jedno vreme pretiti da se popne na podijum.
Ono što se dešavalo do poslednje trećine trke teško je i opisati, a još teže je prebrojati sve razmene pozicija. Vozilo se oštro i na samoj ivici fer pleja. Reding je tokom trke pokazao veliku odličnost i stavio je do znanja Topraku i Reji da i on ume da vozi agresivno.
Rasplet trke dogodio se u poslednjoj trećini kada je Reding uspeo da otvori blagu prednost i da bude van domašaja Topraka i Reje. Nakon toga, Reding je fantastičnim ritmom došao do pobede. Koliko je bio brz govori i činjenica da je nekoliko puta tokom trke postavljao novi rekord kruga.
Rej i Toprak ostali su da se bore za drugu poziciju i bitne bodove za šampionat. Ovog puta duel je dobio Rej, jer je Toprak upao u male probleme sa gumama. Sa druge strane, Rej i njegov deo ekipe probali su totalno drugačije podešavanje motocikla koje je Reji pružilo manju potrošnju guma, ali i bolju kontrolu nad motocikom. Rej je rekao da je takvo podešavanje motocikla totalno netipično i da ga nisu ni uzimali u razmatranje tokom sezone.
Foto: Kawasaki Racing
Pobede za Kluzela, titula za Agertera
Supersport tkre nisu bile zanimljive kao što znaju da budu. Glavni krivac za to je Kluzel koji je na obe trke ubedljivo trijumfovao. Na prvoj trci su podijum zaokružili sve bolji Manuel Gonzales i Čan Onču.
Druga trka započela je nešto dramatičnije. Gonzales je pao u prvoj krivini i sa sobom je povukao Odendala koji je svim silama pokušavao da šanse za osvajanje titule prenese na poslednju tkru. Nakon pada, više nije bilo ni teoretke šanse da se bori za titulu.
Kluzel je pobedio ispred Ončua, a Agerter je ciljem prošao kao trećeplasirani Dominik Agerter. Osim što je osvojio još jedan podijum Agerter je osvojio i titulu supersport šampionata za sezonu 2021. godine. Agerter je ovom titulom na tron vratio i Ten Kate ekipu koja je nekoliko puta osvajala supersport šampionat.
Dominik Agerter novi supersport šampion Foto: Yamaha Racing
Nakon WSBK trkačkog vikenda na stazi San Huan Vilikum, šampionat ide na pauzu od skoro 5 punih nedelja. Nakon pauze čeka nas nova staza Mandalka u Indoneziji. Na toj stazi imaćemo finalni obračun između Reje i Topraka. Toprak trenutno ima 30 bodova prednosti, dok će Rej morati da ide na sve ili ništa. Moraćemo da sačekamo 5 nedelja da bismo saznali ko će biti WSBK šampion za sezonu 2021.
Za komentare o trkačkom vikendu predlažemo da posetite temu na forumu.
Rezultati prve WSBK trke:
Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati superpol trke:
o/Source: worldsbk.com
Rezultati druge WSBK trke:
Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati prve supersport trke:
Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati druge supersport trke:
Foto/Source: worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Mislim da je red da se malo prebacimo i na meni omiljeni istočni deo Srbije. Jedan od lokaliteta kojeg preporučujem za obilazak svakome ko nije bio je svakako Viminacium.
Viminacium je arheološko nalazište u blizini Starog Kostolca, 12 km od Požarevca. Rimski vojni logor i grad nastao je u I i trajao do početka VII veka. Bio je jedan od najznačajnijih legijskih logora na Dunavu, a izvesno vreme i glavni grad rimske provincije Gornje Mezije, koja je obuhvatala najveći deo Srbije, severnu Makedoniju i deo severozapadne Bugarske.
Procenjuje se da je grad imao 48 hiljada stanovnika a u njemu su takođe boravile dve legije, legija IV Flavija i legija VII Klaudija. Posle najezde varvara (Avara i Huna) pod vođstvom Atile grad je razoren 441. godine. Obnovljen je kao pogranično vojno utvrđenje 535. godine, za vreme vladavine cara Justinijana I (527—565) kada i mitropolija u Viminacijumu. Sa dolaskom Slovena na ostacima Viminacijuma nastaje naselje Braničevo.
Prva naučna iskopavanja Viminacijuma počeo je Mihailo Valtrović 1882. godine sa 12 zatvorenika. Početkom 20. veka istraživanja je nastavio Miloje Vasić kada je kraljica Draga Obrenović dala donaciju od 100 zlatnika za nastavak radova.
Obimna arheološka istraživanja započeta su zbog izgradnje termoelektrane i površinskog kopa Drmno, 1977. godine, na prostoru nekropola, jugozapadno od kastruma. Istraživanja su dala izuzetno bogat i značajan arheološki materijal. Pronađene su zanatske radionice, u okvirima kojih su se nalazile peći za pečenje opeke, a grad je takođe posedovao terme, koje su bile glavno sastajalište Rimljana. U središtu termi bile su prostorije za masažu. Iskopano je šest bazena, u kojima ponegde mogu da se nazru oslikani zidovi sa cvetnim i životinjskm motivima. Kupatilo je bilo parno a topao vazduh je cirkulisao između stubića i zagrevao opeku ispod podnica dok je voda stizala sa izvora u slobodnom padu, akveduktom istraženim u dužini od deset kilometara. Pronađene su i svetiljke koje su služile za noćno kupanje.
Iskopan je Mauzolej, za koji se pretpostavlja da je grobnica cara Hostilijana, sina cara Trajana Decija, koje je boravio u Viminacijumu tokom 251. godine. Hostelijan je došao na presto posle tragične smrti njegovog oca Trajana i brata Herenija. Ni Hostelijan nije dugo poživeo, umro je verovatno od kuge a smatra se da je da je spaljen u Mauzoleju. Pronađeno je više grobnica sa izuzetnim freskama. Dve od njih su oslikane freskama i potiču iz doba paganstva, što se zaključuje po dekoraciji florom i faunom živih boja, dok je treća grobnica ukrašena likom devojke koja je pripadala višim društvenim slojevima, na šta upućuju pronađeni delovi zlatnom bojom obrubljene haljine. Do sada je istraženo više oko 14.000 grobnica, a Fresko-slikarstvo je uz nalaze grobnica pružalo značajne podatke o počecima hrišćanstva na ovim prostorima. Nalaz grobnica sa Nebeskim jahačem i Hristovim monogramom pružaju ideju kako se paganstvo preobražavalo u hrišćanstvo.
Otkrivena je Severna kapija utvrđenja a postojale su još tri, što ukazuje na moćni sistem. Na celom prostoru nalazišta je pronađeno i mnoštvo novčića a najviše ipak u grobnicama, u koje su umrli polagani sa tri krčaga (za ulje, vino, vodu) i novčićem u ustima – da Heronu plate prevoz na onaj svet. U 19. veku još su se jasno nazirali obrisi naselja, široke ulice koje se seku pod pravim uglom, trgovi, pozorišta, kupatila, vodovod i gradski bedemi. Danas su ostali samo delovi. Mermerne skulpture, nadgrobne ploče i sarkofazi, nakit i posuđe iz Viminacijuma čuvaju se u Narodnim muzejima u Beogradu i Požarevcu.
U Viminacijumu je 2012. godine otkrivena figurina ženskog božanstva stara oko 4000 godina. U pitanju je bliznakinja Kličevačkog idola otkrivenog 1881. godine. Godine 2013. je pronađen žrtvenik posvećen nimfama, a tokom 2014. pronašli su mermerne statue i zlatnu ogrlicu iz rimskog perioda. Početo je sa iskopavanjem rimskog vojnog logora 2017. godine. Tokom 2018. pronađeni su sarkofazi iz rimskog doba koji nisu ranije opljačkani i grobnica za koju se smatra da pripada nekom mladom imperatoru.
Dobitnik je međunarodne nagrade „Živa” za najbolji slovenski muzej 2018. godine.
Viminacium
Viminacium
MAMUT PARK
Posebnu atrakciju u okviru arheološkog parka Viminacijum predstavlja poseta praistorijskom nalazištu, gde je otkriven ceo skelet mamuta. Reč je o podzemnoj pećini, koja se nalazi 30 metara pod zemljom, podupire je devet drvenih lukova, a osvetljava sunčeva svetlost, koja pravi jedinstven doživljaj. Najznačajniji nalaz predstavlja mamut, očuvan u celosti, poznat kao Vika.
Ovaj skelet je pronađen na 270 metara istočno od Carskog mauzoleja. Mamut potiče iz praistorijskog perioda, miocena od pre 5.000.000 godina. Nađen je u slivu pradelte reke Morave, koja se formirala kada se povlačilo Panonsko more.
Mamut pripada izuzetno retkim vrstama i među najstarijim je na svetu. Do sada je u svetu pronađeno dvadesetak mamuta i to uglavnom tokom 19. veka, ali nijedan od njih nije očuvan na licu mesta. Zbog toga, ovaj mamut ima poseban značaj i posebnu važnost. U doba iz kojeg mamut potiče, na našim prostorima je još prisutna topla klima (blaga varijanta suptropske) sa mnogo toplofilne vegetacije koja će kasnije nestati nailaskom hladnih klimatskih ciklusa u ledenom dobu pleistocena.
Mamut Vika otkriven je u celosti zahvaljujući tome što je ostao zaglavljen u pesku i mulju na obali. Pošto nije mogla da se izvuče praktično je legla i na kraju uginula od iznemoglosti. Zahvaljajući tome životinja je očuvana u celosti, u anatomskom položaju. To što je utonula u blato zaštitilo ju je od grabljivaca i strvinara.
Procenjeno je da je mamut ženka, stara oko 60 godina. Visina mu je bila preko 4.5 metara, dužina preko 5 metara, a u životnom dobu bio je težak preko 10 tona.
Nadamo ste da ste uživali u reportaži i da ćete obići Viminacium i Mamut park.
Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
WSBK šampionat ovog vikenda nastupa na stazi San Huan Vilikum u Argentini. Sve oči će ponovo biti uprte u Topraka i Reju, jer je ovo ujedno prva šansa da Toprak osvoji titulu. Budući da je ovo pretposlednji trkački vikend u sezoni, Rej mora da da sve od sebe kako bi se bodovno približio Topraku. Zanimljiva činjenica je i to da su Rej i Toprak dva vozača sa najviše podijuma na ovoj stazi. Dakle, očekujte još jedan borben trkački vikend.
Staza San Huan Vilikum u WSBK šampionatu prvi put je debitovala 2018. godine. Sastavljena od čak 17 krivina (7 desnih i 10 levih), San Huan Vilikum predstavlja izazov za vozače, ali i timove. Tokom trkačkog vikenda 2019. godine bilo je dosta pritužbi i na sam asfalt, ali se nadamo da su organizatori sanirali taj problem. Mesto San Huan nalazi se u blizini Anda, pa su i promene vremena česta pojava.
Kako izgleda staza sa kamere na motociklu, možete pogledati na sledećem snimku:
Rej i Toprak najuspešniji vozači na San Huan Vilikum stazi
Dva vozača koja se bore za titulu su ujedno i dva najuspešnija vozača na ovoj stazi. Toprak Razgatliogu je na ovoj stazi došao do svog drugog podijuma u karijeri. Rej na ovoj stazi ima četiri pobede i jedan podijum, dok je Toprakov rezime sa San Huana četiri podijuma.
Sasvim slučajno se pogodilo da je u subotu Toprakov rođendan. Ukoliko Rej pobedi na prvoj trci to automatski znači da se borba za titulu prenosi na poslednju trku u sezoni.
Da bi Toprak osvojio titulu potrebno je da iz Argentine ode sa 62 ili više boda prednosti. U slučaju da na kraju sezone Rej i Toprak budu izjednačeni sa bodovima, titula će otići u ruke Topraka zbog većeg broja pobeda na punim trkama.
Foto: Yamaha Racing
Skot Reding je na Portimao znatno smanjio zaostatak za Rejom i Toprakom. Njegov zaostatak sada iznosi 54 boda. Ukoliko dođe do grešaka Topraka i Reja, Reding će rado prihvatiti dodatne bodove.
Agerter na korak od titule
Dominik Agerter bi lako mogao da iz Argentine ode sa trofejom supersport šampionata. U igri je trenutno još 100 bodova, a Agerter ima prednost od 54 boda u odnosu na Odendala. Ukoliko već na prvoj trci Agerter skupi 75 boda prednosti, postaće WSS šampion. Takođe, ako trkački vikend završi sa 50 ili više boda prednosti, takođe postaje supersport šampion.
Agerter na korak od titule Foto: Yamaha Racing
Agerter i Odendal prvi put nastupaju na ovoj stazi, tako da oba vozača imaju podjednako težak zadatak da se naviknu na novu stazu i da se fokusiraju na borbu za titulu.
Obratite pažnju na satnicu trke
Budući da se trka vozi u Argentini, to znači da će i satnica trka biti nešto drugačija u odnosu na ono što smo navikli. Eurosport 2 će puštati snimak prve superbajk trke i prve supersport trke. Snimke trka možete gledati u subotu od 21.20 časova kada se pušta snimak prve WSBK trke.
Od 21.50 časova biće snimak prve WSS trke, a odmah nakon toga od 22.10 ponovo ide snimak prve WSBK trke.
U nedelju je situacija nešto bolja povodom direktnog prenosa trke. Od 18.30 časova na Eurosport 2 kanalu ide prenos druge WSS trke, a od 19.30 snimak WSBK superpol trke. Nakon završetka superpol trke, od 19.50 ide direktan prenos druge WSBK trke.
Ove sezone nas WSBK nije nijednom razočarao, pa tako predlažemo da ne propustite ni ovaj trkački vikend.
Ukoliko želite, možete da se pridružite i temi na forumu posvećene WSBK trkačkom vikendu na stazi San Huan Vilikum.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Postoje dva čoveka u istoriji motociklizma koji su ostavili značajan trag. Zapravo, da ta dva čoveka nisu postojala verovatno bismo ostali uskraćeni za mnoge sada već legendarne motocikle. Osim toga i cela moto industrija imala bi totalno drugačiji tok. Možda Ducati ni ne bi više postojao, kao ni MV Agusta, a zasigurno ne bi bilo ni CAGIVA marke i grupacije. Sudbina je želela da spoji dve bitne ličnosti za svet dvotočkaša. Dva čoveka sa čistom strasti i ljubavi prema motociklizmu. Njihova imena su Klaudio Kastiljoni i Masimo Tamburini.
Klaudio Kastiljoni je očigledno bio predodređen za velike stvari. Rođen je u italijanskom gradiću Varese u kom je njegov otac imao malu fabriku za proizvodnju delova od metala. Ta fabrika nosila je ime CAGIVA i to ime će Klaudio Kastiljoni kasnije proslaviti širom sveta. Tokom 1983. godine, Kastiljoni počinje u svojoj CAGIVA fabrici da proizvodi i prve motocikle.
Dok se Klaudio Kastiljoni polako probijao u moto industriji, Masimo Tamburini je već uveliko radio na poboljšavanju motocikala. Tamburini je celog života bio opsednut motociklima što je njegovu majku izluđivalo. Nije imao novca da upiše fakultet, te kao mladić upisuje tehničku školu u Riminiju. Prema nekim podacima Tamburini nikad nije završio tehničku školu iz zdravstvenih razloga. To ga nije sputalo da postane najbolji dizajner motocikala.
Posle nezavršene škole, Tamburini počinje da radi na sistemima za grejanje i hlađenje. Pokazaće se da je njegovo iskustvo u radu sa cevima presudno za sve njegove kreacije sa cevastom šasijom.
U mladosti je Tamburini radio na povećanju performansi i upravljivosti trkačkih motocikala. Tako 1973. godine sa svoja dva saradnika osniva fabriku BIMOTA u kojoj se zadrao do 1985. godine.
Saradnja dva genijalca
Tamburini je takoreći imao sopstvenu manufakturu proizvodnje motocikala, ali 1985. godine uspostavlja saradnju sa Klaudijem Kastiljonijem i prelazi u CAGIVA grupaciju. Istorija će pokazati da je saradnja ova dva čoveka motociklizmu donela mnogo lepih motocikala i tehničkih rešenja.
Kastiljoni ubrzo postaje vlasnik Ducati-ja i smešta ga pod patronat CAGIVA grupacije. Kastiljoni je ranije imao saradnju sa Ducatijem i koristio je njihove agregate koji su pokretali CAGIVA motocikle. Kada je Ducati zapao u probleme, Kastiljoni je video svoju priliku i otkupio je Ducati.
Zahvaljujući Tamburiniju i Kastiljoniju Ducati je ponovo podignut iz pepela. Ne samo da su uspeli da ožive Ducati već su ga tokom devedesetih godina postavili u sam vrh moto industrije.
Kastiljoni i Tamburini su obožavali motocikle i nikad nisu brinuli koliko će novca da košta razvoj određenog motocikla. Doduše, to će ih kasnije skupo koštati zbog razvoja CAGIVA trkačkog motocikla u GP prvenstvu i njihove želje da postanu GP šampioni.
Rođenje najlepšeg od svih – Ducati 916
Motocikl koji je zasigurno spasio Ducati je čuveni 916. Kastiljoni je Tamburiniju dao poverenje u stvaranju motocikla koji će napraviti revoluciju. Tako je i bilo. Dva Masima, Tamburino i Bordi stvaraju Ducati 916 – remek delo koje do danas nije prevaziđeno.
Osim pažnje Ducati-ju, Kastiljoni i Tamburini ne zapostavljaju CAGIVA marku. Doduše, CAGIVA je radila samo na dvotaktnim motociklima, a najpoznatija CAGIVA svakako je Mito 125 koji je bio san svih momaka.
Tamburini je kasnije bio zaslužan i za Ducati 996 i 998.
Foto: Ducati
Zbogom Ducati, dobrodošla MV Agusta
Klaudio Kastiljoni je bio opsednut trkanjem i želeo je da sa CAGIVA-om osvoji GP prvenstvo. Za njegovu trkačku ekipu vozili su vozači poput Edi Lavsona i Randi Mamole. Međutim, CAGIVA nikad nije postala GP šampion. U taj projekat uloženo je toliko para da je kompletna CAIGVA grupacija u jednom trenutku dovedena do bankrota. Kako bi se spasao propasti, Kastiljoni se odlučuje da proda Ducati i Moto Morini, koji je takođe bio u vlasništvu Kastiljoninja. Tako se Kastiljoni 1996. godine teška srca oprašta od Ducatija.
Verovatno Kastiljoni ne bi tako lako prodao Ducati, da 1991. godine nije otkupio najtrofejniji italijansku marku – MV Agustu. Pre 1996. godine Tamburini je već dobio zadatak od Kastiljonija da napravi novi MV Agusta motocikl. Tamburini i Kastiljoni su počeli taj projekat ubrzo nakon kupovine MV Aguste. Međutim, Tamburini se tokom tog perioda razboleo pa je taj projekat usporen.
MV Agusta je ipak doživela svoju reinkarnaciju sa modelom F4 750 Serie Orro. Još jedan prelep motocikl nastao spajanjem strasti Kastiljonija i Tamburinija.
Foto: www.shannons.com.au
Saradnja Tamburinija i Kastiljonija nastavlja se sve do 2004. godine kada MV Agusta odlazi na prodaju, opet zbog finansijskih problema. Kasnije, tokom 2007. godine Kastiljoni BMW-u prodaje i Husqvarnu koju je kupio tokom devedesetih godina.
Kažu da ono što se jako voli uvek nađe način da se vrati u tvoj život. Tako i Kastiljoni 2010. godine ponovo dolazi u vlasništvo MV Aguste.
Naravno, ponovo je njegov sad deć dobar prijatelj Masimo Tamburini zadužen za nove kreacije. Poslednji njihovi zajednički projekti biće MV Agusta Brutale i F3 675.
Nažalost, Kastiljoni nije doživeo da vidi F3 675. Umro je 17. avgusta 2011. godine. Tamburini je učestvovao u završetku F3 675. Samo 3 godine nakon Kastiljonijeve smrti i Tamburini je preminuo 6. aprila 2014. godine. Sa smrću Tamburinija otišao je i jedan od dva čoveka koji su preokrenuli tok moto industrije.
Prijateljstvo bez granica
Od svoje prve saradnje, Kastiljoni i Tamburini su polako postali više od saradnika. Postali su pravi prijatelji koji sujedan ka drugom imali neograničeno poverenje. Delili su istu strast, ljuba i viziju ka motociklima. Tamburini je imao čoveka koji je verovao u njegove ideje, a Kastiljoni je imao čoveka koji je umeo da čita njegovu strast i da stvori neverovatne motocikle.
Da nije bilo njihovog uzajamnog poverenja, teško da bi saradnja potrajala gotovo tri decenije. Pitanje je kakav bi tok istorije motociklizma bio da nije bilo ova dva izuzetna čoveka koji su motocikle stvarali srce, a ne finansijskim proračunima. Istina je da jedan bez drugog verovatno ne bi uradili ni polovinu onog što je učinjeno. Njihov trag zauvek će ostati upisan i zapamćen.
Foto: immagini.insella.it
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Debitantski nastup šampionata izdržljivosti na stazi Most u Češkoj nije nas ni malo razočarao tokom trke 6 sati Mosta. Posle odveženih 6 sati trke i 213 krugova na kraju se pobednik odlučivao u foto finišu! Trka nije tekla glatko jer smo imali dva izlaska bezbednosnog vozila zbog kvarova na motociklima i prosipanja ulja.
Još jedan loš start za YART
YART Yamaha imala je pol poziciju na trci. Međutim, još jednom su imali poteškoća da pokrenu motocikl na samom startu i zbog toga su trku započeli skoro sa poslednje pozicije. Kasnije im se slična stvar dogodila nakon jednog odlaska u boksu. Ispostaviće se da su ta dva problema bila odlučujuća u borbi za pobedu.
Na vodećim pozicijama dobro su se držale BMW Motorrad World Endurance Team, Yoshimura SERT Motul F.C.C. TSR Honda France dok je YART Yamaha odličnom vožnjom polako hvatala priključak.
Prvu grešku među vodećim ekipama napravila je F.C.C. TSR Honda, odnosno Juki Takahaši. Takahaši je tek izašao iz boksa na novim gumama i nakon pola kruga u jednoj od krivina zadnja guma je proklizala, a Takahaši je pao. Uspeli su da vrate motocikl u boks i da ga poprave, ali je za F.C.C. TSR Hondu borba za vodeće pozicije bila završena.
BMW i YART napeto u završnici trke6 sati Mosta Foto: Fimewc
SERT Suzuki je vozio rezervisanu trku i nisu previše rizikovali. Pred kraj trke imali smo zanimljiv duel za pobedu. BMW Motorrad World Endurance Team je vodio trku, ali ih je YART Yamaha brzo sustizala. Epilog trke dogodio se u poslednja dva kruga kada je YART bukvalno bio na točku fabričke ekipe. Marvin Fric na YART-u je bio malo nestrpljiv u poslednjem krugu i napravio je malu greškicu, što je dalo malo prostora BMW-u.
YART je opet došao na točak od BMW-a, ali im je jednostavno ponestalo krugova. Poslednji napad YART je izvršio na startno ciljnom pravcu, a BMW je uspeo da se izvuče. Nakon što su YART i BMW prošli ciljem, razmak između ova dva tima iznosio je svega 0,070 sekundi!
Deo borbe između BMW-a i YART-a možete pogledati na sledećem snimku:
Prva pobeda za BMW
Pobeda koju BMW Motorrad World Endurance Team ostvarila je ne samo prva pobeda za BMW M1000RR već i uopšte prva pobeda za BMW u FIM EWC šampionatu. Do sada nisu uspeli da se popnu na pobedničko postolje ovog prestižnog šampionata izdržljivosti.
Titula za SERT
Yoshimura SERT Motul Suzuki ekipa došla je do svoje 17 titule u šampionatu izdržljivosti. Greg Blek, Silvan Gintoli i Ksavijer Simeon vozili su celu trku smireno i nisu srljali u greške. Jedini napet momenat bio je kada je Simeonu proklizao prednji točak. Tom prilikom je Simeon je spektakularno spasao SERT od pada i rukom se odgurnuo od asfalt i podigao motocikl.
Titula za Suzuki Foto: fimewc
Kako je to izgledalo možete pogledati na snimku:
Odličan plasman ostvarila je Energie Endurance 91 ekipa u superstok kategoriji sa osvojenom devetom pozicijom. Reč je o privatnoj ekipi za koju vozi i Martin Čoj. Oni su zauzeli odlično treće mesto u svojoj kategoriji, a pobedu je odnela No Limits ekipa.
Šampionat sada odlazi na zimsku pauzu. Ova sezona je zaista bila zanimljiva, čak i kada uzmemo u obzir da su vožene samo četiri trke. Na svakoj trci imali smo dosta promena i dešavanja, tako da je ova sezona pokazala da FIM EWC šampionat ide dobrim koracima napred.
Za komentare i diskusiju o trci 6 sati Mosta možete posetiti i našu temu na forumu.
Uživajte u kratkom pregledu sa trke:
Rezultati trke 6 sati Mosta:
Foto/Source: fimewc.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Polako smo došli do kraja još jedne endurance sezone. U subotu nas očekuje trka 6 sati Mosta. Staza Most debitovaće u šampionatu izdržljivosti kao zamena za trku 8 sati Suzuke koja je otkazana zbog COVID-19 virusa. Ove sezone imamo sreće da gledamo dobre trke izdržljivosti. Budući da na stazi Most do sada nije vožena trka izdržljivosti, ovo će biti veliki izazov za timove i vozače. Ujedno je ovo i poslednja trka u ovoj sezoni. Presedan u istoriji šampionata izdržljivosti je i činjenica da se za titulu bori SERT fabrička Suzuki ekipa i privatna VRD Igol Experiences Yamaha ekipa.
Ko prati WSBK šamionat, ove sezone je već imao priliku da se upozna sa stazom Most koja se nalazi u Češkoj. WSBK šampionat je na ovoj stazi imao zanimljiv trkački vikend. Staza Most ima dužinu od 4.212 metara i pokazala se kao tehnički zahtevna staza. Sastoji se od čak 21 krivine i to 14 desnih i 7 levih. Problem je što su neke od krivina spore i prolaze se u prvom stepenu prenosa, dok postoje i brze krivine. Izazove je podesiti prenosni odnos.
SERT Suzuki protiv VRD Igol Experiences Yamahe
Šampionat još nije rešen, ali SERT Suzuki ekipa ima prednost od čak 36 bodova u odnosu na drugoplasiranu VRD Igol Experiences Yamaha ekipu. Matematički je jedino još VRD Igol ekipa u mogućnosti da osvoji titulu. To je ujedno i presedan u istoriji šampionata izdržljivosti, jer su retke situacije da jedna potpuno privatna ekipa dođe u priliku da se bori za titulu u EWC kategoriji.
Za SERT ekipu voze Silvan Gintoli, Greg Blek i Ksavijer Simeon, dok za VRD Igol ekipu voze Florian Alt, Foliran Marino i Niko Terol. VRD Igol ekipa ujedno napada prvu poziciju, ali mora da razmišlja i o tome da ukoliko ne zavše trku mogu lako da ispadnu i sa prve tri pozicije u generalnom poretku. F.C.C. TSR Honda France, WEBIKE SRC KAWASAKI FRANCE TRICKSTAR i BMW Motorrad World Endurance Team zaostaju svega 16, odnosno 18 i 31 bod. Dakle, bitka će biti za svaku poziciju.
SERT Suzuki na korak od titule Foto: FIM EWC
Na stazi Most danas su već voženi prvi treninzi pred trku 6 sati Mosta. Za sada su najbolja vremena postavili BMW Motorrad World Endurance Team ispred YART Yamahe. To još ne mora ništa da znači, jer su neke ekipe radile privatni test na ovoj stazi. Pravo stanje stvari videćemo tek na trci koja se vozi u subotu od 11.00 časova.
Dobra vest je ta da će prenos trke 6 sati Mosta biti u potpunosti prikazan na Eurosport 2 kanalu. Direktan prenos trke počinje u subotu od 10.45 na Eurosport 2 kanalu.
Za komenater i diskusiju, možete posetiti našu temu na forumu.
Uživajte u poslednjoj trci izdržljivosti u ovoj sezoni!
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
