U današnjem predlogu za izlet motociklom u Srbiji posetićemo Novo Miloševo u kom se nalazi muzej “Žeravica”, ali i monumentalni dvorac Lasla Kračonija.
Monumentalni dvorac Lasla Karačonjija u Novom Miloševu, jedan je od najvećih u Vojvodini i vredan je primer reprezentativne stambene arhitekture iz 19. veka koji nažalost… i dalje propada.
Bitisanje porodice Karačonji u negdašnjoj Beodri (danas Novo Mileševo) datira s kraja 18. veka, kada je ovo vlastelinstvo na javnoj licitaciji 1781. godine u Beču za 103.000 forinti kupio Bogdan Karačonji, tada stanovnik Arada. Familija Karačonji, jermenskog porekla, ranije je živela u Transilvaniji gde je od carice Marije Terezije stekla plemićku titulu i grb, a kada je Bogdan kupio posed porodica je preuezala i plemićki nadimak “od Beodre”.
Karačonjijevi su se nakon Bogdana razišli na dve grane, stekavši nove posede u Torontalskoj i Timiškoj županiji, bogatili se, a u Beodri odraz njihovog uspona bili su i grandiozni dvorci, koje su podigli Lajoš i Laslo Karačonji. Vrhunac je dosegnut kada je Gvido Karačonji (1817-1885) od Bečkog dvora dobio titulu grofa i velelepnu palatu podigao u Budimu.
Od dva dvorca sačuvan stariji, period od 1840-1846, u stilu poznog klasicizma, po projektu do skoro nepoznatog autora arhitekte Jožefa Pana iz Budimpešte. Angažovao ga je plemić, tadašnji podžupan Torontalske županije Laslo Karačonji, a nešto kasnije je građen i drugi dvorac kojeg više nema, koji je podigao njegov rođak Lajoš Karačonji najverovatnije angažujući istog arhitektu, ali taj dvorac je između dva svetska rata porušen.
U neposrednoj okolini dvorca, u sklopu imanja, nalaze se pomoćni ekonomski objekti: konjušnice, magacini, štale i odeljenja za poslugu, koji zajedno sa glavnom zgradom dvorca čine arhitektonski i stilski jedinstven, dobro usklađen kompleks.
Dvorac je pred kraj Prvog svetskog rata napušten od strane Laslovog praunuka Aladara Karačonjija. Krajem 1918. godine, u toku raspada Autrougarske, u dvorac je upala rulja koja je pritom opljačkala dvorac i razvukla inventar. Naredne, 1919. godine, u dvorac se useljava Mihail Rodzjanko, ruski emigrant i predsednik ruske Dume, gde je živeo do svoje smrti 1924. godine. Dvorac je 1938. godine prodat opštini Beodra, koja je dvorac koristila kao osnovnu školu. Tokom Drugog svetskog rata u dvorcu je bila smeštena duševna bolnica. Nakon rata, u dvorcu su se nalazili dom za decu palih boraca, dom za besprizornu žensku mladež, a od 1960. godine Osnovna škola „Miloš Popov”. Godine 1980. u dvorac se useljava hemijska industrija „Hinom” i tu ostaje do 2000. godine kada odlazi u stečaj. Nakon toga dvorac Karačonji je bez namene i u lošem stanju.
I na kraju, da ne zaboravim ono najbitnije… dvorac Karačonji se ubraja u spomenike kulture od velikog značaja.
Ako vas put nanese u Novo Miloševo, šteta bi bilo ne posetiti i muzej “Žeravica” koji se nalazi nedaleko od dvorca o kome sam pisao u prethodnom postu.
Sve je počelo krajem sedamdesetih prošlog veka od ideje Milovoja Žeravice (1931-2009) da nabavi traktor Fordson 10-20 HP iz 1924. godine kakav je imao njegov otac Milorad (1909-1968), među prvima u selu i uz koji je on odrastao. Imati traktor na selu, u to vreme je bila prava retkost i svojevrsna atrakcija.
Sasvim slučajno je od prijatelja saznao da u okolini Kragujevca postoji takav traktor. Otišao je da ga pogleda i iznenadio se kada je tamo zatekao nekoliko sličnih traktora iz tog vremena. Tog momenta je došao na ideju da ih sve otkupi i tako na neki način spase nestajanja sa ovih prostora.
U početku je bila mala zbirka od nekoliko traktora, privremeno smeštenih u jednoj staroj šupi. Do nivoa ugledne zbirke, jedinstvene u našoj zemlji, doveo ju je njegov sin Čedomir. U celosti je prikupljena na domaćem tlu, u čemu je još jedna njena vrednost.
U vidu stalne postavke, prikupljeni traktori su izloženi javnosti 1991. godine u namenski izgrađenom objektu. Centralno mesto u kolekciji zauzima najstariji sačuvani traktor u Srbiji i široj regiji, američki ‘Hart-Parr 30’ iz 1920. godine. Slede brojni primerci iz međuratnog perioda, proizvedeni u evropskim i američkim fabrikama.
U muzeju je izloženo nekoliko hiljada eksponata i može se sagledati tehnički razvoj privrede tokom gotovo tri veka u ovom delu Evrope. Interesantno je da je većina traktora skoro u potpunosti restaurirana i moguće ih je staviti u pogon! Zahvaljujući Čedomiru Žeravici i njegovim majstorima mnogi traktori, stari više decenija, kao i vršalica sa parnom mašinom iz 1924. godine, još mogu da se koriste.
Zanimljive su i kolekcije automobila, motora, radio i televizijskih prijemnika, starog nameštaja, muzičkih instrumenata, pisaćih mašina, dečjih kolica i igračaka. Poseban prostor zauzimaju eksponati vezani za stare zanate i radionice, pa se može videti kako je izgledala stolarska, kolarska, mašinbravarska, krojačka, obućarska, šeširdžijska, sajdžijska, berberska, sodadžijska i kovačka radionica. Svaka od njih se sastoji od više desetina predmeta koji dočaravaju način rada i života u prošlim vremenima.
Za sve ljubitelje starine, muzej “Žeravica” predstavlja mesto koje svakako treba posetiti. Muzej je otvoren svakog radnog dana 08-16h (vikendom nažalost ne radi). Naravno, usled ovih silnih Kovid19 ograničenja i restrikcija koji se menjaju iz dana u dan , treba se ipak dodatno informisati pre polaska na put.
Nadamo se da vam se dopao naš današnji predlog za avanturu motociklom. Takođe, predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Ukoliko želite da vidite još predloga ili da i sami predložite lokalitet koji vredi posetiti, to možete obaviti u našoj temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
