Neobično veliki broj devojaka na svojim dvotočkašima prodefilovalo je proteklog vikenda Dunavskom Magistralom i njihovo odredište je bila MAD Moto Avantura za devojke.
Oko šezdeset devojaka iz tri države uzelo je učešće u ovogodišnjoj Avanturi, a organizatorke ističu da su sva tri cilja: da poveže, osnaži i edukuje – ispunjena. Moto Avantura je za mnoge devojke počela i pre samog kampa, jer je mnogima od njih ovo bili prvo ozbiljnije putovanje i iskustvo sa kampovanjem te je priprema motocikala i nabavka opreme već sama po sebi predstavljala svojevrsnu avanturu. Povećanje interesovanje za povezivanjem desilo se i nekoliko dana pred sam kamp kada su devojke preko organizatora pokušale da stupe u kontakt sa drugim devojkama kako bi oformile grupe za vožnju. Posle svega neke devojke su došle solo, ali vratile su u društvu.
Dinamiku petka koji je bio rezervisan za opuštanje pomalo je poremetio dolazak jedne učesnice koja je imala nesreću prilikom dolaska u kamp, ipak tu se videlo nešto što se jako retko viđa a to je spremnost svih da pomognu, kako ljubav za motocikle nije vezana za profesije, devojka je dobila adekvatnu negu i savete. Zbog tog događaja od predviđenog programa ostala je samo večera i logorska vatra što ni najmanje nije oborilo raspoloženje u kampu. Iako se kamp umirio relativno rano dan se završio poprilično kasno jer su učesnice dolazile do duboko u noć, a znalo se – nema spavanja dok sve koje su se javile da su pošle i ne stignu u kamp.
Foto: MADFoto: MAD
Da li ste ikada zamislili kako izgleda pedesetak žena pre prve kafe?
Program kod ovakvih događaja u mnogome zavisi od raspoloženja učesnica pa je tako trening sa Marijanom ostao za drugi put ali su se zato nakon kafe i doručka devojke rado uputile u vožnju jednim od najlepših puteva Srbije.
Za to vreme druga grupa je uživala u miru obale i druženju. Oko 13.00 časova počelo je i prvo predavanje. Milica Vuletić je ispred Duma izašla i probala devojkama da približi kako da na pravi način odaberu pneumatike. Uz mali sukob stavova, teorije i prakse predavanje je uspešno završeno, a mikrofon je preuzeo dr Vladimir Jeftić iz Agencije za bezbednost Motociklista. Predavanje koje je došlo kao poklon bio je vrhunac kampa jer nije bilo devojke koja nije pomno slušala.
Foto: MAD
Nakon kratke pauze mikrofon je preuzela Luiza Gojol iz Rumunije koja se sa svog solo putovanja po Evropi vratila kako bi prisustvovala avnaturi po drugi put. Ona je sa učesnicama podelila svoja iskustva i dala ima savete.
Foto: MAD Moto Avantura
Ovaj tip žensko-ženske podrške je svakako nešto čemu Moto Avantura za devojke i teži. Dok se je Luiza animirala devojke svoj štand postavila je CFMOTO ekipa koja je devojkama ustupila svoja četri motocikla na probu.
Foto: MAD Moto Avantura
Ona čuvena, u podsvest usađena ,,devojke su male i krhke, a motocikli veliki i jaki“ stupilaje na snagu pa su se devojke baš teško ohrabrile da probaju motocikl koji nije njihov i ako su to mogle da urade samo uz vozačku dozvolu odgovarajuće kateogrije.
Za kraj u neformalni obilazak kampa pošla je ekipia Motorevolution iz Niša predvođena Vladimirom Držajićem koji je zainteresovanim devojkama oslušnu motore, dao savete kako da ih poprave, a nekim čak i na licu mesta sredio. Za kraj dana na binu je došao Madicine band čiji je program prekinut zbog tombole. Poklone koji su spremili sponzori (Motorevolution, Ramdus Moto Shop, DD Moto, CFMOTO, Maxmoment, Dum doo, ABM) obradovali su učesnice kampa i žurka je mogla da se nastavi.
Foto: MAD Moto Avantura
Nedelja kao nedelja bila je rezervisana za odugovlačenje polaska jer uz dobro društvo, klopu i reku teško je bilo vratiti se u realnost. Uz puno zagrljaja, razmene brojeva i osmeha završena je još jedna Moto Avantura za Devojke uz pitanje da li se vidimo i sledeće godine.
Ukoliko ste bili na Moto Avanturi i svoje utiske želite javno da iznesete, to možete učiniti i u temi na forumu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ducati V4 serija je na tržištu od 2019. godine. Prošle godine je pretrpeo veći redizajn, a ove godine je taj redizajn dodatno refinisan sa snažnijim agregatom, naprednijom elektronikom i još par sitnica koje bi Ducati Panigale V4 za 2023. godinu trebalo da učini još boljim motociklom.
Dok je Ducati Panigale V4R rezervisan uglavnom za trkačku stazu, V4 (bez R!) serija je više namenjena vožnji na ulici. Za one slabije upućene, razlika između V4R i V4 (i V4S) modela je u radnoj zapremini agregata. Panigale V4R ima radnu zapreminu od 998 cm3, dok V4 i V4S pokreće agregata radne zapremine 1.103 cm3.
U međuvremenu su se pravila u raznim šampionatima promenila, te je i V4 postao legalan za trkanje u nekim šampionatima.
Kako bi održali korak sa konkurencijom, ali i unapredili paket, Ducati je tu i tamo izvršio par promena na agregatu, odnosono isporuci snage, menjaču, aerodinamici i elektronici.
DucatiV4 i V4Smalo snažniji, menjač drugačiji
Za sledeću godinu Ducati V4 i V4S dobiće malo snažniji agregat sa 215,5 KS kao i menjač sa drugačijim odnosima zupčanika. Prvi, drugi i šesti stepen prenosa biće nešto duži, kako bi se bolje iskoristila snaga agregata. Ove promene na snazi i menjaču važiće samo za verzije homologovane za tržište Evrope.
Ducati Panigale V4 i V4S za 2023 Foto: Ducati
Unapređena aerodinamika
Na polju aerodinamike, krilca su dobila unapređenja, sada su manja i tanja, ali i dalje pružaju isti pritisak od 37 kg na prednji točak pr brzini od 300 km/h.
Donji deo oklopa je takođe blago izmenjen kako bi omogućio bolji protok vazduha i efikasnije hlađenje. Rezervoar je takođe blago izmenjen kako bi vozač ima bolju potporu pri kočenju.
Elektronika otišla još jedan korak dalje
Isporuka snage je izmenjena zahvaljujući Ride – by – wire sistemu i mapi koja sada nudi mekši odziv na gas pri inicijalnom dodavanju gasa. Kvik Šifter, odnosno njegova brzina reagovanje je promenjena kako bi promene stepena prenosa bile uglađenije, a i da ne bi dolazilo do oštećenja menjača.
Na polju hlađenja (kojem se Ducati očigledno posvetio na novoj generaciji V4 i V4S modela) je takođe došlo do izmena, jer je strategija uključivanja ventilatora sada drugačija. Ventilator ima drugačij režim rada i trebalo bi da pruži efikasnije hlađenje.
Instrument tabla je ažurirana i dobila je nove grafike i detalje više preuzete sa WSBK motocikla koji koristi fabrička Ducati ekipa.
Tu promenama nije kraj. Kontrola motornog kočenja je evoluirala sa verzijom EBC EVO2, a i kontrola proklizavanja je ponovo reprogramirana kako bi bila još efikasnija. Ove promene na elektronici je moguće ažurirati i na ovogodišnjim verzijama Ducati Panigale V4 i V4S modelima u ovlšaćenim servisnim centrima.
Detalji o tome da li će i koliko će novi Panigale V4 i V4S biti skuplji nije još dostupna. Promene koje je Ducati izvršio su pozitivne i pokazuju da se Ducati iz godine u godinu trudi da fino usavrši ovu moćnu spravu.
Ukoliko imate iskustvo sa prethodnim V4 ili V4S modelom ili jednostavno želite da vodite diskusiju, to možete učiniti u temi na forumu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prva domina za sledeću sezonu je pala. Neočekivano, transfer vozača ove godine malo kasni, a za kašnjenje se slobodno može “okriviti” Suzuki koji izlazi iz MotoGP šampionata. Samim tim su dva odlična vozača na raspolaganju drugim ekipama. Jedan od vozača je i Aleks Rins koji je u poslednjih par nedelja često dovođen u vezu sa LCR Honda ekipom.
Više nije nikakva novost da Suzuki definitivno odlazi iz MotoGP šampionata. Ta vest je i zvanično potvđena prošle nedelje. Ukoliko vas detaljnije zanima odlazak Suzukija, predlažemo da tu vest pročitate ovde.
Pošto Suzuki odlazi, Aleks Rins i Đoan Mir su ostali bez angažmana za sledeću sezonu. Oba vozača dovođena su u vezu sa Hondom. Prvobitno je Mir povezivan sa fabričkom Honda ekipom, jer Pol Espargaro odlazi iz Honde i vraća se u KTM, doduše u Tech3 ekipu. Upražnjeno mesto ostalo je i u LCR Honda ekipi, jer Aleks Markez iz LCR Honde prelazi u Gresini Ducati ekipu.
Upražnjeno mesto u LCR-u će popuniti Aleks Rins i to je zvanično potvrđeno danas. Rins nije potpisao ugovor sa LRC ekipom, već i sa Hondom, tako da će Rins sledeće dve godine dobijati isti motocikl koji će koristiti i vozači fabričke Repsol Honda ekipe.
LCR ekipa je za Hondu uvek bila bitna za razvoj motocikla. U prošlosti je Kal Kračlou pomagao u razvoju, a prethodnih par sezona je to preuzeo Nakagami (čija budućnost u LCR-u je neizvesna).
Aleks Rins je u prošlosti pokazao da je brz vozač i njegov jedini problem je bila nekonstantnost, odnosno, često je trku završavao padom. Ove sezone se popravio po tom pitanju, ali ove godine Suzuki nije na visini zadataka.
Aleks Rins prelazi u LCR Foto: LCR
Rins je svoj najbolji plasman u generalnom poretku imao 2020. godine kada je završio na trećoj poziciji u godini kada je Mir osvojio titulu.
LCR Honda je nesumnjivo dobila brzog vozača koji će Hondu RC213V zasigurno poterati do i preko limita. Honda je ove godine u nezavidnom položaju što se rezultata tiče, tako da je i sam prelazak u Hondu pomalo rizičan za svakog vozača. Doduše, Honda je zato i tražila brzog vozača kako bi razvili motocikl sa kojim će se vratiti na dobar put.
Sada ostaje pitanje ko će biti novi fabrički vozač Respol Honda ekipe. Moguće je da će i Mir zajahati Hondu. Tu informaciju ćemo takođe dobiti narednih par nedelja, jer je sezona potpisivanja ugovora već u punom jeku.
Za komentare i diskusiju povodom vesti iz MotoGP i drugih šampionata, možete posetiti i temu na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Toprak Razgatlioglu ima osvojenu WSBK titulu i veliki broj pobeda, ali nikad nije pobedio na sve tri trke u jednom trkačkom vikendu, a Donington Park je bio idealno mesto za to. Ne samo za to, već i za povratak u borbu za titulu, jer je iskoristio kikseve svojih konkurenata.
Toprak silovito do pobede, Bautista trku završio u travi
Prva supebajk trka je bila odlična uvertira za trkački vikend. Pol poziciju je osvojio Reja sa novim rekordom staze, a prvi startni red zaokružili su Louz i Toprak.
Trka ipak nije išla na ruku Reji. Toprak je odlično startovao i posle kratkog obračuna sa Louzom izbio je na prvo mesto postavivši toliko jak ritam da Reja, Bautista i Louz nisu mogli da ga prate od samog početka. Toprak je delimično imao sreće na početku trke jer su prvo Louz i Reja nekoliko puta usporavali jedan drugog prilikom preticanja i borbe za drugu poziciju. Ubrzo je Louz počeo da posustaje, a Rej je svoj obračun nastavio sa Bautstitom.
Dok je Toprak gradio lepu prednost, Rej je jedva uspeo da prestigne Bautistu. Iako se činilo da je Rej daleko brži, Bautista ga jednostavno nije pušta i držao se za Rejin zadnji točak. Na deset krugova pre kraja, Bautista je uspeo da prestigne Reju koji je počeo da se muči sa gumama.
Kad je izvršio preticanje Bautstia je brzo hteo da napravi malu prednost, ali je u stvari uspeo da napravi malu greškicu koja ga je koštala 20 bodova. Ulazeći u poslednju krivinu, Bautista je na kočenju pogodio jednu neravninu i tom prilikom je prednja guma popustila i Bautista je pao na Rejine oči. Tako je Reji bio otvoren put do druge pozicije.
Treće mesto nasledio je Skot Reding na BMW-u. BMW je za Donington doneo novu zadnju viljušku koja je trebalo da poboljša prianjanje zadnje gume na ubrzanjima kada je motocikl pod nagibom. Reding nije imao sreće da osvoji svoj prvi podijum za BMW jer je Aleks Louz bio odlučan da osvoji podijum. Par krugova pre kraja Reding i Louz su pružili odličnu borbu, ali je Louz na kraju uspeo da osvoji treću poziciju, dok je Reding ostao bez prvog podijuma u ovoj sezoni.
Zahvaljujući Rejinom i Louzovom podijumu, Kawasaki je dobacio i prebacio 500. podijum u WSBK karijeri.
Kvalifikacione gume na superpol trci
Superpol trka je bila statična po pitanju promena pozicija, ako izuzmeo kraj trke. Toprak je ponovo imao odličan start i odmah je izbio na prvu poziciju koju nije puštao do kraja trke. Rej je sledio Topraka, ali nije imao odgovor na Toprakove brze krugove. Zanimljivo je da su Toprak, Rej, Reding i Louz trku startovali na kvalifikacionim gumama. Jedino je Bautista na petoj poziciji koristio tvrđu gumu.
Reding i Louz su ponovo u završnici trke imali duel za podijum. Ovog puta je Reding uspeo da se osveti Louzu za prethodnu trku i tako je Reding upisao svoj prvi podijum na BMW M1000RR-u. Louz je u poslednjem krugu izgubio i četvrtu poziciju, jer je Bautista uspeo da ga prestigne.
Toprakov prvi het – trik
Na drugoj trci je bio jedan od onih dobrih duela između Reje i Toprak. Ponovo je Toprak imao odličan start i poveo je trku, ali je Rej rešio da ga ovog puta ne pušta. Nekoliko puta su se Toprak i Rej preticali, ponovo žestoko, ali sve u granicama dozvoljenog.
Negde u drugoj polovini trke je Reja počeo da popušta. Zapravo, toliko je popustio da je i Bautista uspeo da ga prestigne. Posle trke je Rej izjavio da je je vozeći iza Topraka uspeo da pregreje kočnice u tolikoj meri da je poluga prednje kočnice udarala u upravljač. Zato je morao malo da popusti kako bi ohladio kočnice.
To popuštanje je bilo dovoljno da Toprak odmakne napred ka svojoj trećoj pobedi na tri trke. Toprak je još pre trkačkog vikenda izjavio da mu je Donington najomiljenija staza u WSBK šampionatu. Ovo je bio i prvi put da je Toprak odneo pobedu na sve tri trke u jednom trkačkom vikendu. To je pošlo za rukom još samo Bautisti i Reji.
Toprakove pobede i Bautistin kiks su ponovo malo podgrejali šampionat. Bautista i dalje vodi, ali se njegova prednost smanjila na 17 bodova u odnosu na Reju, dok Toprak zaostaje 43 boda. Pre WSBK trkačkog vikenda na Doningtonu, Toprak je zaostajao 70 bodova. Ukoliko ostvari još jedan dobar trkački vikend, Toprak će se skroz uključiti u borbu za titulu.
Zbog pada Bautiste na prvoj trci, Ducati nije uspeo da zaokruži 1000. podijum u WSBK šampionatu. Ostali su na 999. podijuma i moraće da sačekaju sledeći trkački viken da zaokruže novi rekord.
Haos na prvoj supersport trci
Prva supersport trka je bila puna padova i imala je čak dva ponovna starta. Taman kada su se prvi put namestili za start, jedan od vozača je imao problem, te je start trke pomeren.
Nakon ponovnog starta, dogodio se incident u prvom krugu, zbog čega je trka morala biti prekinuta i kasnije skraćena. Ponovni start trke je doveo do toga da je Bulega na Ducatiju vodio trku i pošto je trka skraćena, činilo se da bi Bulega mogao da sačuva gume i pobedi. Međutim, Bulega je prokockao tu šansu tako što je pao na jednom od kočenja.
Tokom trke se dogodilo i nekoliko nezgodnih padova, a jedan od tih padova doživeo je i Kluzel na izlazu iz poslednje krivine kada se spektakularno “highsidovao”.
Pitanje pobednika opet su odlučivali Agerter i Baldasari. Njih dvojica su se u poslednjim krugovima odvojili od ostalih i na kratko vodili sopstvenu trku. Ponovo je Agerter bio brži od Baldasarija, a treće mesto na podijumu osvojio je De Rosa na Ducati Panigale V2.
Agerter nezaustavljiv
Na drugoj trci smo dugo gledali dva Ducatija na vodećoj poziciji. Bulega i De Rosa su vodili sve do 7 krugova pre kraja trke, kada je prvo Baldasari rešio da preuzme vodeću poziciju, a nedugo zatim je i Agerter “preskočio” dva Ducatijeva vozača.
Iako je Baldasari vodio na 3 kruga pre kraja, Agerter je rešio da nastavi niz pobeda i prestigao je Baldasarija u “Red Gate” krivini. Od toga momenta je Agerter napravio prednost ubeleživši 9 pobedu za redom i sada poseduje prednost od čak 64 boda.
Treće mesto je osvojio Bulega.
Sad slede nepune dve nedelje pauze i onda će WSBK šampionat nastupati na stazi Most u Češkoj. Prošle godine smo na Mostu gledali baš zanimljive trke, naročito između Redinga i Topraka kada su pale i neke teške reči između ova dva asa.
Do tada, utiske i komentare sa WSBK trke na stazi Donington možete ostaviti u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Rezultati WSBK trkačkog vikenda na stazi Donington Park:
Rezultati prve WSBK trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati superpol trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati druge WSBK trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati prve SSP trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati druge SSP trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prva kraća pauza u WSBK šampionatu je završena i ove godine nas očekuje trkački vikend na stazi Donington. Donington je inače staza na kojoj je sve počelo i 1988. je upravo baš na ovoj stazi vožen prvi WSBK trkački vikend. Tada je pobedu odneo David Tardoci i BIMOTA (više o toj pobedi i BIMOTA YB4 I.E. možete pročitati ovde).
Od 1988. godine do danas, Donington je osvajalo 26 različitih vozača. Nije bila retkost ni da “wild card” vozači pobede na trci. Upravo je to pošlo za rukom čuvenom Nil Hodžsonu koji je u poslednjem krugu trke uspeo da prestigne Pjerfrančeska Kilija. Par sezona asnije se Hodžson upisao i u istoriju osvojivši WSBK šampionat.
Dakle, staza Donington Park, smeštena u Velikoj Britaniji predstavlja pravi dragulj među stazama. Vijugava i tečnički zahtevna staza smeštena je na 4.023 metara. Pravaca ima, dva kratka, startno ciljni pravac dužine 550 metara i povratni pravac koji vodi u Fogy Esses krivinu. Između ta dva pravca smešteno je 12 krivina (7 desnih i 5 levih).
Nekada su i MotoGP motocikli prašili ovom stazu, ali zbog njene konfiguracije i kraćih izletnih zona, staza je izbačena iz kalendara, a MotoGP šampionat je premešten na Silverston.
Ipak, to ne sprečava WSBK vozače da se i dalje okupljaju na Doningtonu i nastavljaju tradiciju dobrog trkanja.
A kako staza izgleda iz perspektive vozača, možete pogledati na sledećem videu:
Crveno protiv zelenog – 1000. podijum protiv 500. podijuma
Osim što ćemo (verovatno) gledati borbu između Bautiste, Topraka i Reje, takođe se Ducati i Kawasaki spremaju da obeleže dva bitna broja u svojoj WSBK istoriji. Naime, Ducati mota 1000., a Kawasaki 500. podijum.
S obzirom da se voze tri trke po trkačkom vikendu, velika je verovatnoća da će oba proizvođača uspeti da zaokruže ove impresivne brojke.
Toprak ide na sve ili ništa
Toprak ove sezone zaostaje za konkurentima i moraće da da sve od sebe kako bi se priključio u borbi za šampionsku titulu. Toprak u šampionatu ne zaostaje svojom krivicom. Jedan pad je došao u Asenu kada je imao kontakt sa Rejom, a drugi put ga je motocikl izdao na Mizanu.
Donington je u prošlosti “ležao” Topraku i na ovoj stazi je imao odlične trke i na Pućeti Kawasakiju. Na Doningtonu nikako ne treba otpisivati Reju, kao ni ostale domaće vozače poput Skot Redinga koji bi mogao da proradi na Doningtonu i zabeleži bolji rezultat.
Toprak ide na sve ili ništa Foto: Yamaha Racing
Nekoliko “Wild Card” vozača
Trke u Velikoj Britaniji uvek donose priliku da se vozači iz BSB šampionata oprobaju u WSBK šampionatu i svoje umeće odmere sa najbržim vozačima na svetu. Ovog puta će Taran Mekenzi i Piter Hikman biti dva vozača koji će dati sve od sebe da ostvare što bolji rezultat i na taj način možda otvore sebi vrata u WSBK šampionat.
Prenos trke i satnica
Eurosport 2 će ovog vikenda prenositi WSBK i WSS trke sa staze Donington. U subotu od 14.55 časova biće prenošena WSBK trka, a od 16.00 časova i supersport trka.
U nedelju, takođe na Eurosport 2 kanalu biće pušteni snimci WSBK i WSS trka i to u sledećim terminima: od 18.00 časova WSS trka, a od 19.00 WSBK trka.
Kao i uvek, otvorena je tema na forumu povodom WSBK trke na stazi Donington. Za komentare i diskusiju možete se priključiti temi klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada se dugo sanja i radi na ostvarenje sna, onda nema sumnje da će se baš taj san ispuniti. Tako je naš član foruma Max80 maštao da obiđe Dolomite. Taman kad je sve bilo spremno, naišla je korona. Max80 je dočekao i da korona prođe i da se uputi na svoj put snova. Uživajte u putopisu: Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro.
Uvod :
Počeću pisanje sa citiranjem jednog velikog čoveka i vozača „Svi smo mi deca, samo kako starimo igračke postaju drugačije“. Ja bih rekao i snovi. Jer šta je čovek koji nema snova?
Verujem da i vi sanjate i da su nam snovi slični, jer gajimo slična interesovanja i ljubav prema putovanjima. Kažu da medved ode u zimski san. Po građi nisam daleko, a moji zimski snovi su bili vezani za put na vrhove Evrope. I to ne bilo koje nego u najlepši deo Alpa, na Dolomite.
Dugo je tinjala ta želja. Moram priznati da u početku nisam bio spreman za takav put. A onda su me stigle i reči jednog velikog putnika sa ovog foruma „što se više spremaš za put, veća je šansa da ne kreneš“.
Vremenom i nakon mnogo lepih tura po regionu, konačno je došao red i za ovo putovanje. Ili možda nije?
Čitajući putopise i gledajući klipove teško je odoleti i ne poželeti biti tamo. Ruta je napravljena, novac se polako odvaja. Kažu da ništa nije skupo, ako na vreme počne da se odvaja i često puta mi je to pomoglo. U moru porodičnih troškova nešto sitno ostane i za lične potrebe, a to sam lagano odvajao sa strane. Motor lagano spremam i menjam šta treba. Početkom 2020. godine sve je spremno, ali mesec dana kasnije kreće Korona sa epicentrom baš na planiranoj ruti. Šah mat.
Sve se poremetilo, ali snovi nisu. Čekajući da se vratimo u normalu odradismo jednu lepu turu po BiH i jednu veću po Balkanu. Konačno krajem ove zime javlja se tračak nade da će i ovom zlu doći kraj ili barem pauza. To je bilo dovoljno da se ožive pripreme i konačno odveze tura.
Početkom proleća kaiš se polako popušta i Italija nam prvi put posle više od dve godine dozvoljava turistički ulazak. Dozvoljavaju i tranzit od 36h bez bilo kakvih potvrda i to će biti karta na koju ćemo igrati.
Svi željni nekih novih destinacija, lako se okuplja ekipa od nas petorice. 4 automatika, od toga 3 Honde i jedan pravi motor. Njihovi par godina stari, moj već dobrano punoletan. I ako ga uvek održavam u stanju da je spreman za put, tempiram da sredim neke sitnice bas pred polazak. Zamena ulja, filtera, svećica, kočionog ulja, čisćenje taloga iz rezervoara i karbova. Stavljam i DB kiler jer plave čike u Tirolu ne vole kada im neko brunda po planinama i tera kišu.
Dogovaramo se da budemo spremni za kraj maja, ali i fleksibilni par dana sa polaskom, jer ipak su to velike visine, pa je samim tim i vreme je ograničavajući faktor. Tačan datum puta biće utvrđen dva dana pred polazak.
Gledajući ove predele kao sa razglednice, pomislio sam ne samo da je ovde raj za vožnju nego i za život, barem u poznim godinama. Kakav zajeb. Prvi pogled na prognozu mi govori da je Balkan ipak majka. Ovde u proleće svaki jebeni dan pada kiša. Bukvalno svaki. I to ne obična, nego praćena grmljavinom i udarima vetra. Da li je tako stalno ili je cela oblast upala u ciklon kome nema kraja, retrogradni Merkur ili se Marfi zajebava sa nama, nemam pojma, ali pogled na vreme izaziva depresiju. Sve je isto samo se menja boja meteo alarma. Nada umire poslednja, pa ćemo terati oblake pozitivnim mislima i pesmom Bježi kišo s prozora. Nije problem vožnja po kiši, ali jeste problem vožnja danima po kiši. Dalek je ovo put, koji je bio dugo čekan, a i nije da malo košta, pa onda sve to kvari utisak i postavlja pitanje opravdanosti.
Po nepisanom putničkom pravilu, kako obično biva, ekipa se osipa. I to ne bilo kada, već par dana pred put . Honde ostaju u garažama, a najslabiji i najstariji motori se lagano razgibavaju za put. Svi junaci nikom ponikoše, najjači samo ostaju. Bio sam spreman i sam da idem, ali lepše je sa nekim, a u ovom slučaju mi je to i bio i olakšavajući faktor. O tome u nastavku.
Odmori nam počinju, a sa njima se ciklon širi sa Dolomita i po EX YU. Sedi i čekaj, a vreme curi. Shvatamo da kišu obići nećemo, ali barem da je zajebemo u nekim danima puta. Kada smo potrošili svu fleksibilnost i već morali da krenemo ili odustanemo, polako kreće i najava lepšeg vremena, ali samo u nekim deonicama.
Odlučujemo da idemo, pa šta bude. Više nema odlaganja. Sad ili nikad.
Ovako je to trebalo da izgleda, barem u onom najlepšem i najvećem delu puta
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Dodasmo i malo kilometara preko, što slučajnih, što namernih, pa ćemo na kraju sabrati račun.
Prvi dan 31.05: Beograd – Bled
Rekao sam da je dan polaska utvrđen dva dana ranije i onda kreće veliko olakšanje, ali i jurnjava. Samo iščekivanje puta me ispunjava i raduje, ali same pripreme i pakovanje izluđuju. Da mogu spakovao bih se za sat vremena šta stignem, poneo lovu, seo na motor i odlepršao. Ovakav put, a i životni period mi to ne dozvoljavaju. Kod mene što sam stariji sve sam tanji sa strpljenjem, a i sa živcima.
Za divno čudo pred put sam lepo odspavao. Obično je premija ako spojim par sati sna, ovog puta sam sam sebe iznenadio. Sloba mora ujutru nešto do firme da završi i dogovor je da se nađemo u 9 na pumpi kod Arene. On malo kasnio, ja još malo na to, uglavnom nije bilo dugog čekanja.
Oko 9:30h krećemo spremni i dobro raspoloženi. Dogovor je da do prve pauze prođemo što više dok smo odmorni. Tako je i bilo. Prva pauza posle 30km u Šimanovcima . Uhvati nas kiša, koja se lagano pojačavala pa smo rešili da stanemo. Imamo fore, a tek ćemo se družiti sa njom pa stajemo na pumpu. Palim radare i vidim da je oblak prilično širok i da kreće još od Sarajeva, ali srećom nije mnogo dubok i brzo će proći. Dok smo na pauzi da se upoznamo.
Glavni junaci
Sporedni likovi
Ja ovaj lepši. Dosta sam vam pomogao, rešite rebus.
Pošto je većina tačno odgovorila idemo dalje. Nakon malo jače od sat vremena staje kiša i vreme je da se polako krene. Negde oko 11:40h krećemo dalje, tačnije skoro od nule. Vreme se polako razvedrava, mi se polako ubacujemo u putni mod i sve je mnogo lakše i lepše. Prolazimo Sremski front i stajemo da sipamo gorivo i protegnemo noge pre granice.
Nakon nekih pola sata krećemo i bez većih problem ulazimo u Hrvatsku. Mali problem je što je Sloba ograničen sa putnom brzinom pa držimo nekih 110km/h. Može on i malo brže, ali nema svrhe voziti na punom gasu stotinama km. Auto putem kroz ravnicu to zna da bude monotono. Kako god kilometri idu lagano, obilazimo i po neki kamion i bus. Automobile i motore nismo dirali, bijemo se samo sa jačim . U praksi to izgleda ovako: pošto je sve ravno i pravo možemo da vidimo kamion i na kilometar razdaljine. Lociramo metu i obavljamo pripremne radnje. 10km kasnije već mu dišemo za vrat i vrebamo plen. Sada smo toliko blizu da vidimo i tablice. 15km kasnije on gleda u naše tablice, a mi jurimo dalje i tražimo novi plen.
Pumpe nisu bas česte, a ni pravilno raspoređene, pa na jednoj od njih pravimo pauzu. Vreme je za ručak i da se prostre rezervoar. Tu pauzu pravi i jedan Grk. Ponudismo ga klopom, ali kaže da mora dalje. Već je prešao 1.000 km od Soluna, a ima još skoro toliko. Cilj mu je Cirih i to u danu. Srećom motori nemaju tahograf inače bi ga Svajcarci rado dočekali na psihijatriji .
Brate srećno ti bilo i kad god me uhvati kriza ima tebe da se setim.
Iskren da budem plan B je bio da spavamo negde u Sloveniji, pre Bleda, ako budemo loši sa prolaznim vremenom. Posle ovog spontanog susreta dogovor je bio da vozimo po planu, pa kad stignemo. Kad može brat do Ciriha, možemo i mi do Bleda.
Nakon malo duže pauze i nivelacije nivoa kalorija i holesterola, nastavljamo dalje. Sve isto ništa za spomenuti. Pre Zagreba stajemo da se malo natankujemo. Naravno ova kriza je napravila haos sa cenama i gorivo je svuda sada skupo, ali u Hrvatskoj su otišli i korak dalje. Nisam prebacivao tačno u cent, ali oko 1,75 evra je litar. Sipamo po par litara i ako smo imali do Slovenije i bez toga. Opet nisam neko ko voli da knapira u kap, potrošiće se svakako.
Nastavljamo dalje i obilazimo Zagreb, ali tu nas čeka kolaps. Sve stoji, a kraj se ne nazire. Ništa prelazimo u city mode i lagano između kola koristimo blagodeti vožnje motora. Međutim to traje i traje, pa jbt traje. Sigurno je bilo jedno 8-9km kolona i sigurno smo se provlačili više od 20minuta. Sudar šlepera i automobila je bio razlog zastoja, sreća deluje da nije bilo ozbiljnije povređenih.
Opet prodisasmo malo i ubrzo stižemo na granicu i ulazimo u Sloveniju. Stajemo na pauzu posle nekih pola sata i sipamo gorivo za podnošljivih 1,55 evra. Blizu je 18h i vreme je da potražimo smeštaj. Biramo neki apartman po OK ceni. Piše da je prijava do 20h. OK stižemo okvirno u to vreme, sa možda minimalnim kašnjenjem. Posle malo duže pauze krećemo dalje i imamo još nekih 130-140 km do smeštaja. Menja se krajolik, pa sve postaje zelenije i brdovitije, samim tim lepše za vožnju, a i za ostala čula.
Ovako nekako
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Vidim Sloba staje u zaustavnu traku. Zvali ga iz smeštaja, ali naravno nije stigao da se javi za tako kratko vreme. Pokušavamo da okrenemo broj, ali stalno izbacuje mreža. Nastavljamo dalje pa valjda će zvati.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Zovu opet posle nekih 40 min, mi već u Ljubljani. Opet ne možemo da uspostavimo kontakt i Sloba pali Internet da bi ušli u rezervaciju i probali da kucamo broj. Sve se dešava u zaustavnoj traci. Uspevamo da ih dobijemo i obrazložimo situaciju, da smo na motorima, da vozimo iz Beograda i da ćemo verovatno kasniti koji minut. Tu prvi šok, kaže da do 20h moramo da stignemo. Opet kukaj moli, na kraju kaže da joj pošaljemo mail sa slikama pasoša da nas prijavi. U momentu dok šaljemo mail Sloba ostaje bez kredita, pošto je službena kartica i ima limit. Da li je mail otišao nemamo pojma, da zovemo više nemamo kredita, sedaj na motore i pravac Bled. Već su nam malo nabili tenzuju, nabijem ih na k…c!
Da zlo bude veće mašimo skretanje na auto putu. Stajemo posle 500m da proverimo i definitivno nismo na dobrom pravcu. Treba da idemo u Italiju, ali ne ovim putem i ne danas. Sledeće isključenje za 15km. Sloba dolazi na genijalnu ideju da vozimo zaustavnom u kontra smeru pošto isključenje vidimo iza nas. Kategorički odbijam i nakon male prepirke nastavljamo pravo do sledećeg isključenja pa nazad. 15 tamo, 15 nazad, ubismo 30km više i izgubismo više od 20 minuta.
Šlag na torti je bio zvuk lanca koji je polako počeo da se čuje na dužim kočenjima. Znam da nije sjajan, ali sam ga zategao pre puta i dobio informaciju od majstora da nije još za zamenu i da slobodno pičim. Ok rešiću to u hodu.
Idemo ka Bledu već blago umorni i nervozni. Konačno sa prvim minutima mraka, kao noćne grabljivice , stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa.
Krećemo lagano da tražimo drugu opciju i odlazimo do manjeg hotela u komšiluku. Objasnimo situaciju vlasniku i pitamo za smeštaj, kaže lik moj drugar ih zna, pa ću mu reći da ih okrene. Nakon par minuta javlja se čovek i kaže da se čuo sa njima, ali da nemaju nameru da se vraćaju. Nudimo da odemo mi do njih i to im nije bilo OK. Ništa jasno kao dan. Nije moje da sudim, to će uraditi neko drugi i bitniji, ali stvarno nemam reči osim da im se najebem znate već koga. U pitanju je Vila Lipa, pa eto moj vam je savet da je zaobiđete.
Sada definitivno gubimo svaku nadu. Pitamo tog čoveka što nam je pomogao, da li ima kod njega mesta. Kaže ima, ali 120 evra. To je već cifra burazeru sa kojom odlazimo da spavamo na plaži. Tuc, muc okrene on još par brojeva da vidi za smeštaj, ali slaba vajda i kaže ajde da vam učinim i sputi cenu na 70 evra i da se odreknemo doručka. Majstore prodato, a na doručak ti svrati kod nas. Imamo pršute, kulena i čajne, da nahranimo ceo hotel. On se smeje i daje ključeve.
Zaista u cenovniku piše 120 evra soba, a moram reći i da zaista vredi. Ogroman apartman sa novim nameštajem, velikom terasom, odvojenom spavaćom sobom. Što kažu sve na nivou i više od toga.
Konačno možemo da se opustimo i predahnemo . Nakon toga idemo u šetnju pored jezera i pivo. Ovde ću spakovati zbog bolje preglednosti sve fotke sa jezera i ako su neke nastale sledećeg jutra.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Prilično je mrtvo, valjda još nije sezona. Zabadamo se u neki kafić i pravimo duel Union vs Laško. Možda bi odradili i drugu rundu, ali bliži se ponoć, a radnici već sklapaju stolice i gase svetla.
Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro
Idemo u sobu da ispružimo kičme i ispratimo Novaka u borbi protiv Nadala. Dokle smo tačno dogurali nemam pojma, ali znam da kraj nismo sačekali.
Danas, sa blagim lutanjem pređeno 625 km.
Nastavak putopisa Dolomiti, Julijski Alpi, Jadran – Grande fantastico giro možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Vest koju smo manje – više već znali u protekla dva meseca sada je i zvanično objavljena: Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat i to već na kraju ove sezone. Ovo je veliki udarac ne samo za Suzuki, već i za dva pomenuta šampionata u kojim se Suzuki uspešno takmičio decenijama unazad.
Kao grom iz vedra neba je pre par meseci odjeknula vest da Suzuki odlazi iz MotoGP šampionata. Ta vest do danas nije bila zvanično potvrđena od strane fabrike Suzuki, jer je Suzuki tražio način da izađe iz MotoGP šampionata sa što manje posledica.
Problem za Suzuki je činjenica da sa DORNA-om (organizatorom MotoGP šampionata) imaju potpisan ugovor za predstojeće sezone. Napuštanje MotoGP šampionata pre isteka ugovora sa sobom povlači određene posledice. Zato Suzuki do danas nije zvanično objavio da napušta MotoGP šampionat.
Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat Foto: Suzuki Racing
Povlačenje iz endurance šampionata
Posle 16 titula endurance šampionata, Suzuki je rešio da stavi tačku i na učešće u ovom prestižnom šampionatu. Endurance šamionat (šampionat izdržljivost) možda nije toliko popularan kao MotoGP šampionat, ali je itekako bitan za sve proizvođače. U tom šampionatu se pored brzine, dokazuje izdržljivost i pouzdanost motocikala kao i veština mehaničara.
Upravo je u tom šampionat Suzuki takođe stekao slavu tokom poslednjih nekoliko decenija. Prvu titulu je Suzuki osvojio 1983. godine, a poslednja titula je došla prošle sezone.
Ostaje nada da će Suzuki pružiti kakvu – takvu podršku Yoshimura SERT ekipi (sadašnjoj fabričkoj ekipi), jer bi zaista bilo šteta da ne gledamo Suzuki GSX-R 1000 na startnoj postavi endurance šampionata.
Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat Foto: Suzuki Racing
Zašto Suzuki napušta trke?
U zvaničnom saopštenju koje je Suzuki objavio, kao razlog povlačenja iz svetskih šampionata i trkališta navodi se: “Suzuki je odlučio da napusti MotoGP i EWC (Endurance) kako bi sredstva preusmerio na druge ideje radi održivosti. Moto trke su uvek bile izazovno mesto za tehnološke inovacije, uključujući održivost i razvoj ljudskih resursa. Ova odluka znači da ćemo preuzeti izazov da izgradimo novo poslovanje sa motociklima preusmeravajući tehnološke sposobnosti i ljudske resurse koje smo kultivisali kroz aktivnosti motociklističkih trka da bismo istražili druge rute za održivo društvo.”
U principu, Suzuki u poslednje vreme kuburi sa finansijama i rezanje troškova se prvo odrazilo na tračka odeljenja. U prošlosti je Suzuki napuštao MotoGP šampionat i ponovo se vraćao. Možemo samo da se nadamo da je ovo povlačenje privremenog karaktera i da će se Suzuki kroz par sezona ponovo vratiti tamo gde mu je mesto – u najjača takmičenja u motociklizmu!
Komentare i utiske o tome da se Suzuki napušta MotoGP i Endurance šampionat, možete ostaviti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od favorita za osvajanje titulu i potpisivanja ugovora sa Yamahom, do vožnje na začelju i tek sporadično (da ne kažem: slučajno) osvajanje bodova. Tako bi se ukratko mogla opisati sezona za zaborav koju je Doviciozo imao ove godine. Zato uopšte i ne čudi odluka koju je Doviciozo izneo da na kraju sezone definitivno odlazi u penziju. Postavlja se pitanje: da li je Doviciozo zaboravio da vozi ili je nešto drugo uzrok loših rezultata?
Andrea Doviciozo je pre 2021. godine bio jedini vozač koji je mogao da namuči Mark Markeza i koliko – toliko mu oteža put ka osvajanjima titula. Nezaboravni su njihovi dueli jedan na jedan u kojim je Doviciozo izašao sa pozitivnim saldom.
Zatim je došao sukob sa Ducatijem i Doviciozo je prošle godine rešio da pauzira i traži dobar angažman za ovu sezonu. Taj “dobar angažman” bilo je potpisivanje ugovora sa fabričkom Yamaha ekipom, ali sa tim da je Doviciozo dobio mesto u satelitskoj ekipi, a Yamaha je dala motocikl fabričke specifikacije.
Dovijeva sezona za zaborav Foto: Yamaha Racing
Od sjaja do očaja
Već od prvih testova se dalo naslutiti da romansa između Yamahe i Dovicioza neće biti takva kakvu su je obe strane zamišljale. Doviciozo nikako nije uspeo da se “sastavi” sa motociklom i uglavnom je vozio na začelju kolone, osvajajući tek poneki bod.
Postavlja se pitanje, da li je jedan vozač šampionskog kalibra mogao za godinu dana da zaboravi da vozi?
Pre će biti da je problem do Yamahe. Andrea Doviciozo važi za jednog od trenutno najiskusnijih vozača na startnoj postavi MotoGP šampionata. U najjačoj kategoriji je vozio Yamahu, Hondu (sa kojom je osvojio prvu pobedu, davne 2009. godine na Doningtonu), zatim Ducati i sada se ponovo vratio na Yamahu.
Svoje najveće uspehe Doviciozo je ostvario na Ducatiju Foto: Ducati
Na svim motociklima je imao dobre do odlične rezultate. Ne sme se zaboraviti ni to da je Doviciozo 2004. godine bio šampion kategorije do 125 ccm, da je u 250 ccm zabeležio 4, a u MotoGP šampionatu 15 pobeda. U svojoj karijeri broji ukupno 103 podijuma.
Koliko je ove godine Yamaha u najmanju ruku čudan motocikl, govori i činjenica da je Dovi prošle godine na 5 trka (kada je menjao vozače) osvoji 12 bodova, a ove sezone na dosadašnjih 11 trka ima samo 10 bodova.
Kraj koji ni Dovi nije mogao da zamisli
Posle prilično uspešne karijere u svim kategorijama, cenim da Doviciozo nije ni u najgorim košmarima mogao da zamisli da će njegova poslednja sezona teći ovako kako trenutno teče. Postaje mučno i tužno gledati ga kako se muči na začelju kolone. To je i sam Doviciozo shvatio i zato je objavio da je ovo poslednja sezona u MotoGP šampionatu i da na kraju sezone odlazi u penziju.
Doviciozo na kraju sezone odlazi u penziju Foto: Yamaha Racing
Zaista je šteta što će se jedna odlična karijera završiti lošim rezultatima. Doviciozo je uvek bio vozač kojeg su svi osporavali, a on je uvek donosio rezultat.
Ukoliko želite da ostavite komentar ili da pratite diskusiju o vestima iz moto sporta, to možete učiniti u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada je reč o gumama za motocikle, na tu temu uvek postoji puno nedoumica. Jedno od pitanja sa kojim se često susrećemo je i to da li prednja i zadnja guma moraju biti istog proizvođača? Odnosno, da li mogu da se stavljaju gume koje ima različite šare, npr. touring guma napred i sportska guma nazad i slično.
Odgovori na ovo pitanje u veliko meri zavise od tipa motocikala koji vozite. Gume nisu jeftina stavka na motociklima i često se dešava da se npr. potroše dve zadnje gume za životni vek jedne prednje gume. Zatim se dogodi da baš u tom trenutku ne može da se pronađe isti model gume koji ste koristili ranije i onda kreće dilema: da li staviti gumu drugog proizvođača ili istog proizvođača, ali drugi model gume?
Ne preporučuju se različite gume napred i nazad
Da ne oduglovlačimo, već da odmah pređemo na stvar. U fabrici se gume prave i testiraju da “rade” jedna sa drugom, odnosno prednja sa zadnjom. To najbrže možete shvatiti prema šarama na gumama, koje su napravljene da efikasno odvode vodu u kičnim uslovima.
Šare na prednjoj i na zadnjoj gumi su projektovane tako da rade u koheziji i da efikasno odvode gumu.
Drug stvar je da fabrika naglavaša da gume moraju ići u paru i da nije preporučljivo da se mešaju. To nije samo marketinški trik u kojem proizvođači guma pokušavaju da nas nateraju da kupujemo iste setove guma. Fabrike tu tvrdu pravdaju objašnjenjem da su gume testirane i razvijane da od samog početka do kraja pružaju isto prianjanje i karakteristike pri upravljivosti.
Da li prednja i zadnja guma moraju biti istog proizvođača? Foto: Pirelli
Npr. ako stavite novu prednju gumu, a ostavite staru zadnju gumu, može se dogoditi da će vam nova prednja guma dozvoliti veći ugao obaranja kroz krivinu, koji zadnja guma neće moći da isprati.
Ukoliko se pitata kako onda na trkačkoj stazi vozači menjaju dve ili čak tri zadnje gume na jednu prednju, tu je situacija nešto drugačija. Imate jednostavne rupice na gumama koje su indikator potrošenosti. Slikovi nemaju šare i čak mogu i da rotiraju smer okretanja (desnu stranu okrenete da bude na levoj strani felne o obrnuto) i stoga nije toliki uticaj kao na putnim gumama.
Off road gume su tolerantnije na pomenute promene
Kada je reč o gumama za potpuno off road vožnju, tu je situacija nešto drugačija i promena guma različitog proizvođača i rasporeda krampona ne utiče toliko na perofrmanse kao što je to slučaj na putnim gumama.
Koje posledice mogu biti stavljanjem različitih guma?
Posledice stavljanja guma različitog tipa ili različitih proizvođača mogu biti razne. Počev od toga da u kišnim uslovima voda neće moći pravilno da se odvodi i time rizikujete da u ključnim momentima ostanete bez prianjaja. Naime, prednja guma osim što odvodi vodu kako bi sebi pružila prianjanje, takođe ima ulogu da napravi trag bez vode za zadnju gumu. Zato proizvođači i testiraju razne kombinacije šara koje će najefikasnije da odvedu vodu.
Npr. ako je proizvođač testirao i došao do podatka da prednja guma mora da odvede određenu količinu vode da bi zadnja guma imala prianjanje, onda šare zadnje gume projektuju da u skladu sa tim odvodi više ili manje vode. Projektovanje površine šara i gazećeg sloja gume je bitno da bi se obezbedilo što više prianjanja.
Možda vam sve to deluje kao velika filozofija i marketinški trik, ali verujte da proizvođači guma ulažu velika sredstva u ta istraživanja kako bi na tržište izbacili gumu koja pruža najbolje performanse.
Foto: Pirelli
Dakle, ukoliko bi bila ugrađena prednja guma koja ne odvodi dovoljno vode, moglo bi se dogoditi da zadnja guma takođe ne može da odvede svu vodu i zadnji točak bi mogao da prokliže bilo na ubrzanjima ili kočenjima.
Ugradnja nove prednje gume (istog tipa/modela) nije toliko kritična u poređenju sa ugradnjom gume drugog tipa/modela.
Zato je uvek preprouka da gume zamenite u setu i na taj način možete mirno da se vozite i uživate u svakom pređenom kilometru.
Ukoliko želite da ostavite svoj utisak ili komentar na ovu temu, to možete učiniti u temi na forumu.
Takođe, budući da smo obradili dosta tema o moto gumama, sve tekstove o gumama možete pronaći na jednom mestu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kad ne planirate da krenete na put i u poslednjem momentu ipak odlučite da krenete, provod je zagarantovan! Upravo je tako naš član foruma NenadBg88 u poslednjem momentu rešio da se priključi ekipi svojih drugara i da krenu na put. Uživajte u putopisu 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija.
Predgovor:
Putovanje na koje nisam planirao da idem. Leto je počelo prilično dobro. Bio na letovanju, kupio drugi motor, zaprosio moju voljenu dragu… e sad može malo da se odmori od zadovoljdstava I da se radiiii… Drugari se dogovaraju, planiraju, piskaraju u grupi… Ja čitam, malo se nerviram, ali dobro. Neka se provedu I za mene, srećan im put. Veče pred polazak, sedim sa mojom voljenom, gledamo film, grickamo tortilju… Otvorim Viber a u grupi slike spakovanih kofera I ostale opreme, dogovaranje oko preostalih detalja… Čitam… Gledam… Jedem dupe svoje… Dogovor sa dragom je bio da preskočimo ovo putovanje, ona je već svoje obaveze uskladila tome… Gledam kroz onaj televizor, naravno film me više I ne zanima… Žensko ko žensko provali odmah o čemu se radi…
Ljubavi, a što ti ne bi išao sa njima sutra ako baš toliko želiš? Whaaaat??? Stvaaarnooo??? Pa da naravno, ako nemaš nikakve obaveze idi…. Super, ajde polazi pozim te kući, moram da se pakujem…
Pakovanje je odavno postala praksa I zna se jako dobro šta tu treba. Ništa više nego što je potrebno za jedan vikend… Odlučujem se za kombinaciju top case i repna torba, otvaram stari dobri spisak stvari za putovanja, i trpam šta treba… Plan je bio posle posla krenuti direkt do Ljubljane, skup na Zmaju u 16:30. Dakle potpuno spakovan I u opremi na posao, presvlačenje tamo vamo I onda gaaaaas. Stvari spakovane, pola jedan posle ponoći. Sedam na motor, pumpa, provera guma, tankanje. Vraćanje nazad, pranje lanca, podmazivanje… 2 i15, sve je spremno. Može da se spava….
4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija
Dan 1:
Motor spakovan, spreman. Ostalo je da se završe neke sitnice na poslu, torba spakovana pored mene u kancelariji, gleda me, cupka, čeka da krenemo.
15:30, kao kada srednočkolac ćuje zvono za kraj časa. Sedam na motor, pravac Zmaj. Stižem pola sata ranije, dogovor striktno da se ne kasni. Važi.
16:10, dolazi Darko za svojom dragom na svom GTR1400. Moram da naglasim koliko je to IMPRESIVAN MOTOR. Za ono što sledi pred nama STVOREN. Razmenismo par reči uzbuđenja pred put, dođe I 16:30, ostalih učesnika neeemaaaaaa.
Rekoh ja Daretu, krenuću ja polako. Ionako ne planiram da prelazim 120 na autoputu, a imamo ga 600km tako da ćete me vi već stići. Sedoh na motor I krenuh polako.
Vreme taman kako treba. 20-tak stapeni. Autoput dobropoznato dosadan. Krstarim oko 120 na sat, prelazim granicu prilično brzo, čujem se sa ostalima, dogovor je da se čekamo negde na pumpi na pola HR.
Posle nekin 20 minuta od granice, pogled u nebo ispred mene mi govori ako sam normalan da obučem kišno odelo. Stajem na pumpu. Navlačkim kišno i nastavljam.
15 minuta kasnije, kreće kiša, pa pljusak, pa pljusak na pljusak, od velišine kapljica zveči mi kaciga kao ciganjska tepsija. Ovako nešto nisam nikada doživeo na motoru. Kiša je u jednom trenutku pljuštala do te mere da nisam video više od 20-30m ispred sebe. Spustio sam brzinu na 90 i utočište našao u zadnjim svetljima prikolice šlepera, koja je srećom bila prilično nakićena i osvetljena, I to je bilo jedino što sam uspeo da vidim i pratim po onom ludilu. Zaustavljanje po onakvim uslovima jednostavno nije bilo opcija.
Stižem do pumpe gde bi trebalo da se nađemo. Tankam gorivo, jedem sendvič, i provalim da imam baricu u levoj čizmi.
Skidam kaljaču, gledam, nije pocepana nigde, hmmm. Prilično sam pametno uvukao pantalone u kaljače, umesto da ih prebacim preko, pa se voda fino I lepo slivala pravo u moju čizmu…
Posle nekih 20-tak minuta stiže Miki i parkira GS-a na ulaz u pumpu da ostali ne bi promašili.
Uskoro stižu i ostali i pravimo pauzu.
Kiša lagano smanjujue intezitet, nastavljamo na Ljubljani. Stajemo još jednom da kupimo Slovensku vinjetu da pušači ispale po jednu i nastavljamo dalje.
U smeštaj dolazimo oko 23h ako se ne varam.
Motor parkiram u hodnik direkt ispred vrata
Dan 2:
Ustajanjemo, pakujemo se, parkiramo pored recepcije. Neki piju kafu, neki puše, malo reči oko dogovora i nastavlamo dalje.
Smeštaj jako lep. Postoji Camping Area, a postoje i apartmani.
Odlazimo do centra na doručak. Stefan odlazi do motošopa da kupi pantalone. Tu koristimo priliku da malo prošetamo gradom koji je jako lep i da se malo fotkamo.
4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija
Nastavljamo dalje ka Logarskoj dolini… Predeli i putevi se izvijaju jedan za drugim. Neverovatno je to koliko je ova zemlja čista i uredna.
Usput posećujemo i jedan vodopad, pojma sada nemam gde. Malo je planinarenje do gore pešaka ali vredi videti.
Sam nacionalni park je definitivno nešto što vredi videti.
Sedamo na kafu i razmatramo gde ćemo naći smeštaj. Ubadamo premiju i nalazimo prelepu veliku planinsku kuću, u selu nadomak Bleda. Daleko od svakoga. Mir i tišina.
Kuća nas je poprilično oduševila kako pojavom tako i tom nekom planinskom toplinom. Imala je sve što je potrebno pa i daleko više od toga…
Raspakujemo stvari i odlazimo do Bled-a, prelepog gradića pored prelepog jezera. Ono što je takođe jako lepa stvar jete da je put od Bleda do naše kućice apsolutno kao pista bez jednog metra pravog puta, krivina za krivinom. Ukupno smo ga prošli 4 puta.
U Bledu odlazimo u jako lep restoran pored jezera, da napunimo stomake. A zatim koristimo priliku da malo prošetamo pored jezera pre nego što se vratimo u smeštaj.
Veče provodimo uz ogroman TV i druženje.
Nastavak putopisa 4 i po motora – Alpi, Slovenija, Austrija možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
, stižemo u ovo lepo mesto. Prolazno vreme sa svim peripetijama i lutanjima 20:40h. Nalazimo smeštaj koji je zaključan. Srećom ima ljudi i jedno 7-8 motora parkiranih. Jedna ljubazna devojka nam pozajmljuje telefon da pozovemo, ali odgovora nema. Ulazimo da vidimo da nije neka soba ostavljena otključana. Ništa.
