Kawasaki već decenijama unazad važi za proizvođača koji u svojoj ponudi ima najbrže motocikle na svetu. Nekad je to bio čuveni ZZR1100, danas H2R. To uopšte ni ne čudi kada je devedesetih godina parola Kawasakija glasila: “Brzina je samo pitanje novca, koliko brzo želite da idete?”. Dok nije stigao do najbržih motocikala, Kawasaki je u svet moto industrije ušao na sporedna vrata.
Iako je zvanično Kawasaki motociklističko odeljenje osnovano tek 1969. godine kada su izbacili prvi motocikl pod Kawasaki brendom, samo ime Kawasaki počelo je da se pojavljuje daleko pre toga.
Kawasaki je osnovao Shoco Kawasaki još 1878. godine, ali tada se Kawasaki bavio samo brodogradnjom, da bi kasnije poslovanje proširili prvo na železnicu, a zatim i na avio industriju.
Tek nakon Drugog svetskog rata i zabrane bavljenja avio industrijom, Kawasaki je rešio da svoje kapacitet usmeri u nekom drugom smeru. Tako 1949. godine odlučuju da uđu u svet moto industrije. U svojoj ponudi imali su motocikle sa dvotaktnim agregatom od 60 cm3, kao i četvorotakne motocikle od 250 cm3 i 350 cm3. Zapravo se radilo o BMW tehnologiji, jer su Kawasaki i BMW usko sarađivali u avio industriji, pa su svoju saradnju nastavili i u moto industriji. Svoj prvi nastup na tržištu motocikala Kawasaki je odradio pod imenom Meihatsu.
Svoj prvi samostalni motocikl Meihatsu (odnosno Kawasaki) izbacio je na tržište 1954. godine. U isto vreme pokušan je i proboj na tržištu skutera, ali im je brzo postalo jasno da nemaju puno šansi pored dva tadašnja giganta skutera: Fuji Rabbit i Mitsubishi Silveor Pigeon industrije.
Saradnja i kupovina najstarijeg proizvođača motocikala u Japanu
Kawasaki je video da će se teško sam probiti na tržište, pa su 1960. godine ušli u saradnju sa Meguro-m. Meguro je osnovan 1937. godine i bio je jedan od najstarijih proizvođača motocikala u Japanu. Meguro je svoju proizvodnju bazirao na motociklima radne zapremine od 125 cm3, 250 cm3 i 350 cm3, kao i na jednom modelu radne zapremine 650 cm3.
Budući da je funkcionisanje Meguro fabrike uveliko zavisilo od uticaja Britanaca, rukovodvsto Meguro fabrike htelo je da se otarasi tog uticaja i da započne samostalno delovanje. To se pokazalo kao loš potez, pošto su brzo upali u razne probleme. Zahvaljujući tim problemima otvoren je prostor da Kawasaki uđe u saradnju sa Meguro-m.
Do kraja 1962. godine, Meguro je sasvim iščezao, a Kawasaki je postao vlasnik i ovog brenda.
Prvi motocikli pod Kawasaki imenom
Posle saradnje sa Meguro-m, Kawasaki odlučuje da povuče marku Meihatsu i da započne prodaju motocikala pod Kawasaki imenom. Prvi motocikl koji je 1961. godine izašao sa Kawasaki logom, a u saradnji sa Meguro-m, bio je dvotaktni motocikl radne zapremine od 125 cm3, čija oznaka je glasila B8.
Posle solidnog uspeha sa B8 modelom, Kawasaki je želeo da izbaci i motocikl veće radne zapremine. Iskustvo koje je Meguro posedovao bilo je dragoceno. Zajedničkim snagama rade na razvoju motocikla radne zapremine 650 cm3. Oznaka tog modela glasila je W1, a izbačen je krajem 1965. godine.
Zapravo, radilo se o kopiji tadašnjeg BSA A10 modela, koji je vremenom dorađivan pa je W1 vremenom dobio naprednije karburatore i izduvne grane.
Početak pravog Kawasakija i model H1 (Mach III)
Prethodno nabrojane modele zaboravite. Prava istorija počinje sa modelom H1, poznatim i kao Mach III. Može se slobodno reći da je to prvi motocikl iz Japana koji je performansama agregata oduvao konkurenciju iz Evrope.
Dvotaktni, trocilindrični agregat radne zapremine od 500 cm3 bio je prava zver. Mikuni karburatori od 28 mm, i CDI tiristorsko paljenje, doprinosili su živahnosti ovog agregata koji je tada isporučivao nezamislivih 60 KS. Bio je to motocikl sa najboljim ubrzanjem u odnosu na sve konkurentne motocikle tog doba.
Sem što je imao fantastično ubrzanje, bio je poznat i po tome što je omogućavao da se lako vozi na zadnjem točku, a sve zbog težine koja je više bila usmerena ka zadnjem delu motocikla. Osim odličnog agregata, sve ostalo je bilo katastrofa. Upravljanje je bilo loše, a o kočnicama ne vredi ni trošiti reči.
Ipak, H1 je doneo Kawasaki-ju veliku popularnost širom sveta. Na bazi H1 modela napravljeni su i manji modeli sa oznakom S1 (250 cm3) S2 (350) i kasnije još brutalniji H2 (750 cm3).
H2 je pratio loš glas i nadimak “Widowmaker”, koji bi u bukvalnom prevodu znači “Udovac”. Razlog za to je što je Kawasaki H2 mnoge porodice zavio u crno, jer su nažalost mnogi motociklisti stradali sa H2 modela.
Od modela H1 počinje i prva upotreba “Kawasaki zelene” boje, koja će godinama kasnije posati zaštitni i prepoznatljiv simbol Kawasaki-ja.
U tom periodu Kawasaki osvaja i prvu tiltulu u GP šampionatu. Dejv Simonds osvaja titulu GP šampiona 1969. godine u kategoriji od 125 cm3. Simonds je 1969. godine pobedio na čak 8 trka i ubedljivo je uzeo titulu šampiona ispred drugoplasirane Suzuki ekipe.
Još jedno pomeranje lestvice – Kawasaki Z1
Kawasaki nije želeo da se zaustavi samo na H1 i H2 modelima. Rešili su da napuste koncept dvotaktnih motocikala. Emisioni standardi počeli su da stupaju na snagu već sedamdesetih godina prošlog veka i bilo je jasno da dvotaktni agregati neće imati sjajnu budućnost.
Zato se Kawasaki vratio razvoju četvorotaktnih agregata. Dugo se radilo na modelu Z1 sa radnom zapreminom od 903 cm3. Prvobitno je bilo planirano da Z1 ima radnu zapreminu od 750 cm3. Međutim, Kawasaki je načuo da Honda sprema CB750 pa su mudro sačekali da videe šta će Honda ponuditi, a zatim su podigli lestvicu i povećali radnu zapreminu na Z1 modelu.
Slobodno možemo reći da je to trenutak do kojeg je započeo rat u povećanju radne zapremine agregata kao i trka za motociklima vrtoglave snage.
Kawasaki Z1 bio je zaista jedan lep i dosta pitomiji motocikl u poređenju sa H1 i H2 modelima. Zbog ne tako visoke cene, ali zbog odličnih performansi, Z1 je dobio nadimak “kralj”. Oznaku Z1 nosio je sve do 1976. godine kada umesto Z1 dobija oznaku Z900.
Prva verzija Z1 modela isporučivala je 82 KS i bio je sposoban da dohvati maksimalnu brzinu od 217 km/h.
Osim uspeha na tržištu, Kawasaki je 1979. godine zabeležio i velike uspehe u GP šampionatu. U kategoriji od 250 cm3 i 350 cm3 Kork Balington osvojio je šampionsku titulu. Naredne, 1980. godine Kawasaki je ponovo osvojio titulu u kategoriji od 250 cm3, ovog puta sa vozačem Anton Mangom, dok je u kategoriji od 350 cm3 Mang osvojio drugo mesto u šampionatu.
Osamdeste godine prošlog veka Kawasaki istoriju obeležila je serija GPZ modela. Taj deo istorije ostavićemo za sledeću nedelju…
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
