Prema svemu sudeći, Mark Markeza izgleda nećemo gledati na stazi tokom ove sezone. Štefan Bradl, trenutna Markezova zamena i test vozač Honde danas je dao jednu interesantnu izjavu prema kojoj se može naslutiti da se Markez neće u skorije vreme vraćati na stazu.
Bilo je najavljivano da će se Mark Markez vratiti na stazu još na Aragon 1 trkačkom vikendu. Te najave brzo su utihnule nakon što je došla nova vest da Mark Markez neće voziti kako na Aragon 1, tako ni na Aragon 2 trkačkom vikendu. Iz njegovog tima ide standardna poruka da će se na stazu vraćati tek kad bude potpuno oporavljen i spreman.
Današnja izjava koju je Štefan Bradl dao za Servus televiziju nagoveštava da je Markez još daleko od povratka na stazu. Bradl je izneo vest da su mu iz HRC-a rekli da će Mark Markeza menjati do kraja sezone.
Štefan BradlFoto: Honda Racing Corporation
Podsećanja radi, Mark Markez slomio je ruku još tokom Herez 1 trkačkog vikenda. Zatim je operisan, a pokušao je da vozi već tokom sledeće trke. Nakon neuspelog pokušaja da odveze Herez 2 trku, pronela se vest da je Markez oštetio pločicu koja fiksira kost u ruci. Još zanimljivija je tvrdnja da je Markez pločicu oštetio otvaraćju balkonska vrata. Nakon toga je ponovo operisan i oporavak još uvek traje. Prenose se nagađanja da je problem zapravo u oštećenom nervu u ruci, a druga nagađanja idu u smeru da je nakon obnove povrede kost dodatno oštećena i da je veliki problem sa zarastanjem iste.
Kakva je priroda Markezove povrede, to verovatno zna samo uži krug ljudi oko samog Markeza. Ono što možemo da vidimo na slikama i video snimcima koji dolaze iz Mrkezovog okruženja je to da je izgubio dosta mišićne mase i da ima prilično poveliki ožiljak od operacije na desnoj ruci.
Markez sa prilično velikim ožiljkom Foto: Honda Racing Corporation
Iako vest da se Markez neće vraćati na stazu ove sezone još nije zvanično potvđena od Honde, Bradl nije vozač koji daje netačne i izmišljene informacije, tako da je njegova izjava prilično pouzdana. Zvaničnu informaciju Honda možda ni neće objaviti. Nadam se da će se Mark Markez uspešno oporaviti i da će ionako zanimljiv šampionat biti još bolji.
Za diskusiju i komentare iz moto sporta, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Mislim da nije samo autor ovog putopisa, Furious Panda u problemu dok pokušava da se seti koje države je Riga glavni grad. Srećom, ukazao mu se poslovni put u Rigu u koju je naravno rešio da ode motociklom. U putopisu “Riga, Rigi, Rizi” Furious Panda odvešće vas od Bugarske, preko Srbije, Mađarske i usputnim državam sve do baltičkih država.
Moram da budem iskren i krajnje samokritičan. Sa baltičkim državama sam oduvek imao malo problema – neprekidno ih mešam. Zovu se slično i nalaze se jedna do druge negde u gornjem ćošku karte. U vreme kada sam ja učio geografiju one nisu ni postojale – bile su deo SSSR-a. Estonija je jasna ali druge dve… Koja je koja: Litva, Letonija, Litvanija, Latvija…
Kada smo dobili poziv da 19-tog maja dođemo u Rigu na regionalni sastanak, to je bila odlična prilika da raščistim nedoumice u vezi tih država. Rigu nepogrešivo pronalazim na karti ali kako se zove država čiji je ona glavni grad, e tu treba da se malo zamislim da bih odgovorio pravilno.
Što se tiče odlaska do tamo, samo je bilo pitanje vremena ko će prvi da izgovori dobro poznatu rečenicu. Ovog puta ja, kao stariji i pametniji, skupim snagu i promrmljam: “A šta misliš da idemo motorima?” Giv mi fajv i glupavi osmeh na licu obojice. Naravno, reč je o Dušanu i meni: majstorima da iskomplikuju sebi život, putnicima bez plana, bajkerima bez mana. (Ovo poslednje sam napisao da bi se rimovalo.)
Optimisti bez razloga.
Riga, Rigi, Rizi
Pripreme za put nisu postojale. Nismo imali vremena da planiramo putovanje ali se nismo ni preterano uzbuđivali. Samouverenost su nam davali fakti da su motori novi, imamo dobru opremu a za sve ostalo je tu službena Master karta (da podsetim, ovo se vodi kao biznis putovanje).
Sve u svemu, pred nama je šest-sedam dana vožnje da bismo dva dana bili na sastanku. Kad pomislim, možda je naziv ovog putopisa trebao da bude SMISAO BESMISLJA.
P.S. A i ta Riga… kako se menja po padežima?
Petak, 16. maj
Dan polaska. “Krećem odmah, samo nešto da završim” potrajalo je nekoliko sati. Tek oko jedan popodne definitivno napuštamo ofis u Sofiji.
Riga, Rigi, Rizi
Oblaci su crni, rominja kiša a nas dvojica gazimo. Što se više približavamo Srbiji, postaje sve tamnije i mokrije. Informacije iz medija i upozorenje carinika na granici naterali su me da prvi put od kada sam kupio Rukka opremu, obučem dodatno kišno odelo.
Riga, Rigi, Rizi
Bilo bi licemerno i izvan dobrog ukusa da pišem kako je bilo gadno da se vozi tog dana kroz Srbiju. Baš u to vreme bujice su odnosile živote, voda uništavala gradove, ljudi gubili sve što imaju a nas dvojica krenuli motorima u zezanje. Svo vreme mi je stajala knedla u grlu a osećaj stida me je nagrizao dublje nego voda koja je pronašla put ka mojim leđima.
Otprilike, to je ovako izgledalo.
Tek posle Novog Sada vreme se popravlja.
Podižemo prosečnu brzinu. Na granici kod Horgoša nije bilo veće gužve ali je mađarski carinik ipak iskoristio priliku da nam zaviri u kofere. Plaćamo putarinu i odvrćemo gas po mokrom auto-putu.
Na parkingu ispred glavnog grada Mađarske pravimo prvu pauzu. Mrak je već uveliko pao.
Riga, Rigi, Rizi
Okvirni plan je bio da prenoćimo u Budimpešti ali Dušan ima drugi predlog: “Tek je 9 sati. Jesi li umoran?” “Nisam.” “Nisam ni ja, ‘ajdemo dalje. Bratislava!”
Riga, Rigi, Rizi
Ovo parče puta posle Budimpešte je bilo dosta teško za vožnju. Asfalt je još uvek mokar od obilnih kiša a šleperi bacaju prljavu vodu po vizirima. To po mraku uopšte nije prijatno pa se trudimo da ne vozimo iza kamiona već ispred njih. Imam utisak da smo pretekli stotine.
I tako se mi malo posle ponoći nađemo na trećoj granici za danas. Za razliku od Mađarske, u Slovačkoj motori ne plaćaju putarinu. Ljubazni prodavac vinjeti nam je popravio veče kada je izgovorio nešto u stilu: Motorky neplati vinjetka.
Riga, Rigi, Rizi
Preostalih 20-tak kilometara do Bratislave vozimo rutinski. Već sam pisao da kada putujemo bez rezervacija, prenoćište prvo potražimo u Best Western lancu hotela. Ima ih svuda i odnos cene i kvaliteta je optimalan. Isto radimo i ovog puta – Dušanov Navigator V nas vodi pravo u jedan blizu starog grada. Tražiti hotel posle ponoći nije preterano zabavno i jako se obradujemo kada nam sanjivi recepcionar saopšti da imaju još jednu slobodnu sobu. Više nam ni ne treba. Dobro je što smo bez rezervacije odmah našli smeštaj jer je kiša upravo počela jako da pada.
Natopljenu opremu kačimo po sobi da se suši. Radijator stavljamo na maksimum i otvaramo prozor da izlazi vlaga.
Iako mrtvi umorni, ni jedan od nas dvojice ne može da zaspi. Slike današnjeg dana su nam još uvek pred očima. Krenuli smo u jedan popodne iz Sofije, po izrazito lošem vremenu smo prošli oko 1.000 kilometara i sada se baškarimo u toplim krevetima u Bratislavi.
Dok se vrpoljimo pokušavajući da ulovimo san, čuje se samo zvuk kiše koja bez prestanka dobuje po prozorima. Ovo nagoveštava kako ćemo sledećeg dana voziti.
Putopis je možda mogao i da se zove DVA MUŠKARCA I VODA.
Subota, 17. maj
Posle obilnog doručka nervozno pušimo na terasi i dogovaramo se kojim putem idemo dalje. Nikakvu ideju ni plan nemamo. Iznervirani što kiša ne prestaje da pada, svako kopa po Google maps-u i nešto mrmlja sebi u bradu. “Poprad,” vikne Dušan. “Idemo u Poprad.” WTF je Poprad, gde je to i čemu služi – nemam nikakvu ideju. “Poprad je gradić na suprotnoj strani Slovačke i tamo je… TOURATECH!!!!!!!!” Odmah nam se popravlja raspoloženje.
Obojica imamo nove motorima. Tokom prvih nekoliko hiljada kilometara smo ukapirali da prednja stakla i sedišta nisu na zavidnom nivou: duva i žulja. Čvrsto smo rešili da ih zamenimo nekom aftermarket opremom i ovo je prilika za to. Dakle, prvo idemo u Touratech a posle… videćemo.
Iako na trenutke ozbiljno pada, ne oblačim dodatno kišno odelo – juče sam se skuvao ko viršla. Već dve sezone me Goretex nije izneverio pa valjda neće ni danas.
Što se tiče Bratislave, obojica smo ovde već bili a i kiša nam je ubila inspiraciju za obilazak grada. Uključujemo gps i Bratislava ostaje iza nas.
Izlazimo na auto-put i u rain modu garimo ka istoku Slovačke. Zadovoljni smo jer ćemo uskoro ugraditi dodatnu opremu i povećati komfor na ovom dugom putovanju. Ni jedan od nas dvojice se nije zamislio šta ćemo da radimo sa originalnim sedištima i vizirima kada montiramo nove… ali nismo ni došli u situaciju da o tome razmišljamo. Kada smo prvi put stali, Dušan nazove Touratech da pita do koliko sati rade da bismo znali da li da žurimo ili da se razvlačimo po restoranima uz put. Ljubazni čovek sa druge strane žice mu saopšti da subotom uopšte ne rade.
Razočarani jer nam je prvi cilj današnje vožnje propao, pravimo alternativni plan. Sve je sivo, mokro i melanholično a i naše raspoloženje je takvo. Može zvučati morbidno, za šta se unapred izvinjavam, ali prođe mi kroz glavu jedna misao: kada je ovakva situacija, jedino ima smisla raditi nešto što je isto toliko ili mnogo više depresivno. Predložim da idemo u Aušvic. Ravno do dna.
Od mesta gde smo stali pa do Aušvica imamo oko tri sata vožnje. GPS nas je predložio neku zaobilaznu i brzu rutu ali se nama ne ide auto-putevima. Stavljamo opciju “najkraći put” i palimo pravo u planine.
Posle nekoliko desetina kilometara shvatamo da je možda bila pametnija ideja da smo krenuli nekim boljim putem. Kiša tuče skoro svo vreme, saobraćaj je prilično gust a krivine se nižu jedna za drugom. Retko se zaustavljamo i zato nema fotografija. Vodootporna GoPro kamera bi odradila posao ali se nisam setio da je napunim.
Na jugu Poljske je vanredno stanje zbog ogromne količine padavina. Zaustavljamo se na jezeru Ziwieckie gde televizijske ekipe prate situaciju.
Riga, Rigi, Rizi
Kažu nam ljudi da postoji opasnost od prelivanja brane.
Riga, Rigi, Rizi
Šta se dešava sa ovim vremenom? Šta mi tražimo ovde? Zašto za dva dana nismo sreli ni jednog bajkera? O tome ćemo razmišljati sutra.
Negde oko tri popodne ulazimo na dupke pun parking Memorijalnog centra Aušvic.
Autobusi iz Nemačke, Poljske, Austrije, Češke dovoze stotine posetilaca. Dobro je, nismo jedini koji će ovog sumornog dana obići poprište jedne od najvećih tragedija u istoriji ljudske civilizacije. Za razliku od ostalih koji izlaze iz “kaveza” različitih veličina, mi hrabri bajkeri smo mokri ko miševi. Rukka oprema je od natopljene vode teška ko tuč ali ipak nije propustila.
Ulaz u kompleks se ne naplaćuje što je sasvim normalno za ovakvu vrstu “turizma”. Pošto moramo da sačekamo više od pola sata da bismo sa sledećom grupom ušli, počnemo da se vrtimo na okolo u potrazi za mestom gde bismo se ugrejali. Naspram glavnog ulaza ugledamo menzu. Još ništa nismo videli ali sama predstava o tome gde se nalazimo ubija svaku želju za hranom. Ipak rešavamo da uđemo.
Unutra je toplo a to nam u ovom trenutku prija.
Da se ne bismo švercovali, poručujemo po jednu supu i parče hleba.
Naravno, nismo imali velika očekivanja, ali je zaista trebalo imati hrabrosti da se proguta po koji zalogaj tekućine u našim tanjirima. Nije problem što je supa bezukusna već je osećaj dok jedeš sličan onome kao kada te na zadušnicama teraju da nešto pojedeš a tebi se stisnuo stomak.
Dolazi i trenutak za ulazak kroz dobro poznatu kapiju.
Iznenađujuće, prvi utisak nije toliko strašan.
Ako se apstrahuješ od žičanih ograda, zgrade su pristojne, izgrađene su od crvene cigle i pre rata su bile kasarna Poljske vojske.
Pošto nemamo vremena sve da obiđemo, odvajamo se od grupe i rešavamo da pogledamo samo deo logora. Već posle prvog paviljona, jasno je o čemu se ovde radi. U njemu se mogu videti oduzete lične stvari logoraša. Na primer, obuća je raspredeljena na mušku, žensku, dečiju. Brda obuće. Poseban deo je sa naočarima… hiljade naočara. Invalidske proteze… Odeća… Zlatni zubi… Nakit… Brijači… Sve je pažljivo klasifikovano.
Što kaže Dušan, nacisti su svoje žrtve u ovom logoru rasklapali, ne prosto ubijali. Oduzimali su im sve što poseduju i time im brisali svaku individualnost. Umesto frizure koju voliš, odeće koja ti dobro stoji i nakita koji si nasledio od predaka, od ostalih logoraša se razlikuješ samo po istetoviranom broju na ruci.
Uzgred, vezano za te brojeve, postoji kontraverzna knjiga Edwina Blacka o tome kako je poljska ekspozitura IBM-a svo vreme rata sarađivala sa nacistima. Napravili su automatizovani sistem sa karticama logoraša kako bi, logistički, proces njihove eliminacije tekao na najoptimalniji način… da nema zastoja. Još je strašnije što je novac koji je dobijan od nacista, preko Švajcarske odlazio svo vreme rata u Ameriku.
Na mene je poseban utisak ostavila prostorija sa kosom. Tone kose… Ono što je potresno je fakt da je ta kosa prodavana proizvođačima tekstila u Nemačkoj. U jednoj vitrini se nalazi izložena rolna platna koji u sebi ima utkane ljudske vlasi.
Kao što vidite nemam fotografija. Nisam imao snage da sve ovo fotografišem. Imao sam osećaj da bi to bilo preveliko ulaženje u tuđu intimu. Crvena ženska cipela, očigledno moderna u ono vreme, pripadala je konkretnoj osobi sa imenom i prezimenom, prošlošću, porodicom, prijateljima, profesijom… Ta crvena cipela je bila lični izbor neke žene a ne nešto što bih ja želeo da imam na fotografiji.
U drugim paviljonima se može videti kako je mašinerija “čišćenja” funkcionisala u praksi.
Poražavajuće je koliko je široki spektar znanja i nauke bio korišćen u realizaciji ovog zločina. Hemija, biologija, medicina, psihologija, ekonomija, tehnologija… sve u funkciji ubijanja.
Još uvek se vode sporovi o tome koliko ljudi je ubijeno u Aušvicu ali, po meni, to nije najvažnije. Mnogo je važniji fakt kako je to urađeno: sistematski, organizovano, bezlično.
Neću ni da spominjem koliko je ovo mesto vezano sa sudbinom našeg naroda. Jedan znak sve govori.
Svet se dosta promenio od Drugog Svetskog rata ali, na žalost, u nekim stvarima je osao isti – u onim najgorim. Ljudi su i dalje sposobni da u ime ideologije, vere ili prosto pohlepe čine neverovatne stvari jedni drugima. Oni i mi. Mi smo uvek dobri, pravedni, ugroženi a oni su SVI zli, pohlepni, pokvareni. Uvek se nađe neki vođa–spasitelj koji obeća da se problemi lako mogu rešiti i masa mu poveruje… Zar je moguće da civilizacija nije napredovala ni malo? Zar je moguće da neke lekcije nikada nisu naučene?
Po meni, svako bi morao da obiđe ovo mesto jer mu to daje šansu da nauči važnu lekciju u životu: Niko nema pravo da upravlja tuđim životima i još manje da ih oduzima. Ni za kakve pare, ni za kakvu ideju, ni za kakav viši cilj a naročito NE ni za kakvog vođu.
Napuštamo ovo potresno mesto, svako sa svojim mislima. Sedamo na naše nemačke motore i ćutke produžavamo dalje. Vozimo prema krajnjoj destinaciji za danas – Lođu (Łódź). Pošto je bilo već oko pet popodne, rešavamo da vozimo putem E-75. To je nešto kao auto put ali su trake malo uže.
Ono što pravi dobar utisak je ponašanje učesnika u saobraćaju. Ajde što svi poštuju propise, nego se SVAKO pomerio u desnu pomoćnu traku kada nas je ugledao u retrovizoru. Mi naravno, kao pravi neotesani balkanski divljaci, pretičemo svo vreme. Vrlo brzo smo ukapirali da policije nema ni u najavi i da kamere snimaju samo sa prednje, za nas motoriste, “bezbedne” strane. To nam je dalo smelosti da malo jače odvrnemo desnicu ruku.
Posle celog dana pranja pod teškim kišnim kapima, sreća nam se najzad osmehnula – postaje sunčano i toplije. Kada sam rešio da vozim samo sa jaknom i Goretex postavom, upravo sam na ovo i računao. Goretex nije propustio vodu ali je spoljni deo bio natopljen i hladan. Ovo zubato sunce odradi funkciju kalorifera i ubrzo vozimo ko ljudi, suvi.
Pedesetak kilometara pre Lođa pravimo kafe pauzu u nekom turističkom restoranu.
Dok se ja motam na okolo i fotkam…
…Dušan kopa po booking.com-u.
Lice mu se ozari: “Kolega, već dva dana “naporno radimo” i red je da se počastimo. U Hiltonu imaju spa centar a poslednja slobodna soba je sa popustom od 70%.” Rešeno.
Ulazimo u Lođ. Kao pravi frajeri, zaobilazimo ogradu i naplatnu rampu i parkiramo motore ispred samog ulaza u ovaj luksuzni hotel.
Po izgledu ostalih gostiju shvatamo da se tu održava nekakva fensi konferencija i koktel. Noseći naše zgužvane torbe na ramenima, upadamo pravo među zvanice. Izgledamo kao da nas je nekon žvakao i ispljunuo: znojava lica, kosa ulepljena od kaciga, tragovi sasušenog blata po odeći i čizmama… Kada je ukapirala da nismo pogrešili hotel i da smo mi napravili rezervaciju pre pola sata, devojka na recepciji postaje krajnje ljubazna. Verovatno smo nekoliko puta pitali da li radi sauna, pa je dala sve od sebe i obezbedila nam sobu na devetom spratu. “Na desetom se nalazi spa centar, tako da vam je blizo.” Beskrajno zahvalni.
Puni entuzijazma, ulazimo u sobu i skidamo sa sebe moto opremu. Čulo mirisa nam daje do znanja da treba što pre da se istuširamo. Da ne bismo gubili vreme i čekali jedan drugog za kupatilo, krećemo pravo ka spa centru – tamo sigurno ima tuševa. Oblačimo bade mantile i hotelske bele platnene papuče i krećemo ka desetom spratu.
Dok smo umirali od smeha gledajući se u ogledalu, …
… Dušan nehotice stisne dugme na liftu za dole umesto za gore. Epilog: Ušli smo u lift i provozali se devet spratova do recepcije. Lift je stao gotovo na svakom spratu i punio se damama i gospodom u večernjim haljinama i svečanim odelima. Nas dvojica smo se, onako masni i znojavi, sklupčali u uglu i pravili se da se ništa ne događa. Tek se po neko osmelio da nas pogleda i da se diskretno nasmeši. Ostali nas upadljivo nisu gledali. Kada su svi izašli u lobi, prsli smo u smeh… a verovatno i naši nesuđeni saputnici u liftu.
Opuštanje u parnom kupatilu i sauni učinili su svoje – stomak je digao uzbunu. Ne pada nam na pamet da sedamo na motore i da tražimo mesto za večeru – odlazimo pravo u hotelski restoran.
Posle one supe u Aušvicu, ne obraćamo pažnju na cene. Kad je bal nek je maskenbal.
Kada bi današnji dan bio ceo putopis, zvao bi se AL SE DANAS DOBRO JELO… U TRI LEPE…
Nastavak putopisa Riga, Rigi, Rizi možete pročitati u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Verujem da smo vas ove sezone već navikli na naše testove motocikala. Ovog puta odlazimo korak dalje i počinjemo i sa testovima guma za motocikle. Naš prvi test guma nastao je u saradnji sa kompanijom Mitas iz Slovenije. U dogovoru sa njima dobili smo na test jedan set Mitas Sport Force + guma u dimenzijama 120/70 ZR17 i 190/50 ZR17. Budući da je reč o sport gumama, rešili smo da ih montiramo na naš redakcijski VTR 1000 SP1, koji sa svojih 136 KS predstavlja dobar izbor za test ovih guma.
Zašto baš Mitas Sport Force +?
Ne postoji nikakav marketinški trik ili nešto slično iza ovog testa. Za Mitas Sport Force + odlučili smo se iz razloga što se u poslednje vreme dosta priča o Mitas gumama. Gume su cenovno prilično povoljne, a mišljenja su podeljenja. Tako imamo vozače koji imaju najpozitivnija iskustva sa Mitas gumama, ali i one koji su nezadovoljni.
Kako bi zaista utvrdili kakve su performanse i dugotrajnost Mitas Sport Force + guma, rešili smo da sprovedemo naš samostalni test. Direktno smo se obratili kompaniji Mitas u Sloveniji koja nam je izašla u susret poslavši nam set guma najvežijeg DOT-a, kako bi test bio što verodostojniji.
Foto: Mitas-moto.com
Šta znamo o Mitas Sport Force + gumama?
Prema tehničkim podacima iz Mitasa-a, Sport Force + guma napravljena je da prati dinamičan stil vožnje i da pruži stabilnost i lakše upravljanje motociklom u krivinama. Komponenta od koje guma napravljena sadrži aditive i siliku koja omogućava da se guma brže zagreje i da pruža najbolje moguće prijanjanje. Guma je napravljena SCT tehnologijom (Strong Carcass Technology) sa čvršćim karkasom kako bi se omogućila dugotrajnost gumi.
Foto: Mitas-moto.com
Cilj našeg testa
Uzimajući u obzir sva pozitivna i negativna isksustva drugih vozača, na osnovu istih ćemo praviti zapažanja tokom testa, kako bismo utvrdili šta Sport Force + guma zaista može da pruži. Do sada su vozači uglavnom hvalili ponašanje gume po suvom asfaltu, ali su i kritikovali ponašanje po kiši.
Tako da ćemo se tokom testa posebno trduti da što više vozimo u kišnim uslovima, kako bi prikupili što više informacija i iskustva. Ukoliko budemo u prilici, vršićemo i test na stazi. Iz fabrika Mitas su poručili da guma može da se vozi i na stazi, ali da se izuzetno pazi na preporučene pritiske, jer je Sport Force + guma ipak namenjena vožnji na ulici i u saobraćaju.
Kad smo kod preporučenih pritisaka, za Sport Force + važe sledeće preporuke pritisaka u sledećim uslovima:
Vožnja sa saputnikom i dodatnim prtljagom
2.6 bara
2.9 bara
Vožnja na težem toruing motociklu radne zapremine preko 1000cc
2.6 bara
2.9 bara
Solo vožnja na težem motociklu radne zapremine do 1000cc
2.5 bara
2.7 bara
Solo vožnja na mmotociklu radne zapremine do 650cc
2.3 bara
2.5 bara
Solo vožnja na mmotociklu radne zapremine do 400cc
2.2 bara
2.4 bara
Vožnja na trkačkoj stazi
2.3 bara
2.1 bara
Što se kilometraže koje su Sport Force + gume sposobne da pređu. Iz fabrike Mitas dobili smo informaciju da je u zavisnosti od stila vožnje, maksimalna kilometraža za ove gume do oko 7.000 km. Svakako, ako budemo testirali i na stazi, maksimalna distanca zasigurno će biti kraća od 7.000 km.
Tokom testa svoje utiske ćemo pažljivo beležiti i nakon testa napravićemo detaljan izveštaj i naše utiske o Sport Force + gumama. Ukoliko vremenske prilike budu dozvolile, to jest ako ne bude previše hladno, očekujemo da će test biti brzo završen.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ni četiri puna dana nije prošlo od Aragon 1 trke, a već se spremamo za MotoGP Aragon 2 trku, za koju verujem da će biti jednako zanimljiva. Možda čak i zanimljivija. Razloga da verujem u to ima dosta. Prvi je taj što će temperature biti nešto više, a uz to i treninzi će početi nešto kasnije. Što znači da će ekipe moći još finije da podese motocikle.
Na prvoj trci videli smo neke pogrešne odluke, poput pogrešnog odabira prednje gume za Fabia Kvartarara, što ga je koštalo vođstva u šampionatu. Kvartararo i Rins bili su kao Jing i Jang na Aragon 1 trci. Dok je Rins napredovao ka pobedi, Kvartararo je nazadovao.
Da li će Suzuki moći da ponovi uspeh?
Suzuki je na prošloj trci uradio nešto što mu je nedostajalo tokom cele sezone. Rins i Mir uspeli su solidno da se kvalifikuju na poziciji deset, odnosno šest u slučaju Mira. Ono gde je Rins najviše iznenadio je dobar start sa desete pozicije.
Suzuki odlično štedi gume tokom trke i čim su uspeli da startuju dobro znalo se da rezultat neće izostati. Jedino je iznenadilo to što je Mir ostao bez guma pri kraju trke. Vinjales ga zamalo nije prestigao u finišu trke i da je trka još malo potrajala, teško da bi Mir bio na podijumu.
Da li će MotoGP Aragon 2 doneti slavlje u Suzukiju? Foto: www.suzuki-racing.com
Niže temperature pomogle su Suzukiju da se bolje snađe u odnosu na ostale konkurente, da li će tako biti i za vikend, ostaje da vidimo.
Ducati po principu toplo – hladno
Dok većina vodećih ekipa imaju kakvu – takvu konstantnost, Ducati se prilično muči. Ako već na prvim treninzima nisu brzi, to znači da su u problemu. Ducati je prošle nedelje imao problem da zagreje prednju gumu dovoljno da može da se vozi bez rizika od pada. To im baš nije polazilo za rukom, a još veća nevlolja po Dovicizoa dogodila se u kvalifikacijama kada ga je Petrući izbacio iz 12 najbržih.
Pale su neke teške reči sa strane Dovicioza ka Petrućiju, ali su na letu ka kući dva Italijana izgladila stvari. U svakom slučaju, Doviciozo je sa jednom osrednjom trkom i rezultatom uspeo da smanji zaostatak za vodećim u šampionatu.
Sa Yamahom se nikad ne zna
Yamahini vozači subotom dominiraju, a nedeljom ne mogu da se sastave. Postoji i situacija da dominiraju celim vikendom i da pobede, ali i da dobro započnu trku i da je loše završe. Može i da se desi da loše počnu i još lošije završe. Ako vam ovo što sam napisao deluje zbunjujuće, onda ne možemo ni da zamislimo kako je Yamahi.
Problem je što Mišelin gume rade u uskom rasponu temperatura. Ukoliko se ne pogodi taj raspon, vozač je u velikom problemu. Suzuki je jedini koji uspeva da koliko toliko “natera” gumu da radi u svim uslovima, sa tim što se Suzuki muči u kvalifikacijama kada je potrebno izvesti jedan brz krug.
Foto: Yamaha Motor Europe
Yamaha sa druge strane nema taj problem, već se muče da održe gume tokom trke. Jedino je Kvartararo ove sezone uspeo da najkonstantnije sačuva gume.
Zanimljivo je da Suzukijevi vozači tokom dosadašnjeg dela sezone nisu imali nijedan start sa prve tri pozicije!
Može li Aleks Markez da ponovi uspeh?
Bravura Aleks Markeza i drugi uzastopni podijum probudili su Markeza, ali su i očekivanja porasla. Sada se gotovo očekuje da Aleks Markez ponovo uspeh. Da li je on u stanju za to? Pokazao je da jeste. Šta je odigralo ključnu ulogu da Aleks Markez onako dobro odveze trku? Na to pitanje verovatno samo Honda i Markez znaju odgovor. Dobro podešavanje motocikla, Aleks Markezov konstantni napredak, ali i činjenica da Markez obožava ovu stazu, kao i vremenski uslovi učinili su da se kockice sklope.
Zbog dobrog Markezovo rezultata malo smo svi zaboravili na Nakagamija, koji je trku završio na petoj poziciji. Još jedan odličan rezultata za Nakagamija koji je najkonstantniji vozač u šampionatu. Nakagami je ove sezone završio sve trke i na nijednoj trci nije bio lošiji od desete pozicije. Njegova konstantnost donela mu je i peto mesto u generalnom poretku i trenutno zaostaje 29 bodova za Mirom. Očekujem da ćemo Nakagamija ovog vikenda gledati u borbi za podijum.
Aleks Markez i Takaaki Nakagami odrađuju dobar posao sa Hondu Foto: Honda Racing Corporation
KTM i Aprilia prošlog vikenda nisu najsjajnije prošli. Najbrži KTM bio je u rukama Bred Bindera na 11. mestu, a najbrža Aprilia na 13. poziciji. KTM takođe “pati” od niskih temperatura pa će i njima zasigurno prijati nešto toplije vreme za vikend.
Treba uzeti u obzir i to što će se MotoGP trka voziti pre Moto2 trke, a to će imati uticaj na ponašanje motocikla na samom početku trke. Zbog Dunlop guma koje nanose Moto2 motocikli, neki proizvođači (naročito Yamaha) imaju problem da izvezu dobre krugove u uvodnom delu trke. Prema vremenskoj prognozi, na Aragonu nas očekuje suvo vreme sa temperaturom od 22 stepena celzijusa u nedelju. Što znači da će biti slični uslovi kao i prošle nedelje, ali je pitanje ko će biti pobednik. Da li ćemo u nedelju dobiti devetog pobednika u sezoni ili će neko ponoviti uspeh, ostaje nam da vidimo.
Za komentare i diskusiju o MotoGP Aragon 2 trkačkom vikendu možete svratiti do naše teme na forumu.
Raspored i satnica MotoGP Aragon 2 trkačkog vikenda:
Petak: 10:00 – 10:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 11:55 – 12:35 Moto2 Free Practice Nr. 1 12:45 – 13:15 MotoGP Technical Managers Press Conference
13:35 – 14:15 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:30 – 15:15 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:30 – 16:10 Moto2 Free Practice Nr. 2
Subota: 10:00 – 10:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 11:55 – 12:35 Moto2 Free Practice Nr. 3 13:15 – 13:30 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:40 – 13:55 Moto3 Qualifying Nr. 2 14:10 – 14:40 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:50 – 15:05 MotoGP Qualifying Nr. 1 15:15 – 15:30 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:50 – 16:05 Moto2 Qualifying Nr. 1 16:15 – 16:30 Moto2 Qualifying Nr. 2
Nedelja: 09:20 – 09:40 Moto3 Warm Up 09:50 – 10:10 MotoGP Warm Up 10:20 – 10:40 Moto2 Warm Up 11:20 Moto3 Race 13:00 MotoGP Race 14:30 Moto2 Race
U ponedeljak, odmah nakon trkačkog vikenda na Estorilu, neki WSBK timovi odradili su jednodevni test. Tako smo bili u prilici da vidimo nove vozače poput Lokatelija koji je prešao u PATA Yamaha ekipu. Zbog kiše koja je pala tokom test nismo imali to zadovoljstvo da do kraja ispratimo sva dešavanja, ali je i za prvi deo testa bilo zanimljivo jer je Reding uspeo da sruši rekord staze koji je postavljen ranije tokom vikenda.
Učešće na testu uzele su samo fabričke Ducati, Yamaha, Kawasaki i BMW ekipe, kao i OUTDO Kawasaki TPR i Motocorsa Ducati ekipa.
Reding najbrži
Fabrička Ducati ekipa već od ponedeljka vredno je počela da radi na pripremama za sezonu 2021. godine. Reding je radio na nekim komponentama i poboljšanjima za sledeću sezonu. Tokom dana je izvezao 39 krugova i postavio najbrže vreme od 1’36.581 pre nego što je kiša prekinula test.
Redingov novi timski kolega, Mihael Ruben Rinaldi iskoristio je ovaj test za privikavanje na novu ekipu. Takođe je tokom dana vršilo prilagođavanje ergonomije motocikla prema svojim potrebama. U poređenju sa Ducati V4R-om koji je vozio u Go Eleven ekipi, Rinaldi je istakao da ga je na fabričkom Ducatiju najviše iznenadilo to koliko je motocikl dobar na kočenju. Tokom dana Rinaldi je odvezao 29 krugova i bio je za oko 0,5 sekundi sporiji u odnosu na Redinga.
Van der Mark prvi put na BMW-u
BMW počeo je vredno na pripremama za sledeću sezonu. Tom Sajks je tokom test vozio ovogodišnju verziu BMW S1000RR-a, sa tim što je probao neke izmene u podešavanjima.
Sa druge strane garaže, Van der Mark je imao pune ruke posle. Probao je novi agregat, novi aerodinamični paket, kao i šasije zaličite krutosti i ponašanja. Nažalost zbog kiše test je završen ranije, ali sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo kako će se novi M1000RR pokazati na stazi.
Lokateli na WSBK Yamahi R1
Supersport šampion, Andrea Lokateli u ponedeljak je prvi put vozio Yamahu R1 superbajk specifikacija. Lokateli je izjavio da je od prvog kruga imao dobar osećaj na motociklu, da je zadovoljan kočenjem i da se brzo upoznao sa principom rada elektonike. Ostalo je da se radi na osećaj sa gumama, ali ih je kiša prekinula te je Lokateli odvezao samo 26 krugova.
Andrea Lokateli na WSBK Yamahi R1Foto: Yamaha Motor Europe
Kawasaki i Louz na kratkom testu
Učešće na testu uzeli su i Kawasaki sa Aleks Louzom. Plan je bio rad na nekim komponentama koje će se koristiti sledeće, sezone, ali je zbog kiša celokupan plan pao u vodu. Kawasaki će morati da sačeka sledeći test na Herezu, a do tada bi trebalo da bude predstavljen i novi ZX10RR.
Privatni timovi još bez vozača
Iako su privatni timovi poput Motocorsa Racing i OUTDO Kawasaki TPR uzeli su svoje učešće na testu sa vozačima Aksel Basanijem i Loris Kresonom. Njih dvojica vozili su test za ove dve ekipe, iako nije sigurno da će upravo oni biti stalni vozači za sledeću sezonu. Mnoge ekipe još nisu rešile svoj vozački sastava za sledeću sezonu.
Šuška se da bi Jonas Folger trebalo da vozi za satelitsku BMW ekipu, a još je upitno gde će i da li će Čaz Dejvis voziti sledeće godine.
Za sada su poznati sledeći vozački sastavi po ekipama:
Fabrička Ducati ekipa – Skot Reding i Mihael Ruben Rinaldi Fabrička Yamaha ekipa – Toprak Razgatlioglu i Andrea Lokateli Fabrička Honda ekipa – Alvaro Bautista i Leon Haslam Fabrička Kawasaki ekipa – Džonatan Rea i Aleks Louz Fabrička BMW ekipa – Tom Sajks i Mihael Van der Mark GMT Yamaha – Garet Gerlof i Kota Nazane Pućeti Kawasaki – Lukas Mahias ORELAC Racing VerdNatura – Isak Vinjales
U narednim nedeljama sigurno će biti poznati vozački sastavi i ostalih ekipa. Što se testova tiče, naredni test voziće se na stazi Herez u Španiji.
Za komentare i diskusiju o WSBK trkačkoj sezoni predlažemo da svratite do teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Juče je na stazi Estoril u Portugalu na žalost svih ljubitelja WSBK šampionata, završena još jedna, 33 po redu sezone. Dobili smo novog (starog) WSBK šampiona, ali su i sve pozicije u svim šampionatima rešene. Poslednji trkački vikend u ovoj sezoni bio je uzbudljiv, sa dobrim trkama do samog kraja.
Nova staza u šampionatu, prouzrokovala je probleme nekim vozačima. Dvojica vozača koji su imali najviše problema, bili su Rea i Reding koji su se borili za titulu šampiona. Zapravo, bilo je potrebno da se desi čudo pa da Rea ne osvoji titulu, jer mu je bilo potrebno samo 3 boda sa tri trke, a pri tome je trebalo da Reding pobedi.
Ipak, kvalifikacije su bile teške za oba vozača. Reding je pao na početku kvalifikacija i prilično je oštetio Panigale V4R. Zbog oštećenja motocikla nije uspeo da izveze nijedan kvalifikacioni krug, te je trku započeo sa poslednjeg mesta.
Rea takođe nije imao više sreće. Pao je već posle prvog odveženog kruga i poput Redinga, polupao je svoj Kawasaki ZX10RR te nije više vozio kvalifikacije. Ipak, taj jedan krug koji je odvezao bio je dovoljan za 15. startnu poziciju.
Najbrži na kvalifikacijama bio je Toprak Razgatlioglu koji je osvojio pol poziciju.
Toprak Razgatilioglu osvojio pol poziciju na Estorilu Foto: Yamaha Motor Europe
Topraku pobeda, Rei titula
Toprak je na najbolji način iskoristio svoju pol poziciju. Odmah od početka trke nametnuo je fantastičan ritam koji niko nije uspeo da isprati. Do kraja trke držao je solidnu prednost u odnosu na drugoplasiranog Gerlofa. Amerikana Garet Gerlof imao je još jednu fantastičnu trku. Startovao je sa treće pozicije i ubrzo je prestigao Haslama, a nakon kraće borbe izborio se i sa Rinaldijem.
Tokom trke Gerlof je vodio borbu sa Dejvisom i Reom. Rea je imao odličan start sa 15. pozicije i već posle prvog kruga našao se na četvrtoj poziciji. Tokom trke Dejvis, Gerlof i Rea nekoliko puta razmenili su pozicije. Dejvis je na kraju uspeo da bude brži i trku je završio na drugoj poziciji.
Toprak (broj 54) i Garet Gerlof (broj 31) odvezli su fantastičnu trku Foto: Yamaha Motor Europe
Gerlof je u poslednjem delu trke uspeo da se izbori sa Reom i da na taj način dođe do još jednog podijuma. Rei je četvrto mesto bilo sasvim dovoljno da osigura titula šmapiona. Još tokom prvog dela trke, Reding je odustao zbog tehničkog problema na motociklu, što je automatski značilo da je Rea došao do nove titule šampiona.
Rei je ovo šesta uzastopna titula WSBK šampiona. Tokom dosadašnje WSBK karijere, Rea je pobedio čak 99 puta.
Rea osvojio šestu titulu WSBK šampiona Foto: Kawasaki Motors Europe N.V.
Superpol trka najuspešnija trka za Yamahu u istoriji WSBK šampionata
Na supersport trci, Toprak Razgatlioglu ponovio je svoju vožnju sa prve trke. Od početka do kraja odvezao je trku bez greške i nagradio je sebe novom pobedom. Žao mi je što moram tako malo reči da napišem za Toprakove dve pobede, ali Turčin je jednostavno bio neuhvatljiv za konkurenciju.
Drugo mesto na superpol trci osvojio je Garet Gerlof, dokazavši da uspeh sa trke u subotu nije bio slučajan. Za treće mesto vodila se bliska borba između Van der Marka i Dejvisa. Njih dvojica imali su borbu i za treće mesto u šampionatu. Sa tim što je na drugoj trci Dejvis bio u boljoj prednosti, jer je Van der Mark pao na prvoj trci.
Na superpol trci Dejvis i Van der Mark razmenili su nekoliko puta pozicije. Na dva kruga pre kraja trke Dejvis je napravio malu grešku, što je Van der Mark iskoristio da se provuče na treće mesto. Dejvis nije uspeo da ga prestigne, tako je da je Van der Mark osvojio podijum.
Sva tri mesta pripala su Yamahinim vozačima, što se nije dogodilo u istoriji WSBK šampionata.
Koliko blisko trkanja volite? Van de Mark protiv Dejvisa Foto: Yamaha Motor Europe
Odličnu trku imali su Džonatan Rea i Skot Reding. Rea se do kraja trka sa 15. pozicije probio sa četvrtu, dok je Skot Reding sa poslednjeg mesta uspeo da stigne do pete pozicije. Te pozicije su imale još veću važnost jer pozicije osvojene na superpol trci određuju startna mesta za drugu trku.
Rea i Reding se odlično probili tokom druge trke Foto: Kawasaki Motors Europe N.V.
Dejvis se pobedom oprostio od Ducatija
Drugu trku ponovo su odlično startovali Toprak i Gerlof, ali je i Dejvis imao dobar start. Tako je započela borba za prva tri mesta, dok su vodećoj grupi polako počeli da se približavaju Reding i Rea. Gerlof je u prvom delu trke napravio grešku i pao, zbog čega je morao da se oprosti još jednog potencijalno dobrog rezultata.
Dejvis je bio rešen da se oprosti od Ducati ekipe na najbolji mogući način. Prestigao je Topraka i polako počeo da pravi malu prednost. Rea je takođe stigao Topraka i njih dvojica imali su zanimljivu borbu za drugo mesto, koje se završilo nesvakidašnjom Reinom greškom. U jednoj od krivina ušao je malo brže, pokušavši da se zaustavi dotakao je Topraka, usled čega je Rea pao.
Pad je ubrzo doživeo i Aleks Louz. Sve to te bi bilo tako strašno da u toku nije bila borba za titulu najboljeg konstruktora. U trenutku kada su Rea i Louz pali, Kawasaki je vodio sa samo 2 boda prednosti u odnosu na Ducati, a sve zahvaljujući tome što se Fores borio na poziciji 7. Fores je bio ključna figura za Kawasaki u poslednjoj trci.
U međuvremenu u poslednjoj trećini trke Reding je stigao Topraka, a Dejvis je već imao prednost od dve sekunde. Reding i Toprak vodili su kratku borbu koju je Reding uspeo da reši u svoju korist. Dejvis je uspeo da održi prednost i dođe do nove pobede i na taj način se oprosti od Ducati ekipe za koju je odvezao 185 trka, na kojima je pobedio 28 puta, osvojio 88 podijuma i 7 pol pozicija.
Kawasaki je na kraju zahvaljujući Foresu uspeo da odnese titulu konstruktora, a titulu najbolje ekipe ponela fabrička Ducati ekipa.
Prva supersport trka imala je dva dela, zbog crvene zastave i prekida zbog pada i šljunka koji je nanet na stazu. Kada je trka ponovo startovala, Lokateli je odlično startovao sa pol pozicije. Dobar start imali su Lukas Mahias i De Rosa. Njih dvoijca započeli su borbu koja nije dugo trajala, jer je De Rosa napravio grešku, proklizao i pao pri čemu je usput pokupio i Mahiasa sa sobom.
Lokateli je u svom stilu lagano pravio prednost u odnosnu na Otela i Sumera koji su se borili za drugu poziciju. Otel je na kraju uspeo da osvoji drugo mesto. Na poslednjem trkačkom vikendu i dalje se vodilo pitanje trećeplasiranog u šampionatu. Filip Otel i Žul Kluzel koji se vratio na stazu posle povrede, još su vodili duel za treće mesto.
Posle prve trke Otel je napravio prvi veliki korak ka trećoj poziciji.
Lokateli do 12. pobede u sezoni Foto: Yamaha Motor Europe
Mahias za kraj supersport sezone
Druga trka bila je možda i najzanimljivija trka u sezoni. Lokateli, Mahias i Vinjales opraštali su se od supersport kategoriji, jer sledeće sezone prelaze u WSBK šampionat. Svi vozači dali su sve od sebe da sezonu završe na najbolji mogući način.
Lukas Mahias poveo je posle odličnog starta, a iza njega su na točak votili Otel, De Rosa, Lokateli, Kluzel i ostatak vozača. Teško je opisati sve razmene pozicija i duele između vodećih vozača.
De Rosa, Mahias, Otel i Lokateli su tokom kruga imali i nekoliko promena pozicija. Na dva kruga pre kraja vodio je De Rosa, ali je Mahias u poslednjem krugu uspeo da napravi prednost i da dođe do pobede. Ostala mesta na podijumu rešavala su se u foto finišu. Iako je De Rosa izašao iz poslednje krivine kao drugoplasirani, Lokateli je uz pomoć zavetrine uspeo da ga pretekne, tako da je Lokateli završio na drugom, a De Rosa na trećem mestu.
Odlična druga supersport trkaFoto: Kawasaki Motors Europe N.V.
Trkama na Estorilu završena je zgusnuta, ali dobra WSBK sezona. Već danas, u momentu dok pišem ovaj tekst vozači već rade prvi test za narednu sezonu. Kada se prikupe i obrade sve informacije imaćete priliku da čitate šta nas očekuje u sledećoj sezoni. U ovoj sezoni imali smo prilično uzbudljive trke, kakve nismo imali u prethodnih par godina. WSBK šampionat preti da sledeće godine bude još zanimljiviji i da ode korak dalje po pitanju kvaliteta.
Za diskusiju i komentare o WSBK trkačkom vikendu na stazi Estoril, možete posetiti našu temu na forumu.
Rezultati prve WSBK trke:
WSBK Estoril – Foto/source: Worldsbk.com
Rezultati superpol trke:
WSBK Estoril – Foto/source: Worldsbk.com
Rezultati druge WSBK trke:
WSBK Estoril – Foto/source: Worldsbk.com
Rezultati prve supersport trke:
WSBK Estoril – Foto/source: Worldsbk.com
Rezultati prve supersport trke:
WSBK Estoril – Foto/source: Worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Jeste da je ova sezona započela na čudan način, ali je zato jedna od najinteresantnijih sezona koju smo imali prilike da gledamo u poslednjih ko zna koliko godina. MotoGP Aragon 1 doneo nam je osmog različitog pobednika, ali i novog lidera šampionata.
Moto3 standardno interesantna
Već sam dosadan sa pričom da je Moto3 trka zanimljiva do kraja. Tako je bilo i ovog puta. Raul Fernandez vodio je dobar deo trke i predvodio grupu koju su činili Fenati, Arenas, Suzuki, Binder, Masia i Alkoba. U poslednjih par krugova počele su razmene pozicija i borba za mesta na podijumu, koji su trajali do same startne ciljne linije kroz koju je prvi prošao Masia, ispred Bindera i Raula Fernandeza kojem je ovo i ujedno prvi podijum u karijeri. Lider šampionata Arenas, završio je trku na sedmoj poziciji.
MotoGP Aragon 1 – Rezultati Moto3 trke
Lideri šampionata popadali tokom Moto2 trke
Izuzetno teška Moto2 trka za lidere šampionata, naročito za vozače VR46 ekipe. Marini nije imao najbolji start i početkom trke vozio je na šestoj pozicji. Njegova trka nije potrajala dugo jer je već u drugom krugu napravio grešku i pao, prepustivši tako provizionalno vođstvo u šampionatu svom timskom kolegi Marku Bezekiju koji je u tom trenutku vodio trku ispred Di Đanantonia i Sem Louza.
Di Đanantonio je u jednom trenutku poveo trku, ali je napravio blagu grešku u drugoj krivni pri čemu mu je proklizao prednji kraj i nažalost trku je završio u šljunku. Posle njegovog pada Bezeki je preuzeo vodeću poziciju ispred Sem Louza i Martina i Bezekija koji su se borili za treće mesto.
Na dva kruga pre kraja, baš kada smo pomislili da Bezeki ide do pobede, Bezeki je u drugoj krivini proklizao i pao ispustivši i pobedu i vođstvo u šampionatu. Sem Louz je nasledio prvu poziciju i tako upisao drugu uzastopnu pobedu. Drugo mesto osvojio je Bastianini ispred Martina.
MotoGP Aragon 1 – Rezultati Moto2 trke
Novi pobednik i novi lider u šampionatu – uspešan dan za Suzuki
Sa pol pozicije startovao je Kvartararo, ali je Vinjales imao odličan početak trke. Međutim, Rins je odradio fantastičan start i brzo je preuzeo vodeću poziciju ispred Vinjalesa i Kvartarara. Kvartararo je imao katastrofalnu trku, iz kruga u krug tonuo je u poretku da bi na kraju trku završio van bodova.
Za to vreme, Mir je takođe napredovao i ubrzo je prestigao Vinjalesa za drugu poziciju i neko vreme je Suzuki imao pozicije jedan i dva u vidu Rinsa i Mira. Tada je počelo i fantastično probijanje Aleks Markeza koji se polovinom trke našao na zadnjem točku Mira. Mir i Aleks Markeza imali su borbu za drugo mesto, koju je Aleks Markez rešio u svoju korist. Aleks Markez pokušao je da prestigne i Rinsa, njih dvojica vodili su odličnu borbu, ali je Rins na kraju izašao kao pobednik. Rinsu je ovo prva pobeda u sezoni, a Markezu drugi uzastopan podijum. Mir je bio zadovoljan i trećom pozicijom jer je preuzeo vođstvo u šampionatu.
MotoGP Aragon 1 rezultati trke
Već sledeće nedelje očekuje nas nova trka na istoj stazi, tako da ćemo vrlo brzo dobiti revanš i nadam se još jednu fantastičnu trku. Za komentare i diskusiju o MotoGP Aragon 1 trkačkom vikendu, predlažem da svratite do naše teme na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Mislim da je za muškarce najveća briga kad lepša polovina počne da vozi motocikl. Govoreći iz ličnog iskustva, to je i najlepša i najteža situacija. Kako se u toj situaciji snašao naš Furious Panda kada je sa svojom suprugom krenuo na prvo putovanje možete pročitati u putopisu “Oprezno, žena za kormanom” koji se nalazi pred vama.
Poslednjih godina svedoci smo fenomena da sve veći broj žena vozi motor. Hmmmm… Ravnopravnost polova je nešto dobro i maksimalno ga podržavam ali ipak… Ovakvo ponašanje predstavlja agresivno upadanje na teritoriju koja istorijski pripada samo nama, muškarcima. Motor za nas pripadnike jačeg pola nije samo vozilo kojim se prevozimo od tačke A do tačke B već je nešto mnogo više. On predstavlja sredstvo kojim možemo da izrazimo ono najplemenitije u sebi, ono što civilizacija nepovratno pokušava da nam oduzme – viteštvo. Kažite sami, na šta vas podseća ova fotografija?
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Oblačimo oklop, uzjašemo svoga šarca koji moćno zarže i pred ushićenim pogledima dama odlazimo u daljinu ostvljajući oblak prašine iza sebe… Uh, sav sam se naježio… U ovoj epskoj priči, žene imaju sledeće uloge:
a) da nam se dive;
b) da sede na motoru iza nas i da nas strasno stežu rukama dok mi obuzdavamo divlju zver;
c) ništa drugo.
I onda se desila emancipacija – prešle žene na prednje sedište. Mogu li one to? Treba li to da rade? Ne postavljam ova pitanja zato što sam neki muški šovinista već zato što, hteli mi to da priznamo ili ne, postoje razlike između dva pola. Evo nekih osnovnih.
Sama po sebi nameće se očigledna nejednakost u fizičkoj snazi. Muškarci su u proseku viši (veći) i snažniji. Teško je naći zbiljan motor do 150 kilograma a to je skoro tri težine ženskog tela. Treba to kontrolisati i obuzdati. Kabasti sivonja lakše podigne motor od nežnog ženskog stvorenja. Fakt.
Druga razlika među polovima je u dominantnoj vrsti inteligencije. Na primer, istraživanja pokazuju da u proseku žene imaju razvijeniju verbalnu inteligenciju od muškaraca (i bez istraživanja to znamo). Situacija je obrnuta kada je reč o orijentaciji u prostoru – tu smo mi carevi. Ovo objašnjava mnoge stvari (!) a jedna od njih je i zašto se smatra da su muškarci bolji šoferi od žena. Statistika, doduše, opovrgava ovo verovanje ali to je druga priča.
Po meni, najbitnija razlika između žena i muškaraca je u žuljevitom telu… Ne, ne… nije to ono što ste prvo pomislili. Reč je o delu mozga koji se zove Corpus Callosum ili u prevodu sa latinskog, žuljevito telo. To je snop nervnih vlakana koji povezuje levu i desnu hemisferu. Kao što je većina verovatno čula, svaka polovina mozga je specializovana za neku od psiholoških funkcija. Grubo kazano, leva polovina odgovara za racionalno mišljenje a desna za emocije.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Žuljevito telo je kod žena znatno veće nego kod muškaraca i u tome se krije razlog zašto su žene intuitivnije u procenama i emocionalnije kada donose odluke. Kod njih leva (racionalna) i desna (emocionalna) strana mozga više komuniciraju među sobom. Drugim rečima, osećanja kontaminiraju racionalno razmišljanje a sa druge strane logika kontaminira emocije.
Kod nas muškaraca je situacija mnogo prostija. Zbog tanjušnog žuljevitog tela leva i desna strana mozga manje razmenjuju informacije. Zato je ponašanje muškaraca najčešće ili totalno racionalno (hladnokrvno, bez srca) ili totalno emocionalno (u narodu pogrešno interpretirano kao “nije uključio mozak” a pravilno je “nije uključio levu hemisferu mozga”).
Kakve ovo ima veze sa motorima? Ima, ima…
Psihološki profil prosečnog muškarca bajkera
U svojoj levoj, racionalnoj polovini mozga, prosečan muškarac na dva točka skladišti ogromnu količinu informacija i njom perfektno barata.
Dovoljno je da neki početnik kaže koliko je visok i koliko para ima i nepogrešivi algoritam leve hemisfere mozga iskusnog bajkera izbacuje idealni motor za njega. Najčešće je to isti motor koji i stara kuka poseduje… zato što je najbolji.
Primera ima koliko hoćeš. Kada se neko prospe po asfaltu, dovoljno je da znamo koji motor je vozio i jasno je zašto je pao. Bez mnogo rasprave možemo krajnje argumentovano da odgovorimo na važno pitanje: da li je bolja Super Tenere ili Afrika Twin; Kad se sve sabere i oduzme u muškom mozgu, logično je da se BMW vozi samo zbog šminke; Na osnovu analize raspoloživih podataka dolazimo do neoborivog zaključka da se Ducati često kvari (za razliku od drugih motora koji se ne kvare); Zdrav razum nalaže činjenicu da se neko sa 180 zabio u traktor samo zato što traktoristu boli ona stvar za nas bajkere… Sve je racionalno i objašnjivo. Šljaka leva polovina mozga pa ubija.
Kada pojedinac hoće da dokaže da je njegov veći… pardon… da je njegov motor bolji, koristi samo argumente tipa: manje troši, više konja, bolja aerodinamika, odlična elektronika, lako se održava… Ako se neko, ne daj Bože, zezne i kaže da mu se neki motor dopada zbog dizajna (emocionalna kategorija), veoma brzo bude prizemljen neoborivim argumentima logičko-tehničke prirode.
Muški mozak zna sve o mehanici i elektronici i time fenomenalno barata. Iz još naučno neutvrđenih razloga, veš mašina i šporet su izuzeci. Kako te komplikovane naprave funkcionišu, e to leva hemisfera muškog mozga još uvek nije uspela da ukapira.
Ova jaka racionalnost nalazi se u osnovi fenomena zvanog nadmudrivanje (palamuđenje). Intelektualne rasprave na temu motora uvek su prisutne na mestima gde se sakuplja veliki broj muških primeraka bajkerske populacije: moto skupovi, kafane, forumi… i to traje u beskraj.
I onda… Kada se iskapi preostali gutljaj bezalkoholnog piva i pojede poslednji ćevap, kada ogreje sunce i ručica kormana postane privlačnija od tastature na kompjuteru… tada dolazi do preokreta. Kao da neko jednim potezom spusti šalter i isključi svima levu polovinu mozga (tzv. “ode mozak na pašu”).
Staklastog pogleda, hipnotisan osećanjima koja ga preplavljuju, muškarac bajker seda na svog ata, potapše ga po rezervoaru i… zbogom pameti. Adrenalin udari u glavu, kez ispod kacige i piči…
Psihološki profil prosečne žene bajkera (bajkerke)
Ovo je mnogo teže da se razume i objasni. Ja jesam psiholog po obrazovanju ali sam ipak muškarac. No, hajde da pokušam.
Zbog neprekidnog mešanja nervnih impulsa leve i desne hemisfere mozga (radi žujlevito telo), žene pokazuju veće oscilacije u bajkerskom ponašanju. Njima je mnogo teže da se potpuno prepuste emocijama tokom vožnje motora i to ne zato što nešto nemaju (“nemaju muda”) već upravo zato što nešto imaju: veliko žuljevito telo. Umesto da se, kao muškarci bajkeri, do kraja predaje uživanju, da počnu kreativno da interpretiraju saobraćajne propise i intuitivno da procenjuju da nema peska iza krivine, bajkerkama iz leve hemisfere neprekidno dolaze racionalna upozorenja: uspori, ovo je opasno; ne provlači se, neko može da otvori vrata; polako, ne zna se šta je iza krivine i slično. Žene su zbog svega ovoga mnogo opreznije i proporcionalno, znatno manje učestvuju u udesima.
Sa druge strane, u trenutcima kada je potrebno da drže levu racionalnu hemisferu pod punim obrtajima, na primer u situaciji kada uče da voze, iz desne hemisfere nadiru emocije: strah, strepnja, briga… i to dovodi do smanjenja koncentracije. Na primer, osećanje straha remeti proces kalkulacije najpravilnijeg ugla pod kojim treba da se uđe u krivinu.
Najekstremniji primer koji dokazuje ovu teoriju su žene vozači automobila. U situacijama kada treba mozak da radi na max (isparkiravanje, prestrojavanje, skretanje, vožnja u rikverc, traženje parkinga…) emocije ih rasejavaju i zato prave frapantne greške. Umesto da se skoncentrišu na saobraćajnu situaciju, kroz glavu im prolazi: Da li su deca prošetala kuče; svi samo mene čekaju – kasnim već četiri minuta; katastrofa, gledaj kako mi se samo razmazala senka ispod očiju… I onda bude: “Ups… jel me to nešto udarilo?”
Čak i nadmudrivanje sa ženama motoristima nikada ne može da bude čisto racionalno. Možeš da se satreš objašnjavajući kako je neka moto jakna dobra, kako je napravljena od ultra mega materijala, kako ima 74 luftera, 62 vodootporna džepa, zaštitne potplate poslednje generacije… Džabe. “Joj što je grozna… Više mi se sviđa ova sa narandžastim.”
I tako dalje… i tako dalje….
Pošto sam, nadam se, uspeo da vas ubedim kako teorijski stoje stvari u vezi vožnje motora od strane ženske populacije, došlo je vreme da proverimo kako to funkcioniše u praksi. Da ne bi bilo uvređenih, u procesu validacije ove teorije krenuću od svog ličnog porodičnog primera. Posle putopisa koji sledi, svako može da napravi svoje zaključke.
Iako sam o tome već pisao, ukratko ću da ponovim.
Marta 2013-te, uz čašu vina koja joj je očigledno blokirala Corpus Callosum i nije dozvolila da probije racio, moja žena je rešila da postane bajker. Ja sam to, kao i svaki napaljeni mužjak, sa oduševljenjem podržao. E sad, ne mogu da kažem da me nisu upozorili. Kada je čuo za Tanjinu nameru, moj iskusni kolega i mentor u moto svetu Marčev kategorično je izjavio: “Samo ćeš sebi navući bedu na vrat.” On je pre par godina prošao kroz istu priču i zna čovek. Objasnio mi je kako to izgleda.
Krenuli ste sa dva motora na put. Ako pratiš njen ritam (vučeš se ko glista) nema ništa od dobre vožnje. Bolje je da ideš kolima, makar možeš da pušiš. Ako pak rešiš da voziš svojim ritmom, izgubiš je u retrovizoru za 15 sekundi. Posle dvadesetak minuta staneš pored puta da je sačekaš. Pušiš već treću cigaretu a nje još uvek nema. Počinješ da brineš da joj se nešto nije desilo i zapališ još jednu da se smiriš. Na kraju pukneš, bacaš cigaru, sedaš na motor i krećeš nazad da je tražiš. Tada se ona pojavljuje sa osmehom na licu i nagnuta prema napred da joj vetar pri 40km/h ne odnese glavu. Praviš polukružno i treba ponovo da rešiš da li da je pratiš ili da voziš sam. I tako u krug…
Ili još gora situacija, ako krenete na dužu turu sa dva motora i ona dobije menzis. Katastrofa. Osim tehničkih poteškoća kod vožnje u tom stanju, tu je i dodatna nervoza. Na****o si ni kriv ni dužan. Kriv si jer je toplo ili hladno, kriv si što su oštre krivine ili ravan dosadan put…
Doduše, ima i prednosti kod putovanja sa dva motora ali sa tvojim Adventure-om to nije relevantno. Možeš da joj uvališ deo prtljaga.
Ako već insistira da vozi, najbolje je da joj kupiš neki krš koji će non-stop da se kvari. Posle par vožnji sve će joj se smučiti i ti si ponovo slobodan.
Nema spora, argumenti Marčeva su neoborivi ali su meni na jedno uvo ušli a na drugo izašli. Prevladala je emocija i želja da u društvu voljene žene pokoravam drumove. Osim toga, sada je već kasno, proces je već započeo.
I kako je rešila da vozi, Tanja je u rekordnom roku položila za A kategoriju, prodali smo moj stari motor i kupili joj BMW F700GS.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Sve je naizgled krenulo dobro a onda je u roku od deset dana došlo do dramatičnog preokreta. Zla sudbina je umešala svoje prste i dogodile su se neke strašne stvari. Naš prijatelj Želimir je poginuo na svom omiljenom Ducati-ju a drug Arsa je sleteo sa puta i skršio se. Da bi se još više podgrejalo ulje na vatri, prilikom preuzimanja F700 u BMW-u, nismo spustili ručicu kvačila za Tanjinu ruku, ispustila ga je prilikom prvog kretanja i zakucala se u ogradu. Još nije ni počela da vozi a već je počelo preistpitivanje: voziti ili ne voziti. Borba leve i desne hemisfere. Razum vs emocije. Brutalno se suočila sa faktom da motor nije samo zabava, krstarenje lepim predelima i vetar u kosi. Vožnja motora nosi sa sobom i veliki rizik da padneš, povrediš se ili ne daj Bože da pogineš. Kad već imamo jednog ludog u porodici (mene) ima li potreba da se i ona upušta u ovako opasan hobi? Dvoje dece, posao, kuče…
Posle 600-700 kilometara koje je Tanja na silu izvozala tokom jeseni 2013-te, došla je zima i prekratila joj muke. Motor je ostavljen da prezimi u BMW-u a pitanje nastavka njene moto karijere nismo postavljali sve do proleća. Tanja prosto nije želela da govorimo o tome. Bio sam potpuno siguran da od cele ove priče nema ništa. Čak ni kada sam negde u aprilu 2014-te doterao njen motor na parking ona to ni jednom rečju nije prokomentarisala. Prašina je padala na mini GS-a a želju jednog poznanika da kupi njen motor počeo sam sve ozbiljnije da razmatram.
Da se vozi sa mnom, to može uvek i svuda ali sama… jok.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Ruku na srce, nije samo unutrašnja borba dve moždane hemisfer bila razlog da ne sedne za korman. Vreme je cele sezone bilo užasno. Kiša je padala skoro svakog vikenda i nismo želeli da se njeni prvi bajkerski koraci dese po mokrom i klizavom asfaltu. Osim toga, mojim motorom smo putovali na nekoliko dužih tura koje nisu bile dobre za početnika. Ah da… i ja sam svojim Adventure-om malo lajzao na okolo a bez mene nije htela da vozi.
U svakom slučaju, “malog” BMW-a smo svakodnevno preskakali na parkingu i pravili se da ga ne vidimo. Jadničak je asfalt prvi put osetio jedne subote sredinom avgusta kada sam rešio da ga upregnem za zajedničku vožnju sa Marčevim. Posle pređenih 200-tinak kilometara bio sam oduševljen. Neopravdano, F700GS se reklamira kao motor za žene i početnike a zapravo je veoma ozbiljna mašina. Ima isti pogon kao i veliki F800GS ali 10 konja manje (75hp). Tanjin motor je kupljen sa niskim vešanjem i to je bilo jedino što mi je tokom vožnje smetalo. Navikao sam na Adventure-a i ovaj motor mi je bio dosta nizak. Sve ostalo je bilo fenomenalno: odlično vuče mojih 100+, lako zaleže u krivini, sa Wunderlicht vizirom sjajno štiti od vetra… Da ne govorim o prednostima manjih gabarita tokom provlačenja između kolona automobila… Toliko mi se dopao da sam sledećih dana po gradu vozio samo njega.
Tihi psihološki rat je trajao celog leta. Ja ćutim i ne spominjem njen motor a ona se pravi da ga ne primećuje. I tako do septembra…
“Ne mogu više da ga gledam tako usamljenog i prašnjavog. Kao siroče je.”
Unutrašnja borba je dostigla kulminaciju i Tanja je presekla. Bajkerska krv je proradila… u stvari, bilo joj je žao motora.
Tek je rana jesen donela malo lepog vremena a to je bila poslednja šansa da ove sezone napravimo neku ozbiljniju zajedničku turu. Pošto nije vozila skoro deset meseci, Tanja je prvo otišla na jedan napušteni parking da se podseti kako se menjaju brzine i kako se skreće.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Uspela je brzo da se seti skoro svega i zato smo odvojili sledeći vikend za dodatno uvozavanje. Te subote smo uspeli da stignemo samo do prvog kafića – kiša je počela da pada čim smo seli na motore.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
U nedelju smo vozili malo duže – 200 kilometara do Boroveca i nazad. Super joj ide, dakle, vreme je za nešto ozbiljnije.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Vođen beskrajnim poverenjem u bajkerske sposobnisti svoje žene (isključena leva hemisfera mozga) predložio sam joj da skoknemo do Sicilije, Alpa ili Turske. Njen pogled mi je poprilično ohladio ambicije pa smo stisli ruke u vezi produženog vikenda na Tasosu. Idealna tura za početnika.
Ciljevi ovog putovanja su bili, osim provoda, i nabijanje kilometara i sticanje rutine u vožnji. Kada kažem rutina, mislim na osnovne stvari: osećaj za motor i brzinu, kretanje, zaustavljanje, menjanje brzina… Naprednije veštine ostavljamo za neki drugi put, kada se savlada osnova.
Četvrtak, 11. Septembar
Par dana na moru ne zahteva skoro nikakve pripreme. Veče pre puta, popakovali smo nešto stvari u torbe i to je bilo to. Sav prtljag staje kod mene na motor.
Kao za maler, pola noći nismo uspeli da zaspimo. Malo je radila trema ali je osnovni razlog nespavanja bio ogroman noćni leptir koji je uleteo u spavaću sobu i propisno nas izmaltretirao. Meni je u početku bilo žao da ga neutrališem ali mi je u jednom trenutku pao mrak na oči. Treba da se odmorimo za sutrašnju vožnju a mi oka ne možemo da sklopimo. Kao da je osetio da mu se crno piše, oko 3 ujutru je prestao da leti i da nam se zaleće u face.
Ne preterano odmorni, ujutro smo otišli do ofisa da završimo malo posla pa smo tek oko podne krenuli put Tasosa. Vreme je sunčano, tu i tamo po koji oblačić.
Ovo je Tanjina prva ozbiljnija tura. Kao suvozač, iza sebe ima desetine hiljada kilometara ali kada treba sama da vozi, to iskustvo ne pomaže. Pošto ne spada u žene “kao od brega odvaljene”, ne znamo kako će fizički podneti putovanje. Zbog toga smo se još pre polaska dogovorili o osnovnim principima ove zajedničke vožnje.
1. Nema jurcanja. Ja sam u poslednje vreme malo počeo da preterujem a to nije dobro kada vozim sa početnikom.
2. Pretičemo samo kada se ona oseća sigurno.
3. Svo vreme smo povezani interkomom. Da se razumemo, cilj nije neprekidno ćaskanje kao u kolima već razgovor o specifičnim situacijama koje nam se dešavaju tokom vožnje.
4. Pravimo češće pauze jer ne znamo kako će izdržati fizički napor. Ako shvati da ne može više, tražimo najbliži smeštaj.
5. Ja uterujem njen motor na trajekt
Tako i bi. Skoro…
Prva deonica puta je protekla u početničkom grču. Em su joj ovo prvi kilometri, em oboje mrzimo ovo parče puta. Е79 je osnovni pravac ka Grčkoj, tuda smo mnogo puta prolazili (kolima ili motorom) i skoro svaki put smo imali neku kritičnu situaciju. Saobraćaj je uvek dosta natovaren, prepuno je divljaka na četiri točka i ima dosta kamiona iza kojih se formiraju kolone.
Posle izlaska iz Sofije vozimo relativno oprezno ali ne i sporo. Krećemo se u rasponu od 10km/h iznad ili ispod ograničenja. Kakvo je slavlje palo kada je na jednoj pravoj Tanja prvi put pretekla auto (kamioni se ne računaju).
Eksperimentišemo sa redosledom. Kada je ona prva, oseća se nekako sigurnije jer ja svojim motorom blokiram automobile koji nas pretiču. Sa druge strane, kada sam ja napred, povučem je i idemo brže. Osim toga, lakše joj je da se opusti kada vidi mene i prati moju putanju. Pošto smo povezani interkomom, kada ja preteknem kamion, javljam joj kada je put čist, ona odvrne gas i hooop… na čelu smo kolone.
Sa olakšanjem napuštamo gužvu puta E79 i odvajamo se ka Banskom. Prvu pauzu pravimo na benzinskoj pumpi u ovom poznatom skijalištu. Pao mi je kamen sa srca kada sam ispod kacige umesto panike ugledao osmeh.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Da li treba da kažem da su se dva radnika sa pumpe polomila da Tanji napune rezervoar a da sam ja morao sam da natočim?
Odavde pa do graničnog prelaza Ilinden situacija je mnogo bolja. Krivine su kao stvorene za motor. Ima malo saobraćaja a od prošle godine, na većem delu puta je postavljen nov asfalt. Još uvek po negde ima radova i zahvaljujući njima sebi olakšavamo posao – umesto da jurimo, pretičemo kolonе automobila dok stojе na semaforu.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Idemo?
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Nismo ni osetili kada smo stigli do granice. Na našu žalost, tu smo izgubili skoro dva sata.
Putopis: Oprezno, žena za kormanom
Tanji su pre par godina ukradenа sva dokumenta i čim provuku njen novi pasoš kroz skener, pojavi se upozorenje. Onda sledi Interpol provera i to obično potraje.
Taman nas puste Bugari kad na grčkoj strani nov problem. Ovo je mali granični prelaz koji uglavnom prelaze lokalci sa ličnim kartama. Mi nemamo EU pasoše i treba da nam udare pečat… ali gde je pečat? Ne mogu da poverujem, ovo mi se dešava već drugi put na ovom mestu. Pre par godina, policajac iz prve smene je slučajno odneo pečat kući pa sam morao da čekam da ga donese. Ovog puta je šef carine otišao za kratko da nešto završi pa je greškom poneo pečat sa sobom. Simpatičnim Grcima je očigledno bilo neprijatno što moramo da čekamo pa su nam dali po flašu ledene vode da se osvežimo.
Dodatnoj ljubaznosti je doprinelo i prisustvo žene bajkera. Iskreno su se oduševili kada je Tanja skinula kacigu i kad su umesto neobrijanog i grubog lika ugledali žensko čeljade. Dok nije stigao kolega, samo su sa njom pričali o motorima i putovanjima… a mene potpuno ignorisali. “Ej… Halo momci… Pogledajte… Novi BMW Adventure!!!” Ništa, ne zarezuju me ni pet posto.
Iza granice nastavljamo dobrim tempom jer su putevi prazni. Idemo obilaznicom oko Drame kad nešto proleti pored mene. Tanja.
Prazan šitok put sa blagim krivinama… i desna polovina njenog mozga preuzima kontrolu nad ručicom gasa. 150km/h.
Stajemo na semaforu da se uključimo na glavni put. Pogled ispod kacige sve govori: “A?”
Rastem k’o kvasac
Pravimo kafe pauzu u nekom selu uz put. Kad god dođemo u Grčku, prvo se pije po jedan frape. Tradicija tako nalaže. Umor se vidi na licu novopečenog bajkera ali je osmeh tu.
Počelo je da se smrkava kada smo stigli u pristanište Keramoti. Posle pređenih 370 kilometara, malo bole leđa…
… ali je osećaj ponosa jači.
Sada predstoji malo komplikovaniji deo – ukrcavanje na trajekt. Tanja je imala strah od ovoga još od trenutka kada je počela da vozi motor. Platforma za ulazak na brod je uglavnom kosa, neravna, ima rupe na spojevima i skoro uvek je vlažna. Kada to prođeš sledi vožnja po mokrom uglačanom limenom podu i prelazak preko raznih metalnih prepreka. Košmar za početnika bajkera. “No problemos, kada uteram moj motor dolazim po tvoj.” Tako smo se i dogovorili pre puta.
Uzjašem moju makinu, popnem se na brod ali primetim da član posade usmerava nekog drugog da stane iza mene. Tanja. Kakav je inat ova žena. Brzo skačem sa motora – ovo mora da se ovekoveči.
Na ovoj slici nema osmeha ispod kacige…
… ali i on dolazi na red par minuta kasnije.
Najslađa pobeda je ona kada pobediš samog sebe.
Ono zadržavanje na granici nam je uzelo dragoceno vreme i očigledno nećemo stići po danu na Tasos.
Planirali smo da vozimo ka istočnoj obali i da tamo potražimo smeštaj ali to sada nema smisla. Pao je mrak pa rešavamo da nađemo hotel u samom pristaništu.
Booking.com je majka. Za nepunih pola sata već se nalazimo u sobi. Posle dosta napornog vatrenog krštenja, mišići su se opustili i gravitacija je učinila svoje. Jedva sam uspeo da je pomerim iz ove poze.
Na brzaka se spremamo i odlazimo na večeru u obližnji restoran. Klopamo u rekordnom roku i poslednjim atomima snage dolazimo do sobe. Zaslužili smo propisno spavanje.
Da ali… Kad sam otvorio torbu sa stvarima, sledi iznenađenje. Iz torbe mi pravo u lice izleti slepi putnik – onaj isti noćni leptir koji nas je maltretirao prošle noći.
Aaaaaa ne! Neće moći ove noći. Taman uzmem papuču sa namerom da se obračunam sa napasnikom, kad on ni pet ni šest, izleti kroz prozor i odleti u noć. Bole ga uvo… Prošvercovao se u našem prtljagu, nelegalno prešao granicu i iz manje razvijene zemlje EU, prebegao je u zemlju sa većim standardom i znatno boljom klimom.
Nastavak putopisa “Oprez, žena za kormanom” možete pročitati u temi na forumi jednostavnim klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ovogodišnja WSBK sezona nekako je brzo proletela. Prvo je WSBK na vreme startovao sezonu na stazi Philip Island u Australiji, a danas već pišem najavu za poslednju trku u sezoni. Između je sve proletelo veoma brzo. Zalet Redinga i Ducatija, pa Rein i Kawasakijev preokret i evo nas na poslednjoj rundi WSBK šampionata i stazi Estoril u Portugalu. Ujedno, na Estorilu ćemo dobiti novog ili starog WSBK šampiona.
Estoril je ove godine izgleda staza spasa. Pored toga što su ove godine “na brzinu” bili spremni da ugoste šampionat izdržljivosti trkom “12 sati Estorila“, takođe su uspeli da organizuju i budu domaćini WSBK šampionata. Međutim, ovo nije prvi put da se WSBK šampionat vozi na ovoj stazi. Naime, WSBK šampionat već se vozio na stazi Estoril davne 1988. godine, kao i 1993. godine.
Tehnički zahtevna staza sa brzim krivinama, zahtevnim kočenjima i poslednjom dugom desnom krivinom koja vodi na pravac dužine skoro 1 km, što ga čini jednim od najdužih pravaca u WSBK šampionatu. Ukupna dužina staze iznosi 4.182 metara na kojoj su uspeli da “smeste” čak 13 krivina (9 desnih i 4 leve).
Da biste stekli bolji utisak o stazi, predlažem da pogledate video sa motocikla Marvina Frica, vozača YART Yamahe iz šampionata izdržljivosti.
Rea blizu titule
Sve oči biće uprte u Džonatana Reu koji ove nedelje ima velike šanse da osvoji titulu šampiona. Dovoljno je samo da osvoji 3 boda tokom celog vikenda da bi osigurao titulu i to šestu uzastopnu! Reding malo šta može da uradi po tom pitanju i on ima jedini cilj da ostvari što bolji plasman.
Takođe, Dejvis i Van der Mark vode borbu za treće mesto u šampionatu. Trenutno Dejvis ima prednost od 19 bodova, što uopšte nije mnogo ako se uzme u obzir da se voze tri trke. Dejvis se takođe bori i za posao za sledeću godinu, jer je izgubio mesto u fabričkoj Ducati ekipi i na njegovo mesto dolazi Ruben Rinaldi. Više o toj vesti i o drugim premeštanjima u ekipama u WSBK šampionatu, možete pročitati ovde.
Postoji još jedna borba između vozača, a to je borba za najboljeg vozača nefabričkih ekipa. U ovom slučaju borba se vodi između Loris Baza na TenKate Yamahi i Rinaldija na Go Eleven Ducatiju.
Još jedna veoma bitna igra za titulu je za najboljeg proizvođača. Kawasaki trenutno ima 366 bodova, dok je Ducati na 340 bodova. Tako da je i dalje neizvesno u čije ruke će otići trofej konstruktora.
Jedina dva vozača koja su vozila na ovoj stazi su Skot Reding i Alvaro Bautista. Bautista je u nekoliko navrata i pobeđivao na ovoj stazi u danima kad je vozio u kategorijama od 125 cm3 i 250 cm3.
Alvaro Bautista ranije je imao uspeha na Estorilu Foto copyright Honda Racing Corporation
Što se prenosa WSBK tiče, Eurosport kanali ni ovog puta nisu se proslavili. U nedelju od 20:20 minuta biće moguće gledati snimak druge WSBK trke, zatim sledi snimak supersport trke i to je to što se prenosa tiče.
Nadam se da ćete uspeti da na nekom programu pronađete prenost trka i da ćete uživati u poslednjem WSBK trkačkom vikendu u ovoj sezoni,
Za diskusiju i komentare o WSBK trkačkom vikend na stazi Estoril možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Bliži se trenutak kada će V4 Multistrada biti i zvanično predstavljena 4. novembra, a danas je Ducati predstavio agregat koji će pokretati V4 Multistradu. Ducati je dao naziv agregatu V4 Granturismo i ovaj agregat predstavljaće prekretnicu u Ducatijevom asortimanu touring motocikala.
U najvećoj zapremini agregata, Ducati je polako napustio koncept V2 agregata, koji se polako zadržava još samo na motociklima srednje kategorije, kao i na Scrambler modelima. Ducati Multistrada od ove godine imaće V4 agregat poput onog koji koristi i Panigale V4, ali uz određene izmene na samom agregatu kako bi bio što prilagođeniji touring vožnjama.
Impresivna snaga agregata i povratak opruga na ventilima
Ducati po prvi put odustaje od svoje filozofije potpuno dezmodromskog principa otvaranja i zatvaranja ventila, ali o tome ću pisati u narednim redovima teksta. Prvo da krenemo od radne zapremine agregata koja iznosi 1.158 cm3. Četvorocilindrični vodeno hlađeni agregat nosiće V konfiguraciju sa uglom od 90 stepeni između dva bloka cilindara. Unutar cilindara nalaze se klipovi koji imaju prečnik i hod od 83 x 53,5 mm, a kompresioni odnos iznosi 14:1.
Ducati se baš potrudio da učini V4 Granturismo agregat što pouzdanijim i dugotrajnijim. Najveća novina je ubacivanje opruga za zatvaranje ventila. Ducati je zarad dužeg servisnog intervala rešio da žrtvuje svoju filozofiju i da ubaci opruge. Ubacivanje opruga doprinelo je da servisni interval za proveru ventila iznosi 60.000 km. Očigledno je Ducati rešio da baci sve karte na sto i da učini da nova Multistrada bude pravi putni motocikl. Osim dužeg servisnog intervala ventila, Ducati tvrdi da ovaj način zatvaranja ventila vrši manji napor za sve komponente, što agregat čini dugotrajnijim.
Kraj jedne ere. V4 Multistrada imaće agregat sa oprugama na ventilima Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Razvodni sistem delimično ide preko zupčanika, a delimično preko lanca. Otvaranje i zatvaranje ventila vrši se preko četiri bregaste osovine, dve po glavi cilindara.
U novom stilu V4 Ducati agreata, radilica se okreće u kontra smeru. Još jedna stvar koju za sad koristi samo V4 Streetfighter, a od sada će koristiti i Multistrada je isključivanje zadnja dva cilindra, kako se ne bi agregat nepotrebno pregrevao. Isključivanje zadnjeg bloka cilindara dešava se samo kada se agregat nalazi u leru (tipa stajanje u gužvi, itd). Napajnje goriva vrši će se preko injektora i tela gasa prečnika 46 mm.
Menjače će biti standardni šestostepeni, a poput većine Ducati motocikala, pored kvačila, promene stepena prenosa mogu se vršiti i preko Ducati Up & down kvik šift sistema bez upotrebe kvačila.
Za kraj, performanse agregata. V4 Granturismo isporučivaće maksimalnu snagu od 170 KS (125 kW) pri 10.500 O/min uz maksimalni obrtni moment 125 Nm pri 8.750 O/min. Prilično velika snaga koja se vozaču stavlja na raspolaganje, naglavaša da će nova Multistrada imati i svoju sportsku stranu.
Još jedna tehnički zanimljiva stvar je to da je sa svojih 66,7 kg, V4 Granturismo agregat za 1,2 kg lakši od dvocilindričnog agregata koji je koristila stara Multistrada
Predstavljanje nove Multistrade zakazano je za 4. novembar kada ćemo moći detaljno da se upoznamo sa svim novotarijama koje nam je Ducati pripremio.
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Copyright : PERPETUAL RIGHTS, Ducati Press
Ducati V4 Granturismo
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
