Kada je prvi put predstavljen pre 16 godina, Piaggio MP3 je bio prvi skuter u serijskoj proizvodnji na svetu koji se oslanjao na 3 točka. Od tada do danas prodato je preko 230.000 MP3 modela, a krajem juna je Piaggio predstavio novi model.
Zapravo, predstavljene su tri različite verzije, koje pokreću dva različita agregata i koji su opremljeni novom elektronikom koju je Piaggio razvio.
Piaggio MP3 400 hpe i Piaggio MP3 400 hpe Sport
Dve verzije, MP3 400 hpe i MP3 400 hpe Sport pokreće agregat radne zapremine od 400 cm3 i isporučuje maksimalnu snagu od 35 KS.
Foto: Piaggio
MP3 530hpe Exclusive – Snažniji i bogat naprednom elektronikom
Za potrebe MP3 530 hpe Exclusive razvijen je novi agregat sa radnom zapreminom od čak 530 cm3. Iz ove radne zapremine je istisnuta i respektabilna snaga od 44 KS koja omogućava da MP3 530 hpe Exclusive postane sposoban i za izlete van grada.
Piaggio na ovoj verziji nije štedeo ni na elektronici, jer je ugrađen ARAS (Advanced Rider Assistance System) koji pomaže vozaču da bude bezbedniji pri vožnji u gradu. Konkretno, ARAS čine uređaji i senzori iz kojih su razvijena pomagala poput BLIS – sistema koji detektuje vozila u mrtvom uglu i putem TFT instrument table obaveštava vozače ako je vozilo u mrtvom uglu. Još jedno pomagalo koje MP3 530 hpe Exclusive poseduje je LCDAS koji putem senzora motri na to da li se neko vozili približava velikom brzinom u trakama sa leve i desne strane vozila u području od 35 metara.
Piaggio MP3 530 hpe Exclusive može da se pohvali i hodom unazad, kao i kamericom za rikverc kako bi se okretanje izvršilo bezbednije.
Osim toga, u elektronski paket su uključena i tri režima vožnje: Eco , Comfort i Sport.
Piaggio MP3 se lepo odomaćio kod korisnika kojim je potrebno vozilo da se probiju kroz gradsku gužvu, a koji prethodno nisu imali puno iskustva na motociklima. Zatu su trenutna poboljšanja game MP3 modela došla kao posledica osluškivanja potrebe ciljane grupe korisnika.
Cena i dostupnost novih MP3 modela na tržištu Srbije još nije poznata. Zvanični uvoznik za Piaggio grupaciju je firma P.G.S. i ukoliko vas zanima više informacija, verujemo da će biti više nego ljubazni da ih pruže ili možete posetiti njihov sajt klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od početka sezone se priča kako Kawasaki ima 500 obrtaje manje i da su zbog toga Kawasaki i Džonatan Rea oštećeni te da zato ne uspevaju da dominiraju u šampionatu. Priča je zapravo malo drugačija i daleko je od toga da su Kawasaki-ju “oduzeti” obrtaji.
Da biste lakše razumeli celu priču oko određivanja maksimalnog broja obrtaja koji timovi mogu da koriste na motociklima, moramo krenuti od samog početka. Sam početka počinje onog trenutka kada fabrike za neki motocikl krenu u serijsku proizvodnju.
Na osnovu mehaničkih i drugih karakteristika određeni motocikli isporučuju maksimalan broj obrtaja u serijskoj proizvodnji. FIM i WSBK organizatori uzimaju taj broj obrtaja kao relevantan i kao polaznu osnovu za takmičenje u WSBK šampionatu.
Kada proizvođač za sledeću sezonu izbaci novi motocikl koji isporučuje više obrtaja, ponovo se vrši homologacija motocikla za takmičenje u WSBK šampionatu.
Kako je Kawasaki pokušao da “prevari” FIM i organizatore
Naime, Kawasaki je za 2022. godinu izbacio novi model ZX10RR motocikla sa kojim se takmiču u WSBK šampionatu. Tada je Kawasaki na novom ZX10RR-u podigao broj obrtaja za 500 O/Min.
Pred sam početak sezone, FIM je izvršio detaljan pregled motocikla i utvrdili su da Kawasaki nije promenio ništa konkretno na motociklu, već je samo elektronskim putem pomerio “blokadu” za 500 O/Min više. Na taj način je Kawasaki sebi omogućio da umesto na 14.600 O/Min, crveno područje počne na 15.100 O/Min. Budući da između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg ZX10RR nema većih razlika, Kawasaki je na kraju ipak ograničen na pređašnjih 14.600 O/Min.
Kawasaki i priča oko 500 obrtaja manje u WSBK šampionatu Foto: Ducati
Dakle, Kawasaki-ju nisu oduzeti obrtaji, već im nije dozvoljeno da podigne broj obrtaja bez osnova.
Jedini problem koji je FIM napravio je taj što je Kawasaki obavešten tek 10 dana pred početak sezone. Kawasaki je do tad prenose i odnose u menjaču podesio za tih 500 O/min više i zato su inženjeri bili u nezavidnom položaju, jer su morali da se vrate na prošlogodišnja podešavanja zbog čega im je trebalo nešto više vremena da ponovo fino podese motocikl.
Nije sve u maksimalnoj brzini
Još jedna stvar o kojoj se često priča je maksimalna brzina koju Ducati V4R postiže na pravcu. Od kako se Bautista vratio na Ducati, ta razlika je izraženija. Bautista je uvek uspevao da iskoristi pozitivne karakteristike motocikla. Jedna od tih je snaga koju V4R poseduje, a i korist mu ide činjenica da Bautista ima samo 51 kg.
Da nije sve u masi i snazi, pokazuje i sledeći podataka. Rinaldi (Bautistin timski kolega) takođe ima 51 kg, ali je maksimalna brzina koju Rinaldi postiže na pravcima u proseku manja za svega 2,08 km/h. Prosečna maksimalna brzina koju je Bautista postigao na dosadašnjih 18 trka iznosi 301,0444 km/h, dok prosečna maksimalna brzina Rinaldija iznosi 298,9667 km/h.
Bautista je trenutno prvi u šampionatu, dok je Rinaldi peti i zaostaje 150 bodova za timskim kolegom. Lako dolazimo do zaključka da nije sve u maksimalnoj brzini. Ima tu mnogo više promenljivih.
Par reči o skidanju i dodavanju broja obrtaja
Prema pravilniku, ukoliko neki proizvođač dominira šampionatom, FIM može da mu skine određeni broj obrtaja. Smanjenje broja obrtaja se određuje na osnovu prosečnog plasmana svih vozača koji voze određeni motocikl.
Kawasaki i priča oko 500 obrtaja manje u WSBK šampionatu Foto: Ducati
Ukoliko za primer uzmemo Yamahu koja je prošle godine uzela titulu, a nije joj smanjen broj obrtaja, razlog za to je uglavnom jer je samo Toprak pobeđivao na trkama. Lokateli je tu i tamo zabeležio neki podijum, dok su Gerlof i Nozane naročito u drugom delu imali loše plasmane.
Kad se sve oduzme i sabere, dolazimo do toga da ne postoji samo jedna karakteristika koja motocikl čini dominantnim. U motociklizmu je vozač zaslužan za recimo 70% uspeha, dok ostalih 30% odlazi na motocikl. Jedno bez drugog ne može, a kada imate idealan spoj vozača i motocikla onda za posledicu imate dobar rezultat.
Rea je bio taj idealan spoj (i dalje je), ali je sreća nas gledalaca što trenutno deluje da su i Yamaha i Ducati našli vozače koji su se dobro povezali sa svojim motociklima. Na nama je samo da se prepustimo i uživamo u maestralnim vožnjama ove trojice vozača.
Za utiske o dosadašnjem delu WSBK šampionata, možete posetiti temu na forumu posvećenu vestima iz moto sporta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
WSBK je proteklog vikenda gostovao na stazi Most u Češkoj. Trka na stazi Most je ujedno i poslednja trka pred dugu letnju pauzu. Znajući da neće dugo voziti, vozači su dali sve od sebe da ostvare najbolji mogući rezultat, što je ujedno donelo i zanimljive trke. Toprak, Bautista i Rea su ponovo vozili uzbudljive trke i držali nas na ivici.
Staza Most je prošle godine ušla u WSBK šampionat i nadamo se da će dugo ostati u njemu. Organizatori su pažljivo slušali prošlogodišnje kritike i ove godine je staza dobila potpuno novi asfalt. Da je novi asfalt doprineo boljem užitku na stazi pokazuje i činjenica da je na kvalifikacija Rea izvezao krug u vremenu 1’30,947 srušivši rekord rekord staze. Iako je osvojio pol pozicija, trkački vikend nije bio najbolji za Reu.
Rea osvojio pol poziciju ispred Topraka i Rinaldija Foto: Kawasaki
Bautista iznenadio na prvoj trci
Početak trke pripao je Rei i Topraku koji su odmah počeli da se bore za prvu poziciju. Kroz prvu krivinu na prvoj poziciji prošao je Toprak, a Rea mu je odmah bio na točku. Štaviše, bio mu je toliko blizu da je Rea u jednom momentu prednjim točkom dotakao zadnji točak Toprakove R1.
Prvu trku začinila je i kišica koja je počela da ispada na 13 krugova pre kraja trke. Rea je iskoristio taj momenat i prestigao je Topraka za vodeću poziciju, a odmah iza Reje i Bautista je pretekao Topraka. Bautista je iskoristio snagu Ducati V4R-a i na pravcu je prestigao Reu i prešao u vodeću poziciju.
Rea je zatim prestigao Topraka, a Topraku kao da nije bilo dovljno muke, već ga je i Skot Reding prestigao za treću poziciju. Reding je bio izuzetno raspoložen, a nova zadnja viljuška očigledno dobro radi posao. Reding je odmah posle Topraka uspeo da prestigne i Reu i da se nađe na drugoj poziciji.
Rea je ostao bez tempa, što je Toprak iskoristio i na 3 kruga pre kraja prestigao je Reu. Rea je tako ostao bez podijuma. U poslednjem krugu je Toprak uspeo da prestigne Redinga. Taj manevar je bio malo agresivniji, zbog čega je Reding na trenutak izgubio i treću poziciju od Reje. Reding je ipak na kraju uspeo da se izbori sa Reom i osvoji još jedan podijum za sebe i BMW.
Reding u poslednjem krugu dobio Reu Foto: BMW Motorrad
Dok su se ostali “svađali” za drugo i treće mesto, Bautista je lagano prošao ciljnom linijom kao prvoplasirani.
Ova pobeda nije bila bitna samo za Bautistu, jer je ovom podijum Ducati upisao svoj 1000. podijum u WSBK šampionatu. Rekord koji još nijednom proizvođaču nije pošao za rukom. Doduše, ovaj vikend bio je rezervisan za rekorde, jedan takav upisala je i Yamaha.
Bautista pobedom doneo 1000. podijum za Ducati Foto: Ducati
Rea i Toprak žestoko na superpol trci
Superpol trka je počela (i završila se) još jednim duelom Reje i Topraka. Ovog puta je Bautista izostao iz borbe za pobedu, jer u prvim krugovima nije uspeo dovoljno brzo da zagreje gume, a i na točku je imao Rinaldiija koji je bio raspoložen za borbu. Do kraja trke je Bautista morao da se zadovolji trećom pozicijom, iako je na samom kraju lako mogao doći do druge pozicije.
Rea je do poslednjeg kruga pratio Topraka, a u zadnjem krugu rešio je da napadne za prvu poziciju. Rea je u prvoj krivini čak uspeo da koči kasnije nego Toprak, ali je već u sledećoj krivini Toprak uzvratio i vratio se na prvu poziciju.
Zatim je u 15. krivini Rea pokušao još jedan napad. Međutim, Toprak je spustio nogu na kočenju i da ga ne bi udario u istu tu nogu, Rea je morao da pusti kočnice zbog čega je ušao prebrzo u krivinu, ispravio je motocikl prošavši kroz šljunak i travu.
Tako je okončana borba za pobedu. Toprak je pobedio, a Rea je osvojio drugo mesto. Toprakova pobeda je ujedno i Yamahina 100. pobeda u WSBK šampionatu.
Toprak bolji od Reje na superpol trci Foto: Yamaha Racing
Toprak još jednom nezaustavljiv
Drug trku je Toprak takođe odlično startovao. Bautista je uspeo odmah da se probije na drugo mesto, dok je Rea imao loš start i trebalo mu je par krugova da dođe do vodećih pozicijca.
Bautista je na pravcu u jednom momentu obišao Topraka, ali nije uspeo na vreme da se zaustavi, te je ispravio šikanu i priključio se sa zaostatkom. U međuvremenu je Rea uspeo da dođe do Topraka i saga o borbi Toprak – Rea se nastavila, sa tim da im se i Bautista umešao u duel.
Bautista je na 10 krugova pre kraja uspeo da povede trku. Rea je pokušavao da ga prestigne, ali nije uspeo. Zato je Toprak sa treće pozicije prvo prestigao Reu, a zatim je pažljivo analizirao koje su Bautistine slabosti i gde bi mogao da ga prestigne. Toprak je na 7 krugova pre kraja u 13. krivini pustio kočnice i ušao Bautisti sa unutrašnje strane. Zatim je u narednih par krugova napravio prednost da Bautista ne može da ga prestigne na pravcu i to je bilo to. Toprak je odmaglio napred i upisao je još jednu pobedu zahvaljujući kojoj je smanjio zaostatak u šampionatu.
WSBK Most – Toprak i na drugoj trci najbrži Foto: Yamaha
Rea je pokušao da prestgine Bautistu, ali jednostavno nije uspeo i morao je da se ponovo zadovlji trećom pozicijom.
Baldasari pobedi, Agerter diskvalifikovan zbog simuliranja povrede
Na prvoj supersport trci sa pol pozicije je odlično krenuo Baldasari i poveo je posle prve krivine. Prvu krivnu nije prošlo par vozača, zbog pada zbog kojeg je kasnije kažnjen Onču. U grupi vozača koji su pali našao se i Dominik Agerter, lider šampionata. Agerter je pao, a zatim ustao i kad je video da nema šanse da se vrati u trku ponovo je pao na zemlju simulirajući povredu i nadajući se da će zbog toga trka prekinuti.
Moto – trke nisu fudbal i Agerter je kasnije kažnjen zabranom nastupa na drugoj trci zbog simuliranja povrede. Zbog toga je Agerter ostao bez velikih bodova u šampionatu.
Baldasari je tokom trke odmaglio daleko na vodećoj pozicji i ostlaim vozačima je preostalo da se bore za preostala mesta na podijumu. Manci, Debis i Odendal su bila tri vozača koja su se u poslednjem krugu borila za drugo i treće mesto. Drugo mesto je osvoji Manci ujedno osvojivši i prvi podijum za Triumph 765, dok je na trećem mestu završio Odendal.
Baldasari ubedljivo pobedio na prvoj trci Foto: Yamaha Racing
Baldasari nadoknadio puno bodova
Druga trka je ponovo započela odličnim startom Baldasarija, dok su na drugom i trećem mestu vozili Karikasulo i Bulega. Baldasai nije imao ritam kao na prvoj trci, što je Bulega iskoristio da ga pretekne na 12 krugova pre kraja trke.
Baldasari je na 4 kruga pre kraja ponovo prestigao Bulegu, a u istom momentu se dogodio i pad pri čemu je motocikl ostao na stazi i prousta je tečnost. To je bio razlog za prekid trke i isticanje crvene zastave.
U boksu je neko vreme bilo zabune oko pobednika, pošto se više nakon prekida trke ne uzima za pobednika vozač koji je prvi prošao kroz cilj pre prekida trke, već na osnovu vremena iz posldnje odveženih sektora.
Tako je Baldasari sa dve pobede uspeo da smanji prednost u šampionatu za 50 bodova i sada zaostaje samo 14 bodova za Agerterom.
Baldasari na obe trke najbrži Foto: Ducati
Nakon WSBK trkačkog vikenda na stazi Most, situacija u WSBK šampionatu je sledeća: Bautista i dalje vodi u šampionatu i njegova prednost iznosi 31 bod u odnosu na drugoplasiranog Reu. Toprak zaostaje 38 bodova i u poslednje dve trke je značajno smanjio zaostatak u šampionatu.
Jedini problem za sve ljubitelje WSBK šampionata je to što nas sad očekuje duga letnja pauza, sve od 9. septembra kad će se voziti trka na stazi Manji Kur.
Do tada nam za utehu ostaju MotoGP šampionat koji se nastavlja ove nedelje, kao i čuvena trka 8 sati Suzuke.
WSBK Most – Rezultati prve trke Foto/Source: Worldsbk.comWSBK Most – Rezultati superpol trke Foto/Source: Worldsbk.comWSBK Most – Rezultati druge trke Foto/Source: Worldsbk.comWSBK Most – Rezultati prve supersport trke Foto/Source: Worldsbk.comWSBK Most – Rezultati druge supersport trke Foto/Source: Worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada čoveka uhvati neizdrž za putovanjem, ništa ga ne može zaustaviti. Tako je naš član foruma nafetS i njegova mala družina krenula na putovanje koje je pretočeno u putopis: S’ namerom pođosmo u veliku Bosnu. Uživajte.
Prvi putopis sa moje strane, imajte milosti. Do sad je bilo kuckanje kratkih vožnji. Preneo bih deo atmosfere, možda nekom dam ideju gde bi mogao otići, uglavnom poznati predeli i mesta, neke borbe unutar sebe koje svako putovanje donese, nek ostane zabeleženo.
Da počnemo, prvo upoznavanje sa ekipom:
S’ namerom pođosmo u veliku Bosnu
Levo, Ivan (Vukela), drugar od malih nogu, osoba sa kojom se ne čujem mesecima, jer nemamo ništa reći jedno drugom, vidimo se jednom godišnje i isćutimo se satima i bude lakše. Spominjao sam ga u dogovštinama, al nećemo o tome sad, ubiće ga devojčica, Tamara (u sredini, očigledno), sad smo ozbiljni ljudi i nema mesta nestašlucima. Moju njušku već znate verovatno, ili ne, nebitno. Elem, krenuli smo malo da putujemo đuture i ovo nam je drugo zajedničko putovanje u datom sastavu (može bit’ i putopis prvog, videćemo). Dobra stvar u celoj priči je to da je Tamara “naterala” Ivana da malo manje planinari, a malo više putuje klasično, putem, i sad to viđanje jednom godišnje je preraslo u kafenisanje svaki put kad sam u Bg i nabrajanje gde bi sve mogli ići.
Moj predlog da bi se moglo otići u Bosnu sredinom juna kad imam produženi vikend se načelno usvaja, planiramo nekih 5 dana, ukrštamo želje i mogućnosti, kilometraža samo raste. Ostaje da mi jave da li će ići jer treba i letovanje i svašta nešto, pa je malo nategnuto. Kako god bilo, ja idem sam ili sa njima i shodno tome planiram dva plana.
– Solo: da odem u Banjaluku za vikend, ponedeljak i utorak radni sa kratkim izletima popodne (Kozara i kanjon Vrbasa), a onda od srede počinje odmor i valja mi ići do aerodroma Željava i preko Mostara i Trebinja nazad.
– U grupi: Oni kreću u utorak ujutru za Sarajevo iz Bg, ja iz NS krećem u utorak posle posla, i od srede smo trio fantastico. Da napomenem, oni putuju sa zelenim zmajem (nije Kawasaki, nego zeleni reno klio, lako ga je locirati na putu).
Petak pred polazak mi javljaju da mogu da idu sa mnom i ja oduševljen pokušavam deo solo plana (aerodrom Željava) da ubacim u grupni plan, ali ne ide, jer dosta vremena treba za obilazak, a ta dva dana oko Bihaća su nam jako dugačke kilometraže, nećemo imati vremena. Ajmo, pa ćemo usput da se dogovaramo gde spavati, okvirno imamo plan, a i lepše je tako, da smo slobodni da biramo u trenutku.
Vežite se, polećemo
Dan 0 (ponedeljak):
Saznajem da je drugar Miloš izgubio život vraćajući se iz Trebinja kući. Ceo dan sedim na poslu razmišljajući o njemu, vrtim se i lomim u glavi da li sam uopšte u stanju da putujem. Izlazim na pauzu, prošetam do garaže, gledam u motor, gledam u kofere.. Obećavao sam da ću kad budem u Beogradu da se javim da odemo na piće da zalijemo nov motor. Nisam i ta kafa će zauvek ostati nepopijena. Idem. Idem i znam za koga ću voziti. Pozovem gazdaricu smeštaja u Sarajevu, pitam da li bih mogao to veče da dođem, može, odlično. Javljam se Vukeli i Tamari, javljam se @maxx-u (Vlajku) da sam promenio plan, radim do 16h, pakovanje i u 17h krećem. Da, ali tu se umešale emocije, sedim spakovan i zakopčan na motoru i ne mogu da krenem, razmišljam se da se vratim i da idem po prvobitnom planu. Ma, odlučeno je, mogu ja to, polako…
Mami poruka da me nazove za pola sata, taman dok preskočim Fruškać. Zvoni telefon, komunikacija klik, “krećem za Sarajevo, radim sutra odande, Vukela i Tamara dolaze sutra uveče, pa pičimo dalje”. Nema odgovora par sekundi, čuje u glasu, zna da se nešto dešava. Ubeđujem je da nije ništa i u tom trenutku soko preleće na 30 metara preko puta okreće se i direkt ka meni. Koliko sam mogao kočio, al kasno, udara u vilu. Stajem, silazim sa motora, on ispada, ne pomera se. Jebote da li je moguće, jadna ptica, pomerim je u travu pored puta, bar da je ne gaze kola. Da li da se vratim kući, šta će biti još usput. Mani, krenuo sam i idem. Vozim poznatim putevima, preko Mitrovice, Bogatića, ka Loznici, puteve znam, pa ne gledam okolo predele, svestan da sam pod stresom fokusiran na put, al malo malo misli odlutaju. Zove me @Nenadbg88, vratio se iz Slovenije, pričamo kratko i nastavljam. Stižem do Zvornika, stajem da natočim gorivo i da se malo odmorim, prolazno vreme odlično jer nema gužve na putu i granici.
Osvrnuo bih se na jedan fenomen zvani majka: Zovem je da joj javim da sam prešao granicu, da je sve ok, pita me opet šta se desilo. “Nije ništa, krenuo dan ranije, ne mogu da sedim kući”. “Stefane, zvao me je Neša malopre, nešto se zbunio, zamuckivao, šta to muljate, šta mi ne govoriš?”. Majka jednostavno zna. Kažem joj za drugara, i sad mi je glavna tema kako nju da smirim, da se ne brine, znajući to, ja ću biti nervozan, a to mi nikako ne treba sad. Kako tako završimo priču, drmnem jednu kafu iz limenke i aj dalje, krenulo je da se smrkava, već je oko 20h. Javljam se u smeštaj, nema frke, čekaju me, kad god došao dobrodošao. Krenuo, pričam sa patkicom usput (ko ne zna, imam gumenu patkicu na nosaču).
Dan 1 (utorak)
Ustajem ranije da pre početka posla skoknem do prodavnice po doručak, kafu i još neke sitnice i u smeštaj da radim. Kontam za ručak da se spustim motorom do čaršije pa tamo nešto (čitaj: ćevape) da smandrljam, ali motor ima drugu ideju “daj opali đir po gradu” i ja šta ću, polako pored čaršije iza trajvana, Markala, Vječne vatre, pa nalevo krug, probio sam vreme za pauzu.. Grbavica, Skenderija, gledam, upijam, kujem planove šta sve obići kad opet budem ovde, dolazim do Kovača, tu sam već lokalac, znam ove uličice do smeštaja. Za ručak može plazma i kafa Popodne dolaze i drugarići, put ih poslužio, jedino su imali peh sa autom, kod Šapca im prijavio da fali tečnost za kočnice, kupili na pumpi i dolili. Ok, prekontrolisaćemo povremeno. Društvo ode polako ka gradu, meni se odužili sastanci, jedva čekam da zaklopim laptop i da ih stignem negde, pa da idemo na večeru.
Pogled sa žutog bastiona na grad:
Ovo mi je treći put da sam u Sarajevu, prvi put sam se vraćao sa mora i ajde da svratimo, samo uleteo kod Želje na čaršiju, klopnuo ćevape i gas dalje. Drugi put pre mesec i po dana sa kolegama po motorima i po firmi (sva trojica u istoj firmi radili, i tri stromića vozimo, putopis u izradi. Svi pp @maxx-u da ga kinjimo dok ne napiše). Tad sam postao opčinjen ovim gradom. Kratko smo bili tad, jedno popodne, ali dovoljno da zagolica i da se uvuče pod kožu. Zato je sad bilo pod moranje da se dođe. Šetamo tako ka centru, i prođemo pored Vatrogasnog doma Vratnik, kako prođemo nekuda, meni u glavi Zabranjeno pušenje, vrtim po glavi da se setim neke pesme gde se pominje to mesto, otuda i želja da odem npr. do stadiona Asima Ferhatovića, Vrbanja mosta i još gomile mesta po gradu koja su opevana u pesmama.
Ja se setim reči pokojnog babe Atifa
U rijetkim trenutcima kad je bio trijezan
Sine, veli, ko igra za raju i zanemaruje taktiku
Završit će karijeru u nižerazrednom "Vratniku"
Ah, da napomenem, Tamara nosi fotoaparat koji je veći od nje, i kako čujem da škljocka, gledam gde ima hladovina ili nešto da se nalaktim, potrajaće, pogotovo kad je napolju 30 stepeni, a ja u moto opremi u fullu. Briga njih, klima u kliju radi, šorcići, majice, milina. Pošto i ona čita ovaj putopis, doduše inkognito, želim da joj se zahvalim što je šklocala pa ja nisam morao (mnogo). Ako naletite na neku lepu sliku sa finom kompozicijom, to nisam ja!
S’ namerom pođosmo u veliku Bosnu
Klopa kod Hodžića, prošli put je bila gužva zbog Bajrama, sad je bilo mesta, ali nije bilo džige. Šteta, sad moram opet doći, nema mi druge. Inače ne pijem crnu, domaću, tursku, grčku kafu, ali ovde je to doživljaj i čist ćeif.
Privodimo kraju prvi dan. Predlog da Vukela i ja spavamo zajedno je kategorički odbijen. Nas dvojica pokunjeni odlazimo svako u svoj krevet. Ja se u mom baškarim sam, dok on mora da se gura i svađa oko jastuka. Laku noć Sarajevo, vidimo se ujutru.
Kilometraža: odrao sam đonove patika.
Nastavak fenomenalnog putopisa S’ namerom pođosmo u veliku Bosnu možete pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
World Ducati Week je događaj koji organizuje Ducati i koji okuplja veliiki broj ljubitelja čuvenog italijanskog proizvođača. WDW se već godinama organizuje na stazi Mizano u Italiji i na taj događaj su pozvani uglavnom svi fabrički vozači Ducatija iz raznih šampionata širom sveta. Kulminacija WDW-a je takozvana trka šampionata na kojoj pomenuti Ducati vozači učestvuju. Ove godine je Banjaja bio taj koji je pobedio na trci šampiona.
Svi vlasnici i ljubiteljji Ducatija mogli su dođi i posetiti WDW. Par godina odsustva posetilaca na svim manifestacijama zbog COVID 19 virusa očigledno su učinili sve željnim događaja te je ove godine bilo puno vozača na crvenim motociklima.
Jedna od lepih stvar WDW-a je i paradni krug učesnika. Prizor od nekoliko stotina Ducati motocikala je bio nešto lepo za videti. Ducati nije izneo tačan podatak koliko je motocikala bilo na stazi, ali to nije ni bitno jer je prizor bio zadivljujuć.
Foto: Ducati
Izloženi svi trkački motocikli
Osim paradnog kruga za učesnike i trke šampiona, na WDW su se mogli videti svi motocikli, a najzanimiljiviji od izloženih su bili motocikli sa kojim se Ducati takmiči u MotoGP, WSBK i drugim šampionatima.
Foto: Ducati
Banjaja pobedio na trci šampiona
Na takozvanoj trci šampiona učestvovao je 21 vozač iz MotoGP, WSBK i drugih šampionata. Većina vozača se takmičila na Ducati V4 motociklima, dok je par vozača učestvovalo na Panigale V2 modelima, jer na tim modelim učestvuju u šampionatima u kojim se takmiče.
Pol poziciju za trku je osvojio Banjaja, a upravo je on dominirao od početka do kraja trke. Prve tri pozicije su zazueli MotoGP vozači, jer je na drugoj poziciji završio Marini, a na trećoj Bezeki.
Banjaja pobedio na trci šampiona Foto: Ducati
Ovogodišnji WDW događaj nije se završio bez nekih od legendarnih vozača. Jedan od tih legendi bio je Karl Fogarti, čovek koji dominirao u WSBK šampionatu na Ducatiju devedesetih godina.
Karl Fogarti posetio WDW Foto: Ducati
Jedan od događaja koji nije zabeležen fotografijama su momenti kada su David Tardoci i Luiđi Dal Inja bili provozani na Ducatijevom motociklu spremljenom za vožnju suvozača. Prema njihovim reakcijama po silasku sa motocikla, reklo bi se da je vožnja bila brza.
Lepo je videti da su se stvari vratile u normalu i da je na WDW došao veliki broj posetilaca, što je jedan od znakova da smo zasigurno izašli iz onog mračnog COVID 19 perioda. Vidi se da je Ducati dao sve od sebe da ovaj događaj ostane lepa uspomena za sve koji su ga posetili.
Foto: Ducati
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naša članica foruma Alexandra995 pri polasku i dolasku sa MAD Moto Avanture rešila je sa svojom drugaricom da napravi krug kroz istočnu Srbiju i da to pretoči u putopis. Uživajte u tome kako su Aleksandra i drugarica na dva R-a prošle kroz istočnu Srbiju.
Reših i ja da otvorim novu temu, nadam se da joj nije mesto među kratkim vožnjama.
Uz jutarnju kafu skupljam što više informacija da vam na što bolji način dočaram ovu avanturicu, iako nismo puno obišle.
Kolege koje su pratile temu Vibracije kormana znaju da sam imala problema sa vibracijama heblova, problem je rešen u ponedeljak kasno uveče, u utorak rešim da probam svoj izum, ali cvrc, ventil je ispalio. Pošto sam stari štender bacila u staro gvožđe (dobila ga uz motor, prilično nestabilan i teško se skida točak, štender kači diskove), imali smo velikih problema da skinemo točak jer novi štender hvata štapove bočno i ne može da se izvuče osovinica da bi izvukli točak. Zovem prijatelje iz okoline, niko ne može da mi pomogne, jedini majstor koga znam se ne javlja na telefon, već je bilo oko 7-8 naveče, nemamo rešenja, a motor mora biti gotov do četvrtka da se spakujem i spremam za put, već javljam organizatorki da možda ne dolazim. Žena mi daje više rešenja kako možemo da skinemo točak, nije kraj sveta. Nađemo neke drvene klocne, postavimo da leži na granu (dvoje smo držali motor da ne padne, nije bio baš stabilan), skinemo štender dok se točak izvuče i vratimo ga. Odem kod vulkanizera u sredu, reše ventil i istog dana sklopimo motor, sve okej, možemo dalje po planu i programu.
Pakujem najosnovnije stvari, “neće slonče u lonče”, razmišljam da ponesem i imbus za tegiće (zašto je boldirano, saznaćete do kraja ovog teksta), ma kao šta će mi…
Nemam kofere niti bisage, samo školski ranac, malu repnu torbu i isto takvu tank torbu. Na sve to treba dodati šator i dušek na naduvavanje. Sreća pa inače ne nosim puno stvari sa sobom kad putujem.
Dođe i taj 15. jul, mesec i po dana pripreme za prvo kampovanje u životu. I to ne bilo kakav kamp, već MAD namenjen isključivo pripadnicama lepšeg pola.
Naravno, moja prva stanica je moja druga kuća – Eko pumpa. Majstore, sipaj pun, ne traži mi autogram.
Dogovor je bio da se sa drugaricom iz Pirota nađemo u 10h iza naplatne rampe Niš Malča, stižem nešto ranije, sedam na branik, pozdravljam dvojicu kolega, CZ table, gde li zalutaše…
Stiže ona, dotežemo njen ranac, dogovaramo se šta, kako, dalje…
Idemo lagano Svrljig pa Knjaževac preko Tresibabe…
Stižemo na vidikovac, tu su tri turska kamiona, cisterne. Vozači oduševljeni kad su videli žene, pa pokušavaju da pričaju sa nama, ne znaju ni srpski ni engleski, nit’ mi turski… Nema veze, tu je google translate.
E onda kreće igranka, put Knjaževac – Zaječar. Ne bi preporučila nikom da ide tim putem, sem ako mora. Tri semafora, predugo se čeka, vrućina i kuvamo se za sve pare. Drugarica predlaže da se provlačimo, ja odbijam jer ima dosta kamiona, neću negde na rizli da se prospem. Da ne preteram, al’ mislim da smo više od sat vremena provele na toj deonici.
Konačno stižemo u Zaječar da sunem još malo goriva pa idemo dalje, sledeća stanica je Donji Milanovac.
Kad smo došle do ovih predela posle Zaječara, svo ono čekanje i kuvanje je bilo oprošteno…
Stižemo u Donji Milanovac, taj grad mi je ostavio utisak kao da smo u Grčkoj negde, atmosfera kao na moru.
Mala pauza za klopu, ostalo je još malo do kampa.
Od Donjeg Milanovca do Dobre opet mali milion radova, gužva, čekanje, grebani asfalt, na svakom tunelu na ulazu i izlazu preglabine, preživesmo i to.
Posle 8h kuvanja po vrućini konačno stižemo u kamp, 4:45 je. Da rasklopimo šatore, pa da se tuširamo i rashladimo malo.
Taman namestismo ljubičast šator, prilaze nam iz organizacije i zamoljavaju da ga pomerimo jer je preblizu mesta za logorsku vatru.
Stiže večera, klopamo, pa malo gitarica uz logorsku vatru.
Priči nikad kraja… Kako je čudno, pričam sa svima kao da se ceo život znamo, sve tako različite, a spaja nas ista ljubav prema motorima.
Iako sam ustala rano, umor me stiže tek oko 2 ujutru, pakujem se u krevet.
Ne mogu da zaspim, zima (pokrila se samo čaršafom, danak neiskustvu). Galama, šarplaninac koji je tu svo vreme sa nama laje ničim izazvan, čujem korake oko šatora, hladno mi je, stalno se budim. Obukla sam na sebe sve što imam, džabe, već sam se namrzla.
Ako sam sastavila pola sata da spavam, lutrija. Jedva sam čekala da svane da ustanem, oko 6h ujutru budi me grmljavina i vetar, čujem talase, pomislim, još fali kiša da padne. Osećam se kao pregažena veverica.
Nastavak putopisa “Na dva R-a kroz istočnu Srbiju” možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Neobično veliki broj devojaka na svojim dvotočkašima prodefilovalo je proteklog vikenda Dunavskom Magistralom i njihovo odredište je bila MAD Moto Avantura za devojke.
Oko šezdeset devojaka iz tri države uzelo je učešće u ovogodišnjoj Avanturi, a organizatorke ističu da su sva tri cilja: da poveže, osnaži i edukuje – ispunjena. Moto Avantura je za mnoge devojke počela i pre samog kampa, jer je mnogima od njih ovo bili prvo ozbiljnije putovanje i iskustvo sa kampovanjem te je priprema motocikala i nabavka opreme već sama po sebi predstavljala svojevrsnu avanturu. Povećanje interesovanje za povezivanjem desilo se i nekoliko dana pred sam kamp kada su devojke preko organizatora pokušale da stupe u kontakt sa drugim devojkama kako bi oformile grupe za vožnju. Posle svega neke devojke su došle solo, ali vratile su u društvu.
Dinamiku petka koji je bio rezervisan za opuštanje pomalo je poremetio dolazak jedne učesnice koja je imala nesreću prilikom dolaska u kamp, ipak tu se videlo nešto što se jako retko viđa a to je spremnost svih da pomognu, kako ljubav za motocikle nije vezana za profesije, devojka je dobila adekvatnu negu i savete. Zbog tog događaja od predviđenog programa ostala je samo večera i logorska vatra što ni najmanje nije oborilo raspoloženje u kampu. Iako se kamp umirio relativno rano dan se završio poprilično kasno jer su učesnice dolazile do duboko u noć, a znalo se – nema spavanja dok sve koje su se javile da su pošle i ne stignu u kamp.
Foto: MADFoto: MAD
Da li ste ikada zamislili kako izgleda pedesetak žena pre prve kafe?
Program kod ovakvih događaja u mnogome zavisi od raspoloženja učesnica pa je tako trening sa Marijanom ostao za drugi put ali su se zato nakon kafe i doručka devojke rado uputile u vožnju jednim od najlepših puteva Srbije.
Za to vreme druga grupa je uživala u miru obale i druženju. Oko 13.00 časova počelo je i prvo predavanje. Milica Vuletić je ispred Duma izašla i probala devojkama da približi kako da na pravi način odaberu pneumatike. Uz mali sukob stavova, teorije i prakse predavanje je uspešno završeno, a mikrofon je preuzeo dr Vladimir Jeftić iz Agencije za bezbednost Motociklista. Predavanje koje je došlo kao poklon bio je vrhunac kampa jer nije bilo devojke koja nije pomno slušala.
Foto: MAD
Nakon kratke pauze mikrofon je preuzela Luiza Gojol iz Rumunije koja se sa svog solo putovanja po Evropi vratila kako bi prisustvovala avnaturi po drugi put. Ona je sa učesnicama podelila svoja iskustva i dala ima savete.
Foto: MAD Moto Avantura
Ovaj tip žensko-ženske podrške je svakako nešto čemu Moto Avantura za devojke i teži. Dok se je Luiza animirala devojke svoj štand postavila je CFMOTO ekipa koja je devojkama ustupila svoja četri motocikla na probu.
Foto: MAD Moto Avantura
Ona čuvena, u podsvest usađena ,,devojke su male i krhke, a motocikli veliki i jaki“ stupilaje na snagu pa su se devojke baš teško ohrabrile da probaju motocikl koji nije njihov i ako su to mogle da urade samo uz vozačku dozvolu odgovarajuće kateogrije.
Za kraj u neformalni obilazak kampa pošla je ekipia Motorevolution iz Niša predvođena Vladimirom Držajićem koji je zainteresovanim devojkama oslušnu motore, dao savete kako da ih poprave, a nekim čak i na licu mesta sredio. Za kraj dana na binu je došao Madicine band čiji je program prekinut zbog tombole. Poklone koji su spremili sponzori (Motorevolution, Ramdus Moto Shop, DD Moto, CFMOTO, Maxmoment, Dum doo, ABM) obradovali su učesnice kampa i žurka je mogla da se nastavi.
Foto: MAD Moto Avantura
Nedelja kao nedelja bila je rezervisana za odugovlačenje polaska jer uz dobro društvo, klopu i reku teško je bilo vratiti se u realnost. Uz puno zagrljaja, razmene brojeva i osmeha završena je još jedna Moto Avantura za Devojke uz pitanje da li se vidimo i sledeće godine.
Ukoliko ste bili na Moto Avanturi i svoje utiske želite javno da iznesete, to možete učiniti i u temi na forumu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ducati V4 serija je na tržištu od 2019. godine. Prošle godine je pretrpeo veći redizajn, a ove godine je taj redizajn dodatno refinisan sa snažnijim agregatom, naprednijom elektronikom i još par sitnica koje bi Ducati Panigale V4 za 2023. godinu trebalo da učini još boljim motociklom.
Dok je Ducati Panigale V4R rezervisan uglavnom za trkačku stazu, V4 (bez R!) serija je više namenjena vožnji na ulici. Za one slabije upućene, razlika između V4R i V4 (i V4S) modela je u radnoj zapremini agregata. Panigale V4R ima radnu zapreminu od 998 cm3, dok V4 i V4S pokreće agregata radne zapremine 1.103 cm3.
U međuvremenu su se pravila u raznim šampionatima promenila, te je i V4 postao legalan za trkanje u nekim šampionatima.
Kako bi održali korak sa konkurencijom, ali i unapredili paket, Ducati je tu i tamo izvršio par promena na agregatu, odnosono isporuci snage, menjaču, aerodinamici i elektronici.
DucatiV4 i V4Smalo snažniji, menjač drugačiji
Za sledeću godinu Ducati V4 i V4S dobiće malo snažniji agregat sa 215,5 KS kao i menjač sa drugačijim odnosima zupčanika. Prvi, drugi i šesti stepen prenosa biće nešto duži, kako bi se bolje iskoristila snaga agregata. Ove promene na snazi i menjaču važiće samo za verzije homologovane za tržište Evrope.
Ducati Panigale V4 i V4S za 2023 Foto: Ducati
Unapređena aerodinamika
Na polju aerodinamike, krilca su dobila unapređenja, sada su manja i tanja, ali i dalje pružaju isti pritisak od 37 kg na prednji točak pr brzini od 300 km/h.
Donji deo oklopa je takođe blago izmenjen kako bi omogućio bolji protok vazduha i efikasnije hlađenje. Rezervoar je takođe blago izmenjen kako bi vozač ima bolju potporu pri kočenju.
Elektronika otišla još jedan korak dalje
Isporuka snage je izmenjena zahvaljujući Ride – by – wire sistemu i mapi koja sada nudi mekši odziv na gas pri inicijalnom dodavanju gasa. Kvik Šifter, odnosno njegova brzina reagovanje je promenjena kako bi promene stepena prenosa bile uglađenije, a i da ne bi dolazilo do oštećenja menjača.
Na polju hlađenja (kojem se Ducati očigledno posvetio na novoj generaciji V4 i V4S modela) je takođe došlo do izmena, jer je strategija uključivanja ventilatora sada drugačija. Ventilator ima drugačij režim rada i trebalo bi da pruži efikasnije hlađenje.
Instrument tabla je ažurirana i dobila je nove grafike i detalje više preuzete sa WSBK motocikla koji koristi fabrička Ducati ekipa.
Tu promenama nije kraj. Kontrola motornog kočenja je evoluirala sa verzijom EBC EVO2, a i kontrola proklizavanja je ponovo reprogramirana kako bi bila još efikasnija. Ove promene na elektronici je moguće ažurirati i na ovogodišnjim verzijama Ducati Panigale V4 i V4S modelima u ovlšaćenim servisnim centrima.
Detalji o tome da li će i koliko će novi Panigale V4 i V4S biti skuplji nije još dostupna. Promene koje je Ducati izvršio su pozitivne i pokazuju da se Ducati iz godine u godinu trudi da fino usavrši ovu moćnu spravu.
Ukoliko imate iskustvo sa prethodnim V4 ili V4S modelom ili jednostavno želite da vodite diskusiju, to možete učiniti u temi na forumu, klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prva domina za sledeću sezonu je pala. Neočekivano, transfer vozača ove godine malo kasni, a za kašnjenje se slobodno može “okriviti” Suzuki koji izlazi iz MotoGP šampionata. Samim tim su dva odlična vozača na raspolaganju drugim ekipama. Jedan od vozača je i Aleks Rins koji je u poslednjih par nedelja često dovođen u vezu sa LCR Honda ekipom.
Više nije nikakva novost da Suzuki definitivno odlazi iz MotoGP šampionata. Ta vest je i zvanično potvđena prošle nedelje. Ukoliko vas detaljnije zanima odlazak Suzukija, predlažemo da tu vest pročitate ovde.
Pošto Suzuki odlazi, Aleks Rins i Đoan Mir su ostali bez angažmana za sledeću sezonu. Oba vozača dovođena su u vezu sa Hondom. Prvobitno je Mir povezivan sa fabričkom Honda ekipom, jer Pol Espargaro odlazi iz Honde i vraća se u KTM, doduše u Tech3 ekipu. Upražnjeno mesto ostalo je i u LCR Honda ekipi, jer Aleks Markez iz LCR Honde prelazi u Gresini Ducati ekipu.
Upražnjeno mesto u LCR-u će popuniti Aleks Rins i to je zvanično potvrđeno danas. Rins nije potpisao ugovor sa LRC ekipom, već i sa Hondom, tako da će Rins sledeće dve godine dobijati isti motocikl koji će koristiti i vozači fabričke Repsol Honda ekipe.
LCR ekipa je za Hondu uvek bila bitna za razvoj motocikla. U prošlosti je Kal Kračlou pomagao u razvoju, a prethodnih par sezona je to preuzeo Nakagami (čija budućnost u LCR-u je neizvesna).
Aleks Rins je u prošlosti pokazao da je brz vozač i njegov jedini problem je bila nekonstantnost, odnosno, često je trku završavao padom. Ove sezone se popravio po tom pitanju, ali ove godine Suzuki nije na visini zadataka.
Aleks Rins prelazi u LCR Foto: LCR
Rins je svoj najbolji plasman u generalnom poretku imao 2020. godine kada je završio na trećoj poziciji u godini kada je Mir osvojio titulu.
LCR Honda je nesumnjivo dobila brzog vozača koji će Hondu RC213V zasigurno poterati do i preko limita. Honda je ove godine u nezavidnom položaju što se rezultata tiče, tako da je i sam prelazak u Hondu pomalo rizičan za svakog vozača. Doduše, Honda je zato i tražila brzog vozača kako bi razvili motocikl sa kojim će se vratiti na dobar put.
Sada ostaje pitanje ko će biti novi fabrički vozač Respol Honda ekipe. Moguće je da će i Mir zajahati Hondu. Tu informaciju ćemo takođe dobiti narednih par nedelja, jer je sezona potpisivanja ugovora već u punom jeku.
Za komentare i diskusiju povodom vesti iz MotoGP i drugih šampionata, možete posetiti i temu na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Toprak Razgatlioglu ima osvojenu WSBK titulu i veliki broj pobeda, ali nikad nije pobedio na sve tri trke u jednom trkačkom vikendu, a Donington Park je bio idealno mesto za to. Ne samo za to, već i za povratak u borbu za titulu, jer je iskoristio kikseve svojih konkurenata.
Toprak silovito do pobede, Bautista trku završio u travi
Prva supebajk trka je bila odlična uvertira za trkački vikend. Pol poziciju je osvojio Reja sa novim rekordom staze, a prvi startni red zaokružili su Louz i Toprak.
Trka ipak nije išla na ruku Reji. Toprak je odlično startovao i posle kratkog obračuna sa Louzom izbio je na prvo mesto postavivši toliko jak ritam da Reja, Bautista i Louz nisu mogli da ga prate od samog početka. Toprak je delimično imao sreće na početku trke jer su prvo Louz i Reja nekoliko puta usporavali jedan drugog prilikom preticanja i borbe za drugu poziciju. Ubrzo je Louz počeo da posustaje, a Rej je svoj obračun nastavio sa Bautstitom.
Dok je Toprak gradio lepu prednost, Rej je jedva uspeo da prestigne Bautistu. Iako se činilo da je Rej daleko brži, Bautista ga jednostavno nije pušta i držao se za Rejin zadnji točak. Na deset krugova pre kraja, Bautista je uspeo da prestigne Reju koji je počeo da se muči sa gumama.
Kad je izvršio preticanje Bautstia je brzo hteo da napravi malu prednost, ali je u stvari uspeo da napravi malu greškicu koja ga je koštala 20 bodova. Ulazeći u poslednju krivinu, Bautista je na kočenju pogodio jednu neravninu i tom prilikom je prednja guma popustila i Bautista je pao na Rejine oči. Tako je Reji bio otvoren put do druge pozicije.
Treće mesto nasledio je Skot Reding na BMW-u. BMW je za Donington doneo novu zadnju viljušku koja je trebalo da poboljša prianjanje zadnje gume na ubrzanjima kada je motocikl pod nagibom. Reding nije imao sreće da osvoji svoj prvi podijum za BMW jer je Aleks Louz bio odlučan da osvoji podijum. Par krugova pre kraja Reding i Louz su pružili odličnu borbu, ali je Louz na kraju uspeo da osvoji treću poziciju, dok je Reding ostao bez prvog podijuma u ovoj sezoni.
Zahvaljujući Rejinom i Louzovom podijumu, Kawasaki je dobacio i prebacio 500. podijum u WSBK karijeri.
Kvalifikacione gume na superpol trci
Superpol trka je bila statična po pitanju promena pozicija, ako izuzmeo kraj trke. Toprak je ponovo imao odličan start i odmah je izbio na prvu poziciju koju nije puštao do kraja trke. Rej je sledio Topraka, ali nije imao odgovor na Toprakove brze krugove. Zanimljivo je da su Toprak, Rej, Reding i Louz trku startovali na kvalifikacionim gumama. Jedino je Bautista na petoj poziciji koristio tvrđu gumu.
Reding i Louz su ponovo u završnici trke imali duel za podijum. Ovog puta je Reding uspeo da se osveti Louzu za prethodnu trku i tako je Reding upisao svoj prvi podijum na BMW M1000RR-u. Louz je u poslednjem krugu izgubio i četvrtu poziciju, jer je Bautista uspeo da ga prestigne.
Toprakov prvi het – trik
Na drugoj trci je bio jedan od onih dobrih duela između Reje i Toprak. Ponovo je Toprak imao odličan start i poveo je trku, ali je Rej rešio da ga ovog puta ne pušta. Nekoliko puta su se Toprak i Rej preticali, ponovo žestoko, ali sve u granicama dozvoljenog.
Negde u drugoj polovini trke je Reja počeo da popušta. Zapravo, toliko je popustio da je i Bautista uspeo da ga prestigne. Posle trke je Rej izjavio da je je vozeći iza Topraka uspeo da pregreje kočnice u tolikoj meri da je poluga prednje kočnice udarala u upravljač. Zato je morao malo da popusti kako bi ohladio kočnice.
To popuštanje je bilo dovoljno da Toprak odmakne napred ka svojoj trećoj pobedi na tri trke. Toprak je još pre trkačkog vikenda izjavio da mu je Donington najomiljenija staza u WSBK šampionatu. Ovo je bio i prvi put da je Toprak odneo pobedu na sve tri trke u jednom trkačkom vikendu. To je pošlo za rukom još samo Bautisti i Reji.
Toprakove pobede i Bautistin kiks su ponovo malo podgrejali šampionat. Bautista i dalje vodi, ali se njegova prednost smanjila na 17 bodova u odnosu na Reju, dok Toprak zaostaje 43 boda. Pre WSBK trkačkog vikenda na Doningtonu, Toprak je zaostajao 70 bodova. Ukoliko ostvari još jedan dobar trkački vikend, Toprak će se skroz uključiti u borbu za titulu.
Zbog pada Bautiste na prvoj trci, Ducati nije uspeo da zaokruži 1000. podijum u WSBK šampionatu. Ostali su na 999. podijuma i moraće da sačekaju sledeći trkački viken da zaokruže novi rekord.
Haos na prvoj supersport trci
Prva supersport trka je bila puna padova i imala je čak dva ponovna starta. Taman kada su se prvi put namestili za start, jedan od vozača je imao problem, te je start trke pomeren.
Nakon ponovnog starta, dogodio se incident u prvom krugu, zbog čega je trka morala biti prekinuta i kasnije skraćena. Ponovni start trke je doveo do toga da je Bulega na Ducatiju vodio trku i pošto je trka skraćena, činilo se da bi Bulega mogao da sačuva gume i pobedi. Međutim, Bulega je prokockao tu šansu tako što je pao na jednom od kočenja.
Tokom trke se dogodilo i nekoliko nezgodnih padova, a jedan od tih padova doživeo je i Kluzel na izlazu iz poslednje krivine kada se spektakularno “highsidovao”.
Pitanje pobednika opet su odlučivali Agerter i Baldasari. Njih dvojica su se u poslednjim krugovima odvojili od ostalih i na kratko vodili sopstvenu trku. Ponovo je Agerter bio brži od Baldasarija, a treće mesto na podijumu osvojio je De Rosa na Ducati Panigale V2.
Agerter nezaustavljiv
Na drugoj trci smo dugo gledali dva Ducatija na vodećoj poziciji. Bulega i De Rosa su vodili sve do 7 krugova pre kraja trke, kada je prvo Baldasari rešio da preuzme vodeću poziciju, a nedugo zatim je i Agerter “preskočio” dva Ducatijeva vozača.
Iako je Baldasari vodio na 3 kruga pre kraja, Agerter je rešio da nastavi niz pobeda i prestigao je Baldasarija u “Red Gate” krivini. Od toga momenta je Agerter napravio prednost ubeleživši 9 pobedu za redom i sada poseduje prednost od čak 64 boda.
Treće mesto je osvojio Bulega.
Sad slede nepune dve nedelje pauze i onda će WSBK šampionat nastupati na stazi Most u Češkoj. Prošle godine smo na Mostu gledali baš zanimljive trke, naročito između Redinga i Topraka kada su pale i neke teške reči između ova dva asa.
Do tada, utiske i komentare sa WSBK trke na stazi Donington možete ostaviti u temi na forumu jednostavnim klikom ovde.
Rezultati WSBK trkačkog vikenda na stazi Donington Park:
Rezultati prve WSBK trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati superpol trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati druge WSBK trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati prve SSP trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Rezultati druge SSP trke:
WSBK Donington – Foto/Source: worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
