Kao što običaj već godinama nalaže, odmah nakon trke na stazi Herez, vozi se i MotoGP test. Taj test ekipama dođe kao dodatno fino podešavanje za nastavak sezone. Za one ekipe koje nisu dobro započele sezonu, ovaj test dođe kao poslednja nada da pronađu ono “nešto” što će im pomoći da budu konkurentni u nastavku sezone.
Nekim ekipama zaista je bio potreban ovaj test kako bi uhvatili korak sa ostalim ekipama. Sezona je započela prilično burno i eksplozivno i deluje kao da se stvari još nisu ustalile. Osim Yamahe koja deluje kako najspremnija, odnosno Fabio Kvartararo.
Fabrička Yamaha ekipa bez Kvartarara na testu
Ko je pratio trku na Herezu, video je propadanje Kvartarara sa vodeće na 13. poziciju. Iza ove situacije ne krije se problem sa motociklom, već fizički problem Kvartarara. Fabio Kvartararo imao je već čuveni “arm-pump” problem, zbog kojeg nije imao snage da u istom ritmu završi celu trku.
Odmah nakon trke u nedelju, Kvartararo je otišao na operaciju kako bi rešio problem i kako bi bio spreman za sledeći trkački vikend.
Dok je u ponedeljak Kvartararo bio na operaciji, Maverik Vinjales je odvezao čak 101 krug i postavio najbrže vreme testa sa vremenom 1:36.879, što je za tri desete brže vreme od onog koje je postavio na kvalifikacijama pred trku.
Vinjales je radio na poboljšavanju kočenja i ulaska u krivine. Nije tačno naglašeno da li je testirao nešto novo od delova, ali je verovatno samo u pitanju traženje podešavanja.
MotoGP test Herez – Maverik Vinjales Foto: Yamahamotogp.com
Petronas ekipa testirala nove delove
Rosijeve sezona započela je katastrofalno i ovaj MotoGP test na Herezu Rosi je morao da iskoristi na najbolji mogući način. Rosi je tokom testa izvezao 73 kruga. Od delova testirao je novi prednji blatobran koji pomaže u aerodinamici, a takođe je probao i novu zadnju viljušku.
Osim toga, Rosi je radio na unapređenju kočenja, zatim na podešavanju elektronike i generalnog podešavanja motocikla. Posle testa Rosi je izjavio da je zadovoljan testom i da je uspeo drastično da unapredi ritam, ali da čeka trku na Le Manu kako bi potvrdio svoj napredak.
Morbideli je takođe testirao iste nove delove kao i Rosi. Osim testiranja novih delova, Morbideli je radio i na unapređenju ponašanja motocikla na kočenju.
MotoGP test Herez – Valentino Rosi Foto:www.sepangracingteam.com
Suzuki sa pogledom u budućnost
Dok se svi bore sa ovogodišnjim problemima, Suzuki testira agregat za 2022. godinu. Aleks Rins i Đoan Mir probali su agregat za sledeću sezonu. Osim agregata, Mir je testirao i neke nove delove i podešavanja koji bi trebali da mu pruže bolji osećaj sa prednjeg kraja motocikla. Pored toga, Mir je radio i na testiranju raznih podešavanja zadnjeg amortizera.
Rins se tokom većeg dela testa, pored testiranja agregata posvetio i sitnijim podešavanjima ogibljenja.
Rins i Mir završili su test na drugom, odnosno trećem mestu.
Foto: www.suzuki-racing.com
Honda i dalje u problemima
Kada Alberto Puig kaže da je Honda u malim problemima, to zaista znači da Honda ima problema sa motociklom. Puig je ličnost koja će teško priznati za bilo kakve probleme unutar ekipe. Nakon Hereza, Puig je ipak priznao da Honda ima problema sa RC213V motociklom.
Rešavanju problema nije doprinela ni izjava Pol Espargara koji je rekao da je Honda tokom vikenda napravila haos radeći na tri potpuno različita motocikla. Nakagami je vozio jednu verziju motocikla, Mark Markez drugu verziju, a sam Pol Espargaro treću verziju.
Na sam test Honda je donela mnogo novih delova. Čak pet novih aerodinamičnih paketa, tri šasije i razne druge nove delove Honda je donela na raspolaganje svojim vozačima.
Pol Espargaro odvezao je 89 krugova, dok je Mark Markez odvezao samo 7 krugova. Takaaki Nakagami je i na testu bio najbrži Hondin vozač i time je samo potvrdio svoju dobru formu i rezultat ostvaren sa trke na Herezu na kojoj je završio na četvrtom mestu.
Nakagami ponovo Hondin najbrži vozač Foto: LCR racing
Ducati odradio opušten test
Koliko nam je poznato, Ducati ništa specijalno nije testirao na Herezu. Banjaja i Miler su odradili testove raznih podešavanja kako bi ustanovili pozitivne i negativne aspekte istih. Fabrička Ducati ekipa imala je odličnu trku na Herezu kada je Miler pobedio, a Banjaja završio na drugoj poziciji. Što te još bitnije, Banjaja je preuzeo vođstvo u šampionatu.
Sa obzirom da Herez nije najpogodnija staza za Ducati, rezultati ostvareni na trci su jako dobar znak da Ducati ima dobar paket.
Džek Miler došao do prve pobede za Ducati Foto: Ducati
Zarko je za Pramac ekipu odvezao respektabilnih 75 krugova radeći na raznim podešavanjima kako bi se još više srodio sa Ducati GP21 motociklom.
Od ostalih Ducatijevih vozača, valja pohvaliti Luku Marinija koji je odvezao 66 krugova i test završio na 8. mestu, samo 0,680 sekundi za Vinjalesom.
KTM i dalje muku muči sa gumama
Ono što muči KTM i Tech3 ekipu od početka sezone jeste da nateraju i mekše komponente guma da funkcionišu. KTM najbolje funkcioniše sa tvrđim gumama, naročtio na kočenjima. Nažalost, kada vremenski uslovi ne dozvole upotrebu tvrđih guma, KTM se pati da ostvari dobar rezultat.
Tokom MotoGP testa na Herezu, KTM je sa sva četiri vozača radio na podešavnjima motocikla kako bi “naterali” RC16 da radi na svim gumama.
KTM radi na tome da bude kompetentan i na mekšim gumama Foto: KTM
Aprilia odradila kratak test
Aleš Espargaro odradio je samo 12 krugova tokom testa. Još jedna žrtva “arm-pumpa” je i Aleš Espargaro koji je morao da odustane posle samo 12 krugova. Aleš će posle trke na Le Manu takođe posetiti hirurga koji će mu operativnim putem rešiti problem sa “arm-pumpom”.
Lorenco Savadori je tokom testa izvezao 54 kruga.
Foto: Piaggio press
Nakon Herez MotoGP testa, timovi su se spakovali i uputili za Francusku na stazu Le Man na kojoj se za vikend vozi trka.
Ukoliko želite da ostavite komentar povodom testa na Herezu, predlažemo da posetite našu temu na forumu posvećenu vestima iz moto sporta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Idemo dalje sa obilaskom Srbije. Predlozi za izlete motociklom u Srbiji nastavljaju se danas sa obilaskom mesta Bač i njegovom okolinom.
Nakon kratkog obilaska severa zemlje krećemo lagano prema jugu. Ako sam dobro pregledao foldere sa fotografijama, prva na redu bi bila tvrđava u Baču.
Poslednji put sam tvrđavu Bač obišao baš, baš odavno i dopalo mi se mesto. Od prijatelja sam čuo da je dosta toga odrađeno na tvrđavi, zato i reših da je posetim ponovo a namerno sam “gađao” kraj dana. Na prvu sam primetio razliku i napredak ka boljem. Trava je pokošena, dosta restauratorskih poslova je odrađeno, postavljene su klupice, kiosk sa suvenirima… i mesto je zaista živnulo.
Međutim, samo malo kada bi se potrudili da sve tako skockano i ostane… Dekorativna rasveta je lepo osmišljena ali verujem da bi mesto uveče bilo još atraktivnije kada bi sve postavljene svetiljke i radile, jer bar trećina ih ne radi. Ali ono što me uvek najviše iznervira je kada vidim ostavljeno đubre u vidu omota od sladoleda, paklica cigareta, papira, PVC kesa i flaša…
Zbog mojih poseta tvrđavi pred kraj dana, nažalost, još uvek nisam bio u prilici da uđem i da se popnem na kulu. Celokupni osećaj je ipak veoma pozitivan, moja topla preporuka svima koji vole da obilaze ovakvu vrstu lokaliteta.
Tvrđava u Baču predstavlja najznačajnije i najbolje očuvano srednjevekovno utvrđenje na području Vojvodine. Lokalitet, na kome je tvrđava izgrađena, svedoči o dugom nizu vekova korišćenja ovog prirodno odbranjivog terena, koji je svoju sudbinu vezao za reku Dunav, prirodnu granicu među narodima i civilizacijama.
Nastanak dela današnje tvrđave, vezuje se za period od 1338. do 1342. godine, kada je kralj Karlo Robert Anžujski ojačavao granice kraljevstva. Ovo je vreme uspona cara Dušana i međusobnih srpsko-ugarskih ratnih sukoba, što je kralj Karlo naveo u jednom pismu kao opasnost i razlog za preduzimanje radova na tvrđavi u Baču. Dograđivanje i ojačavanje tvrđave trajalo je nepuna dva veka.
Tvrđava je spolja izgledala dobro utvrđena, moćna, lepo oblikovana i dominirala je plodnom, bačkom ravnicom. Posebnu pažnju privlačila je kružna kula sa balkonima na kamenim konzolama. U unutrašnjosti se isticala kula sa gotičkom kapelom na spratu, donžon kula – najdominantniji objekat tvrđave, pravilne kvadratne osnove, orijentisan dijagonalama prema stranama sveta, sa izdvojenim spiralnim stepeništem na severozapadnoj i isturenim nužnicima na severoistočnoj fasadi. Palate su krasili elementi od terakote, izvedeni u duhu rane italijanske renesanse.
Posebno je značajna bila uloga Bača u odbrani zapadne Evrope od nadiranja Turaka. Upravo s ovog mesta, despot Stefan Lazarević organizovao je odbranu Ugarske od turske vojske, a jedno vreme, ovde je boravila i čitava krstaška vojska pod vođstvom Fridriha Barbarose, u trećem pohodu na Jerusalim. Bač je prvi put pao u turske ruke 1526. godine, nakon bitke na Mohaču, kada je vojsku predvodio sultan Sulejman Veličanstveni.
Zabeležena je uloga „cara“ Jovana Nenada, (pisao sam o njemu u prethodnom postu o Subotici) koji je 1527. godine povratio Bač, kao i to da se nakon njegove pogibije, srpski despot Stefan Berisavljević trudio da ojača sistem odbrane na ovom delu Dunava. Turci su konačno zaposeli bačku trvrđavu 1529. godine, a vlast su uspostavili tek nakon 14 godina. U dužem periodu turske dominacije tvrđava je bila u dubokoj pozadini, sa malobrojnom posadom.
Dragocene podatke o Baču, trvđavi i podgrađu ostavio je Evlija Čelebi. Tokom posete Bača 1665. godine, zapisao je, između ostalog: „To je divna tvrđava na jednom jezeru koje dobiva vodu iz Dunava, ima četvorougaoni oblik, a sva je sazidana od cigle… U ovom gradu nalazi se još jedna velika kula; to je prava kosmorama, koja je okrenuta prema jezeru. Na njoj se nalazi divno odmaralište poput carskog. To je dvorac lep kao Havernek; u njemu se sastaju svi prosvećeni i iskreni prijatelji iz grada da se odmore i razonode.“
Sudeći po dokumentima i starim gravirama grad nije značajno stradao tokom oslobađanja od Turaka 1686. godine. Tokom Rakocijevog ustanka Bač je pretrpeo velike gubitke, a tvrđava je više puta rušena i paljena. Nakon miniranja 1704. godine, trvđava je napuštena.
Onemogućena da ikoga više brani i odbrani počela je da živi novi život – slavne razvaline. Privlačila je pažnju tragača za blagom i onih koji su gotovo dva i po veka raznosili opeku i kamen.
Godine 1948. Tvrđava u Baču dobila je status spomenika kulture, čime je zaustavljeno dalje propadanje i raznošenje materijala, a otvoren put ka organizovanoj brizi za njeno očuvanje.
Vreme proteklo u čekanju da padne mrak da bih u Baču napravio i neku noćnu fotografiju tvrđave, iskoristih za obilazak Hamama – turskog kupatila u samom centru mesta.
U 14. veku su zabeleženi sve češći upadi Turaka. Mnogi pohodi na Turke su kretali iz Bača. U vreme Mohačke bitke i Bač je dao svoju konjicu međutim prodor Turaka nije zaustavljen pa Bač početkom 15. veka nakon Mohačke bitke i pada Beograda, biva osvojen 1529.godine. Posle Mohačke bitke Turci su opustošili Bač i ovaj grad u Bačkoj postaje kadiluk Segedinskog sandžaka i sedište Bačke nahije koja je brojala 70 sela.
Hamam, u centru Bača predstavlja vredno i retko svedočanstvo o vremenu osmanske dominacije na prostoru Vojvodine. Najverovatnije je izgrađen nakon 1578. godine, a beleži ga i Evlija Čelebi prilikom posete Baču 1665. godine. Na osnovu arheoloških nalaza poznato je da je u hamamu bilo šest prostorija (šadrvan-čekaonica i garderoba, halvat-prostorija za kupanje, hazna-rezervoar za vodu i đulhan-ložionica).
Hamam je delimično porušen, ali je sačuvan deo kubeta nad centralnom prostorijom.Tagođe su sačuvani zidovi nekoliko prostorija sa posudama iz tog doba, kao i još vidljivi ostaci keramičkoh cevi koje su služile za razvođenje tople i hladne vode.
Nakon posete hamamu pređoh most koji preko kanala Dunav-Tisa-Dunav vodi do gradske kapije. Neposredno iza kapije nalazi se i Bačka Kalvarija sa koje se pruža lep pogled, sa jedne strane na Bačko šetališe i kanal, dok se sa druge strane vidi kula Bačke tvrđave koja dominira okolinom.
Na kraju ulice Bačka tvrđava, kod kanala i gradske kapije se nalazi katoličko svetilište Kalvarija (isto što i Golgota) koje je u katoličoj religiji mesto hodočašća vernika na Veliki Petak i druge velike praznike. Ima 14 stajanki koje simbolišu događanja – muke, na Hristovom putu ka raspeću.
Kako nastavljamo dalje prema jugu, tako se lagano približavamo i lokacijama koje sam obišao u okolini Novog Sada.
Na izlasku iz sela Banoštor, u smeru ka Novom Sadu, nalazi se Crkva Svetog Rudolfa, koju lokalni meštani nazivaju „švapska”. Katoličke crkve sa neoromaničkim stilom gradnje, puput ove, prava su retkost u fruškogorskim selima.
Sagrađena je 1912. godine na posedu grofa Rudolfa Choteka iz Futoga koji je i finansirao gradnju crkve za tadašnje većinsko nemačko stanovništvo. Visoki toranj je odvojen od centralnog dela crkve i svojevremeno je sadržao tri kitnjasta zvona.
Odlaskom Nemaca nakon završetka rata, crkva je ubrzano propadala jer niko više o njoj nije vodio računa, tako da su danas praktično ostali samo spoljni zidovi, bez svoda. Zapuštene stepenice vode ka ulazu iznad koga se nalazi kapitel u pletenoj ornamentici. Iznad ulaza je mermerna ploča sa datumom izgradnje i imenom sveca kome je posvećena.
Unutrašnje strane zidova su išarane brojnim grafitima i potpisima, a na suprotnom kraju naziru se tragovi oltara. Na vrhu tornja se naziru tragovi kupole koja je nekad postojala, a sada je tu sveo gnezdo jedan par roda.
Nadamo se da vam se sviđaju naši predlozi za putovanje motociklom. Ukoliko imate komentare ili vaše predloge putovanja, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Još od dovaktne Aprilije RS125 nismo imali pravi RS iz Noale. Budući da je Aprilia popunila i kategoriju motocikala srednje radne zapremine sa modelima RS660 i Tuono 660, na red je došla i najmanja kategorija. Aprilia je na svetlost dana izbacila sportski RS125 i naked verziju Tuono 125.
Oba modela doživela su potpunu transformaciju za ovu godinu i kada bismo rekli da su redizajnirani, to bi možda bila blaga reč. RS125 i Tuono 125 su potpuno novi motocikli, sa novom šasijom, agregatom, svežijim izgledom i nekim elektronskim dodacima koji će motocikle učiniti bezbednijim.
Kategorija od 125 cm3 namenjena je vozačima sa A1 kategorijom, pa je u skladu sa tim snaga ograničena na 11 kW odnosno oko 15 KS. Zato je glavni fokus usmeren na isporuku snage i upravljivost.
Živahan jednocilindraš
Za pokretanje RS125 i Tuono 125 modela Aprilia je odabrala najjednostavnije rešenje u vidu jednocilindričnog agregata radne zapremine od 124,2 cm3. Iz ove radne zapremine Aprilia je uspela da istisne već spomenutih 11 kW snage na 10.000 O/min i maksimani obrtni moment od 11,2 Nm na 8.000 O/min.
Sama snaga nije ništa, ako je nema dovoljno na svim obrtajima. Na motociklima manje radne zapremine upravo uvek nedostaje snage na niskim obrtajima. Aprilia se potrudila da taj problem bude što manji. Jednocilindrični, tečnošću hlađen agregat poseduje 4 ventila. Glava agregata redizajnirana je zajedno sa komorom za sagorevanje, a novi usisnici vazduha kao i iridijumske svećice doprinose bolje sagorevanju smeše goriva i vazduha.
Foto:Piaggio
Dve bregaste osovine imaju agresivnije profile bregova, a uz to je i ceo usisni sistem redizajniran. Telo gasa postavljeno je u višem položaju kako bi se omogućio direktniji protok vazduha.
Kako bi zadovoljili emisione standard i ispratili promene na usisnom sistemu i saogrevanju, dizajniran je i novi izduvni sistem.
Manjet Mareli elektronika zadužena je za kontrolu rada agregata i ubrizgavanje goriva. Pored bolje isporuke snage, takođe je smanjena i potrošnja goriva pa će RS125 i Tuono 125 biti nežniji prema džeparcu mlađih vozača.
Deklarisana potrošnja iznosi svega 2,6 litara na 100 km, a uz rezervoar zapremine čak 14,5 litara, okvirna autonomija iznosi čak oko 550 km!
Tuono 125Foto:Piaggio
Upravljivost dostojna Aprilije
Kada se nekada vozila kategorija od 125 cm3 sa dvotaktnim agregatima, Aprilija je osvojila rekordnih 10 titula i 153 pobede. Pored odličnih agregata, te motocikle krasila je odlična šasija i još bolja upravljivost. Svoje iskustvo Aprilia je pretočila i u RS125 i Tuono 125.
Livena aluminijumska šasija sa dve grede i poprečnim rebrima nosi agregat i zadužena je za upravljivost. Obrnuta prednja viljuška prečnika 40 mm i hodom od 110 mm, kao i zadnji amortizer upijaju neravnine i pružaju povratni osećaj do vozača. Zadnja viljuška je asimetričnog dizajna.
Napred se nalazi radijalno postavljena četvoroklipna kočiona čeljust i disk prečnika 300 mm. Radi snažnijeg kočenja Aprilia je ugradila i metalna kočiona creva. Šestokrake felne opremljene su Mišelin gumama u dimenzijama 100/80 – 17″ napred i 140/70 – 17″ pozadi.
Što se dimenzija tiče, međuosovinsko rastojanje za oba modela iznosi 1.135 mm. Visina sedišta na RS125 modelu iznosi 820 mm, dok Tuono 125 ima nešto niže postavljeno sediše na 810 mm od tla.
Aprilia RS125 Foto:Piaggio
Upravljač na RS125 modelu postavljen je u višoj poziciji za 18 mm kako bi se pružio udobniji položaj bez
Kada su RS125 i Tuono 125 spremi za put sa svim tečnostima, težina iznosi svega 144 kg.
Dizajn po uzoru na RSV4 i Tuono V4
Kada gledate Tuono 125 i RS125 u principu gledate u prekopiran Tuono V4 i RSV4. Aprilia je želela na svim modelima da zadrži liniju svojih najjačih aduta.
Da se dotaknemo malo i elektronike. RS125 i Tuono 125 poseduje Bosch dvokanalni ABS. Ono što je zanimljivo je to da se uz doplatu može dobiti i kvik šifter.
Potpuno digitalna instrument tabla doprinosi osećaju da se vozi potpuno moderan, sportski motocikl. Na instrument tabli se sada nalaze i informacije poput prosečne i trenutne potrošnje goriva, merač nivoa goriva, itd. Takođe je moguće povezivanje pametnog telefona sa motociklom putem MIA platforme.
Aprilia RS125Foto:Piaggio
Aprilia RS125 biće dostupna u dve boje, crnoj i “sintesa” plavoj boji. Takođe postoji i specijalna verzija u MotoGP replika bojama sa kvik šifterom i poklopcem zadnjeg sedišta.
Aprilia Tuono 125 dolazi u tri boje, Aprilia crnoj, “arrow” siva i bela sa sivom.
Za sada još nije poznata cena za Tuono 125 i RS 125, ali je lepo videti da se Aprilia posvetila i vozačima koji tek ulaze u svet motociklizma.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U svetu motociklizma vlada mnogo podeljenih mišljenja poput “lanac ili kardan” “V ili redni agregat”, itd. Jedna od podela je i oko izbora opreme, odnosno oko materijala. Često se postavlja pitanje koja oprema je bolja – kožna ili tekstilna?
Svaki materijal od dva pomenuta imaju svoje za i protiv. Kao i sve u životu, uvek je pitanje kompromisa. Opremu treba birati u skladu sa potrebama. Tu dolazimo do glavnog problema – finansija. Odabir opreme za svaku priliku ili potrebu iziskivao bi najmanje par kompleta opreme, što je složićete se mnogo para. Zato se pribegava univerzalnom rešenju, odnosno rešenju koje će obuhvatiti što više aspekata.
Zato ćemo u daljem tekstu uraditi kraću analizu razilike između tekstilne i kožne opreme.
Bezbednost
Da krenemo prvo od najvažnije stvari, a to je zaštita, odnosno bezbednost. Kada je reč o bezbednosti, kožna oprema odnosi pobedu. Bilo da je oprema izrađena od kravlje ili kengurske kože, pruža veću zaštitu od kidanja u odnosu na tekstilnu opremu. Neki standard je da koža bude minimalne debljine od 1,2 mm.
Daleko od toga da tekstilna oprema nije otpornija na cepanje pri klizanju u slučaju pada, ali kožna oprema podnosi višestruko veće trenje. Kožna oprema može da izdrži i više padova, što možete videti kod mnogih vozača na stazi. Sa druge strane, tekstilna oprema je obično dizajnirana da izdrži jedan pad.
Rok trajanjai održavanje
Kada je reč o tome koja oprema vremenski duže izdrži, to je već do samog održavanja. U principu, kožna oprema bi trebalo da ima daleko duži životni vek od tekstilne, ali ako se pravilno i redovno održava.
Za razliku od tekstilne opreme koju možete lako oprati, kožna oprema zahteva redovno čišćenje i održavanje kako ne bi vremenom ispucala i propala. Uklanjanje insekata i prljavštine je daleko teže izvesti na kožnoj opremi u odnosu na tekstilnu.
Opet, kao što smo naveli i u prethodnom delu, kožna oprema može da izdrži nekoliko manjih padova, pa je i u tom pogledu izdržljivija od tekstilne.
Udobnost
Postoje pogrešna mišljenja da kožna oprema nudi manju udobnost od tekstilne. To nije tačno, bar ne sasvim. Tačno je da novoj kožnoj opremi treba nešto više vremena da se “razradi” i od krute postane elastična i prilagodljiva. Možda tokom tog prvog perioda razrade kožna oprema bude malo neudobna, ali nakon toga bi trebalo da bude sasvim udobna. Naravno, ako ste odbarali dobru veličinu.
Tekstilna oprema je sama po sebi veoma udobnta i komfornija. Pri tome nudi mnoštvo džepova, unutrašnjiih vadivih postava i drugih dodataka.
Takođe, nije svaka kožna oprema vodootoporna i nije prijatna za nošenje na niskim ili izrazito visokim temperaturama. Tu prednost odnosi tekstilna oprema. Mada se danas može pronaći i kožna perforirana oprema koja omogućava dobru provetrenost na visokim temperaturama.
Izgled
Kožna oprema uvek izgleda moćno, naročito danas kada se kombinuju razne grafike. Ni tekstilna oprema ne zaostaje puno za izgledom i stilom, ali kožna oprema je uvek daleko moćnija.
Cena
Dolazimo do najpresudnijeg dela i cene opreme. Kožna oprema je daleko skuplja od tekstilne. Pored toga što je koža skup materijal, šivenje i krojenje kože iziskuje skuplje i kvalitetnije mašine za ceo proces, a sve to dodatno poskupljuje proizvodnju. Osim proizvodnje, neke države udaraju veće takse pri uvozu kožnih proizvoda, pa se stoga nemojte čuditi ukoliko je kod nas kožna oprema skuplja nego u inostranstvu.
Tekstilna oprema za sasvim pristojnu cenu nudi zaštitu od vremenskih uticaja, udobnosti i sasvim solidnu zaštitu.
Tekstilna ili kožna oprema – koja je bolja?
Za kraj se ostavlja konačni sud i odgovor na najteže pitanje. Koža je naravno bolja za sveukupnu zaštitu. Međutim, ukoliko vozite u raznim vremenskim uslovima, onda je kvalitetna tekstilna oprema možda za nijansu bolji izbor.
Što se konkretno mog slučaja tiče, u svakodnevnoj vožnji koristim tekstilnu opremu, dok za vožnju na stazi ili pri srednje toplim vremenskim uslovima koristim kožni dvodelni kombinezon.
Kod tekstilne opreme volim osećaj udobnosti i praktičnost (džepovi, lufteri, mala težina, vodootpornost), dok kod kožne opreme volim onaj osećaj kad se oprema savršeno pripije uz telo, a pored toga se zaista osećam bezbednije.
Tako da kao zaključak mogu da navedem da je idealno imati set kožne i set tekstilne opreme. Ukoliko niste u finansijskoj mogućnosti da priuštite oba, onda je možda bolji izbor kvalitetna tekstilna oprema sa svim protektorima.
Za koji god materijal da se odlučite, zapamtite da je svaka oprema bolja od nenošenja prikladne opreme za motocikle.
Za komentare i diskusiju oko opreme za vožnju možete posetiti deo foruma posvećen toj temi.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Došli smo i do četvrte trke MotoGP šampionata koja će se ovog vikenda održati na stazi Herez u Španiji. Ova staza je omiljena mnogim vozačima i uvek je pružala fantastične trke, koje su pored mnogo preticanja, obilovale i čestim kontroverznim situacijama poput duela Rosi – Žibernau, Markez – Lorenco i još mnogi drugi.
Svima dobro poznata staza Herez , odnosno staza Anhel Nieto smeštena je u Andaluziji. Svoj prvi Gran Pri Herez je ugostio 1987. godine i od tada se nalazi u MotoGP šampionatu. Na ovoj stazi dužine 4,4 km sastavljene od tehnički zahtevnih 5 levih i 8 desnih krivina predstavlja izazov za vozače da pravilno podese motocikl. Kratak pravac od svega 607 metara čini da MotoGP motocikli na Herezu ne postižu velike brzine.
Maksimalna postignuta brzina na Herezu iznosi 296,7 km/h, a rekord staze drži Mark Markez sa vremenom 1’38,051.
Markez se vraća na svoju taličnu stazu
Kad smo kod Markeza, trka na Herezu mu je sigurno u glavi. Prošle godine se upravo na ovoj stazi teško povredio i propustio celu prošlu i početak ove sezone. Sa druge strane, Herez je staza koju i Markez voli. Videćemo samo koliko je Markez uspeo dodatno da se oporavi nakon trke na Portimau.
Foto: Honda Racing Corporation
Kvartararo jedan od favorita
Jedan od glavnih favorita za pobedu svakako je Fabio Kvartararo. Pored toga što je sezonu započeo fantastično sa dve pobede, Herez je oduvek bila odlična staza za Kvartarara. U svojoj debitantskoj sezoni imao je priliku za fantastičan rezultat, pre nego što ga je kvar sprečio da se prvi put popne na pobedničko postolje. Zatim je prošle godine odneo ubedljive pobede.
Kvartararo glavni favorit za pobedu Foto: Yamaha Racing
Bliska borba za podijum
Sem Kvartarara i ostale Yamahe bez većih problema možemo svrstati na podijum, samo je pitanje kojim redosledom. Vinjales je imao probleme na Portimau. Morbideli se polako budi, a Rosi, pa možda bi i on mogao do podijuma – možda.
Suzukisti su večito brzi, očekujte da Mir ponovo eksplodira i da bude u borbi za podijum. Rins je pokazao da ume da bude izuzetno brz, pitanje je samo da li može da ostane na točkovima tokom cele trke.
Ducatisti se nadaju dobrim rezultatima. Miler je podbacio od samog početka sezone, dok Banjaja uspeva da se nosi sa izazovima, što je i pokazao na prošloj trci.
Kad smo kod Ducatija, u Pramac ekipi nećemo gledati Martina koji se još oporavlja od povreda zadobijenih prilikom pada na Portimau. Martina će menjati Tito Rabat.
Ovog trkačkog vikenda na stazu se vraćaju i MotoE vozači, da svojom brzinom i tišino upriliče događaj.
Za komentare i diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na Herezu možete posetiti našu temu na forumu.
Raspored i satnica MotoGP Herez trkačkog vikenda:
Petak
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 1 13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2 16:50 – 17:20 MotoE Free Practice Nr. 2
Subota
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 3 12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2 16:05 MotoE E-Pole
Nedelja
08:20 – 08:40 Moto3 Warm Up 08:50 – 09:10 Moto2 Warm Up 09:20 – 09:40 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Srbija krije prelepa mesta. Predlozi za izlete motociklom u Srbiji su neograničeni. Prošle nedelje predstavili smo vam Vršac, a ove nedelje na redu su Ečka i Titel.
Dvorac, poznatiji kao Kaštel, nalazi se u Ečki na teritoriji opštine Zrenjanin. Dvоrаc је dео kоmplеksа nekadašnjeg plemićkog imanja u kome se nalaze i prаtеći оbјеkti: kаtоličkа crkvа, stаrа kоnjušnicа i vоdоtоrаnj nа kаnаlu. Upstart Ečku je na licitaciji komorskih dobara kupio bogati Jermenski trgovac stokom Luka Lazar 1781. godine. Na pustari je osnovao naselje i izgradio crkvu za stanovnike naselja, odnosno za podanike na imanju. Dvorac je početkom XIX veka u tzv. engleskom stilu izgradio Lukin sin Agošton Lazar. Imanje i dvorac je 1870. godine otkupio grof Feliks Ornonkur, a nakon toga je dvorac dograđen i izmenjen 1898-99. godine. Današnji izgled zgrada dobija kada je porodica Ornonkur bila u najvećem usponu i sa novim prezimenom De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani. Kompleks dvorca u Ečki je okružen manjim parkom, a nekada je činio veću ambijentalnu celinu u kojoj je grof Feliks Ornonkur postavio parkovsku skulpturu, fontanu i drugi parkovski mobilijar. Nekadašnji pomoćni objeti su udaljeni od dvorca, a danas se nalaze izvan kompleksa. Vlasnik je bio nadaleko poznat odgajivač rasnih paradnih konja.
Nakon što je renovirao i dogradio dvorac grof Feliks De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani, priredio je bal u rođendansku čast svojoj ćerki, na kome je svirao Franc List lično i uz prisustvo najuglednijih ličnosti iz Austo-Ugarske Monarhije, na čelu sa čuvenim grofom Esterhazijem. U okolini dvorca se nalaze crkva, ribnjak i vodotoranj koji celom kompleksu daju izuzetan ambijentalni i prirodno-ekološki značaj. Dvorac je renoviran i u dobrom stanju, a njemu se nalazi hotel lovački dvorac “Kaštel”. Dvorac je proglašen za spomenik kulture 2001. godine.
Kada sam poslednji put bio u poseti dvrocu bila je neka velika svadba. Baš mnogo ljudi je bauljalo unaokolo pa mi je bilo glupo da sad ja kao totalni “uljez” nešto slikam. Jedinu fotografiju jednog dela dvorca sam napravio sa strane parkinga.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Ečka i Titel Foto: Boris Pantović
Međutim, to me nije sprečilo da obiđem (po meni) ništa manje atraktivne pomoćne objekte koji su se nekada nalazili u sklopu imanja.
Prvi je bila konjušnica. Konjušnica je najstariji objekat na imanju koja je uprkos veoma lošem stanju zadržala originalni, izvorni oblik.
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Ečka i Titel
Nakon obilaska konjušnice, izašao sam sa imanja, prešao put i uputio se ka starom vodotornju koji je priča za sebe.
Pre mnogo godina, putujuća družina Jove Čizmića stigla je do zamka u Ečki. Pošto je već bila noć, spahijine sluge su ih smestile u zasebnu kuću u vrtu da prenoće. Tokom sutrašnjeg dana, pored malog vodoskoka zamka, počela je da se gradi bina. Kulise su na svoje mesto stavljene u sumrak istoga dana. Tri spahijine kćerke su sa zanimanjem pratile ove pripreme, a najviše pažnje su posvetile vitkom, prelepom mladiću do pola nagom, koji je radio za trojicu. Kada se spustila noć, spahija je sa porodicom i svitom zauzeo mesto, na pozornici su popaljene sveće i predstava je počela.
Bio je to neki lak i naivan komad o mladoj devojci koju saleće mnoštvo udvarača, ali ih ona sve odbija, čekajući svoga dragana da se vrati iz rata. Na kraju, izabranik njenog srca dolazi, rasteruje stare i dosadne udvarače i sve se lepo završava. Spahijine ćerke su oduševljeno tapšale na kraju. Bez obzira na naivnost komada, magija pozorišta se po prvi put odigrala pred njihovim očima. Pa, ipak, nešto ih je zbunjivalo. Na sceni su prepoznali skoro sve glumce koji su tokom dana postavljali kulise, samo nije bilo onog prelepog mladića, i nisu znale gde se do večeras skrivala ova jedina, prelepa devojka u trupi. Glumci su izašli da se poklone, i gle čuda – lepotica je skinula periku i kostim.
Pred ćerkama spahije je ponovo stajao lepi mladić od pre podne. Od uzbuđenja, najjače je ciknula najmlađa sestra. Još dugo nakon predstave, mlada devojka se nije odvajala od lepog glumca. Primetivši opasnost, stari spahija je glumcima platio mnogo više od obećanog i otpustio ih. No, mladić nije otišao sa trupom. Danima se glumac sakrivao u senci hrastova ogromnog parka u Ečki. Spahija ništa nije primećivao, sve do jedne večeri, kada ga je probudio lavež pasa. Izašao je na terasu i ugledao u dubini parka dvoje mladih. Gnevan je odvezao pse i napujdao ih na mladića. Mladić je počeo da beži, ali je stigao samo da utrči u kulu, koja se nalazila preko puta glavne zgrade zamka. Tu su ga psi sustigli i rastrgli.
Devojka se više nikada nije udavala, ostala je da živi u zamku Ečke sve do svoje smrti. Interesantno je to, da su i nakon spahije, koji je sagradio Ečku i kasniji vlasnici zamka bili stranci. I još nešto: ovaj neogotski zamak nikako da se restaurira do kraja. Dok je glavna zgrada obnovljena, kula preko puta nje, koja je isto tako deo zamka, još uvek je oronula i napuštena. Nekoliko puta je do njenog ulaza dovlačen materijal za obnovu i dovođeni su neimari sa juga. No, svaki put neposredno pre nego što bi radovi započeli, iz unutrašnjosti bi se čulo režanje. Psi koji su rastrgli mladića, sada su postali čuvari njegovog večnog prebivališta.
I dan danas, velikim se parkom Ečke, posebno u najsenovitijim delovima mogu primetiti mladi parovi. Kažu da je hladovina ovoga parka lekovita. Devojka, koju ostavi mladić (ode od nje ili umre), dolazi u hladovinu visokog drveća, nadajući se da će ga videti. Čitavu ovu priču je zapisala pred smrt upravo najmlađa spahijina kćer. Jedino u svom zapisu nije navela, da li je ona u svojim šetnjama parkom uspevala da pomiluje dušu rastrgnutog glumca. Ali, postoji delimičan odgovor i na ovo pitanje. Starice iz sela i dan danas govore kako je kneginja pri povratku iz šetnje kroz šumu vrta bivala samrtno bleda, i kako bi joj se ruke nekontrolisano tresle. Kada bi nakon izvesnog vremena uspevala da se smiri, palila je sveću kraj vodoskoka gde su nekada glumci montirali binu i kulise.
Od maja do novembra, park Ečke ispunjava uspavljujući zvuk vodoskoka i teški mirisi borovine i voska.
(legenda preuzeta iz knjige “SNOVI ZATRAVLjENIH KULA” Milana Belegišanina)
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Ečka i Titel
Odmah po izlasku sa imanja, nalazi se i Katolička crkva Svetog Jovana Krstitelja koja je pоdignutа је 1864. gоdinе nа mеstu stаriје crkve iz 1794. gоdinе. Pоdizаnjе crkvе finаnsirаlа је plеmićkа pоrоdicа Lаzаr od Ečke (Sigismund Lazar od Ečke), kаkо stојi nа mеrmеrnој tаbli iznаd zаpаdnоg ulаzа.
Za vreme Prvog svetskog rata, 11. novembra 1916, skinuta su sa zvonika tri zvona i odneta u vojne svrhe. Godine 1917. bio je imenovan za župnika Ludvig Grifel, koji je verno vršio svoju svešteničku službu sve do 1944. godine, kada je zajedno sa nemačko govorećim vernicima morao u progonstvo pred nadolazećim jedinicama Crvene armije i partizanima. Tih je dana odneto iz crkve mnogo dragocenosti. U kripti je razbijena grobnica dobrotvora ečkanske crkve grofa Lazara, uništene su orgulje, oduzet je župni dvor, upropaštena je crkvena arhiva zajedno sa matičnim knjigama. Preostali rimokatolici nemačkog jezika su delimično mučeni i ubijani, a ostali oterani u logore ili rudnike, gde ih je mnogo zbog zlostavljanja, teškog posla ili gladovanja umrlo. Preživeli su se zauvek odselili u inostranstvo.
30. jula 1998. godine je pogodilo Ečku, Mužlju i okolna sela strašno nevreme. Silan vihor je odnosio krovove, čupao drveće i uništavao imovinu. Takođe ova crkva je pretrpela velika razaranja, naročito krov, zvonik, prozori i stakla. Već sledeće godine su započeli radovi na obnovi, dok danas, crkva izgleda napušteno i sablasno.
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Ečka i Titel
Nedaleko od mesta gde se Tisa uliva u Dunav, a na južnim obroncima Titelske visoravni smešten je Titel – malo naselje bogato različitim prirodnim blagodetima i istorijskim nasleđem. Iznad ovog mesta nalazi se Titelski breg, najpoznatija lesna zaravan u ovom delu evrope, visoka 128 metara sa koje se prostire predivan pogled na čitav Titel, reku Tisu i njena ušća.
Foto: Boris Pantović
Istorijski gledano, Titel je naseljen još u kamenom dobu, ali nastanak njegovog imena još uvek nije razjašnjen. Vekovima unazad, ovo malo mesto u Vojvodini naseljavali su Kelti, Rimljani, Huni, a neki naučnici veruju da je Atila Bič Božiji, vladar Huna, upravo sahranjen na obroncima Titelskog brega. Naravno, sve je to u domenu legende, ali morate priznati da postoje izvesne šanse da se tako nešto desilo, budući da su Huni dugo naseljavali ove prostore. Zaista, Titel je u prošlosti mnogo puta bio osvajan. Zbog svog povoljnog geografskog položaja, svakako je bio na meti mnogih vladara tokom prethodnih vekova.
Foto: Boris Pantović
Pored raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta, na Titelskom bregu se nalaze i šest registrovanih i delimično istraženih arheoloških nalazišta, od kojih su najpoznatiji i najviše istraženi „Feudvar” i „Kalvarija”.
Foto: Boris Pantović
Arheološki lokalitet „Kalvarija“ se nalazi na jugoistočnom kraju Titelskog brega iznad samog naselja Titel na samoj tromeđi Banata, Bačke i Srema. Reč je o višeslojnom nalazištu, visine slojeva oko šest metara, sa ostacima praistorije (neolita, bronzanog i gvozdenog doba), antike (sarmatsko naselje) i srednjeg veka (ostaci utvrđenog samostana). Sam lokalitet se nalazi pod zaštitom Republike Srbije, kao arheološko nalazište od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Na samom lokalitetu vide se tragovi bedema tvrđave koja je štitila nekadašnji samostan.
——
Međutim, na Titelskom bregu dominira jedna stara, napuštena kapela koja više od 100 godina, čuva priču o jednom prokletstvu koje je ozbiljno uzdrmalo Bačvane. Nekada je bilo dovoljno izgovoriti samo “Šmitmajer”, pa da meštane Šajkaškog regiona uhvati jeza.
Foto: Boris Pantović
Strah se prenosio sa kolena na koleno, pa je i mlađim generacijama danas poznato da se mesto strave nalazi na Titelskom bregu zvanom Kalvarija. Tu, odakle puca najlepši pogled na Tisu, gde se vide i Bačka i Banat, prošlost je ispisala mračne stranice. Zbog kletve jedne devojke, koja se slomila tamo gde je i upućena – na leđima porodice Šmitmajer, dugo u ovom kraju nije bilo mira.
Na samom vrhu brda nalazi se kapela golih zidova, bez vrata i zvona, stoji usred Kalvarije kao poslednji zatočenik priče o davnoj prošlosti. Podigli su je 1892. godine Franc Šmitmajer i njegova supruga, u znak sećanja na preminulu kćerku.
Krajem 19. veka, siromašna devojka Marija nikada nije prestala da se nada da će joj se sreća osmehnuti. Novac koji je teškom mukom zarađivala davala je na narodnu lutriju. Kako je bila nepismena, svaki put je svoj loz davala Francu Šmitmajeru, bačvaru, kojem je donosila vodu sa reke.
On bi joj govorio da nije ništa dobila i da može da baci srećku, sve dok jednom nije izvadio iz kante bačenu lutriju i unovčio ogromnu premiju. Marija je otišla kući u saznanju da nije ništa dobila, a Šmitmajer ju je ostavio da ostane u neznanju.
On se preko noći pretvorio u najbogatijeg čoveka kraja, kupio je mlin, ciglanu, novu kuću i zemlju koja se i danas naziva Šmitmajerova duž.
I tako je sve otišlo u nepovrat. Franc se nepošteno obogatio, pravdajući se po mestu kako je usnio san – ukazao mu se, govorio je, čovek koji mu je otkrio gde se nalazi zakopano blago, pa je on pratio smernice i pronašao ga, ali, Marija nikada u to nije poverovala. Proklinjala ga je svakog dana rečina: “Dabogda vam zemlja kosti izbacivala i sve vam prokleto bilo”. Pratila ga je na svakom koraku, a naročito ga je klela u trenucima kada bi ga viđala sa kćerkom.
Njene reči su odjekivale, parajući nebo, a njegova pohlepa je došla na naplatu. Šmitmajer je, nedugo pošto se obogatio, ostao bez kćerke miljenice. Devojčica je preminula pod nerazjašnjenim okolnostima. Franc i njegova supruga su se razboleli od tuge, shvativši da ih je stigla Marijina kletva. Odlučili su da podignu kapelicu, u nju polože kćerkino telo i posvete se veri, kako bi bar malo okajali grehe. Ali ubrzo su izgubili i svo imanje, tako da im je život sasvim izgubio smisao, što je Marija i želela. Sve što je htela bilo je da pate i da preostale dane provedu u najgorim mukama.
Šmitmajerovi su sahranjeni u kapelici koju su podigli, ali Marijina kletva ni tada nije utihnula. Navodno su njihove kosti počele da se promaljaju iz zemlje i da plaše meštane. Baš onako kako je ona govorila da će biti. Kapela je, zatim, počela da propada. Niko je više nije čuvao, niti održavao, a ogoljeni zidovi i obezglavljeni zvonik potpuno su joj izmenili lice. I cela Kalvarija je u tišini…
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
—–
Titelski breg je zaista jedno lepo mesto zbog kojeg vredi doći. Da li bio krajnja destinacija ili samo usputno svratište, vredi popeti se gore i na njemu provesti neko vreme. Ko se odluči da ga poseti neka ide putanjom koju sam označio. U suprotnom, Gugl će vas odvesti na kontra stranu, pored reke u podnožje brega, odakle je nemoguće popeti se. Od kapije do vrha ima oko 150m pešačenja.
Foto: Boris Pantović
Foto: Boris Pantović
Nadamo se da vam se naši prelozi za izlet motociklom u Srbiji sviđaju. Ukoliko želite, možete ostaviti komentar u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naravno da svi znamo sve o našem ljubimcu. Pored toga što znamo koje je marke, koji model, koliko snage ima i sve ostalo, postavlja se pitanje da li zaista dovoljno poznajete vaš motocikl? Zamislili ste se? Šta ako ostanete bez struje na putu? Koliki je optimalni pritisak u gumama? Odgovori na ova i druga pitanja će vam nekad zasigurno biti potrebni, zato je bolje da upoznate neke osnove vašeg motocikla. U današnjem tekstu proći ćemo osnovne stvari koje su bitne za svakodnevnu vožnju.
Nije bitno da budete sam svoj majstor, ali nekada od presudnog značaja mogu da budu informacije poput raspoznavanja toga koju rashladnu tečnost da dospete, šta ako ostanete bez svetla, a nije sijalica u kvaru, šta ako vozite suvozača i tako dalje.
Ovaj današnji tekst shvatite kao opšte smernice za osnovna održavanja u slučaju da vas neka muka ili kvar snađe na putu, kao i neke mere predostrožnosti pre kretanja na put.
Tečnosti
Rashladna tečnost
Kao što sam naziv kaže, rashladna tečnost služi za hlađenje agregata vašeg motocikla, ukoliko je vaš motocikl hlađen pomoću tečnosti. Svi motocikli koji imaju rashladnu tečnost, uglavnom imaju i prelivnu posudu u kojoj se nalazi rezerva za istu.
Posuda je uglavnom izrađena od providne plastike i nalazi se smeštena na jednoj od bočnih strana motocikla. Položaj na bočnoj strani i providna posuda predviđene su za lakši pregled nivoa rashladne tečnosti. Ukoliko posedujete potpuno oklopljen motocikl možda će vam biti malo teže da iz prve pronađete prelivnu posudu za rashladnu tečnost. U tom slučaju pronađite korisničko uputstvo za vaš model u kojem će zasigurno biti prikazana lokacija prelivne posude.
Da li dovoljno poznajete vaš motocikl? Foto: Shutterstock
U slučaju da je rashladna tečnosti ispod nivoa oznake za minimum potrebno je istu doliti. Važno je napomenuti da ne treba mešati različite tipove rashladne tečnosti. Srećom, proizvođači različite tipove rashladne tečnosti boje drugačijim bojama. Na primer, ukoliko se unutar posude nalazi zelena rashladna tečnost, potrebno je dosuti tečnost iste boje. Ako niste sigurni možete da dospete destilovanu vodu, koja će samo razblažiti rashladnu tečnost, a neće izazvati oštećenja sistema.
Više o samoj rashladnoj tečnosti možete pročitati ovde.
Kočiona tečnost
Kočiona tečnost potrebna je za bezbedno zaustavljanje i funkcionisanje kočionog sistema. Srećom, rezervoari kočione tečnosti nalaze se na preglednom mestu i lako je uočiti njen nivo.
Rezervoar za kočionu tečnost prednje kočnice uglavnom se nalazi na desnoj strani upravljača. Obično na samom poklopcu rezervoara piše oznaka kočione tečnosti koja je predviđena za taj sistem.
Obično se radi o DOT3 ili DOT4 kočionoj tečnosti. Prilikom trošenja kočionih pločica nivo tečnosti polako opada i zato ju je potrebno doliti. Nipošto nemojte mešati DOT3 i DOT4 kočione tečnosti!
Foto: Ducati
Rezervoar kočione tečnosti zadnje kočnice uglavnom se nalazi iznad pedale iste. Procedura pregleda i dosipanja je ista kao i za prednju kočnicu.
O karakteristikama kočione tečnosti možete pročitati ovde.
Gorivo
Ovde uglavnom ne može ili retko dolazi do zabune. Gotovo svi motocikli rade na gorivo koje poseduje minimum 95 oktana i maksimalan sadražaj etanola u visini od 10%. Tako da oko ove stavke ne morate da brinete jer su sva goriva na našim pumpama kompatibilna sa ovim zahtevima.
Ulje u agregatu
Periodično pregledanje nivoa ulja u agregatu od presudnog je značaja za njegovo pravilno funkcionisanje i dug radni vek. U korisničkom uputstvu motocikla takođe stoji naznačen viskozitet i tip ulja za agregat vašeg motocikla. Uvek sledite smernice proizvođača i čim primetite da je nivo ulja u agregatu opao, dospite ulje do oznake za maksimum i nipošto preko te oznake.
Osigurači
Jedna stvar za koju morate da znate gde se nalazi na vašem motociklu je lokacija osigurača. Osigurači svetla, ECU sistema, glavni osigurač i ostali osigurači imaju funckiju da zaštite određeno električno kolo od strujnog udara i pregorevanja.
Photo by Maxi Gagliano from Pexels
Bitno je da znate lokaciju osigurača i da u motociklu imate rezervne. Prilikom pregorevanja sijalice, nekada može doći i do pregorevanja osigurača. Osigurači svetla, sirene i drugih vitalnih strujnih kola obično su na lako pristupačnom mestu. Takođe, proizvođači motocikala često ostave prostor za rezervne osigurače. Proučite malo električni sistem da ne biste ostali u neprijatnoj situaciji na putu.
Rezervne sijalice
U slučaju da vozite motocikl koji nema LED svetla, bilo bi dobro da imate rezervne sijalice farova i zadnjeg svetla kao i da znate proceduru zamene. Proverite koji tip sijalica ide u svetlosnu grupu motocikla i uvek nosite rezervne. Obično u repu motocikla ima sasvim dovoljno mesta za rezervne sijalice.
Osnovno podešavanje ogibljenja
Pod ovim zaista mislimo na osnovno podešavanje ogibljenja vašeg motocikla, naročito zadnjeg amortizera. U slučaju da nosite saputnika ili prtljag, poželjno je malo “dotegnuti” zadnji amortizer. Taj postupak se obično obavlja lako, povećanjem kompresije zadnjeg amortizera ili zatezanjem opruge istog.
Svaki proizvođač guma u specifikacijama navodi propisani pritisak gume za različite situacije vožnje motocikla. Postoje preporučeni pritisci kada je samo vozač na motociklu, kao i kada nosi suvozača. Pravilan pritisak od presudnog je značaja za bezbednu vožnju, ali i za dug vek trajanja guma.
Nabrojane stvari su nešto najosnovnije što je potrebno da znate o funkcionisanju vašeg motocikla. Te stavke nije teško proveravati, podesiti i popraviti ukoliko dođe do nekog kvara. Što bolje poznajete vaš motocikl, manje iznenađenja može da vas snađe tokom vožnje i možete da budete opušteniji i da uživate u svakom pređenom kilometru.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Od kako je Valentino Rosi osnovao Moto3, a zatim i Moto2 ekipu krenule su špekulacije oko Rosijeve ekipe u MotoGP kategoriji. Od ove sezone VR46 ekipa delimično je u MotoGP šampionatu sa Lukom Marinijem i Esponsorama Ducati ekipom. Napokon, nagađanjima je došao kraj. VR46 ekipa od sledeće godine i zvanično ulazi u MotoGP šampionat!
Zapravo, potpisan je ugovor na 4 godine, tačnije od 2022. – 2026. godine koji podrazumeva učešće VR46 ekipa u MotoGP šampionatu. Sponzor ekipe biće Tanal Entertainment Sport & Media sa Saudi Aramcom kao glavnim sponzorom i to tokom sve četiri godine.
Za sada se ne zna koje motocikle će VR46 ekipa koristiti. Na zvaničnoj PR prezentaciji prikazane su grafike VR46 ekipe na Yamahi M1. To ne mora da znači da će ekipa nastupati na Yamahi. Tačno je da Petronasu ističe ugovor sa Yamahom na kraju godine, ali isto tako i Suzuki želi satelitsku ekipu, kao i Aprilia.
Takođe, Ducati želi da ostane sa 6 motocikala na startnoj postavi. Sve opcije su još uvek otvorene, te VR46 ekipa ima tu sreću da može da pregovara sa svim proizvođačima (osim sa KTM-om) i da traži najbolje moguće uslove.
Da li će VR46 ekipa voziti na Yamaha ili nekim drugim motociklima? Foto: Yamaha Racing
Yamaha je zadovoljna saradnjom sa Petronasom, tako da je i ta opcija moguća. Suzuki deluje kao dobar izbor, ali i Ducati može da pruži odličnu podršku.
U svakom slučaju, ne vredi previše unapred nagađati jer će se situacija vrlo brzo rešiti. Ekipe moraju biti spremne za sledeću sezonu, tako da verujem da će svi pregovori biti završeni do kraja juna.
Po pitanju vozačkog sastava takođe još nema ni govora. Sam Valentino Rosi doneće odluku o nastavku svoje karijere do sredine ove godine. Ko zna, možda Rosi odluči da svoju poslednju sezonu odveze u VR46 ekipi.
Za diskusiju i komentare iz moto sporta, možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
WSBK sezona prilično kasni sa početkom. Ranije je WSBK šampionat obično startovao u februaru trkom na stazi Filip Ajlend. Ove godine je početak sezone pomeren, a WSBK kalendar je više puta ažuriran. Poslednje ažuriranje kalendara dogodilo se pre par dana, tako da vas upućujemo na izmene koje su izvršene u WSBK za 2021.
Prema najnovijem kalendaru, na rasporedu je 13 rundi, sa tim što su upitne poslednje dve runde zakazane na stazama Filip Ajlend i na novoj stazi Mandalka u Indoneziji.
Sezona bi trebalo da počne na stazi Aragon od 21. – 23. maja, a samo nedelju dana kasnije WSBK i WSS šampionat sele se na stazu Estoril, koja je ubačena kao druga trka u šampionatu.
Nakon trke u Estorilu, od 11. – 13. juna održaće se trkački vikend na stazi Mizano. Nakon tog trkačkog vikenda sledi mala pauza do 02. jula, kada je zakazana runda na stazi Silverston u Velikoj Britaniji.
Prilično razređen raspored nastavlja se od 23. – 25. jula na stazi Asen u Holandiji. Posle Asena, moraćemo da čekamo tek 22. avgust za novu rundu šampionata na novoj stazi u kalendaru. Reč je o stazi Navara u Španiji.
Poslednje tri trke planirane su van Evrope. Prvo bi trebalo da se vozi trka u Argentini, a nakon toga da se šampionat preseli u Indoneziji na novu uličnu stazu Mandalka. Poslednja trka u šampionatu ostavljena za Australiju i stazu Filip Ajlend. Staza Filip Ajlend još nije potvrđena, jer mora da prođe novu homologaciju za WSBK šampionat.
Ažuriran WSBK kalendar za 2021. godinu Foto/source: worldsbk.com
Svi timovi su već odradili nekoliko testova, a poslednji je vožen prošle nedelje na stazi Aragon. Na žalost, ekipe nisu imale puno sreće jer im je kiša pokvarila test.
Sa nestrpljenjem očekujemo početak nove WSBK sezone.
Za komentare i diskusije o dešavanjima u moto sport svetu, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Zbog COVID-19 virusa poslednjih godinu dana nismo imali puno izbora što se putovanja motociklom tiče. Uglavnom smo ostali ograničeni na region i Srbiju. Predlozi za izlete u Srbiji su raznovrsni. Danas ću vam predstaviti Vršac i okolinu, sa nadom da ću vam pobuditi interesovanje da se i sami otisnete u obilazak ovog dela Srbije.
Tokom protekle nedelje su bila dva fantastična sunčana dana koja sam i ja iskoristio za neki kilometar više.
Kao što negde već napisah, nedavno sam kupio dron što mi je otvorilo neke potpuno nove mogućnosti vezane za obilazak zanimljivih mesta. Ovaj put sam završio na lokaciji koja se nalazi negde između Vršca i Vatina, nedaleko od rumunske granice. Već dugo vremena planiram da posetim to mesto, ali zbog njegove specifičnosti ne bih uspeo puno toga da vidim.
Radi se misterioznim, kako kažu, praistorijskim krugovima. Jedni se nalaze kod Vatina a drugi kod Vlajkovca. Krugovi kod Vatina, čiji je prečnik 150 metara, opstali su tolike milenijume samo zbog činjenice da se nalaze na neplodnom močvarnom tlu, koje ratari nisu obrađivali. To, međutim, nije slučaj sa dvostruko većim vlajkovačkim krugovima, koji su više puta preoravani i sada se vide samo njihovi obrisi.
Arheolozi Gradskog muzeja Vršac smatraju da je reč o hunskim grobnicama, dok su lokalni arheolozi amateri došli do brojnih saznanja, koja ukazuju da je reč o neolitskim kalendarima, starijim čak i od čuvenog Stounhendža. Kako god, oba lokaliteta su zbog svog izgleda jedinstvena u Srbiji.
Arheolozi kažu da ne žele da se bave spekulacijama, jer zbog nedostatka finansija još nisu uspeli da urade opsežna arheološka istraživanja. S druge strane, vršački entuzijasti, kako tvrde, došli su do senzacionalnog otkrića.
Oni već pet godina, na letnji i zimski solsticijum, iz centra tih krugova posmatraju izlazak sunca u odnosu na Vršačke planine i to na predlog univerzitetskih profesora i arheoastronoma iz Rumunije, koji istražuju identične formacije u svojoj zemlji. I svakog puta su, kako tvrde, videli isto: sunce koje se rađa tačno u podnožju planine i, prateći liniju brda, kao točak penje ka najvišem vrhu. To se, kažu, više ne može smatrati slučajnošću.
Oni su već gotovo sigurni da su ove krugove, pre više od 6.500 godina, napravili praistorijski ljudi, jer sve ukazuje na to da su iz njih posmatrali kretanje sunca i planeta, kako bi odredili koje je godišnje doba.
Amateri arheolozi veruju da je Vatin bio zimsko, a Vlajkovac letnje svetilište. Na zimsku kratkodnevicu iz Vatina su snimili da sunce izlazi sa krajnje leve strane, i da se od podnožja diže do Guduričkog vrha. Gledano iz vlajkovačkih krugova, koji se nalaze sa druge strane planine pod uglom od 90 stepeni, sunce na letnju dugodnevicu takođe izlazi u podnožju najvišeg vrha.
Razlog više da članovi Udruženja veruju da su vršački krugovi nekada imali ulogu kalendara je i to što su vizuelno identični rondelima – koncentričnim krugovima pravilnog oblika, kojih ima više od 150 u centralnoj Evropi, u dolinama Elbe i Dunava, a za koje se zna da su nastali još u neolitu baš zbog posmatranja nebeskih tela.
Naučnici smatraju da su najstariji rondeli potekli upravo sa obala Dunava, i da što su južnije to su stariji i pravilnijeg oblika. A naši krugovi su najjužniji, što naslućuje da je pravljenje ovakvih kalendara poteklo upravo sa našeg područja. Međutim, ima i onih koji smatraju da je sve to delo vanzemaljaca.
Ali sve, ipak, ostaje u domenu “nedorečenog” dok stručnjaci ne daju završnu reč, a za to je potrebna podrška države, da bi se obavila opsežna arheološka istraživanja.
Sam centar krugova je markiran na Guglu i nije ga teško pronaći na mapi. Međutim doći do njega je malo zaguljeno jer treba koristiti zemljane traktorske puteve, plus je lokacija okružena dubokim kanalima. Dva puta sam napravio skretanje misleći da sam našao idealan put do krugova pa sam morao da se vraćam i tražim prolaz iz početka. Uglavnom, motorom sam uspeo da priđem na nekoliko stotina metara koje sam morao da prepešačim. Od cilja me je delio i duboki kanal u kome za razliku od ostalih nije bilo vode.
Ovako sam ja uspeo da dođem do krugova, možda postoji i bolja opcija…
Mesto na kojem sam skrenuo sa glavnog na zemljani put.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Vršac
Ovako izgleda pogled na krugove sa zemlje. Navigacija mi je pokazivala da sam blizu i da su krugovi odmah ispred mene, međutim sve što sam uspevao da vidim je ovo.
Celo mesto je krajnje čudno. Iako izgleda sve lepo i ravno, kompletna okolina krugova je u dubokim brazdama i rupama koje su prekrivene travom. Pažljivo treba hodati i gledati gde se staje, jer je moguće veoma lako povrediti zglob.
Kada sam prišao krugovima, primetio sam da su prstenovi u stvari mali brežuljci koji se povećavaju kako se prilazi onom glavnom u centru. Sledeću fotografiju sam napravio iz pojasa koji deli sam centar krugova (levo), i prvi prsten koji ide oko njega (desno).
Sam centar krugova je zapravo mali brežuljak na kome primetih da su rađena neka iskopavanja. Okrenuh se 360° i dalje ništa nije ukazivalo na neku senzaciju, a onda sam digao dron…
Uživao sam gledajući u prizor na ekranu telefona. Po ko zna koji put pomislih kako su nam razne misterije i bogatstva na dohvat ruke, ali mi jednostavno ne umemo to da istražimo, iskoristimo… često ni da cenimo.
Uprkos lepom i sunčanom danu, došlo je i vreme za povratak. Spakovah novog drugara (dron), krenuh preko pomenutih rupa i jarka do motora, pa zatim istim stazama do glavnog puta…
Uprkos proširenju na kraju koje mi je pomoglo mnogo puta, kao i najtvrđem mestu koje sam izabrao da je spustim, “ćopava” je ipak potonula. Još jedan dokaz da je zemlja u celom tom okruženju izuzetno mekana.
Još jedan pogled na Vršac sa glavnog puta.
Kad’ smo već kod Vršca, kako ne spomenuti posetu ovom lepom gradu.
Vršac se prvi put u izvorima pominje 1427. godine u pismu kralja Žigmunda(1387—1439) pod imenom Podvršan, koje ukazuje da se naselje nalazilo ispod vrha, na kome se verovatno nalazila i utvrda. Međutim najizvesnije je da je utvrđenje čiji se ostaci danas nalaze na vrhu Vršačkog brega podigao Đurađ Smederevac, najverovatnije posle pada Smedereva i cele Despotovine 1439. godine. Već 1456. godine zauzele su ga Osmanlije u sklopu napada na Smederevo i Beograd, ali se nisu dugo zadržale u njemu.
Osmanlije su utvrdu i okolinu zauzele 1552. godine i držale su ga sve do 1716. godine, kada je ušao u sastav Austrijskog carstva. Tokom osmanlijske uprave tim prostorom došlo je do velike banatske bune 1594. godine koju su podigli lokalni Srbi i Rumuni i koji su, između ostalog, oslobodili i Vršac sa utvrđenjem. Sama buna je ugušena u krvi, ali je ostao zabeležen legendarni događaj tokom osmanlijske opsade grada kada je osmanlijski aga izazvao na dvoboj srpskog vojvodu Janka Lugošana zvanog Halabura koji je branio utvrdu. Ovaj mu je izašao na megdan i savladao ga, a ceo događaj je postao i deo grba grada Vršca na kome se iznad kule vidi ruka sa mačem i odsečenom turskom glavom.
Austrijanci su preuzeli kontrolu nad gradom 1716. godine i on je tada ušao u sastav Tamiškog Banata sa sedištem u Temišvaru, a već 1718. godine je postao središte Vršačkog distrikta. Verovatno je u ovo doba utvrda izgubila svoju stratešku vrednost i bila napuštena pošto se na njoj ne mogu uočiti naznake prepravljanja u artiljerijsku utvrdu, kao što se desilo sa Beogradskom ili Petrovaradinskom tvrđavom.
Put ka jednom od simbola vršca, Vršačkoj kuli, vodi kroz legendarne Vršačke vinograde.
Pogled sa Vršačkog brega na grad Vršac.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Vršac
U Vršcu je, nažalost, sačuvano veoma malo kapitalnih građevina iz 18. i s početka 19. veka. Jedna od preživelih je Rimokatolička crkva Svetog Gerharda, nazvana „katedrala“ zbog svog impozantnog izgleda iako nikada nije bila sedište biskupa.
Arhitektura Vršca pod Turcima svodila se na kućice, skoro kolibe, prekrivene trskom. Drugačija gradnja nije bila dozvoljena. Posle odlaska osvajača s istoka, Vršac je pridodat Tamiškom Banatu sa sedištem u Temišvaru. Grad je 1718. godine postao sedište novoosnovanog Vršačkog distrikta koji je obuhvatao 72 naselja i oko 3.500 kuća. Tada je započeo period kolonizacije nemačkog življa iz doline Mozela, nadaleko poznatih vinogradara.
Novi doseljenici su 1728. godine udarili kamen-temeljac prvoj katoličkoj crkvi koja je 1730. i završena. U njega je ulivena olovna ploča na kojoj je s prednje strane na latinskom pisalo: „Za vreme pobožnog i zakonitog pape Klementa Dvanaestog postavljen je ovaj kamen temeljac, u vreme vladavine Karla Šestog Habsburga, zakonodavca u Španiji, Mađarskoj i Banatu“, a na poleđini „iz milosti Anselma Freiher von Rebentisch, zapovednika celog Banata, za vreme još Seb. Piberger, Arhiđakona vršačkog“.
Građevinsko zemljište za katoličku crkvu dali su Srbi. Crkva je bila posvećena Bogorodici Mariji. Međutim, kako su u sve većem broju naseljavali Vršac, katolici su posle 135 godina imali potrebu za većom crkvom. Gradnju veće započeli su 14. juna 1860. godine. Rimokatolička crkva Svetog Gerharda, katedralnih razmera, koja i danas dominira panoramom Vršca, završena je 27. decembra 1863. godine – kažu istoričari.
Proteklih godina su brojni donatori pomogli da se očuva sjaj ovog simbola vršačkog zajedništva i tolerancije.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Vršac
Još jedno Vršačko velelepno zdanje je Vladičanski dvor.
Dvor je izgrađen između 1750. i 1757. godine dok je vladika bio Jovan Georgijević i jedini je ove namene iz perioda baroka. Izgrađen je kao reprezentativni spratni objekat za potrebe banatskih episkopa nakon preseljenja eparhije iz Karansebeša u Vršac,
U prizemlju dvora je kapela posvećena Svetim arhangelima Mihajlu i Gavrilu, sa ikonostasom koji je oslikan između 1761. i 1765. godine. Ikonostas spada u retke sačuvane ikonostase iz osamnaestog veka.
U dvoru se nalaze vredne zbirke ikona, portreti najznačajnijih vladika vršačke eparhije i velika biblioteka. Zbirka ikona sakupljene u Banatu obuhvata period od tri veka, pri čemu su najvrednije ikone slikara Zogofa iz prve polovine osamnaestog veka.
Ograda parka sa bogatom baroknom kombinacijom zidne mase i kovanog gvožđa je autentična. U dvorcu se nalazi sedište banatskog episkopa, a zgrada predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Dvor nije otvoren za posetioce.
Odmah preko puta Vladičanskog dvora nalazi se Saborna crkva ili Crkva svetog Oca Nikolaja. Sazidana je u 18. veku i najstariji je pravoslavni hram Vršcu. U kriptama crkve sahranjeno je nekoliko vršačkih vladika.
Crkva nije samo pravoslavni hram već je i značajan spomenik kulture koje je ukrašavalo niz poznatih slikara čija se dela i danas nalaze u njoj. To su Nikola Nešković sa 10 celivajućih ikona, Pavel Đurković koji je uradio ikonostas, Simeon Jakšić i Mihajlo Popović sa zidnim slikama i dve slike Paje Jovanovića, Sveti Nikola spasava osuđenike i Sveta Angelina za koju se veruje da je lik Angeline radio po liku svoje majke.
Ukoliko rešite da iz pravca Pančeva odete do Vršca (ili obratno), gotovo sigurno će te proći kroz Vlajkovac u kome se nalazi dvorac grofa Bissingera.
Nekada je to bila reprezentativna građevina, raskošnog izgleda, luksuznog enterijera, okružena parkom i sa teniskim terenima, dok je danas u pitanju ruina na granici obnovljivosti.
Od 1989. godine dvorac je pod zaštitom države kao spomenik kulture od velikog značaja, a bio je na neki način uključen i u projekte međudržavne prekogranične saradnje Srbije i Rumunije, o čemu tužno svedoči tabla pored ulazne kapije gledano sa puta. Uprkos svemu tome, on se nepopravljivo urušava. Nenastanjen, bez ikakve ljudske i društvene brige, ostavljen je na milost i nemilost prirodi, atmosferskim prilikama i vandalizmu. Mnogi delovi enterijera su u potpunosti uništeni ili ukradeni. Kaljeve peći su razrušene, a njihovi metalni delovi su izvađeni i, najverovatnije, prodati u „staro gvožđe”. Svi elementi od bilo kakve vrednosti koji su mogli da se skinu sa vrata, prozora, zidova, podova, odavno su nestali, verovatno u istom pravcu.
Uprkos višedecenijskoj zanemarenosti, ova stara lepotica ipak pokazuje tragove svog nekadašnjeg sjaja. Još uvek se prepoznaju oblici reprezentativne klasicističke arhitekture, a naročito jak utisak ostavljaju monumentalni metalni stubovi koji nose terase, čije su ograde izrađene od kovanog gvožđa, kao što je slučaj i sa kapijom i ogradama oko celog objekta. Fasade sadrže niše u kojima se samo naslućuju lokacije odavno nestalih skulptura. Iza dvorca se nalazi park, prema kome je bio okrenut glavni ulaz u dvorac Bissingerovih.
Ovu reprezentativnu jednospratnu građevinu sa tornjem sagradio je 1859. godine Gyorgy Foeni Mocsonyi, da bi je 1890. nasledila Georgina Foeni Mocsonyi i njen muž Bissinger-Nippenburg Rezso. Kako iznosi Ferenc Nemet, pisac knjige „Gospodski svet u Torontalskoj županiji” (2003), krajem 19. i početkom 20. veka u dvorcu je postojalo nekoliko značajnih kolekcija, koje su činili biblioteka sa više hiljada knjiga, stilski nameštaj i zbirka porcelana i retkih figura izrađenih od zlata. Ove dragocenosti su u inventar dvorca došle zahvaljujući porodici Bissinger, koja je vodila poreklo iz Nemačke, a čiji su se pojedini članovi, pišeNemet, u Mađarsku doselili u prvoj polovini 19. veka.
Ne samo zgrada dvorca, već i njegova okolina su plenili pažnju. Dvoracje bio smešten u brižljivo uređenom parku, u kojem su se nalazili i veštačko jezerce, fontana, i potok sa nekoliko manjih mostova. Postojala je i staklena bašta u kojoj je glavni baštovan kultivisao biljke, među kojima su bile i neke retke i egzotične vrste, i negovao ih tokom zimskih meseci.
Dvorac je služio mahom kao zimska i letnja rezidencija porodice Bissinger, i njeni članovi su dvorac koristili sve do kraja Drugog svetskog rata, kada je nacionalizovan. U njemu se u posleratnom periodu najpre nalazio Dom za decu, a posle 1953. godine poljoprivredno dobro „Ogled”. Nemet 2003. godine beleži da je u dvorcu, iako je u lošem stanju, tada još uvek živelo nekoliko porodica. On takođe piše da je park uzeo u zakup meštanin koji živi u Beču, Ištvan Biro, i da ga održava.
Danas, u dvorcu ne živi niko, park deli sudbinu objekta, a sve zajedno budi mučan osećaj izazvan prizorom opšte zanemarenosti.
Dvorac je veoma lako pronaći, nalazi se odmah pored puta E-70 koji prolazi kroz selo.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Vršac
Pošto smo još uvek u blizini Vršca, spomenuo bih i ukleti vojvođanski dvorac u koji, kako pišu mediji, odlaze samo najhrabriji.
Dvorac je sagradio ondašnji Župan Botka Bela 1904. godine. Osnovna koncepcija zgrade određena je idejom srednjovekovnog zamka. Dvorac Kapetanovo se nalazi u ataru van svakog mesta na putu Zrenjanin – Vršac u blizini mesta Stari Lec. Ima dva ulaza, a oko njega je bio prostran park sa fontanom. Dvorac je na licitaciji 1938. kupio bogati trgovac Franc Maj za miraz ćerki, koja ga je udajom donela poslednjem predratnom vlasniku Milanu Kapetanovu, po kome i danas nosi ime. Milan Kapetanov, je zadržao dvorac u svom vlasništvu do kraja drugog svetskog rata, kada mu je zakonom o nacionalizaciji oduzet.
Međutim ono što ga najviše čini poznatim je legenda koja kruži decenijama.
Kada je 1938. godine bankrotirao, vlasnik zamka Botka Bela nije ni slutio da će mu se žena, od tuge što gubi zamak, politi benzinom i zapaliti. Kažu da je izgorela brzo i da od nje nije ništa ostalo. Čak ni pepeo. Ostao je samo pramen plave kose koji je poput venčanice smrti dugo obletao oko zamka. Toga avgusta 1938. nebom su svake noći šarale zvezde repatice podsećajući na taj tužni vatromet. Legenda kaže da se svakog drugog avgusta, na svetog Iliju, noću pojavljuje u jednoj od soba zamka senka žene sa dugom plavom kosom koja gleda u banatsku ravnicu. I danas, kada kosci kose travu oko zamka, na njihovim kosama i grabljama se umesto trave ponekad nađe pramen plave kose.
Dvorac je danas u privatnom vlasništvu, renoviran je i pretvoren u hotel sa restoranom. Kada sam ga ja posetio, dvorac je bio zatvoren. S’ obzirom da sam kroz zatvorene prozore u jednoj od prostorija primetio okićenu novogodišnju jelku… dvorac je verovatno zatvoren tokom cele godine.
Predlozi za izlete motociklom u Srbiji – Vršac
Nadamo se da vam se predlog za izlet u Vršac svideo. Ukoliko imate bilo kakve komentare ili predloge, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
