Naš foruma m.milivojevic često ima potrebu da sedne na svog ljubimca i da otputuje, bilo gde. Ovog puta otišao je do Italije, da bi nam doneo putopis prolećni tandoprc II– Uživajte.
Nekada me ne drži mesto.
Jednostavno moram da odem.
Par sati, par dana… Moram da nestanem…
Jug Italije?
Južni Dolomiti?
Zašto da ne?
Cveće, sunce, plaže, voćna vina…
Par dana po povratku iz Toskane, osedlah mog dorata i pohitah dalje na put.
Uzimajući u obzir finalnu destinaciju, putovanje kopnom mi nema baš smisla, te se odlučih da uzmem trajekt.
Polazak je iz Drača jer, draga nam “Jadrolinija” iz Barija vozi samo u sezoni, dok iz Drača postoje tri jutarnja i tri večernja polaska ka Bariju.
Do Drača je ~ 605k m i besmisleno je spavati negde usput, te se odlučih da ranije uzjašem…
Polazak, 09.05.2023 u 06:08…
Dug je put ispred mene te se trudim da koristim prečice, koliko je moguće. Do Čačka sam vozio autoputem, pa magistralom do Užica.
08:03h, Uzice. Moj rodni grad.
Imao sam vremena tek toliko da naspem gorivo.
Lepo je jutro.
Okupan jutarnjom svežinom i sunčevim zracima, ne skidam osmeh sa lica, te pohitah da prvu jutarnju cigaretu zapalim na Kokinom brodu.
Ne mogu se razvlačiti, imam još mnogo da pređem.
Dobroselica, Draglica, Negbina, divni predeli zapadne Srbije prolaze pred mojim okom, a ja se radujem jutarnjoj cigareti.
Dobar sam, od polaska do Kokaća, 2h 43min.
Konačno, cigareta i taj prelepi pogled na Zlatarsko jezero.
Zlatarsko jezero iliti Kokin Brod (kod nas poznat kao Kokać) je veštačko jezero u dolini Uvca.
Nalazi se između planina Zlatara na jugo-zapadu i Murtenice na severo-istoku a udaljeno 10-15km od Nove Varoši.
Površine je nešto preko 7km², a u zavisnosti od nivoa vode i tačke merenja, dugačko je od 15km do 23km.
Nastalo 60-ih godina izgradnjom brane koja je pregradila reku Uvac kod Kokinog Broda.
Brana elektrane je visoka 83 metra i najveća je zemljana brana izgrađena u Evropi, a nivo jezera zbog nje varira i do 45m.
Eh, koliko sam se puta kao klinac okupao tu. Ponesoše me emocije, radost detinjstva, no, od sećanja se ne živi. Put se mora nastaviti.
Obilazim oko motora, protežem se, kad u jednom trenutku primetih nevolju, zadnji pneumatik je pokazao znake umora.
Ok… šta da radim, zameniću negde u Bariju. Italijani su to, motori su im u krvi, pa verujem da će pronaći pneumatik za mene.
Do Bistričkog jezera imam nešto preko 24 km, pa malo spustih tempo.
RS – MNE, granica… laganica, a ja u nežnijem ritmu nastavih Kolašinu i kasnije ka Podgorici, preko novog autoputa.
Podne je, 6h od polaska iz BG-a.
Vreme je za pauzicu, cigaretu, proveru pneumatika i tankanje goriva.
Podgorica, asfalt je veoma klizav. Opreza nikad dosta.
Pušač sam, ne ponosim se time.
Granica sa Albanijom je veoma blizu, nepunih 25km.
Zeleni karton, provere, objasnjavanje gde idem.
Pustiše me.Shkodër, Lezhë, Fushë-Krujë, Durrës. još maloooo. 107 km, izdržaće Conti
Duž tog puta, vozači kadkad znaju da uoče motociklistu i da se pomere u stranu.
Incidenata nisam imao, ali nije baš preporučljivo preticati preko pune.
Put do Lezhë (Lješ/Ljež), a potom i do Fushë-Krujë je uglavnom prav, a gužva – nenormalna. Mislim da nikada u životu nisam video veću gužvu na magistrali.
Par kolega je prošlo pored mene, desnom stranom, obodima puta, po makadamu, mašu rukama, zovu… rado bih i ja na off, al’ nisam se smeo usuditi zbog zadnjeg pneumatika.
Poslednjih nekoliko km pred Lezhë sam počeo da vrištim od bolova u levoj šaci.
Nisam više imao snage da pritiskam kvačilo i da menjam 1-2-N-1-2-N-1-2-N, pa sam stao nekoliko puta, pokraj magistrale da odmorim ruku.
Užas!
15:41 -> Durrës (Drač) – konačnooooo!!!!
Stigao sam!
Trajekt je tu, a ukrcavanje počinje u 19h, polazak u 23.
Imam vremena za šetnjicu po gradu, piće i klopu.
Durrës (Drač) je grad i luka na obali Jadranskog mora, 33 km zapadno od Tirane.
Predstavlja veliki ekonomski centar u Albaniji i jedan je od najstarijih gradova na tom području.
Osnovali su ga pod imenom „Epidamnos“ grčki kolonisti iz Korinta i Kerkire 627. godine p. n. e. Po grčkom istoričaru Tukididu oni su se našli u sporu uzrokovanom peloponeskim ratom. Od 229. p. n. e. pripadao je Rimljanima koji su mu dali ime Dyrrhachium (Dirahijum) i izgradili put do Soluna, Via Egnatia, koji je kasnije produžen sve do Konstantinopolja. Grad je pod rimskom vladom napredovao kao značajan trgovački pristanišni centar.
Međutim, šetnja kroz grad mi ne uliva poverenje.
Jedan od popularnijih izvoznih proizvoda Albanije je Skenderbeg konjak, te ne propustih da se počastim.
Posle ručka se vratih do luke, ne bih li napravio strategiju i istražio servise za zamenu gume.
Par pića za šankom, isplovljavanje, tuširanje i spavanje.
Mirupafshim Shqipëri!
Buongiorno Italia!
Buongiorno Italia!
Danas je novi dan!
Zanimljiva činjenica o Italiji:
U juznom delu, niko ne zna engleski, neverovatno.
A onda se upitam, zašto bi ga i znali?
Velika su oni nacija. Čak mi se čini da su nekada i previše ponosni na svoju istoriju.
Imaju i razloge, zar ne?
Na severu, je malo drugačija situacija.
Uglavnom pričaju nemački, a gore, blizu granice, nisam siguran da znaju italijanski uopšte.
Sve je to ok, sem činjenice da ja, nažalost znam samo engleski i osnove nemačkog.
Kako se na italijanskom kaže vulkanizer? a sve to preko poruke?
kako objasniti da dolazim trajektom ujutru?
Kako objasniti da mi treba “brzi” servis?
Mislim da sam poslao preko 30 poruka razlicitim servisima, pozvao njih, oko 10…
Delove italije ne poznajem veoma dobro, pa kad mi se jave na engleskom, skapirao sam da su oko Milana
Pretraga se odvijala preko dva telefona, na jednom gledam mape i tražim servise, drugi, pozivam, kontaktiram mailom, instagram, facebook itd.
No, moram se osvrnuti na podatak da jedini servis koji mi je odgovorio u roku od 5 min i to na instagram je bio Baldassarre Moto (koje ovom prilikom mnogo pozdravljam).
Ne pitam za proizvođača, trebaju mi samo gume u dimenzijama.
Woohoooo, imaju gume.
Tražio sam Conti, dobio sam Dunlop.
Ma, šta ima veze, novo je novo.
Iskrcavanje, princip, ko prvi uđe, poslednji će da izađe
Dolazim na adresu, 09h, ovlašćeni diler i servi na Śektu – ljubav u mojim očima.
Biće prženjeee u pogledu novca, al’ neka… kada sam majmun.
Uglavnom, motor na servis, biram gume, imaju Meridijan i Mutant(M+S), te se odlučujem za Meridijan.
Sledeće pitanje je bilo, da li sam doručkovao i na moj negativni odgovor su pozvali salon, gde sam prešao da popijem kafu i da pojedem kroasane.
Okeeeej, naplatiće… šta da radim.
Gume su zamenjeneee!
Motor, kompletno proveren od strane servisera u svim kontrolnim tačkama (Ulje, kočione tečnosti, pločice, ležajevi), primerak meni, primerak njima, potpis, pa na plaćanje.
Sve to za 300eur.
Okej, neko se sprda…
Nope.
300 eur set guma sa zamenom i proverom motocikla + doručkom!
Gaaaaasss!
Putarske oznake duž italije su veoma logične, a svi putevi veoma dobro i kvalitetno obeleženi.
I SS – Stata Statale (Državni put)
II SR – Stada Regionale (Regionalni put)
III SP – Stada Provinziale (Provincijski put)
IV SC – Stada Comunale (Opštinski put)
Složio sam ih po prioritetu (kategorijama).
Današnji plan je da se prebacim na drugu obalu, te od Barija da krenem ka Materi, Potenzi i potom Sorentu.
Znam da je SS7 fantastičan za peglanje, al’ ipak se odlučujem da idem preko SP96.
Stari regionalni put.
Na mapi mi se sviđaju krivine.
Divni predeli se nižu jedan za drugim, pogled se otvara. Razmišljam. Uživam.
Oblaci su iza mene, ma i da pokisnem, nisam od šećera.
GPS mi je poludeo načisto.
Konstantno me usmerava da se vratim na SS, ali ne odustajem, nastavljam duž SP.
Još jedno upozorenje da treba da se vratim
Kakav danak neiskustvu.
Vožnjica, onako, malo vlažan kolovoz, al’ to nije bitno, ide, i u tom trenutku jupiiiii -> iza krivine, prrrccc!
Nema asfalta. Nema asfalta i to odmah iza krivine. Nema ga.
Fali nekih 30metara i to je bilo dovoljno.
Bio sam dovoljno pribran da sam uspeo da smanjim brzinu koliko toliko, te sam faktički samo spustio motor na stanu, raširio noge i nekako ostao na njima.
Prednji točak je samo je kliznuo, a ja, ostao, komplet zakačen vazdušnim prslukom.
Nije se čak ni aktivirao.
Fantazija!
Nema problema. Super. Dešava se.
Najbitnije je da je glava na ramenima.
Prva stvar koju sam učinio je da sam ugasio motor, potom raskačio prsluk, pomerio se u stranu i zapalio cigaretu.
Treba spustiti adrenalin.
Par čučnjeva, voda, laganica.
Neka traktora nek’ leži u svom prirodnom okruženju.
Ništa mu faliti neće.
Počinje kiša.
Počinje provala oblaka.
Motor leži, moje kišno odelo je u koferima.
Romantika.
To je put kojim se ređe ide i za tih ~45 minuta koliko sam proveo tu, nije prošao nijedan automobil.
Da podignem motor, po blatu, sa punim koferima, nema šanse. poskidao sam ih, preneo na asfalt. podigao motor, proverio da li je sve u redu, upalio i preterao do kofera.
Kačim kofere i gledam, kako da očistim čizme, dok u tom trenutku prolaze veseli italijanski Terrone-i(epitet italijanskog jezika kojim stanovnici severne Italije deprecijativno ili u šali označavaju stanovnike južne Italije).
Zastaju, nude pomoć, a meni u tom trenutku samo treba paradoksalno, voda, da očistim čizme od blata. Onog najgoreg, kaljuge…
Proveravam motor, sve je u redu, medjutim, jedan od fuzastera koje sam dodatno stavio na crash bar se okrenuo ka levoj dekli i na svu sreću nije je oštetio. Ispravljam a kasnije demontiram i prodajem kolegi sa foruma.
Nikada više gluposti ne stavljam na motor.
Možda je GPS ipak pametniji od mene.
SP96 i razlog znak da je zatvoren (ali sa druge strane)
Vraćam se natrag na SR i nastavljam ka Potenzi i u tom trenutku počinje takva provala oblaka.
Lagano, magistralom, potom autoputem, pa opet magistralom do Sorento bay-a.
Sorento, biser Tirenskog mora. Jedna od varošica u Napuljskom okrugu.
Rimski naziv za Sorento bio je Surentum. Od 8. veka pre nove ere u ovoj oblasti je postojala zajednica autohtonih sela, koja je bila prelazna tačka za etrurski saobraćaj. Kasnije je ovo područje palo u ruke Osci, koji su tamo izvršili važan uticaj, u stvari, najstarije ruševine Surentuma su Oskane, datiraju iz oko 600. godine pre nove ere.
Pre nego što ga je kontrolisala Rimska republika, Sarentum je bio jedan od gradova koji je bio podvrgnut Nuceriji, i delio je svoje bogatstvo sve do socijalnog rata; izgleda da se pridružio pobuni 90. pre Hrista poput Stabije; i sveden na poslušnost sledeće godine, kada je i dobio koloniju.
Ja volim da slavim.
Volim srećne ljude!
Avantura je zagarantovana.
Nastavak putopisa Prolećni tandoprc II – Puglia/Campania/ Basilicata – Maj 2023 možte pročitati u temi na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
