Ducati ove godine beleži odlične prodajne rezultate. Prema podacima koje je Ducati obelodanio, Multistrada V4 je prodata u 33.265 primeraka. Budući da profit kompanije raste, Ducati je za 2023. godinu pripremio čak sedam novih modela sa čijom prezentacijom će početi od 2. septembra.
Ducati već par godina unazad ima praksu da svoje nove modele otrkiva putem youtube kanala i društvenih mreža. Ta praksa neće izostati ni ove godine jer od 2. septembra počinje sa prezentacijom prvog modela za 2023. godinu, a nakon toga na svakih nedelju dana biće predstavljen po jedan novi motocikl.
Predstavljanje je već najavljeno i biće obavljeno u sedam različitih epizoda. Iz svake od tih epizoda se možeda može naslutiti o kojem motociklu će biti reč.Epizoda 1 nosi naziv “The Unexpected” (neočekivano), iza te epizode još ne znamo šta možemo da očekujemo.
Foto: Ducati
Zato epizoda 2 sa naslovom “Ready for More?” možda može biti novi Monster. Poslednja verzija Monstera 937 značajno je unapređena 2020. godine i sad Ducati možda priprema svežiju verziju ovog modela.
Iza 3. epizode koja nosi naslov “Unlock Earth” verovatno se krije neki od off road modela, dok 4. epizoda sa naslovom “This is Racing” zasigurno krije predstavljanje jednog od sportskih motocikala. Panigale V4R već par godina unazad nije doživeo veće promene, a isto se može reći i za Panigale V2. Koji god od ta dva modela da se predstavi, nadam se da će biti značajnije unapređen.
Ducati priprema sedam novih modela za 2023. godinu Foto: Ducati
Naredne tri epizode nose naslove “Push Forward”, “Dare to be Bold”, “Next Gen Freedom” možda kriju jedan električni motocikl, jedan naked i još neko iznenađenje koje je na prvu loptu teško provaliti.
U svakom slučaju će septembar i oktobar biti zanimljivi, jer je Ducati jedan od retkih proizvođača koji poslednjih godina ozbiljno rade na novim motociklima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Iako smo se svi nadali (a naročito Kawasaki trkačka ekipa u WSBK šampionatu) da ćemo ove godine ugledati novi ZX10R za sledeću sezonu, prema svemu sudeći to se neće dogoditi. Kawasaki Indonezija je na svojoj zvaničnoj stranici već predstavila “novi” ZX10R za 2023. godinu, na kojoj se sem estetskih ne vide neke druge promene.
Kawasaki je poslednje veće promene na svom superbajku napravio pre dve godine i ZX10R već neko vreme pokazuje znakove starenja, odnosno već pomalo kaska za konkurencijom. To možda u WSBK šampionatu možda nije toliko očigledno jer Rea izvlači maksimum iz sadašnjeg modela.
Međutim i sam Rea je više puta izjavio da sa nestrpljenjem očekuje šta će Kawasaki pripremiti za sledeću sezonu. Prema onom što se može videti na sajtu Kawasaki Indonezija, promene na novom ZX10R biće kozmetičke priorode. Biće više zelene boje na oklopima, uz par crtica crvene i crne boje. Bela i crna boja su se izgubile i preovlađuje zelena. Na prvi pogled, grafike deluju svežije i lepše, ali to nije ono što je Kawasakiju trenutno od krucijalne važnost, bar što se tiče uspeha na stazi.
Foto: www.kawasaki-motor.co.id
Rea i Kawasaki su nedavno uspeli da osvoje drugu poziciju na trci 8 sati Suzuke i to nakon što je Rea imao manji pad obilazeći sporijieg vozača.
Mada možda još nisu sve nade za novim ZX10R izgubljene. Kawasaki još nije izbacio ZX10RR koji se zapravo takmiči i homologuje za WSBK šampionat. Dosadašnja praksa Kawasakija je bila da ZX10RR bude skoro identičan ZX10R modelu. Možda je Kawasaki ovog puta rešio da krene stopama Ducatija, BMW-a i Honde koji izbacuju specijalne verzije, sa drugačijim tehničkim karakteristikama i performansama u odnosu na standardne modele.
Budući da će uskoro krenuti i zvanična predstavljanja većine motocikala za sledeću sezonu, verujem da nećemo dugo čekati da vidimo da li će i ZX10RR ostati nepromenjen.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Početkom dvehiljaditih godina kuvalo se rađanje novog proizvođača motocikala koji je imao zamisao da postane eskskluzivan poput Ducatija. Uz velika finansijska sredstva naftnog giganta Petronasa i tehničko znanje Saubera napravljen je motocikl Petronas FP1 koji je trebao da se nadmeće u MotoGP šampionatu. Spletom čudnih okolnosti, sudbina Petronas FP1 je bila turbulentna.
Kada je stigla odluka da će na kraju 2001. godine tadašnji GP500 šampionat preći sa dvotatknih na četvorotaktne motocikle i da će početi MotoGP era četvorotaktnih motocikala, nekoliko velikih kompanija je tu vest dočekala sa oduševljenjem.
Čim je ta informacija stupila na snagu, naftni gigant Petronas je imao zamisao da se u Maleziji pokrene novi proizvođač motocikala. Zamisao je bila da se naprave motocikli koji će biti poput Ducatija – brzi, lepi, ekskluzivni i u limitiranim verzijama. Petronas je želeo da na tržište motocikala uđe na velika vrata. Želeli su da slavu steknu na trkačkoj stazi i to u MotoGP šampionatu. Budući da novac nije predstavljao problem, bilo je “samo” potrebno razviti konkurentan motocikl.
Za dizajn i razvoj motocikala zadužen je Sauber koji je imao izvrstan tim inženjera sa iskustvom u trkanju.
Foto: duncanhamilton.blob.core.windows.net
Pripreman za MotoGP, takmičio se u WSBK šampionatu
tehnički pravilnik novoosnovane MotoGP kategorije propisivao je maksiimalnu radnu zapreminu od 1000 cm3. Petronas je želeo da bude drugačiji od ostalih proizvođača i učesnika u MotoGP šampionatu. Zato je odlučeno da se koristi trocilindrični redni agregat sa radnom zapreminom od 998 cm3.
Foto: www.paddock-gp.com
Međutim, iz nepoznatog razloga u poslednjem trenutku je odlučeno da se Petronas FP1 neće takmičiti u MotoGP, već će nastupati u WSBK šampionatu. Kada je ta odluka doneta, Sauber je odlučio da istupi iz projekta. Razvoj motocikla predat je Švajcarskom Suteru.
Da bi Petronas FP1 mogao da učestvuje u WSBK šampionatu bilo je potrebno da se ispuni nekoliko zahteva. Prvo je radna zapremina motocikla morala biti smanjena, jer je tadašnji WSBK pravilnik propisivao da trocilindrični agregati mogu imati maksimalnu radnu zapreminu od 900 cm3.
Tim je prionuo na posao, te je agregat redizajniran. Zadržana je trocilindrična konfiguracija, ali je radna zapremina iznosiila 899,5 cm3. Agregat je bio prilično snažan i maksimalna snaga je iznosila 190 KS na 14.500 O/Min uz maksimalni obrtni moment od 107 Nm na 11.250 O/Min. Za to vreme agregat je imao velik kompresioni odnos od 14:1. Retki srećnici koji su imali prilika da voze Petronas FP1 kažu da je isporuka snage bila linearna počev od niskih, do maksimalnih obrtaja.
Delimična zasluga za linearnu isporuku snage mogla se pripisati i 3-1-2-1 izduvnom sistemu koji se završavao u repu motocikla.
Osim agregata koji je bio odlično pripremljen, šasija, ogibljenje i kočnice nisu zaostajale za konkurencijom. Napred se nalazila poptuno podesiva Ohlins obrnuta prednja viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm, a pozadi se nalazio takođe Ohlinsov potpuno podesi amortizer.
Ulična verzija Petronas FP1
Kako bi mogli da se takmiče u WSBK šampionatu, Petronas je morao da proizvede 150 primeraka FP1 motocikla. Prvo je napravljeno 75 primeraka koji su bili smeštenu u Velikoj Britaniji, a drugih 75 primeraka je navodno bilo proizvedeno u Maleziji.
Petronas je imao zamisao da krene u masovnu proizvodnju FP1 motocikla i navodno je bilo u planu da se napravi serija od 10.000 primeraka koji bi koštali oko tadašnjih 25.000 eura. Putna verzija FP1 modela je vizuelno bila gotovo identična trkačkoj verziji. Glavna razlika je bila u snazi agregata koja je spuštena na 129 KS na 10.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 92 Nm na 9.750 obrtaja.
Ulična verzija Petronas FP1 Foto: enoanderson.files.wordpress.com
Druga veća razlika bile su kočnice. Na trkačkoj verziji su bile ugrađene radijalno postavljene čeljusti, dok je putna verzija posedovala aksijalno postavljene kočione čeljusti. Treću razliku činile se stvarčice poput farova i migavaca, kako bi Petronas FP1 mogao da prođe homologaciju.
Instrument tabla je bila digitalna, u trkačkom maniru. Digitalni obrtomer, prikaz brzine kretanja, indikator stepena prenosa i još neke sitnice činile su sav sadržaj monohromatske instrument table.
Foto: smgmedia.blob.core.windows.net
Na pravom mestu u pogrešno vreme
WSBK sezona 2003. godine je bila na pomolu i trebalo je formirati ekipu. Petronas je za šefa ekipe angažovao ni manje ni više nego Karl Fogartija, WSBK šampiona i legendu koji je samo par godina ranije završio karijeru usled povrede ramena zadobijene na stazi Filip Ajlend.
Vozački sastav nije bio ništa manje impresivan i činili su ga još jedan šampion – Troj Korser i Džejms Hejdon. Korser je u prvoj sezoni osvojio 107 bodova i šampionat završio na desetoj poziciji. Kada se sve uzme u obzir, ekipa je imala solidan početak sezone.
Foto: www.paddock-gp.com
Nevolja dolazi kada su pravila WSBK šampionata dozvolila nastup motocikala sa agregatima radne zapremine do 1.000 cm3. Zbog toga su četvorocilindraši bili nadmoćniji po pitanju maksimalne brzine i Petronas FP1 je bio u nevolji. Petronas je već imao od ranije spreman prototip za MotoGP sa agregatom od 998 cm3, ali pošto su homologovali 150 primeraka sa agregatom od 899,5 cm3, da bi se vratili na 998 cm3 bilo je potrebno napraviti 150 novih primeraka, što Petronas nije bio spreman da plati.
Ipak, 2004. godine je Petronas FP1 pod Korserom uspeo da osvoji dva podijuma i dve pol pozicije i to se smatra najuspešnijom sezonom za ovaj motocikl. Saradnja sa Suterom je u jednom momentu prekinuta i angažovana je nova firma koje je trebalo da nastavi sa razvojem i učini Petronas FP1 kompetentnijim. Ni to nije dalo rezultata i 2006. godine je konukrencija pregazila Petronas koji se na kraju te sezone povukao iz šampionata i od tada im se gubi svaki trag.
Iznenadni pronalazak 60 primeraka
Prestižni motociklistički časopis MCN je 2010. godine u jednom firmi pronašao 60 primeraka netaknutih Petronas FP1 primeraka. Naime, ti primerci su homologovani i čekali su da budu pušteni u prodaju. Od 150 napravljenih primeraka, 50 komada je ostavljeno za trke, a 100 komada je trebalo da se pusti u prodaju. Nešto od tih 100 primeraka je prodavano u Maleziji, a ostatak je čamio u jednom skladištu u Engleskoj i prelazio je iz vlasništva jedne firme u drugu. Motocikli dugo nisu mogli da idu na licitaciju zbog neplaćenih poreza i drugih pravnih zavrzlama zbog kojih je jedna od firmi tužila Petronas za 84 miliona funti.
Foto: classic-motorbikes.net
Danas se sa vremena na vreme na aukcijama mogu pronaći retki primerci Petronas FP1 motocikla. Zauvek će ostati pitanje šta bi se dogodilo da su ipak odlučili da se takmiče u MotoGP šampionatu ili da je WSBK pravilnik donet samo malo ranije, pre nego što je urađena homologacija. Da su se zvezde poklopile, možda bi Petronas danas bio jedan ekskluzivni proizvođač, ovako ovo ostaje samo jedna dobra priča.
Za utiske i komentare u Petronas FP1 motociklu možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Postoji mnogo putopisa koje smo objavili u našem i vašem BJBikers magazinu, kao i onih koji još čekaju na forumu ili onih koji se tek pišu. Svaki od tih putopisa ima svoj poseban šmek i svaki je svojevrsni biser. Putopis koji smo pripremili za danas, a koji je napisao (i proživeo) naš član foruma ficoman ima jednu posebnu emociju. Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku, tako glasi ime putopisa i rute koji su prošli pomenuti član foruma i njegov brat. Uživajte!
Nije važno šta ce ostati, već kakvi ljudi ćemo postati, ja živim sada i tako dan po dan. (Beogradski sindikat)
Već dugo smo na dva točka, naša priča se prožima još kad smo bili sasvim male bibe.
Davnih dana još bajsevima bili smo tandem koji je krstario auto-putem, od Auto Komande do Mostara, zatim posle treninga na Adi, sve do 25. maja, Dušanovom ulicom, preko Bulevara Revolucije sve do vrha Ustaničke ulice i onda spust do Dušanovca. To su bile lude vožnje pune naboja, ko će brže i ko će prvi. Uvek je bio bolji, ima noge kao bivo u parenju, ali nikad se nisam predavao svojim zgoljavim nogicama i zvukovima koji su samo svojsteni filmovima za odrasle, disao sam mu za vrat.
Na dva točka sa motorom počeli smo pre tačno 15. godina, kupovinom Piaggio free, italijanske pošte iz Novoga Sada, gde su uveženi. Posle nemile borbe odustaje i daje mi, ja ga završavam i kitujem i neslavno krivim ram na haubi Citroena GS. Tako smo se darivali, pa ja njemu dam trulog fiću da završi (uspeo je), zatim Apriliu Sportcity 250ie, kada su mi ukrali njegov Piaggio Zip 125.
To su te kubikaže, nismo išli na više, zadesila se tu i Honda PCX par godina, a onda sticajem čudnih životnih okolnosti gde poklekoh, na red došla je ona Kymco VisaR 110 mog druga, sa 4800km.
Nije je štedeo, težak tip, još 110kg, sve je to jadnica morala da trpi. Мој bratić malo pre mene kupuje nov Sym Magic 125.
Sada smo kompletni dva Papakija, spremni su da krenu u svet. Baš tamo gde se najviše u Evropi koriste.
Ljubav prema toj zemlji usadio nam je otac. Toliko je puta išao sa našom majkom, da nekog nekog vremena, prijatelji i poznacini kada treba da idu na letovanje, zvali su za preporuku koje mesto da posete, kakav je smeštaj, plijace, plaže. Sećam se godina, kada sednemo u Fiat Pandu 100hp i odemo kod njih za vikend i onda se zajedno vratimo, poskakujući po kolotrazima auto puta kroz Makedoniju, sa 140 km/h, gde on izgovara, polako, polako, ili kada nas sa prvim ozbiljnim devojkama sačekuje u Paraliji.
Neka ovo putovanje bude posvećeno njemu. Mile ovo je za tebe!
Planer i organizator puta je moj bratić Ogi, negde pred kraj 2021. godine, rekao je „Grčka u maju 2022. god.” Ne tako čvrstog karaktera, morao sam samo da se složim. Moja zamisao je bila i Crna Gora i Albanija, usled manjka dana, moj predlog je obijen.
Nekima smo ispričali naš plan, a mnogima smo i prećutali, posle reakcija ovih prvih :).
Put je trajao 7 dana, prešli smo oko 1950km.
Krenuli smo 23.05.2022. god., a vratili smo se 29.05.2022. god.
Hvala Božijoj ruci što nas je vodila kao čamcem po reci i usidrila u svakom mestu bezbedno i vratila u luku iz koje smo pošli.
Zborno mesto, kod mamite, obojica već odrasli ljudi sa svojim porodicama, sastajemo se u starom gnezdu, tako gde je najtoplije i najmilije.
Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku
Zemun 9:40, krećemo!
Plan je da ne žurimo, idemo da uživamo, stajemo gde nam odgovara bez presije. Prvi dan je, prethodne obaveze još tište mozak, zato polako, daleko je Vranje.
Put je van auto puta, osim do Vrčina gde se isključujemo i nastavljamo put Smedereva i Velike Plane. Velika Plana odmor i sladoled oko 11:30.
Nastavaljamo put Paraćina lokalnim putem gde stižemo u 13:30. Kafa, idemo dalje.
Ovo je i ujedno naš novi rekord, godinu ranije smo dobacili do Jagodine. Imam druga u Jagodini, ali nije u Srbiji, te propuštamo uvek drag susret i druženje i priče o dnevno političkim temama pomoravske varoši. Koj će koga.
Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku
Putna brzina nam je izmedju 70km/h-80km/h i to svima odgovara i nama i mopedima.
Niš, 5 sati efektivne vožnje, stigli smo u 15:35, u redakciju informativne kuće u kojoj moj bratić radi u samom centru. Već smo umorni, daj kiselu daj kafu, ostajemo pola sata, ma nema šanse, već smo na dvosedu ceo sat. Idemo dalje krećemo u 16:40.
Geografija se polako menja, sve postaje ravno i valovito, baš onako kako nam odgovara, pravo uživanje u vožnji.
Od Leskovca i Pečenjevca (baba Linda i Toma Zdravković), kroz Grdeličku klisuru koja je prazna skroz na skroz, upoznajemo nove tehnike vožnje u takozvanom “fetusnom položaju”, gde se sedimo na samoj ivici sedišta i spuštamo se što niže ka volanu, popunjavajući rupu između volana i sedišta, kako bi dobili što bolju aero dinamiku i ne bismo gubili brzinu na retkim usponima. To nam je bila glavna zabavas na ostatku puta.
Na samom izlazu iz Grdeličke klisure, nailazimo na sablasan prizor zarđalog mosta, na kom je odneto mnogo ljudskih života tokom Nato agresije 1999. godine, prilikom uništenja voza punog putnika. Nek se ne zaboravi!
Vozimo, vozimo vozimo, u Vranje nema laganje, nema dete bez j…..
Volim Vranje, naša ljubav počinje još pre skoro 10 godina, gde kao asistent jednog fakulteta dolazim u konsultativni centar na dva dana. Posle toga utvđujemo odnos, 2014. godine, kada usled umora na putu za Grčku, čujem zvukove, pokvarenog trapa na kolima i ostajem da spavam u istim sa ženom i ćerkom u ulici tipičnom za mala mesta, pod uticajem orjenta. Kaldrmisana ulica, male kuće, kamene ograde, a već u avgustu mesecu, ispred kuća stoje drva za slaganje pred predstojeću zimu. Ujutru naravno nikakvog kvara nije bilo, kvar je u glavi pripovedača :). Družili smo se nakon toga i 2018. godine na putu za Svetu Goru, kao i dalje što ćemo.
Sada je 18:30, ulazimo u grad. Smeštaj smo našli blizu Yumco fabrike na samom obodu grada, domaćića i objekat za poželeti, čistije nisam video.
Pravac grad, ceo dan smo se truckali, vreme je da se protegnu noge, destinacija kafana Moravče moj stari znanac, ovog puta u letnjoj bašti, gde zatičemo Vranjanski melos i neke ljude iz druge epohe, koji svojim pričama evociraju uspomene iz prošlih vremena. Hrana kao i uvek odlična.
Vranje se menja, bio sam u njemu pre četiri godine, sada su tu nove zgrade, centar je prepun radnji koje su u svakom gradu iste, zaposele su prostore starih majstora, koji su svojim zanatima i radnjama činili duh jednog mesta.
Moj grad već odavno nije isti, ali žao mi je i što manja mesta u Srbiji gube ono po čemu su bila prepoznatljiva.
Zato je on tu da odbrani sve.
Odosmo u smeštaj da spavamo. Laku noć deco!
Sutra nas čeka, nova tura, nova avantura :). Tamo gde večno sunce sja, tamo je Makedonija.
Današnji djir.
Nastavak putopisa Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Photo by Mohsan Ali Mirza: https://www.pexels.com/photo/green-kawasaki-ninja-2377900/
Znate onu izreku – “Nevolja nikad ne dolazi sama”. Kao da nije dovoljno što je cena goriva porasla vrtoglavo još na početku sezone, sada poskupljuje i osiguranje koje nas čeka prilikom svake registracije.
Svima je dobro poznato da se prilikom registracije vozila mora platiti i polisa osiguranja vozila. Upravo to osiguranje postaje skuplje za oko 20%. Dakle, ne poskupljuju sve dažbine koje se tiču registracije vozila, već “samo” osiguranje koje je inače pri registraciji vozila značajna stavka.
Mnogi mediji su preneli su već preneli vest o poskupljenju osiguranja. Kako prenosi Blic, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije je u vezi poskupljenja izjavio sledeće:
“Osnovni razlog poskupljenja polise osiguranja od autoodgovornosti jeste rast cene rezervnih delova, uslovljen inflacijom na svetskom nivou. Tu je i rast cena usluga transporta i procene štete, a značajna stavka koja je uticala na poskupljenje su i više cene radnog časa u servisima jer smo dostigli cene koje su aktuelne u najrazvijenijim evropskim državama”.
“Ukupna situacija na tržištu automobila se nepovoljno odražava na poslovanje društava za osiguranje u delu AO. Sa jedne strane, proizvode se sve sofisticiranija i skuplja vozila, pre svega električna, koja su podložnija oštećenjima, dok sa druge strane imamo evidentan skok cene polovnih vozila na tržištu, koja su reper za određivanje naknade šteta na vozilima”.
Veća cena polise će zavisiti i od toga koji stepen premijski stepen imate ili kolika je bila eventualna šteta nastala tokom aktuelne polise.
Iz osiguravajućih kuća povećanje cena osiguranja pravdaju i činjenicom da je poslednje poskupljenje bilo 2014. godine. To ni malo ne umanjuje činjenicu da nas čeka još jedan skuplji namet za koji ćemo svake godine morati da izdvojimo više novca.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Polako ulazimo u doba godine kada proizvođači polako predstavljaju svoje novitete za sledeću godinu. Yamaha je predstavila svoju gamu off road motocikala za 2023. godinu na kojim će zaljubljenici u off road vožnju moći da izvlače maksimum iz sebe i motocikala.
Gamu full kros motocikala koje Yamaha u svojoj ponudi svrstava u gamu “Off Road Competition” modela čine motocikli od 50 – 450 cm3. Uz to, Yamaha slavi i 50 godina od osvajanja prvog svetskog motokros šampiona. Zato je YZ450F pretrpeo najviše promena za 2023. godinu, dok su YZ250F, YZ250, YZ125, YZ85, YZ65 kao i enduro modeli WR450F i WR250F ostali manje – više nepromenjeni.
Yamaha je u svojoj gami off road modela ostavila i TT-R 125, TT-R 110, TT-R50, kao i najmanji PW50 namenjen najmlađim mališanima koji tek kreću u prve kilometre vožnje motocikala.
Najviše promena na YZ450F
Yamaha YZ450F je pretrpela najviše promena u poslednjih nekoliko godina. Kompletan agregat je redizajniran i izvršene su promene na klipu, klipnjači cilindru koji je sada lakši, novi je dizajn kutije filtera vazduha. Lanac bregaste je takođe drugačiji i kako Yamaha tvrdi pruža manje trenja. Ni kvačilo nije bilo pošteđeno. Prethodna generacija je koristila kvačilo iz dva dela, dok će nova generacija YZ540F koristiti kvačilo iz jednog dela.
Promene na agregatu su donele 500 O/Min više i povećanje snage od 5%, a kao posledica povećanja snage i petostepeni menjač je redizajnira.
Par promena izvršeno je i na aluminijumskoj šasiji, kao i na KYB ogibljenju na kom su unapređeni ventili kako bi se ogibljenje ponašalo bolje pri upijanju neravnina.
Sada kompletna Yamaha YZ450F teži svega 109 kg sa punim rezervoarom goriva.
Foto: YamahaFoto: YamahaFoto: Yamaha
Cene za nove modele još nisu poznate i verovatno će biti formirane do kraja ove ili početka sledeće godine kada novi motocikli stignu u salone i budu dostupni za prodaju.
U skladu sa tim da je samo YZ450F doživeo veće promene, to bi trebalo da znači da ostali modeli ne bi trebalo da dobiju značajnije povećanje cena. Yamaha je na YZ450F izvršila veliki broj promena kako bi bili kompetentniji u moto kros šampionatima širom sveta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Legendarna trka izdržiljivosti 8 sati Suzuke po 43. put održana je u nedelju. Ta trka spada među najprestižnije u svetu proizvođača motocikala, naročito među japanskim proizvođačima motocikala. Zato ne čudi što su u prvom redu Honda i Kawasaki izveli svoje najbolje ekipe i vozače.
Pripreme za trku 8 sati Suzuke počele su još prošle nedelje kada su timovi odradili svoje prve testove. Kawasaki je dovezo Džonatana Reu i Leona Haslama, a Honda je pored konkurentne F.C.C. TSR ekipe izvela i fabričku HRC ekipu za koju su vozili Iker Lekuona, Takumi Takahači i Tetsuja Nagašima.
Ovo izdanje trke 8 sati Suzuke ostalo je u senci jedne nesreće koja se dogodila pre trke. Đino Rea, izuzetno brz vozač doživeo je pad na treninzima i teške povrede glave, pluća i rebara. Zbog težine povreda helikopterom je prebačen u bolnicu i trenutno se nalazi na aparatima. Koliko kruži informacija, situacija je (u trenutku pisanja ovog teksta) bolja i sve su šanse da će se Đino Rea izvući.
Foto: FIM EWC
Još jedan loš start YART Yamahe
Pol poziciju pred trku je osvojila ekipa HRC-a. Honda se pobrinula da HRC bude dobro utrenirana i uvozana ekipa. Japanski vozači Takahaši i Nagašima znaju ovu stazu kao svoj džep, a mladi Iker Lekuona je doprineo da ekipa bude komplementarna.
YART je bio dobro plasiran, ali po ko zna koji put nisu imali dobar start jer nisu mogli da upale motocikl, te su svoj proboj započeli sa dvadeset i neke pozicije.
Na samom početku trke dogodilo se i prvo bezbednosno vozilo kada su se dve domaće ekipe na Hondi međusobno počistile i završile u zaštinoj ogradi. Dok se ograda nije sredila, bezbednosno vozilo je bilo na stazi.
Foto: FIM EWC
F.C.C. TSR Honda je na kratko preuzela vođstvo, da bih ih nedugo zatim prestigla prvo fabrička Kawasaki ekipa, a nakon toga je HRC ekipa preuzela vodeću poziciju. Džonatan Rea je za upravljačem Kawasaki ZX10RR-a doživeo manji pad i pokazaće se da je zbog toga Kawasaki na kraju izgubio pobedu.
Fabrička BMW ekipa i pobednik trke 24 časa Spa je bila prva konkurentna ekipa koja se povukla sa trke zbog tehničkih problema i pregrevanja motora. Ništa manje problema nije imala ni F.C.C. TSR Honda koja je tokom cele trke kuburila sa gremlinima na motociklu, ali je na kraju ipak uspela da završi trku. Prvo su imali problema sa kočnicimo i morali su da zamene glavni kočioni cilindar prednje kočnice, a kasnije tokom trke su imali probleme sa izduvnim sistemom.
Dok su drugi upadali u probleme, HRC je konsantnom i sigurnom vožnjom držao vodeću poziciju i konstantno održavao prednost ispred drugoplasirane Kawasaki ekipe koja je tokom većeg dela trke držala drugu poziciju.
Foto: FIM EWC
Borba za treće mesto se odvijala između YART Yamahe i SERT Suzuki ekipe. YART baš nema sreće ove sezone, jer je Marvin Fric napravio za njega nesvakidašnju grešku tako što je pao i sa sobom povukao još jednog vozača. Zato je YART morao ponovo u boks izgubivši svaku šansu za podijumom.
SERT Suzuki ekipa je još jednom mirnom vožnjom uspela da dođe do treće pozicije. Iako to izgleda lako, zapravo nije bilo tako jer je vozači sastav SERT ekipe bio desetkovan. Na testiranju pred trku je Silvan Gintoli doživeo pad i povredu i nije mogao da nastupa na trci. Vratio se kući gde je operisan. Ksavijer Simeon takođe nije vozio trku i SERT se našao u problemu. Greg Blek je bio jedini vozač iz stalne postave, a SERT je morao da angažuje japanskog vozača Vatanabea. SERT je sa dvočlanom ekipom došao do treće pozicije i iskoristili su kiks svih vodećih ekipa što im je donelo uvećanje prednosti u generalnom plasmanu.
Na kraju je poredak prve trojice bio: HRC (Iker Lekuona, Takumi Takahaši i Testuja Nagašima), Kawasaki (Leon Haslam, Aleks Louz i Džonatan Rea) SER Suzuki (Greg Blek i Kazuki Watanabe).
Hondi je ovo 28. pobeda na 8 sati Suzuke, a poslednji put su pobedili 2014. godine.
Foto: FIM EWC
Nobuatsu Aoki se oprosio od trkačke karijere
Stariji pratioci moto trka se sigurno sećaju Nobuatsu Aokija iz slavne trkačke porodice Aoki koju su činila tri brata, sva trojica uspešni trkači. Nobuatsu Aoki je davno vozio čak i strašne dvotaktne 500ke i uspeo 1997. godine da završi treći u GP500 šampionatu iza Mik Duana i Tadajuki Okade. Aoki je vozio mnoge šampionate i osvajao je i trku 8 sati Suzuke.
Upravo je 43. izdanje trke 8 sati Suzuke bila poslednja trka u Aokijevoj karijeri. Poslednji stinti i silazak sa motocikla bio je više nego emotivan.
Pauza do trke 24 časa Bol d’Orr
Sada u endurance šampionatu sledi jedna kraća pauza do 15. septembra kada počinje i poslednja endurance trka u ovoj sezoni na stazi Paul Ricard u Francuskoj na kojoj nas očekuje jubilarno 100. izdanje trke Bol d’Or.
Do tada nam ostaje samo da pregledam snimke iz proteklog dela sezone ili da vreme prekratimo utiscima sa Suzuke. Utiske i komentare sa 8 sati Suzuke možete ostaviti u temi na forumu.
Rezultati trke 8 sati Suzuke Foto/Source: FIM EWC
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Trkačkim vikendom na stazi Silverston u Velikoj Britaniji nastavljena je MotoGP sezona i to u velikom stilu! Sve tri trke bile su uzbudljive i neizvesne do samog kraja. Vozači su dali sve od sebe da nastavak sezone započnu na najbolji mogući način što je rezultiralo brojnim preticanjima u sve tri kategorije.
Moto3 ludilo
Moto3 trka se vratila svojim starim manirima, to jest velikom broju preticanja iz krivine u krivinu. Danas su svi vozači bili posebno raspoloženi za trkanje, jer je trka obilovala preticanjima, možda i više nego što smo navikli.
Fođija, Onču, Ortola, Masija, Garsija, Gevara, Suzuki, MekFi, Sasaki, samo su neka od imena koja su u nekom trentuku vodila ili makar bila među prva tri vozača.
U prve 2/3 trke gotovo da nije bilo padova, ali kako se kraj trke primicao i kako je tenzija rasla, tako su počele da se dešavaju i prve greške. Sasaki je prilikom jednog neopreznog manevra počisto Garsiju koji se bori za titulu sa svojim timskim kolegom Gevarom.
Ni Gevara se nije dugo radovao vođstvu u šampionatu, jer ga je ni krivog ni dužnog oborio Ortola.
Onču je kao i po običaju bio tokom cele trke agresivan i činilo se da bi mogao do pobede. Međutim, Fođija je u poslednjim krugovima bio spretniji i uspeo je da zabeleži pobedu. Odličnu drugu poziciju osvoji je Masija koji je startovao sa 21. pozicije. Onču je na kraju morao da se zadovolji trećom pozicijom.
MotoGP Silverston – Rezultati Moto3 trke Foto/Source: MotoGP.com
Moto2 do poslednje krivine
Mimo običaja, Moto2 trka je vožena posle MotoGP trke, ali ćemo je u današnjem izveštaju smestiti po redosledu na koji smo navikli. Za razliku od prethodnih Moto2 trka koje nisu bile preterano zanimljive, današnja trka je odlučena u poslednjem krugu i poslednjim krivinama.
Novajlija Alonso Lopez je vodio gotovo celu trku borivši se rame uz rame sa iskusnim Augusto Fernandezom. Lopez je odlično kočio i branio poziciju od Fernandeza koji jednostavno više nije znao gde da napada, ali je strpljivo čekao svoju priliku. Ta prilika ukazala se u poslednjem krugu kada je Fernandez obišao i blokirao Lopeza koji je odmah želeo da uzvrati. Lopez je kroz poslednjih par krivina želeo da prestigne Fernandeza, ali je ipak morao da se zadovolji drugom pozicijom i svojim prvim podijumom u Moto2 šampionatu. Sa druge strane, Fernandez je vezao 3 pobede i preuzeo je vodeću poziciju u šampionatu.
Treće mesto je osvojio domaći vozač Džej Dikson, posle velike borbe sa Ogurom i Kanetom. Dikson je nekoliko puta prestizao Kaneta kako bi došao do podijuma pred domaćom publikom.
MotoGP Silverston – Rezultati Moto2 trke Foto/Source: MotoGP.com
MotoGP u svom najboljem izdanju
Ni MotoGP trka nije razočarala. Velika grupa od 10 vozača nije se razdvajala tokom cele trke. Zarko je poveo trku sa pol pozicije i imao je prilično dobar ritam, ali je nažalost napravio grešku i pao je sa vodeće pozicije.
U međuvremenu je vođstvo preuzeo Džek Miler, a za to vreme je Kvartararo odradio kaznu dugog kruga. Tu kaznu je zaradio na Asenu kada je prilikom preticanja pao i sa sobom povukao Aleša Espargara.
Kad smo kod Aleša Espargara, on je juče u toku treninga doživeo nezgodan pad pri kojem je povredio oba skočna zgloba. Danas je vozio trku i uspeo je da završi na 9. poziciji, samo jednu poziciju iza Kvartarara.
U međuvremenu je čak i Rins u jednom trenutku vodio, ali je pred kraj trke ušao u probleme sa gumama te su ga obišli Banjaja, Martin i sve brži Vinjales.
Banjaja je vodio dobar deo trke, a onda mu je na zadnji točak lagano došao Vinjales koji je imao odličan ritam. Pošto se izborio sa Milerom, Vinjales je pokušao da prestigne Banjaju, što mu je pred kraj trke i pošlo za rukom, ali samo na trenutak, jer je Banjaja uzvratio i vratio se na poslednju poziciju.
Banjaja je zatim uspeo da ciljnu liniju prođe na prvoj poziciji i smanji zaostatak u šampionatu, a Vinjales je osvojio još jedan odličan podijum. Prethodni podijum osvojio je na Asenu. Treće mesto je pripalo Mileru.
MotoGP Silverston – Rezultati MotoGP trke Foto/Source: MotoGP.com
MotoGP je danas opravdao sva očekivanja jer nismo uzaludno toliko priželjikivali nastavak sezone. Nakon ove trke MotoGP karavan se seli u Austiji gde nas za dve nedelje očekuje trka na stazi Red Bull Ring. Još jedna Ducati-jeva teritorija na kojoj će Banjaja pokušati da smanji zaostatak u šampionatu.
Za utiske sa današnjih trka, možete posetiti temu na forumu i ostaviti komentar.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Dobra ekipa okupljena zahvaljujući strasti ka motociklima i putovanju, odlučila se da napravi jednu turu i put na Karpate. Naš član foruma Nole BG je sve zgode i nezgode sa putovanja pretočito u putopis Srpski “Će Faće” na vrhovima Karpata. Uživajte!
Obično u toku zime na nekim druzenjima kafanskim uglavnom, napravimo neki okviran plan na godišnjem nivou, što se tiče višednevnih tura, i tako je bilo i ovaj put. U kalendaru se nasla Rumunija, koju zbog korone preskočismo 2 god, ali došlo vreme ponovo za Karpate, sto sam iskreno i jedva cekao. Bilo je u planu početkom avgusta, medjutim mom vernom drugaru i bratu @fitsensei, pripreme pomerene za kraj jula i jedina varijanta pre toga da se nešto na brzinu uklopimo. Posle duže virtuelne komunikacije sa još jednom grupom forumaša se konačno i zvanično upoznajemo na Moto festu u Banja luci, pa nastavljamo druženje i u Trebinju, i postajemo sve bolji i bolji drugari i momci izraziše želju da ako bude postojala mogućnost bi se rado pridružili ekspediciji za Rumuniju, jer osim mene koji sam bio 2019, za sve ostale bi bio prvi put.
Poučen iskustvom od prošlog puta i sagledane kompletne situacije, pravim plan za 3 dana i sasvim dovoljno vremena za sve, samo da ide sve po planu i programu što se kaže. @gavrela i @DarkoČa mladi uspešni ljudi, sa sve svojim opakim BMW motociklima, željni avanture, nije im puno trebalo da se smisle hoće li da idu. U par rečenica je dogovor postignut, dani su pon-uto-sre, datum 18-19-20 jul. Naravno radni dani, ko bi otišao vikendom bacio bi pare samo tako i nebi imalo nikakvog smisla. Smeštaj bukiran za dve noći i generalno je sve spremno. Mesto sastanka Pančevo, pekara Stankoski, burek s kolenicu i poletanje ka Beloj Crkvi. Vreme baš obećava, prognoza ide na ruku, kockice se sklopile.
Rezervoari puni, stomaci puni, ovaj burek moze da drži lagano do pred veče i može se krenuti. Dare i Deki spavali u Bg, s obzirom da je jedan iz Čačka a drugi iz Mionice, pa da bi bili odmorni i spremni na mestu sastanka. Plan za prvi dan je sledeci. Pančevo- Bela Crkva (Kaluđerovo) – Orevita – Rešica – Semenik – Caransebes – Hateg – Petrošani – Targu Djiju gde je bukiran smšstaj za prvo veče. Suma sumarum oko 460 km za taj dan, malo li je? Kaže Vlada ide moj drug Srki sa nama kroz Semenik i vraća se nazad, to je njegova inače standardna ruta koji vozi bar jednom u 15 dana. Sasvim slučajno saznam da još jedna ekipa forumaša ima gotovo identičan plan, s manjim razlikama u putanji i jednim danom više i u laganoj su varijanti pa kreću nešto kasnije jer imaju prvi dan nešto manje km nego mi. To je naš dobri Dare @Satelis i njegova družina, sve ih dobro znamo i pozdravljamo ovom prilikom, i vidimo se uz put sigurno. Bela Crkva brzinski, ništa zanimljivo, pravci sve, kafica brzinska, menjamo pare u leje, da ne razmišljamo hoće ili neće primiti evro, glava da ne boli, gorivo uglavnom može na karticu i spremni smo. Granica, nema nikog i prolazimo bez većih problema.
Srpski “Će Faće” na vrhovima Karpata
Rumunski rolercoster za Srbe kuferaše može da počne već u prvim šumama Semenika, na putu od Anine ka Rešici i dalje ka jezercetu gde smo planirali i prvu pauzu. Iskreno ovo je i moje jedino razočarenje na ovoj ruti, jer sam dosta više očekivao. Jedino sta mi je prijalo u ovom delu je temperatura, vozi se kroz sumicu i bas je bilo prijatno, sve ostalo je baš loše, asvalt, rupe, rizla, kratke spore krivine, ama bas nista mi nije prijalo. Daretu i Dekiju to naravno je bilo korektno jer za njihovog Gs-a nema lošeg puta, jer tako dobro ogibljenje i kocnice upijaju sve zivo i nezivo i dozvoljava ti lagodniju voznju nego na bilo kom drugom motociklu, ma kakvi bili uslovi na putu.
A docemo i do toga kako sam ja doziveo novog Gs-a, po prvi put sam ga probao na 50-ak km. Stizemo do jezerceta, pauza za osvezenje, gladni nismo, burek drzi momački.
Srpski “Će Faće” na vrhovima Karpata
Drugi deo Semenika nešto bolji, ali i dalje je to daleko od dobrog i nekog uzivanja u voznji. Dve krivine dobre, taman se opustiš i onda u trećoj naletis na rizlu i use….. se živ, dva puta na kočenju sam zaplesao prednjim krajem i to dobro. U mestu Slatina Timis se rastajemo sa Srkijem legendom, za svoje godine je za svaku pohvalu. On nazad, a mi dalje magistralom kroz gradove Caranaebes i Hateg, gde sipamo prvi put u Rumuniji. Dobre magistrale, nema puno gužve i ubrzo stajemo i na ručak, na 20-ak km do Petrošanija. Uboli smo super mesto, dobra klopa, dobre cene, dobra usluga.
Lepa pauza, lepa klopa, nema zamerke. Vreme je da se krene ima još oko 80 km do cilja u prvom danu. Prolazno vreme odlično, a ono što nas najvise raduje očekuje nas deonica Petrošani – Targu Djiju, na koju sva četvorica idemo prvi put, a nahvaljena sa više strana, tako da taman malo da se razbudimo posle rucka. Prolazimo Petrošani i ulazimo u taj nacionalni park. Sta reći dalje, osmeh od uva do uva, iz jedne u drugu krivinu, sa odličnim asvaltom, bez saobraćaja, kroz nestvarnu prirodu. Pa može li bolje? Izduvasmo se pošteno pred sam kraj i tih 50 km ne samo da je ulepšalo dan, nego vratilo samopouzdanje za sutrašnje poduhvate koji nas očekuju. U nekom momentu Deki vide neki lep mostić da napravimo neku lepu fotku da imamo za uspomenu odavde. Ovo je možda i jedan od najlepših predela koji sam izvezao u poslednje vreme, niko neće ostati ravnodušan na ovo ko voli krivine. Msm u sebi, ujutru dok oni još spavaju idem još jednom tamo i nazad kroz ovo, ne može da škodi.
Ulazimo u Targu Djiju i brzo nalazimo smeštaj. Lep hotelčić, sve super, kulturno, korektno, parking na samom ulazu. Hotel Story, celih 16e po osobi noćenje sa doruckom, zaista povoljno da povoljnije ne može. Idemo do grada na neko pivce, dehidrirali smo skroz.
Baš lep grad, dosta živ, ponedeljak veče, puno kao košnica, baš me prijatno iznenadilo. Sa Daretom i drugarima se sretosmo u nekom restoranu gde su oni već krenuli, a mi stigli. Razmenismo po koju rečenicu i iskustvo i pošto je po kasno vreme je ići odmarati, ceka nas i sutra novi izazov. Na kraju potpuno ispunjeni završavamo ovaj lep dan.
Nastavak putopisa “Srpski “Će Faće” na vrhovima Karpata” možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Posle pune dve godine odsustva, FIM EWC šampionat se konačno vraća u Japan, na čuvenu stazu Suzuka i još čuveniju trku 8 sati Suzuke. Tako će se i konačno staviti tačka na tužne dve godine tokom kojih se endurans šampionat nije vozio na ovoj stazi.
Posle trka 24 časa Le Mana i 24 časa Spa, endurans šampionat se seli u zemlju izlazećeg sunca u kojoj će se održati treća runda šampionata. Zanimljivo je da će trka 8 sati Suzuke ove godine biti ujedno i jedina trka koja se neće održati u 24 – časovnom formatu. Posle Suzuke nas očekuje i trka 24 časa Bol d’Or kojom će se završiti sezona.
Suzuka, čuvena staza. Tehnički zahtevna i dodatno naporna za vozače zbog visoke temperature i vlažnosti vazduha. Trka 8 sati Suzuke važi za prestižnu trku, naročito za proizvođače iz Japana od kojih će mnogi za 43. izdanje ove trke dovesti i vozače koji trenutno voze WSBK šampionat.
Pre nego što prođemo kroz startnu postavu i dešavanja, red je da se upoznamo sa stazom. Suzuka je staza na kojoj se dugo vozio GP i MotoGP šampionat. Zapravo, sve do pogibije Daiđiro Kata 2003. godine. Tada je staza proglašena za nebezbednu i MotoGP šampionat je prestao da gostuje.
Izgradnji staze je kumovao Soičiro Honda glavom i bradom, vlasnik i osnivač Honde. Staza je dizajnira 1962. godine i imala je dužinu od samo 1,2 km. Danas je “narasla” do dužine od 5.807 metara i sastoji se od čak 18 krivina za koje vozači kažu da su uzbudljive i nezgodne.
Najbolji utisak staze prikazuje Nikolo Kanepa, endurans vozač YART Yamaha ekipe. Snimak je nastao prilikom testa za predstojeću trku:
Fabričke ekipe spremne
8 sati Suzuke ne može da prođe bez potpuno fabričkih ekipa. Kawasaki dovodi Reju i Louza, koji će uz Haslama braniti boje zelene ekipe.
Honda će takođe nastupati u fabričkom sastavu i za HRC će voziti Takumi Takahači, zatim Hondin test vozač Tetsuca Nagašima i fabrički vozač iz WSBK šampionata, Iker Lekuona.
Fabrička Honda u HRC bojama spremna Foto: Honda Racing Corporation
SERT, BMW, YART, F.C.C TSR, SRC – Borba za titulu se nastavlja!
Ko je pratio trku 24 časa Spa, verovatno nije želeo da propusti nijedan deo trke. Na uzbudljivoj i nepredvidivoj trci na kraju je trijumfovao BMW. F.C.C. TSR Hondi je prvo pukao lanac, a kasnije su imali pad i opet su uspeli da završe na trećoj poziciji.
SERT je imao slične probleme. Doduše, prvo im je otkazao menjač koji su zamenili za 25 minuta, a zatim su po kiši imali pad. Na kraju su se izborili za 4. poziciju i imali su blisku borbu sa F.C.C. TSR Honda ekipom.
SRC Kawasaki nije završio trku. Doživeli su dva pada i to je bio kraj za njih.
Zato se šampionat prilično zakuvao. SERT i dalje vodi u generalnom plasmanu, ali ima samo 15 bodova prednosti u odnosu na drugoplasiranu F.C.C TSR Honda ekipu, dok YART zaostaje ravno 30 bodova. YART nažalost nije završio trku 24 časa Spa jer im je agregat otkazao, a imali su priliku da trijumfuju.
Drugačiji format kvalifikacija
Ovo izdanje trke 8 sati Suzuke doneće i drugačiji format kvalifikacije. Prvih 10 vozača iz standardnih kvalifikacija voziće još jedne, “trial” kvalifikacije u kojim će se određivati startne pozicije. Najbržih 5 na kvalifikacijama i dalje dobijaju iste bodove kao i do sad, odnosno 5,4,3,2,1 bod za prvih pet startnih pozicija.
Satnica i prenos trke
Prvi treninzi počinju da se voze već u petak 5. avgusta, dok je subota 6. avgust rezervisan za finalne kvalifikacije. U nedelju 7. avgusta u 11.30 časova (po lokalnom vremenu) zakazan je start trke, a završetak je planiran za 19.30 časova.
Što se prenosa trke tiče u programskoj šemi Eurosport 2 kanala stoji da prenos počinje u nedelju u 00.05 časova posle ponoći, a zatim u 03.00.
Predlažemo da se ovog vikenda opustiti, pripremiti sve što treba i uživate u trkačkom vikednu, jer se pored trke 8 sati Suzuke vozi i MotoGP na stazi Silverston. Više o MotoGP trci možete pročitati ovde.
Za komentare i diskusiju o trci 8 sati Suzuke, možete posetiti i temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
