Dođe vreme sve se preokrene. Prvo ti odvuče pogled, pa gledaš pa se čudiš. Ružno, a lepo. Pa pročitaš šta je – Honda X-ADV 750. Ali ne da naš motociklistički mozak odobrenje za takvu informaciju. Pa opet gledaš. Pa se prekrstiš i odeš. I ono naše srpsko tradicionalno gunđanje – majku onom što je izmislio itd. Ali… oni koji vide dalje i šire, posegnu ruku u džep i kupe ovo. Ovo – ne mogu da napišem skuter. Nije skuter! Bar nije skuter onakav kakav mi poznajemo. Motocikl? Nije ni motocikl!

Ali šta je?! E to ću pokušati definisati.

Kad treba održati reč datu porodici da nećeš više sesti na motocikl – e onda kupiš ovo i dovezeš u garažu. Nije motocikl, nije skuter, daleko je od automobila. Dok porodica mozga šta je, a ti u vožnju.

Prvi susret sa ovom gomilom gvožđa i elektronike je bio na ostrvu Brač. Moj prijatelj je tada vozio ovo vanvremensko vozilo kao drugi motocikl. U to vreme ja sam vozio Stroma 1000
(2016). Kaže idemo na vožnju po ostrvu… mislim u sebi kuda ćeš ti dragi moj sa tom kotaricom, ima da vozim drugom na leru i da se kuvam iza tebe.
Upali on kotaricu, a ona ruknu ko ozbiljan motor! Vidi bar se čuje!
Čovek dade gas i ode! Dajem ja gas, ali kotarica ide kao besna! On sedi na kotarici u šortsu i majici, od sigurnosne opreme ima papuče-mislim da su bile NIKE i kacigicu kao šerpicu onu malu -ko nokšir!

Na meni moto odelo, kratke čizme, aktivan letnji veš, i još bar 10 artikala.
Po krivinama ona propast na dva točka ide neverovatno! 750 kubika, ali upareno sa savršenim menjačem! Džaba moji konji agregatski kad konj-mislim čovek šalta! Iluzija je da mi brzo šaltamo klasičan menjač. Samo iluzija. Jedna pusta.

Sa stromom ja njega pratim kao što bih pratio daleko ozbiljniji motocikl!
Vreme za kaficu i jednu finu pašticadu pa ćemo malo van puta…
Nisam oduševljen idejom jer su mi gume baš putne, ali ajd…
Siđe čovek u jarugu, gas i ode sa kotaricom! Ja se borim sa mojim gumicama i grdosijom, a on gospodin u gaćama i papučama ode!
Ubrzo smo se vratili na asfalt i krenuli nazad da smišljamo lepu večeru i da vidimo jel nam prijatelj Dule ohladio neko lepo vince.
Kad je parkirao kotaricu, priđem onako znojav kao porno zvezda, smrdljiv ko nafta, da zagledam mutanta!

Honda. Honda X-Adv. Gledaš s’ 5 metara deluje kao da su se zezali pa napravili skuter od delova Afrike Twin. Priđeš bliže deluje kao da su pravili Afriku, ali im pod ruke potpale plastike od skutera. Upravljač – motocikl. Viljuška – motocikl. Diskovi i klešta kočiona – motocikl. Sedište i plastike oko njega – skuter. Satovi i vizir – ko da će odmah da ide na Dakar. Gume ozbiljne, napred točak 17. Menjač – automatski ali može biti i manuelni. 2 moda šaltanja.
Ogibljenje – FENOMENALNO!

Naš dan na Braču završi se uz Istarsku malvaziju i hobotnicu, a sve krajičkom oka gledam Hondu i razmišljam. Kako se to i kad bre preokrenu?!
Do juče moja lična definicija skutera je bila – klozetska šolja na točkovima.
Kako ja danas sebi da objasnim da bih ja vrlo rado imao ovakvu kotaricu i vozio je?!

Najveća prepreka ka posedovanju Honde X-ADV 750 je cena. Teško je u glavi savladati tu barijeru da se treba oprostiti sa oko 10.000 eura i kupiti je. Jer kako dati toliko novca za skuter?! Ili kako dati toliko novca za nešto što nije motocikl?!

U ovom slučaju plaća se jedan top nivo zadovoljstva i upotrebljivosti.
Pao mi je u ruke X-Adv u Markez stilu koji je moj prijatelj sebi sredio, dodao na njega dosta opreme, još malo sam i ja dodao i sklopio jednu ultimativnu spravu, jednu pravu gradsku nindža kornjaču. Sa sve oklopom! Posebnu vrednost ima to što znam kako je on lepio svaku nalepnicu, kako ga je prao, čuvao, i prosto je meni u toj boji ubedljivo najlepši zver.

Odakle da počnemo? Od sedenja…

X-ADV je pravio visok japanac i njemu je sve potaman. Mi koji nismo šampioni visine, lako dolazimo u situaciju da se negde u sred grada izvrnemo, te stoga sam odmah spravu spustio nekih 20 mm. Lako se spušta napred na viljuškama, i pozadi izradom druge dve koske.

E sada je to već druga priča. Sedište je široko i udobno. Kako po gradu, tako i na dužem putu. Na primer Beograd – Kladovo – Beograd u danu sa pauzom za ručak se ne oseća.
Položaj sedenja je u početku čudan, a onda shvatiš da je to baš ono pravo, nije kao na nekim italijanima da kolenima udaraš u upravljač, nego je sve baš potaman. Suvozač ne smeta. Oklop od ovog mutanta super štiti od vetra i vožnja na 5 stepeni nije problem.
Sedište se otvara na dugme i ispod može stati i kaciga i jakna i još ponešto iz prodavnice da se ubaci. Prostor pod sedištem je neverovatno veliki. Tu stoji i fabrički alat, koji skuplja prašinu i ništa drugo. Ispred sedišta je kratak tunel u kom leži poklopac koji se elegantno na dugmić otvara i pod njim je čep od rezervoara.

Pozadi na repu je kofer, u ovom slučaju jedan veliki aluminijumski Givi Dolomiti koji super leži na ovom motociklu. Kofer i bunker pod sedištem su dovoljni i za odlazak u mega market i na put od nekoliko dana. Prostora ima na pretek!

Upravljač je ŠIROOOOOK! Savršenstvo jedno! Honda stvarno nigde nije štedela, kvalitet izrade, materijali, dimenzije, sve je podređeno vrhunskom užitku! Sa ovim upravljačem, ovaj mutant se mnogo lako, brzo, sigurno, jednom rečju bezobrazno vozi. Upravljač je lepo nakićen kvalitetnim dugmićima za upravljanje radom menjača, podešavanjem kontrole proklizavanja, i ostale standardne funkcije. Tu kod upravljača ako zavirujemo, odmah se javlja Deja Vu, ili već viđeno…samo dok se setimo odakle… Ono što je na ovom motociklu možda i najbolje, jesu brutalne kočnice! I tu ako se zagleda čovek, opet već viđeno… i kad se dođe do zamene kočionih pločica onda se i shvati zašto je to tako. Prednje kočnice su od Africe Twin! Ovo ne koči. Ovo naprosto staje u mestu.

Doziranje kočnica je fenomenalno, ABS radi odlično. Kontrola proklizavanja takođe radi super.
U prvim kilometrima na beogradskim ulicama, dešava se fenomen da bi svako ko vozi sportski motocikl došao na par da turira motor i da gleda u mutanta sa podsmehom.
Prvi semafor, BRAAAAAAAPPPP ode neki GSXR tutnji puca, ja se igram sa dugmićima i na švaler gasu stajemo u isto vreme na sledeći semafor.
GSXR opet ista priča… ajd da vidimo ovaj level 2 menjača… boc dugmić… u pun gas sa semafora pa šta ostane od mutanta. GSXR ostaje daleko iza i dok on išalta dođe i zakoči na sledeći semafor-Honda posta šampion. Ova priča se po Beogradu danima ponavljala, ne znam zašto ali svaki put X-Adv je ostavljao šampione semaforske iza sebe.

Generalno Honda je u vožnji jedno malo a veliko savršenstvo. Koliko god da spočitavamo Hondi mnoge modele koji su bili jednostavno poluproizvodi i svakom trebalo samo malooo do savršenog modela, e tako na X-ADV-u je problem naći nedostatak.

U krivini ovo drži kao jedan krajnje ozbiljan motocikl. Koči kao BMW! Agregat je jedna singerica koja ima snage taman toliko da se slabo u pričama na Ušću izgovara „fali mi još koji konj“. Nekako je to sve potaman. Menjač je nešto na šta se prvo treba naviknuti. Normalno je da malo grublje radi. U režimu vožnje dok se voza lagano po gradu, menjač ima jedan cilj, a to je da samo vrti na što manje obrtaja i da smanjuje potrošnju. Ovo nije skuter – pa da vrti variomat i da se dere i lagano odmiče, ovo radi kao na primer VW Pasat sa DSG menjačem. Da bi se pokrenuo iz mesta, ubaci se u D mode dodirom dugmeta, i to je sve. Prebacivanjem u S mode, kao i u autu, menjač kreće da šalta u većem broju obrtaja i tu imamo dva nivoa, 1 i 2. Pamet menjača je srazmerna pameti vozača. Ako je normalan čovek za upravljačem, menjač radi fenomenalno. Ako ga vozi neko ko večito žuri i nervozan je, i vozi gas – kočnica, pa pun gas, tu se menjač snalazi, ali ipak to bolje izgleda kada ga prebacim u manuelni mod i ja sam šaltam.

Manuelno šaltanje se odvija pomoću dva velika dugmeta + i – na upravljaču. Dešavalo se da nekad prebacim u višu umesto da upalim duga svetla, ali to treba zameriti vozaču a ne prekidaču. Svaki prekidač je filigranski urađen i stavljen gde treba.
Iskreno – nema se tu šta menjaču zameriti.

Motocikl je povišen dovoljno, tako da štender retko kada dokači u krivini. A voli krivinu. Sam model je pravljen kao avanturistički stroj koji može i van asfalta. Znam da može, ali moje gume nisu za ta posla, tako da nije testiran van asfalta. Udobnost je dobra, ali nije odlična. Ovaj mutant pun gas preleće ležeći i to nije problem, ali ceo je napravljen vrlo čvrsto, šasija je kruta kao da je tenk ispod oklopa, samim tim ne možemo očekivati udobnost jednog BMW R1200GSA u soft modu. Ima udobnosti taman koliko treba i malo preko toga. Vetrobran se podešava putem polugice sa strane, i fabrički je dovoljan za većinu ljudi. Pogon je na lanac i on stoji dobro zaštićen u plastičnom oklopu.

Svetla su LED i fenomenalno osvetljavaju put. Mutant je u gradu upadljiv u svakoj boji i opremi. Jednostavno taj dizajn je neverovatno upečatljiv.
I sve ovo što stoji napisano nije ništa drugo nego suvoparni tekst koji eto ima temu nečega što nit je baba nit devojka a mnogo košta. A zašto?

Eee…. Tu dođosmo do ključnih stvari.

U Beogradskoj gužvi vrlo brzo čovek shvati koliko je ovo dobar motocikl – ili skuter, možete ga zvati kako vam volja. Obratite pažnju na retrovizore! Retrovizori i upravljač su iznad retrovizora od automobila! Pogledajte zadnji točak – nema one velike đunte od variomata ! Provlačenje između automobila je dečija igra! Igra koja se odigrava na zavidnoj brzini i sa visokom dozom pouzdanja u sebe i u potrošenih 10.000 eura! Na naglo otvaranje vrata – kočnice brutalno zaustavljaju motor! Daleko da je ovo BEZBEDNA vožnja i da tako treba, ali na žalost u velegradu to je naša svakodnevica. Vozač brzo postaje svestan da je na ovom u gradu jednostavno kralj asfalta. A motor koji ima dimenzije i snagu X-ADV’a, svojom udobnošću lako postaje ultimativno prevozno sredstvo za sva godišnja doba.

Privezak (key less go) koji je potreban za startovanje motora, postaje nešto kao sat na ruci od čega se ne odvajaš. X-ADV ti postaje ko deo tela, jer toliko se čovek srodi sa njim. Potrošnja od 3,5 do 5lit zavisi od nervoze vozača.

Ako bi sad na kraju trebali podvući neku crtu i reći nešto loše o njemu ili reći onu rečenicu što počinje sa ali… opet tu ne bi bilo puno teksta.

Da je rezervoar veći od 13 litara bilo bi lepo. Da se plastika ispod dugmeta za kontakt i otvaranje rezervoara i sedišta otvara, da je tu neka mala kaseta… eh kako bi to bilo dobro! Ali onda stvarno ne znam gde bi se nalazio filter vazduha, jer sada je tu skriven.

U verziji koja je rađena od rođenja pa do redizajna, nalazio se monohromatski sat koji je bio malooo samo nepregledan, ali vrlo upotrebljiv i onako Dakarovski postavljen. I tad sam đavola dozivao „da je kolor“… na moju žalost to su čuli u Hondi, pa je na novom modelu sat kao Samsung smart tv. Milion nekih čuda koja su i meni koji sam tehno-fan problem za korišćenje, a kamoli nekom ko će prvi put sesti na nju. Malo je sve malo i konfuzno. Potrebno je sesti kraj motora i doooobrooo sve prostudirati pre eksploatacije.

Ako ćemo još koju reč reći-napisati o odnosu stari-novi model, novi se još nijansu lepše vozi, još malo bolje ide, i menjač radi mekše i pametnije.

Daleko od toga da neko pomisli da nešto fali prvoj verziji. Mislim da Honda skoro neće toliko vremena posvetiti nekom modelu. U svakom detalju su briljirali i konačno se može reći da moto svet na današnji dan nema šta drugo da ponudi i stavi na broj 2 ili 3 u ovoj novo formiranoj mutant klasi. Honda je broj 1 na ovom tronu, pa dva mesta prazna.

Ukoliko neko misli da je ludost dati toliko novca za mutanta – neka proba dogovoriti negde test vožnju – ali ceo dan, da se lepo provoza na maloj zverci pa da pričamo dalje.
Uostalom zna se ko drži cenu, BMW R1200GS/A I Honda X-ADV. Oglasi ne lažu.

Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?

Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…