Staza Red Bull Ring u Austriji pokazala se još jednom kao Ducati teritorija na MotoGP trci. MotoGP trka bila ne preterano zanimljiva po broju preticanja, ali je zato bilo dosta padova i nekih nepredviđenih rezultata. Moto 3 trka je bila opšti haos, kao i Moto2 trka u kojoj je pobednik odlučen u zadnjoj sekundi.
Moto3 – Sasakijeva fantastična vožnja
Na Moto3 trci smo imali prilike da gledamo još jedan fantastičan povratak. Trka je bila još jedan haos po broju preticanja i uzalduno je opisivati sva dešavanja. Ono što je bitno opisati je proboj Sasakija. Sasaki je odlično startovao i poveo trku, ali je tokom trke morao da se suoči sa čak dve kazne dugog krugog.
Sasaki je brzo odradio prvu kaznu, a samo par krugova kasnije odradio je i drugu kaznu i u tom momentu je pao na 24. poziciju. Od tog trenutka, Sasaki počinje da niže najbrži za najbržim krugom na trci. Već u poslednjoj trećini trke Sasaki je bio u vodećoj grupi vozača.
Sasaki, Gevara, Onču, Garsija, Suzuki, Munjoj, Moreira i još par vozača odlučivali su pitanje pobednika. Sasaki je očigledno najviše želeo pobedu, jer je uspeo da se izbori sa ostalim vozačima i da napravi malu prednost. Jedino je Suzuki uspeo da ga isprati, ali nije uspeo i da ga prestigne. Tako je Sasaki prošao ciljem prvi, sa samo 0,064 sekunde prednosti u odnosu na drugoplasiranog Suzukija, dok se za treću poziciju izborio mladi Munjoz.
MotoGP Red Bull Ring – Rezultati Moto3 trke Foto/Source: MotoGP.com
Moto2 – Ogurin i Čantrin duel u poslednjim krivinama
Dobar start na Moto2 trci imali su Ogura, Čantra, Lopez, Vieti i Akosta koji se vratio posle povrede i preloma butne kosti. Vremenom su se na prve tri pozicije izdvojili Ogura, Čantra i Vieti. Nažalost po Vietija, njegova trka završila se padom kada je prilikom kočenja umalo dotakao Čantru, zbog čega je pao izgubivši bitne bodove za šampionat.
Budući da se Ogura bori za šampionat, tim je njegovom timskom kolegi Čantri na tabli pokazao poruku “druga pozicija, okej” ukazujući mu tako da ne napada Oguru. Međutim, Čantra se oglušio o timsko naređenje i u poslednjem krugu je prestigao Oguru. Međutim, Ogura mu nije ostao dužan i odmah je uzvratio zaržavši prvu poziciju do prolaska kroz cilj.
Zahvaljujući ovoj pobedi, ali i padu Vietija, Ogura je preuzeo vodeću pozciju u šampionatu.
Treće mesto je osvojio Džejk Dikson, nakon što se izborio sa Akostom koji je trku završio na četvrtm mestu.
MotoGP Red Bull Ring – Rezultati Moto2 trke Foto/Source: MotoGP.com
MotoGP –Banjaja i Ducati osvojili Red Bull Ring
MotoGP trku je sa pol pozicije započeo Bastianini, ali je Banjaja brzo preuzeo vodeću poziciju ispred Bastianinija, Milera i Martina. Mir je u uvodnim krugovima doživeo težak pad pri kojem je zadobio povredu skočnog zgloba.
Za to vreme, napred su se izdvojila četiri Ducatijeva vozača: Banjaja, Miler, Martin i Bastianini. Martin i Bastianini su imali nekoliko duela, a u jednom od tih duela Bastianini je felnom udario o ivičnjak i tom prilikom je napravio oštećenja na felni zbog čega je morao da se povuče sa trke.
Fabio Kvartararo nije imao najbolji start, ali je tokom trke uspevao da sačuva gume i da se probija poziciju po poziciju sve dok nije stigao do Martina i Milera. Martin je napravio grešku što je Kvartararo iskorstio za preticanje, a Milera je za drugu poziciju prestigao u novoj šikani.
Martin je pokušao da prestigne Milera za treću poziciju, ali je na kočenju za prvu krivinu proklizao i pao propustivši priliku da se popne na podijum.
Kvartararo je zatim pokušao da stigne i Banjaju, ali je Banjaja čuvao gume i kontrolisao ritam što mu je donelo treću uzastopnu pobedu.
MotoGP Red Bull Ring – Rezultati MotoGP trke Foto/Source: MotoGP.com
Zahvaljujući još jednoj pobedi, Banjaja je smanjio zaostatak za Kvartararo na 44 boda, dok Aleš zaostaje 32 boda.
Mizano je sledeća staza na kojoj se za dve nedelje vozi MotoGP trka. Još jedna staza koju Banjaja odlično poznaje i na kojoj je imao dobre rezultate, što će biti još jedna prilika za nadoknađivanje bodova.
Za utiske i komentare sa MotoGP Red Bull Ringa možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Naš član foruma Kola koji živi u Hamburgu, sa svojom družinom mešovite nacionalnosti i još mešovitijeg izbora motocikala krenuli su “Sa sjevera na sjever” u kišne i hladnije, ali prelepe krajeve. Uživajte u putopisu!
Pa da krenemo ovako:
Dobro mi dosli na putopis, a i ja vama na displej!
Par podataka pred polazak:
Planiran polazak 24.6.2022.
Planiran povratak 3.7.2022.
Start i povratak Hamburg.
Kilometarža: ~2300-2400
Motora: 7 (Harley Sportster, Suzuki V-Strom 650, Ducati Multistrada 950S, Triumph Street triple, BMW R1200gs, BMW F650, Honda NC750X)
Planirana ruta:
Sa sjevera na sjever [10 dana, 7 bajkera i oko 2400km]
Polazak je u petak poslije posla (oko 16:00h), pravac Kolding (DK), gdje noćimo prvu noc, i sutra ujutro hvatamo trajekt za Norvešku (Hirsthals, DK – Kristiansand, NO). Tu etapu planiramo sprašiti autoputem, ništa interesantno.
Zabava počinje od trenutka kada stignemo u Norvešku, plan je da vozimo zapad/jug sve do naredne subote, kada hvatamo trajekt nazad za Dansku, pa vozimo do Flensburga u Njemačkoj. Nedjelja je rezervisana za Plön, održava se biker weekend, i povratak u Hamburg.
Na kraju ću postaviti monetarne komponente, a pisat su stavljat slike kako kada stignem.
Za sada izgleda da će nas cijelo vrijeme pratiti kiša, nadamo se da ove vremenske aplikacije lažu!
Trajekt i noćenja su već isplanirani i plaćeni, tako da idemo!!!
Kolega sa Harley Davidson je morao ostati kući, dobio koronu tako da nas je otišlo ukupno 6. Kolega sa Multistradom nam se pridružio juče (vozio je direktno iz hamburga), a mi smo išli u petak u Kolding, pa onda juče dalje.
Juče za nas 500 km, za dukatistu 750.
Vrijeme za sada odlično, ali danas najavljena kiša.
Sa polaska:
Kolding Danska:
Egersund Norveska:
Jučerasnja ruta:
Sa sjevera na sjever
Dan treći
Dan započinjemo sa kafom. Sunce. Raspoloženje na vrhunskom nivou!
Brzo doručkujemo, pakujemo se i pičimo dalje.
Drug Daniel ima kožnu jaknu i moto jeans, kaze obući će on kišno odijelo, ako podje kiša… (Naravno ovaj što se iz svemira vidi u neon žutom odijelu, sve sa pokrivačima cipela u istoj boji).
Dobro mu ide odijelo uz dukatija crvenog…
Ja krećem bez kišnog odijela, ali nakon uporne i jake kiše, odijelo počinje da popušta, stajemo i ostatak nas koji smo u odijelima, navlačimo kišna odijela.
Moj izraz govori sve kako nam je lijepo.
Motori su bar oprani…
Putevi i Norveškoj su dobri, vozimo solidnom brzinom, sigurno i brzo. Priroda je nevjerovatna..
Moj problem je što sam bio pametan, stavio zatamnjeni vizir, tako da kad kiša pada, zaklopim vizir, i gotovo ništa ne mogu da vidim, vizir na motoru je zatamnjen, spojler na viziru od motora isto, tako da imam 2 sloja smoked, 1 sloj tamni. Jupi. *ebo me ćaća glupi…
Nekako dogurasmo do trajekta gdje smo čekali nekih 20 minuta..
Mjesto Lauvvik…
Vozimo dalje bez stajanja do destinacine za taj dan Preikestolen fjellstue. Kamp/hotel u blizini cuvenog Pulpit Rock-a, stijene iznad fjorda sa fantastičnim pogledom…
Mi, mokri kao da smo iz bazena izasli, odmah zauzimamo poziciju, sarmiramo španske radnice, dobijamo gratis kafu od njih..
Pogled na fjord sa terase hotela:
Pogled sa terase našeg “bungalova”
Jedan od bungalova pored našeg:
Pogled kroz prozor naše sobe (4 kreveta u maloj sobici, kreveti su na sprat)…
Lobi hotela i priroda nakon što je stala kiša
Svi osim mene su išli da hodaju do čuvene stijene, otprilike 4-5 sati hoda kroz šumu, zahtjevniji teren.. Hotel ima ponudu da iznajmiš čizme za planinarenje, 20 eur po paru čizmi.
Ja sam odlučio da ostanem u sobi, bol u donjim leđima, kiša su prevladali u odnosu na to da idem vidjet neki kamen..
Po povratku, drugovi su bili iscrpljeni, mokri.. uspjeli su uhvatit 5 minuta da se razvedrilo i da su mogli nesta vidjeti. Za mene, stijena ostaje da je posjetim drugi put, sad imam razlog da opet dođem ovdje…
Dan četvrti
Jutro počinje uz dobru kafu i fantastičan pogled.
Vremenska prognoza kaže oblačno, ali bez kiše. Pakujemo motore i gas..
Prva pauza nakon polaska, stajemo i zabava počinje..
Stoje dva muškarca pored nas, komentarišu:
“ma ja kad vidim ove motordžije, ja se odma sklonim. Napravim rastojanje, bjež’ pusti budale, ‘će zaginut k’o zečevi. Moja skanija nemere to prepoznat, ne vidim ih ispred mene..” ja šutim, slušam šta će dalje reći. (Naravno, mi u grupi pričamo engleski, njemački i španski, tablice su sve hamburške, većinom su sa španskog govornog područja, jedan švabo i ja bosanac. Ja dakle pričam engleski, pomalo njemački, a oni španski.
Izlazi ženska osoba iz motela, prolazi pored nas, gleda motore i nas, ovu dvojicu ignoriše apsolutno.. kazu oni “vidiš brale, oni sve tetke pokupiše, a dobra je ova tetka, baš je metak”
Žena je srednjih godina, punija…
Cijela situacija mi je pomalo smiješna, prokomentarišem im na našem “ nema motora, bema ni tetki”..
Nasmijaše se (pomalo postiđeno čak), kažu otkud ti ovdje, i to još naš?!
Malo popričasmo, voze kamione za neku norvešku kompaniju, sezonski rade..
Slika ispod je mogu reci jedini ključni momenat koji će biti malo kasnije bolan za dušu i novčanik…
Ovdje odlučuju Njemac (u neonskom odijelu, ducati) da se zamijeni sa Meksikancem (triumph) za motore. Meksikanac hoće da proba ovaj tip motora, a njemac kupio dukatija bukvalno sedmicu prije ovog našeg puta.
Meksikanac je nekih 1,70, kraćih nogu..
Vozimo dalje, možda nakon 15 minuta vožnje, skrećemo sa puta da vidimo jedan mali buk, cesta je pjeskovita/šljunak.. izveli smo nekako do gore..
Buk:
Pravimo selfi nas 3, čujemo vrrruuuum, krrrrr… Okrećemo se, nali je na podu, pomrio se dukatijem…
Kako se okretao, okliznula mu se noga i padose..
Steta na dukatiju je kozmetička, slomljen je lijevi stitnik guvernale, plastike izgrebane. Meksikanac, osim povrijeđenog ponosa, razočaranosti što je drugu oborio novi motor, je ok.
Pravimo grupnu fotografiju, njima dvojici nešto baš i nije do slikanja..
Vozimo dalje, priroda je apsolutno fantastična, moglo bi se stajati svakih 10 minuta za slikanje..
Nakon satak vremena, nailazimo na most koje ćemo i preći, ali prije toga odlučujemo da stanemo za slikanje..
Potrosnja nc-a je predivna, sa cijenama od 2,4€ po litru, vrlo sam zadovoljan da na ovim cestama trošim svega 3,1 litra.
Nakon 50tak kilometara, stajemo da dospemo gorivo i da vezicama stegnemo popucale dijelove na dukatiju..
Mjestašce je malo simpatično mjesto po imenu Suldal. Odmah pored pumpe, nalazimo supermarket i kupujemo klopu za ručak. Malo hljeba, salama, sir, paradajz, jagode.. ručak je spreman.
Jedemo na klupi pored vode, raspoloženje se vraća u top stanje, vrijeme nas služi i dobra smo ekipa. Za neke je ovo prva velika tura, sa nekima smo vozili manje jednodnevne ture, sve u svemu, odlična zezancija, tempo i stil vožnje.
Vozimo dalje, kišica pomalo pada, ubrzo je prolazimo i uživamo do kraja.
Nailazimo na jedan od mnogobrojnih vodopada, stajemo za slikanje i odmor.
Vozimo dalje, ubrzavamo tempo, cesta je predobra. Penjemo se preko planine, cesta perfektna, asfalt ravan, okuke duge i brze, vozimo max do vrha i stajemo pred tunelom. Dukati i gs hoće još jednom da provezu dionicu..
Gs vozač hoće da pokaže ugao naginjanja motora, preko bmw aplikacije, ali nije konektovao motor sa mobitelom
Nisam ni ja štedio hondu
“Chicken stripes” ne postoje, guma je do ruba trošena..
Najveći problem su u suštini tuneli koji su ponekad vrlo slabo osvinetljeni, i kada uletim sa tamnim vizirom (suncane naočale vizir, ne znam kako se zove taj dio na kacigi), ništa živo ne vidim, nerijetko vozim u suprotnoj traci..
Budući da nosim naocale, spustim taj dio da mi ne prska voda na moje naočale, a da ipak imam hlađenje od vjetra.
Sad se već spuštamo, tempo je dosta brz, ulinećemo u nekakvu vodu, sve je u selundi mokro. Vizir, naočale, motor. Sitne kapljice, jedva ista vidim. Lijevi zmigavac i stajemo, došli smo do čuvenog vodopada Latefossen:
To još malo odmaramo, slikamo, i idemo dalje, nismo daleko od današnje destinacije, Trolltunga camping.
Dolazimo na destinaciju, parkiram se, kad pored mene parkiran nc, isti kao moj, samo malo starije godište.
Dok smo se raspakivali, momak prilazi prvo parkiranom gs-u sa belgijskim tablicama, zatim dolazi do te honde. Popričasmo malo, mi svi na okupu, kaže taj momak, ne znam tačno koja je godina, ovo je inače bajk od moje djevojke..
Naravno, svi prasak u smijeh, i ja dobih titulu sa motorom za djevojke (lady’s bike).
Ismijasmo se pošteno, pozdravili se sa belgijancem i svako na svoju stranu.
Kampovanje je u kao nekim bungalovima, 3 i 4 krevetne sobe, vrlo pristojno, čisto i udobno za spavanje. Malo je tijesno, ali nakon duge vožnje, čini mi se i kamen je udoban.
Tu provodimo noć, ujutro je rano ustajanje (u 5h) jer je plan da idemo da posjetimo Trolltungen, cuvenu stijenu. Odlučio sam da i ja idem, jer treba nešto i vidjeti osim ceste, zar ne?
Trolltunga: (spic stijena na lijevoj strani)
Nastavak putopisa “Sa sjevera na sjever” možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Posle Silverstona i odlične trke, red je došao i na stazu Red Bull Ring u Austriji. U sedište KTM-a dolazi Ducati sa ambicijama da dodatno uhavti priključak u šampionatu i ovu stazu ponovo proglasi za Ducati teritoriju.
Staza Red Bull Ring već svima dobro poznata, ovog vikenda će ipak biti nešto drugačija nego što smo u prošlosti navikli. Posle krivine 1, dugačak pravac više nije dugačak i brz jer je negde na polovini tog pravca dodata šikana. Cilj dodavanja šikane je prvenstveno bezbednost, a razlog dodavanja šikane je da se spreči ono što se dogodili prilikom incidenta između Zarka i Morbidelija pre par godina.
Organizatori trke u Austriji su usvojili sugestije vozača i sada je bivša krivina 2, znatno bezbednija.
Banjaja u prilici da veže tri pobede, ali…
Banjaja na Red Bull Ring dolazi posle dve vezane pobede. Red Bull Ring je oduvek bio staza koja je ležala Ducatiju, najviše zbog naglih ubrzanja iz nižih stepena prenosa. Šikana koja je dodata neće bitno naštetiti Ducati vozačima, jer je i dalje potrebno naglo ubrazi na izlazu iz šikane. Hoću reći, šikana nije učinila stazu tečnijom.
Pobede koje je Banjaja ostvario na trkama na Asenu i Silverstonu su bile malo i pod srećnom zvezdom. Na Asenu je Kvartararo pao i sa sobom povukao Aleš Espargara. Aleš je zatim zaostatak od 8 sekundi smanjio na 2,5 sekunde do kraja trke. Na Silverstonu je Banjaja ponovo imao malo pomoći fortune. Aleš se povredio na treningu, a Kvartararo je morao da odradi kaznu dugog kruga.
Banjaja u formi za treću uzastopnu pobedu Foto: Ducati
Tu uopšte ne umanjuje pobede koje je Banjaja ostvario, samo u te dve trke nismo videli maksimalan potencijal Aleša i Kvartarara. Red Bull Ring je sigurno staza na kojoj će Banjaja želeti da dođe do još jedne pobede i dodatno smanji zaostatak u šampionatu.
Sem Banjaje, ne treba otpisivati ni ostale Ducatijeve vozače, kao ni Apriliu ili KTM, pa ni Suzuki. KTM je doneo neke nove komponente na prethodnoj trci i Oliveira je odmah bio brži. Zapravo, najveća novina na KTM-u je izduvni sistem, koji je smanjio vibracije na motociklu što je Oliveiri pomoglo da bude brži i da ima bolji osećaj.
Par sitnih promena koje su učinile veliki napredak Foto: Rob Gray (Polarity Photo)
Aleš Espargaro nije imao puno sreće na prethodne dve trke, ali je spasio šta se spasiti može. Na Asenu je završio ispred Kvartarara i nadoknadio bodove, a na Silverstonu je povređen završio samo poziciju iza Kvartarara. Njih dvojica nastavljaju duel i na Red Bull Ringu i biće zanimljivo pratiti ih.
MotoGP trka na stazi Red Bull Ring bi trebalo da bude presudna i po pitanju Ducatijeve fabričke ekipe za narednu sezonu. Rukovodstvo Ducatija bi posle ove trke trebalo da donese odluku oko drugog fabričkog vozača. Za sada je glavni izbor između Bastianinija i Martina. Kruži priča da je ova trka odlučujuća za dalju karijeru ova dva sjajna vozača.
Bastianini kuca na vrata fabričke ekipe Foto: Gresini Racing
Drugi deo sezone se opasno zahuktava. Banjaja se polako pridružuje Kvartararu i Aleš Espargaru u šampionatu tako da dobijamo tri vozača u borbi za titulu. Svaki kiks bilo kojeg od tri vozača će se skupo plaćati i može odlučivati pitanje šampiona. Zato ne propuštajte trku, jer ako bude približno kao na Silverstonu, zabava je zagarantovana.
Raspored i satnica MotoGP trkačkog vikenda na stazi Red Bull Ring:
Petak:
08:25 – 08:45 MotoE Free Practice Nr. 1 09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1
12:35 – 12:55 MotoE Free Practice Nr. 2 13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2 16:50 – 17:00 MotoE Qualifying Nr. 1 17:10 – 17:20 MotoE Qualifying Nr. 2
Subota:
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3
12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2 16:25 MotoE Race Nr.1
Nedelja:
09:00 – 09:10 Moto3 Warm Up 09:20 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Ducati ove godine beleži odlične prodajne rezultate. Prema podacima koje je Ducati obelodanio, Multistrada V4 je prodata u 33.265 primeraka. Budući da profit kompanije raste, Ducati je za 2023. godinu pripremio čak sedam novih modela sa čijom prezentacijom će početi od 2. septembra.
Ducati već par godina unazad ima praksu da svoje nove modele otrkiva putem youtube kanala i društvenih mreža. Ta praksa neće izostati ni ove godine jer od 2. septembra počinje sa prezentacijom prvog modela za 2023. godinu, a nakon toga na svakih nedelju dana biće predstavljen po jedan novi motocikl.
Predstavljanje je već najavljeno i biće obavljeno u sedam različitih epizoda. Iz svake od tih epizoda se možeda može naslutiti o kojem motociklu će biti reč.Epizoda 1 nosi naziv “The Unexpected” (neočekivano), iza te epizode još ne znamo šta možemo da očekujemo.
Foto: Ducati
Zato epizoda 2 sa naslovom “Ready for More?” možda može biti novi Monster. Poslednja verzija Monstera 937 značajno je unapređena 2020. godine i sad Ducati možda priprema svežiju verziju ovog modela.
Iza 3. epizode koja nosi naslov “Unlock Earth” verovatno se krije neki od off road modela, dok 4. epizoda sa naslovom “This is Racing” zasigurno krije predstavljanje jednog od sportskih motocikala. Panigale V4R već par godina unazad nije doživeo veće promene, a isto se može reći i za Panigale V2. Koji god od ta dva modela da se predstavi, nadam se da će biti značajnije unapređen.
Ducati priprema sedam novih modela za 2023. godinu Foto: Ducati
Naredne tri epizode nose naslove “Push Forward”, “Dare to be Bold”, “Next Gen Freedom” možda kriju jedan električni motocikl, jedan naked i još neko iznenađenje koje je na prvu loptu teško provaliti.
U svakom slučaju će septembar i oktobar biti zanimljivi, jer je Ducati jedan od retkih proizvođača koji poslednjih godina ozbiljno rade na novim motociklima.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Iako smo se svi nadali (a naročito Kawasaki trkačka ekipa u WSBK šampionatu) da ćemo ove godine ugledati novi ZX10R za sledeću sezonu, prema svemu sudeći to se neće dogoditi. Kawasaki Indonezija je na svojoj zvaničnoj stranici već predstavila “novi” ZX10R za 2023. godinu, na kojoj se sem estetskih ne vide neke druge promene.
Kawasaki je poslednje veće promene na svom superbajku napravio pre dve godine i ZX10R već neko vreme pokazuje znakove starenja, odnosno već pomalo kaska za konkurencijom. To možda u WSBK šampionatu možda nije toliko očigledno jer Rea izvlači maksimum iz sadašnjeg modela.
Međutim i sam Rea je više puta izjavio da sa nestrpljenjem očekuje šta će Kawasaki pripremiti za sledeću sezonu. Prema onom što se može videti na sajtu Kawasaki Indonezija, promene na novom ZX10R biće kozmetičke priorode. Biće više zelene boje na oklopima, uz par crtica crvene i crne boje. Bela i crna boja su se izgubile i preovlađuje zelena. Na prvi pogled, grafike deluju svežije i lepše, ali to nije ono što je Kawasakiju trenutno od krucijalne važnost, bar što se tiče uspeha na stazi.
Foto: www.kawasaki-motor.co.id
Rea i Kawasaki su nedavno uspeli da osvoje drugu poziciju na trci 8 sati Suzuke i to nakon što je Rea imao manji pad obilazeći sporijieg vozača.
Mada možda još nisu sve nade za novim ZX10R izgubljene. Kawasaki još nije izbacio ZX10RR koji se zapravo takmiči i homologuje za WSBK šampionat. Dosadašnja praksa Kawasakija je bila da ZX10RR bude skoro identičan ZX10R modelu. Možda je Kawasaki ovog puta rešio da krene stopama Ducatija, BMW-a i Honde koji izbacuju specijalne verzije, sa drugačijim tehničkim karakteristikama i performansama u odnosu na standardne modele.
Budući da će uskoro krenuti i zvanična predstavljanja većine motocikala za sledeću sezonu, verujem da nećemo dugo čekati da vidimo da li će i ZX10RR ostati nepromenjen.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Početkom dvehiljaditih godina kuvalo se rađanje novog proizvođača motocikala koji je imao zamisao da postane eskskluzivan poput Ducatija. Uz velika finansijska sredstva naftnog giganta Petronasa i tehničko znanje Saubera napravljen je motocikl Petronas FP1 koji je trebao da se nadmeće u MotoGP šampionatu. Spletom čudnih okolnosti, sudbina Petronas FP1 je bila turbulentna.
Kada je stigla odluka da će na kraju 2001. godine tadašnji GP500 šampionat preći sa dvotatknih na četvorotaktne motocikle i da će početi MotoGP era četvorotaktnih motocikala, nekoliko velikih kompanija je tu vest dočekala sa oduševljenjem.
Čim je ta informacija stupila na snagu, naftni gigant Petronas je imao zamisao da se u Maleziji pokrene novi proizvođač motocikala. Zamisao je bila da se naprave motocikli koji će biti poput Ducatija – brzi, lepi, ekskluzivni i u limitiranim verzijama. Petronas je želeo da na tržište motocikala uđe na velika vrata. Želeli su da slavu steknu na trkačkoj stazi i to u MotoGP šampionatu. Budući da novac nije predstavljao problem, bilo je “samo” potrebno razviti konkurentan motocikl.
Za dizajn i razvoj motocikala zadužen je Sauber koji je imao izvrstan tim inženjera sa iskustvom u trkanju.
Foto: duncanhamilton.blob.core.windows.net
Pripreman za MotoGP, takmičio se u WSBK šampionatu
tehnički pravilnik novoosnovane MotoGP kategorije propisivao je maksiimalnu radnu zapreminu od 1000 cm3. Petronas je želeo da bude drugačiji od ostalih proizvođača i učesnika u MotoGP šampionatu. Zato je odlučeno da se koristi trocilindrični redni agregat sa radnom zapreminom od 998 cm3.
Foto: www.paddock-gp.com
Međutim, iz nepoznatog razloga u poslednjem trenutku je odlučeno da se Petronas FP1 neće takmičiti u MotoGP, već će nastupati u WSBK šampionatu. Kada je ta odluka doneta, Sauber je odlučio da istupi iz projekta. Razvoj motocikla predat je Švajcarskom Suteru.
Da bi Petronas FP1 mogao da učestvuje u WSBK šampionatu bilo je potrebno da se ispuni nekoliko zahteva. Prvo je radna zapremina motocikla morala biti smanjena, jer je tadašnji WSBK pravilnik propisivao da trocilindrični agregati mogu imati maksimalnu radnu zapreminu od 900 cm3.
Tim je prionuo na posao, te je agregat redizajniran. Zadržana je trocilindrična konfiguracija, ali je radna zapremina iznosiila 899,5 cm3. Agregat je bio prilično snažan i maksimalna snaga je iznosila 190 KS na 14.500 O/Min uz maksimalni obrtni moment od 107 Nm na 11.250 O/Min. Za to vreme agregat je imao velik kompresioni odnos od 14:1. Retki srećnici koji su imali prilika da voze Petronas FP1 kažu da je isporuka snage bila linearna počev od niskih, do maksimalnih obrtaja.
Delimična zasluga za linearnu isporuku snage mogla se pripisati i 3-1-2-1 izduvnom sistemu koji se završavao u repu motocikla.
Osim agregata koji je bio odlično pripremljen, šasija, ogibljenje i kočnice nisu zaostajale za konkurencijom. Napred se nalazila poptuno podesiva Ohlins obrnuta prednja viljuška sa prečnikom štapova od 43 mm, a pozadi se nalazio takođe Ohlinsov potpuno podesi amortizer.
Ulična verzija Petronas FP1
Kako bi mogli da se takmiče u WSBK šampionatu, Petronas je morao da proizvede 150 primeraka FP1 motocikla. Prvo je napravljeno 75 primeraka koji su bili smeštenu u Velikoj Britaniji, a drugih 75 primeraka je navodno bilo proizvedeno u Maleziji.
Petronas je imao zamisao da krene u masovnu proizvodnju FP1 motocikla i navodno je bilo u planu da se napravi serija od 10.000 primeraka koji bi koštali oko tadašnjih 25.000 eura. Putna verzija FP1 modela je vizuelno bila gotovo identična trkačkoj verziji. Glavna razlika je bila u snazi agregata koja je spuštena na 129 KS na 10.000 O/Min i maksimalni obrtni moment od 92 Nm na 9.750 obrtaja.
Ulična verzija Petronas FP1 Foto: enoanderson.files.wordpress.com
Druga veća razlika bile su kočnice. Na trkačkoj verziji su bile ugrađene radijalno postavljene čeljusti, dok je putna verzija posedovala aksijalno postavljene kočione čeljusti. Treću razliku činile se stvarčice poput farova i migavaca, kako bi Petronas FP1 mogao da prođe homologaciju.
Instrument tabla je bila digitalna, u trkačkom maniru. Digitalni obrtomer, prikaz brzine kretanja, indikator stepena prenosa i još neke sitnice činile su sav sadržaj monohromatske instrument table.
Foto: smgmedia.blob.core.windows.net
Na pravom mestu u pogrešno vreme
WSBK sezona 2003. godine je bila na pomolu i trebalo je formirati ekipu. Petronas je za šefa ekipe angažovao ni manje ni više nego Karl Fogartija, WSBK šampiona i legendu koji je samo par godina ranije završio karijeru usled povrede ramena zadobijene na stazi Filip Ajlend.
Vozački sastav nije bio ništa manje impresivan i činili su ga još jedan šampion – Troj Korser i Džejms Hejdon. Korser je u prvoj sezoni osvojio 107 bodova i šampionat završio na desetoj poziciji. Kada se sve uzme u obzir, ekipa je imala solidan početak sezone.
Foto: www.paddock-gp.com
Nevolja dolazi kada su pravila WSBK šampionata dozvolila nastup motocikala sa agregatima radne zapremine do 1.000 cm3. Zbog toga su četvorocilindraši bili nadmoćniji po pitanju maksimalne brzine i Petronas FP1 je bio u nevolji. Petronas je već imao od ranije spreman prototip za MotoGP sa agregatom od 998 cm3, ali pošto su homologovali 150 primeraka sa agregatom od 899,5 cm3, da bi se vratili na 998 cm3 bilo je potrebno napraviti 150 novih primeraka, što Petronas nije bio spreman da plati.
Ipak, 2004. godine je Petronas FP1 pod Korserom uspeo da osvoji dva podijuma i dve pol pozicije i to se smatra najuspešnijom sezonom za ovaj motocikl. Saradnja sa Suterom je u jednom momentu prekinuta i angažovana je nova firma koje je trebalo da nastavi sa razvojem i učini Petronas FP1 kompetentnijim. Ni to nije dalo rezultata i 2006. godine je konukrencija pregazila Petronas koji se na kraju te sezone povukao iz šampionata i od tada im se gubi svaki trag.
Iznenadni pronalazak 60 primeraka
Prestižni motociklistički časopis MCN je 2010. godine u jednom firmi pronašao 60 primeraka netaknutih Petronas FP1 primeraka. Naime, ti primerci su homologovani i čekali su da budu pušteni u prodaju. Od 150 napravljenih primeraka, 50 komada je ostavljeno za trke, a 100 komada je trebalo da se pusti u prodaju. Nešto od tih 100 primeraka je prodavano u Maleziji, a ostatak je čamio u jednom skladištu u Engleskoj i prelazio je iz vlasništva jedne firme u drugu. Motocikli dugo nisu mogli da idu na licitaciju zbog neplaćenih poreza i drugih pravnih zavrzlama zbog kojih je jedna od firmi tužila Petronas za 84 miliona funti.
Foto: classic-motorbikes.net
Danas se sa vremena na vreme na aukcijama mogu pronaći retki primerci Petronas FP1 motocikla. Zauvek će ostati pitanje šta bi se dogodilo da su ipak odlučili da se takmiče u MotoGP šampionatu ili da je WSBK pravilnik donet samo malo ranije, pre nego što je urađena homologacija. Da su se zvezde poklopile, možda bi Petronas danas bio jedan ekskluzivni proizvođač, ovako ovo ostaje samo jedna dobra priča.
Za utiske i komentare u Petronas FP1 motociklu možete posetiti temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Postoji mnogo putopisa koje smo objavili u našem i vašem BJBikers magazinu, kao i onih koji još čekaju na forumu ili onih koji se tek pišu. Svaki od tih putopisa ima svoj poseban šmek i svaki je svojevrsni biser. Putopis koji smo pripremili za danas, a koji je napisao (i proživeo) naš član foruma ficoman ima jednu posebnu emociju. Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku, tako glasi ime putopisa i rute koji su prošli pomenuti član foruma i njegov brat. Uživajte!
Nije važno šta ce ostati, već kakvi ljudi ćemo postati, ja živim sada i tako dan po dan. (Beogradski sindikat)
Već dugo smo na dva točka, naša priča se prožima još kad smo bili sasvim male bibe.
Davnih dana još bajsevima bili smo tandem koji je krstario auto-putem, od Auto Komande do Mostara, zatim posle treninga na Adi, sve do 25. maja, Dušanovom ulicom, preko Bulevara Revolucije sve do vrha Ustaničke ulice i onda spust do Dušanovca. To su bile lude vožnje pune naboja, ko će brže i ko će prvi. Uvek je bio bolji, ima noge kao bivo u parenju, ali nikad se nisam predavao svojim zgoljavim nogicama i zvukovima koji su samo svojsteni filmovima za odrasle, disao sam mu za vrat.
Na dva točka sa motorom počeli smo pre tačno 15. godina, kupovinom Piaggio free, italijanske pošte iz Novoga Sada, gde su uveženi. Posle nemile borbe odustaje i daje mi, ja ga završavam i kitujem i neslavno krivim ram na haubi Citroena GS. Tako smo se darivali, pa ja njemu dam trulog fiću da završi (uspeo je), zatim Apriliu Sportcity 250ie, kada su mi ukrali njegov Piaggio Zip 125.
To su te kubikaže, nismo išli na više, zadesila se tu i Honda PCX par godina, a onda sticajem čudnih životnih okolnosti gde poklekoh, na red došla je ona Kymco VisaR 110 mog druga, sa 4800km.
Nije je štedeo, težak tip, još 110kg, sve je to jadnica morala da trpi. Мој bratić malo pre mene kupuje nov Sym Magic 125.
Sada smo kompletni dva Papakija, spremni su da krenu u svet. Baš tamo gde se najviše u Evropi koriste.
Ljubav prema toj zemlji usadio nam je otac. Toliko je puta išao sa našom majkom, da nekog nekog vremena, prijatelji i poznacini kada treba da idu na letovanje, zvali su za preporuku koje mesto da posete, kakav je smeštaj, plijace, plaže. Sećam se godina, kada sednemo u Fiat Pandu 100hp i odemo kod njih za vikend i onda se zajedno vratimo, poskakujući po kolotrazima auto puta kroz Makedoniju, sa 140 km/h, gde on izgovara, polako, polako, ili kada nas sa prvim ozbiljnim devojkama sačekuje u Paraliji.
Neka ovo putovanje bude posvećeno njemu. Mile ovo je za tebe!
Planer i organizator puta je moj bratić Ogi, negde pred kraj 2021. godine, rekao je „Grčka u maju 2022. god.” Ne tako čvrstog karaktera, morao sam samo da se složim. Moja zamisao je bila i Crna Gora i Albanija, usled manjka dana, moj predlog je obijen.
Nekima smo ispričali naš plan, a mnogima smo i prećutali, posle reakcija ovih prvih :).
Put je trajao 7 dana, prešli smo oko 1950km.
Krenuli smo 23.05.2022. god., a vratili smo se 29.05.2022. god.
Hvala Božijoj ruci što nas je vodila kao čamcem po reci i usidrila u svakom mestu bezbedno i vratila u luku iz koje smo pošli.
Zborno mesto, kod mamite, obojica već odrasli ljudi sa svojim porodicama, sastajemo se u starom gnezdu, tako gde je najtoplije i najmilije.
Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku
Zemun 9:40, krećemo!
Plan je da ne žurimo, idemo da uživamo, stajemo gde nam odgovara bez presije. Prvi dan je, prethodne obaveze još tište mozak, zato polako, daleko je Vranje.
Put je van auto puta, osim do Vrčina gde se isključujemo i nastavljamo put Smedereva i Velike Plane. Velika Plana odmor i sladoled oko 11:30.
Nastavaljamo put Paraćina lokalnim putem gde stižemo u 13:30. Kafa, idemo dalje.
Ovo je i ujedno naš novi rekord, godinu ranije smo dobacili do Jagodine. Imam druga u Jagodini, ali nije u Srbiji, te propuštamo uvek drag susret i druženje i priče o dnevno političkim temama pomoravske varoši. Koj će koga.
Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku
Putna brzina nam je izmedju 70km/h-80km/h i to svima odgovara i nama i mopedima.
Niš, 5 sati efektivne vožnje, stigli smo u 15:35, u redakciju informativne kuće u kojoj moj bratić radi u samom centru. Već smo umorni, daj kiselu daj kafu, ostajemo pola sata, ma nema šanse, već smo na dvosedu ceo sat. Idemo dalje krećemo u 16:40.
Geografija se polako menja, sve postaje ravno i valovito, baš onako kako nam odgovara, pravo uživanje u vožnji.
Od Leskovca i Pečenjevca (baba Linda i Toma Zdravković), kroz Grdeličku klisuru koja je prazna skroz na skroz, upoznajemo nove tehnike vožnje u takozvanom “fetusnom položaju”, gde se sedimo na samoj ivici sedišta i spuštamo se što niže ka volanu, popunjavajući rupu između volana i sedišta, kako bi dobili što bolju aero dinamiku i ne bismo gubili brzinu na retkim usponima. To nam je bila glavna zabavas na ostatku puta.
Na samom izlazu iz Grdeličke klisure, nailazimo na sablasan prizor zarđalog mosta, na kom je odneto mnogo ljudskih života tokom Nato agresije 1999. godine, prilikom uništenja voza punog putnika. Nek se ne zaboravi!
Vozimo, vozimo vozimo, u Vranje nema laganje, nema dete bez j…..
Volim Vranje, naša ljubav počinje još pre skoro 10 godina, gde kao asistent jednog fakulteta dolazim u konsultativni centar na dva dana. Posle toga utvđujemo odnos, 2014. godine, kada usled umora na putu za Grčku, čujem zvukove, pokvarenog trapa na kolima i ostajem da spavam u istim sa ženom i ćerkom u ulici tipičnom za mala mesta, pod uticajem orjenta. Kaldrmisana ulica, male kuće, kamene ograde, a već u avgustu mesecu, ispred kuća stoje drva za slaganje pred predstojeću zimu. Ujutru naravno nikakvog kvara nije bilo, kvar je u glavi pripovedača :). Družili smo se nakon toga i 2018. godine na putu za Svetu Goru, kao i dalje što ćemo.
Sada je 18:30, ulazimo u grad. Smeštaj smo našli blizu Yumco fabrike na samom obodu grada, domaćića i objekat za poželeti, čistije nisam video.
Pravac grad, ceo dan smo se truckali, vreme je da se protegnu noge, destinacija kafana Moravče moj stari znanac, ovog puta u letnjoj bašti, gde zatičemo Vranjanski melos i neke ljude iz druge epohe, koji svojim pričama evociraju uspomene iz prošlih vremena. Hrana kao i uvek odlična.
Vranje se menja, bio sam u njemu pre četiri godine, sada su tu nove zgrade, centar je prepun radnji koje su u svakom gradu iste, zaposele su prostore starih majstora, koji su svojim zanatima i radnjama činili duh jednog mesta.
Moj grad već odavno nije isti, ali žao mi je i što manja mesta u Srbiji gube ono po čemu su bila prepoznatljiva.
Zato je on tu da odbrani sve.
Odosmo u smeštaj da spavamo. Laku noć deco!
Sutra nas čeka, nova tura, nova avantura :). Tamo gde večno sunce sja, tamo je Makedonija.
Današnji djir.
Nastavak putopisa Do Soluna 110 somuna, mopedima u Grčku možete pročitati u temi na forumu klikom ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Photo by Mohsan Ali Mirza: https://www.pexels.com/photo/green-kawasaki-ninja-2377900/
Znate onu izreku – “Nevolja nikad ne dolazi sama”. Kao da nije dovoljno što je cena goriva porasla vrtoglavo još na početku sezone, sada poskupljuje i osiguranje koje nas čeka prilikom svake registracije.
Svima je dobro poznato da se prilikom registracije vozila mora platiti i polisa osiguranja vozila. Upravo to osiguranje postaje skuplje za oko 20%. Dakle, ne poskupljuju sve dažbine koje se tiču registracije vozila, već “samo” osiguranje koje je inače pri registraciji vozila značajna stavka.
Mnogi mediji su preneli su već preneli vest o poskupljenju osiguranja. Kako prenosi Blic, Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije je u vezi poskupljenja izjavio sledeće:
“Osnovni razlog poskupljenja polise osiguranja od autoodgovornosti jeste rast cene rezervnih delova, uslovljen inflacijom na svetskom nivou. Tu je i rast cena usluga transporta i procene štete, a značajna stavka koja je uticala na poskupljenje su i više cene radnog časa u servisima jer smo dostigli cene koje su aktuelne u najrazvijenijim evropskim državama”.
“Ukupna situacija na tržištu automobila se nepovoljno odražava na poslovanje društava za osiguranje u delu AO. Sa jedne strane, proizvode se sve sofisticiranija i skuplja vozila, pre svega električna, koja su podložnija oštećenjima, dok sa druge strane imamo evidentan skok cene polovnih vozila na tržištu, koja su reper za određivanje naknade šteta na vozilima”.
Veća cena polise će zavisiti i od toga koji stepen premijski stepen imate ili kolika je bila eventualna šteta nastala tokom aktuelne polise.
Iz osiguravajućih kuća povećanje cena osiguranja pravdaju i činjenicom da je poslednje poskupljenje bilo 2014. godine. To ni malo ne umanjuje činjenicu da nas čeka još jedan skuplji namet za koji ćemo svake godine morati da izdvojimo više novca.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Polako ulazimo u doba godine kada proizvođači polako predstavljaju svoje novitete za sledeću godinu. Yamaha je predstavila svoju gamu off road motocikala za 2023. godinu na kojim će zaljubljenici u off road vožnju moći da izvlače maksimum iz sebe i motocikala.
Gamu full kros motocikala koje Yamaha u svojoj ponudi svrstava u gamu “Off Road Competition” modela čine motocikli od 50 – 450 cm3. Uz to, Yamaha slavi i 50 godina od osvajanja prvog svetskog motokros šampiona. Zato je YZ450F pretrpeo najviše promena za 2023. godinu, dok su YZ250F, YZ250, YZ125, YZ85, YZ65 kao i enduro modeli WR450F i WR250F ostali manje – više nepromenjeni.
Yamaha je u svojoj gami off road modela ostavila i TT-R 125, TT-R 110, TT-R50, kao i najmanji PW50 namenjen najmlađim mališanima koji tek kreću u prve kilometre vožnje motocikala.
Najviše promena na YZ450F
Yamaha YZ450F je pretrpela najviše promena u poslednjih nekoliko godina. Kompletan agregat je redizajniran i izvršene su promene na klipu, klipnjači cilindru koji je sada lakši, novi je dizajn kutije filtera vazduha. Lanac bregaste je takođe drugačiji i kako Yamaha tvrdi pruža manje trenja. Ni kvačilo nije bilo pošteđeno. Prethodna generacija je koristila kvačilo iz dva dela, dok će nova generacija YZ540F koristiti kvačilo iz jednog dela.
Promene na agregatu su donele 500 O/Min više i povećanje snage od 5%, a kao posledica povećanja snage i petostepeni menjač je redizajnira.
Par promena izvršeno je i na aluminijumskoj šasiji, kao i na KYB ogibljenju na kom su unapređeni ventili kako bi se ogibljenje ponašalo bolje pri upijanju neravnina.
Sada kompletna Yamaha YZ450F teži svega 109 kg sa punim rezervoarom goriva.
Foto: YamahaFoto: YamahaFoto: Yamaha
Cene za nove modele još nisu poznate i verovatno će biti formirane do kraja ove ili početka sledeće godine kada novi motocikli stignu u salone i budu dostupni za prodaju.
U skladu sa tim da je samo YZ450F doživeo veće promene, to bi trebalo da znači da ostali modeli ne bi trebalo da dobiju značajnije povećanje cena. Yamaha je na YZ450F izvršila veliki broj promena kako bi bili kompetentniji u moto kros šampionatima širom sveta.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Legendarna trka izdržiljivosti 8 sati Suzuke po 43. put održana je u nedelju. Ta trka spada među najprestižnije u svetu proizvođača motocikala, naročito među japanskim proizvođačima motocikala. Zato ne čudi što su u prvom redu Honda i Kawasaki izveli svoje najbolje ekipe i vozače.
Pripreme za trku 8 sati Suzuke počele su još prošle nedelje kada su timovi odradili svoje prve testove. Kawasaki je dovezo Džonatana Reu i Leona Haslama, a Honda je pored konkurentne F.C.C. TSR ekipe izvela i fabričku HRC ekipu za koju su vozili Iker Lekuona, Takumi Takahači i Tetsuja Nagašima.
Ovo izdanje trke 8 sati Suzuke ostalo je u senci jedne nesreće koja se dogodila pre trke. Đino Rea, izuzetno brz vozač doživeo je pad na treninzima i teške povrede glave, pluća i rebara. Zbog težine povreda helikopterom je prebačen u bolnicu i trenutno se nalazi na aparatima. Koliko kruži informacija, situacija je (u trenutku pisanja ovog teksta) bolja i sve su šanse da će se Đino Rea izvući.
Foto: FIM EWC
Još jedan loš start YART Yamahe
Pol poziciju pred trku je osvojila ekipa HRC-a. Honda se pobrinula da HRC bude dobro utrenirana i uvozana ekipa. Japanski vozači Takahaši i Nagašima znaju ovu stazu kao svoj džep, a mladi Iker Lekuona je doprineo da ekipa bude komplementarna.
YART je bio dobro plasiran, ali po ko zna koji put nisu imali dobar start jer nisu mogli da upale motocikl, te su svoj proboj započeli sa dvadeset i neke pozicije.
Na samom početku trke dogodilo se i prvo bezbednosno vozilo kada su se dve domaće ekipe na Hondi međusobno počistile i završile u zaštinoj ogradi. Dok se ograda nije sredila, bezbednosno vozilo je bilo na stazi.
Foto: FIM EWC
F.C.C. TSR Honda je na kratko preuzela vođstvo, da bih ih nedugo zatim prestigla prvo fabrička Kawasaki ekipa, a nakon toga je HRC ekipa preuzela vodeću poziciju. Džonatan Rea je za upravljačem Kawasaki ZX10RR-a doživeo manji pad i pokazaće se da je zbog toga Kawasaki na kraju izgubio pobedu.
Fabrička BMW ekipa i pobednik trke 24 časa Spa je bila prva konkurentna ekipa koja se povukla sa trke zbog tehničkih problema i pregrevanja motora. Ništa manje problema nije imala ni F.C.C. TSR Honda koja je tokom cele trke kuburila sa gremlinima na motociklu, ali je na kraju ipak uspela da završi trku. Prvo su imali problema sa kočnicimo i morali su da zamene glavni kočioni cilindar prednje kočnice, a kasnije tokom trke su imali probleme sa izduvnim sistemom.
Dok su drugi upadali u probleme, HRC je konsantnom i sigurnom vožnjom držao vodeću poziciju i konstantno održavao prednost ispred drugoplasirane Kawasaki ekipe koja je tokom većeg dela trke držala drugu poziciju.
Foto: FIM EWC
Borba za treće mesto se odvijala između YART Yamahe i SERT Suzuki ekipe. YART baš nema sreće ove sezone, jer je Marvin Fric napravio za njega nesvakidašnju grešku tako što je pao i sa sobom povukao još jednog vozača. Zato je YART morao ponovo u boks izgubivši svaku šansu za podijumom.
SERT Suzuki ekipa je još jednom mirnom vožnjom uspela da dođe do treće pozicije. Iako to izgleda lako, zapravo nije bilo tako jer je vozači sastav SERT ekipe bio desetkovan. Na testiranju pred trku je Silvan Gintoli doživeo pad i povredu i nije mogao da nastupa na trci. Vratio se kući gde je operisan. Ksavijer Simeon takođe nije vozio trku i SERT se našao u problemu. Greg Blek je bio jedini vozač iz stalne postave, a SERT je morao da angažuje japanskog vozača Vatanabea. SERT je sa dvočlanom ekipom došao do treće pozicije i iskoristili su kiks svih vodećih ekipa što im je donelo uvećanje prednosti u generalnom plasmanu.
Na kraju je poredak prve trojice bio: HRC (Iker Lekuona, Takumi Takahaši i Testuja Nagašima), Kawasaki (Leon Haslam, Aleks Louz i Džonatan Rea) SER Suzuki (Greg Blek i Kazuki Watanabe).
Hondi je ovo 28. pobeda na 8 sati Suzuke, a poslednji put su pobedili 2014. godine.
Foto: FIM EWC
Nobuatsu Aoki se oprosio od trkačke karijere
Stariji pratioci moto trka se sigurno sećaju Nobuatsu Aokija iz slavne trkačke porodice Aoki koju su činila tri brata, sva trojica uspešni trkači. Nobuatsu Aoki je davno vozio čak i strašne dvotaktne 500ke i uspeo 1997. godine da završi treći u GP500 šampionatu iza Mik Duana i Tadajuki Okade. Aoki je vozio mnoge šampionate i osvajao je i trku 8 sati Suzuke.
Upravo je 43. izdanje trke 8 sati Suzuke bila poslednja trka u Aokijevoj karijeri. Poslednji stinti i silazak sa motocikla bio je više nego emotivan.
Pauza do trke 24 časa Bol d’Orr
Sada u endurance šampionatu sledi jedna kraća pauza do 15. septembra kada počinje i poslednja endurance trka u ovoj sezoni na stazi Paul Ricard u Francuskoj na kojoj nas očekuje jubilarno 100. izdanje trke Bol d’Or.
Do tada nam ostaje samo da pregledam snimke iz proteklog dela sezone ili da vreme prekratimo utiscima sa Suzuke. Utiske i komentare sa 8 sati Suzuke možete ostaviti u temi na forumu.
Rezultati trke 8 sati Suzuke Foto/Source: FIM EWC
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
![Sa sjevera na sjever [10 dana, 7 bajkera i oko 2400km]](https://bjbikers.com/wp-content/uploads/2022/08/0ec0fdc1066f09ebe49a1bc6e25aee1c.jpg)
