Dobar, ali zaista dobar WSBK trkački vikend vožen je na stazi Donington u Velikoj Britaniji. Tokom celog vikenda vozače su pratili promenljivi vremenski uslovi. Trke su uglavnom započinjale na vlažnoj stazi koja se postepeno sušila što je dodatno zakomplikovalo situaciju svim vozačima. U toj situaciji, najbolje se snašao Toprak Razgatlioglu koji je uspeo da preokrene šampionat u svoju korist.
Poput celog trkačkog vikenda i kvalifikacije su vožene u promenjljivim, ali uglavnom vlažnim uslovima. Najbrži na kvalifikacijama bio je Džonatan Reja. Prvi startni red zaokružili su vozači fabričke BMW ekipe. Van der Mark bio je drugi, a Sajks treći na kvalifikacijama.
Reja osvojio pol poziciju Foto: Kawasaki
Toprak sa 13. mesta do pobede
Prva trka startovala je po stazi koja se sušila, što je bio izazov za vozače po pitanju odabira guma. Većina vozača odlučila se za najmekšu komponentu slikova. Rea je solidno startovao sa prve pozicije, ali start svih vozača ostao je u senci starta Topraka Razgatlioglua koji se sa 13. pozicije već posle prvi par krivina našao na 4. mestu, a do kraja prvog kruga već se borio sa Rejom za prvo mesto.
Bilo je očigledno da je Razgatlioglu vozač koji će obeležiti prvu trku. Brzo je obišao Reju koji nije mogao da isprati Razgatlogulua. U želji da ostane u borbi za prvu poziciju Reja je umalo doživeo pad, izleteo je na travu, ali je uspeo da se vrati u trku.
Do kraja trke niko nije uspeo ni da se približi Razgatlogluu, doduše, nije da Turčin nije imao dramatičan završetak. Na izlazu iz poslednje krivine njegovoj Yamahi R1 nestalo je goriva, ali je srećom Razgatlioglu imao sasvim dovoljnu prednost da ciljnu liniju prođe i bez goriva.
Toprak Razgatlioglu fantastično odvezao prvu trku Foto: Yamaha Racing
Rea je završio na usamljenoj drugoj poziciji, dok se borba za treće mesto vodila između vozača BMW-a i Louza. Na kraju je Louz uspeo da se izbori sa Sajksom za treću poziciju. Garet Gerlof je imao dobru trku i sva je prilika da bi trku završio na podijumu, ali je Gerlof pao tokom trke. To ga nije omelo da podigne motocikl i da trku završi na na sedmoj poziciji.
Rejina osveta na superpol trci
Superpol trka protekla je nešto drugačije i mirnije u odnosu na prvu trku. Ovog puta Reja se potrduio da iskoristi pol poziciju i da od početka napravi prednost i pobegne ostalim vozačima. Razgtlioglu je ovog puta imao teži zadatak i nije uspeo da se već u prvoj krivini nađe iza vodećih vozača, već je svoje pozicije polako gradio, da bi na kraju trku završio na 6. mestu, što mu je pomoglo da za drugu trku ima bolju startnu poziciju.
Reja pobedio na superpol trci Foto: Kawasaki
Za to vreme Reja je odvezao dobru trku došavši do nove pobede. Zanimljiva je bila borba za treće mesto koja se vodila između Van der Marka, Sajksa, Gerlofa i Haslama. Odigrao se veliki broj preticanja između ovih vozača. Ipak, na kraju je ciljnom linijom kao drugoplasirani prošao Tom Sajks, dok je treće mesto osvojio Van der Mark. Tako je BMW došao do prvih podijuma sa novim M1000RR motociklom.
Rejin pad i Razgatlioglovo vođstvo u šampionatu
Znali smo da će jednom doći do duela između Reje i Razgatlioglua. To se delimično dogodilo na drugoj trci. Razgatlioglu je dobro startovao sa 6. pozicije i vrlo brzo je počeo duel između njega i Reje.
Prvo je Razgatlioglu preuzeo vođstvo, Reja je probao odmah da odgovori, a li je u “Foggy Eses” šikani umalo udario Razgatlioglua, pa je morao da ispravi motocikl i tu je izgubio malo vremena.
Posle par krugova, Reja je opet bio na zadnjem točku Razgatlioglua. Ovog puta Razglatioglu je napravio grešku otivši šire u jednoj krivni, što je Reja iskoristio da ga prestigne i preuzme vođstvo.
Zatim je Razgatlioglu počeo da pritiska Reju. U istoj krivini u kojoj je prethodno prestigao Razgatiloglua, Reja je napravio za njega nekarakterisitčnu grešku i pao je. Tako je prepustio vodeću poziciju Razgatliogluu. Ne samo da je prepustio vodeću poziciju, već i vođstvo u šampionatu. Reja je podigao motocikl i trku je završio van bodova, a Razgatlioglu se lagano odvezao do pobede.
Toprak pobedio Reju Foto: Yamaha Racing
Drugo mesto osvojio je odlični Garet Gerlof. Treće mesto i još jedan podijum otišli su u ruke BMW-a i Tom Sajksa. Sajks je u poslednjim krugovima morao pošteno da se bori za treće mesto, jer ga je Reding “motao” sa četvrte pozicije. Ipak je Sajks do kraja uspeo da sačuva prednost i tako ostvari drugi uzastopni podijum, što mu nije pošlo za rukom još od 2019. godine.
Gerlof i Sajks u duelu Foto: Yamaha Racing
Sad vozače očekuje kraći odmor do 23. jula, kada se šampionat seli na stazu Asen u Holandiji.
Za komentare i diskusiju o trkačkom vikendu možete posetiti i temu na forumu posvećenu WSBK trci na stazi Donington.
Rezultati WSBK trka:
Rezultati prve WSBK trke na stazi Donington Izvor/Source: Worldsbk.comRezultati superpol WSBK trke na stazi Donington Izvor/Source: Worldsbk.comRezultati druge WSBK trke na stazi Donington Izvor/Source: Worldsbk.com
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
U današnjem predlogu vodimo vas u obilazak jednog prelepog jezera i zanimljivog objekta u istom. Jezero Rovni je nešto što se mora obići i videti. Uz jezero Rovni, tu je odmah i Valjevo, koje takođe nudi pregršt zanimljivosti vrednih obilaska.Uživajte u reportaži i pripremite se za put.
Zapadna Srbija je izuzetno bogato područje kako istorijski tako i kulturno, a istovremeno pleni prirodom u čijem je središtu jezero Rovni nadomak Valjeva, koje zbog “misterioznog” objekta zbunjuje kako turiste tako i lokalce.
Jezero Rovni i Valjevo
Veštačko jezero Rovni nalazi se između sela Stubo i Rovni na 15 kilometara od Valjeva i nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice i izgradnjom brane koja je izazvala buru reakcija u javnosti, budući da je zbog njene izgradnje bilo potrebno potopiti Crkvu Svetog Arhanđela Mihaila u Tubraviću poznatu kao Valjevska Gračanica iz XV veka.
Jezero Rovni i Valjevo
Svi koji su posetili ovaj predeo nakon izgradnje brane ostali su zapanjeni količinom vode i misterioznim objektom koji izgleda kao “rupa u jezeru” kada je nivo vode visok, ili kao “pečurka” kada je nivo vode nizak. Radi se o levku ili odlivku (kolektoru) koji služi za odlivanje vode usled visokog vodostaja i regulaciju nivoa na taj način. Ja nažalost nikada nisam imao sreće da zateknem visok vodostaj. Kada god bih svratio, kolektor je štrčao iznad vode kao na slici.
Jezero Rovni i Valjevo
Ipak, radi se o projektu od izuzetnog značaja budući da zahvaljujući izgradnji brane je obezbeđeno snadbevanje vodom gradova Valjeva, Lazarevca, Uba i okolnih mesta, kao i obezbeđenje od poplave. Ovaj projekat je građen u nekoliko faza počevši od 1989. i predstavlja jedan od najvažnijih vodovodnih projekata.
Iako je SPC dala saglasnost za potapanje crkve, iako se sagradila nova koja je uveliko u službi, vernici oko sajta “Istinoljublje”, koje predvodi raščinjeni i jedno vreme ekskomunicirani monah Dragan Davidović, međutim, ne mire se sa tim. Svake subote održavaju protesnu šetnju “Za spas Gračanice” centralnim Beogradskim ulicama.
———————-
Nedaleko od brane, mnogima još nepoznat i neotkriven, vidikovac “Velika ili Lazareva stena” sada je definitivno postao još atraktivniji. Možda hrabro sa moje strane, ali po lepoti, ja bih ga svrstao među najlepše vidikovce Srbije.
Sa svega nekoliko kvadratnih metara stene, pruža se fantastičan pogled na tirkizno, vijugavo jezero Rovni i na prelepu prirodu koje ga okružuje. Fotografije i moje pisanje taj prizor jednostavno ne mogu dovoljno da opišu, na vidikovac treba doći i doživeti ga uživo. Od asfaltnog puta, mesta gde treba ostaviti motore, potrebno je preći još oko 1,4 Km pešice makadamskom stazom. Nije fizički zahtevno i preporučujem svima.
Napomenuo bih da ćete na makadamskoj stazi naići na dva neobeležena račvanja. Na prvom, od moguće dve opcije – držite levo. Na drugom, od moguće tri opcije – takođe držite krajnje levo i nastavite. Prvo će vam se sa leve strane ukazati mali delić jezera, a zatim ćete naići na ugaženo zemljano brdašce sa leve strane. Popnite se i spremite se za “spektakl”.
Skrenuo bih pažnju da je vidikovac zapravo stena koja nije obezbeđena ni na koji način, i vi se zapravo nalazite na litici.
Nakon jezera Rovni, Lazareve stene i prelepog vidikovca, ostajemo u Valjevu…
Jezero Rovni i Valjevo
Umesto da Petnička pećina bude stecište turista i speleologa iz celog sveta , ona je Valjevu samo jedna od… pećina, obična geografska lokacija.
Ipak ova pećina po svojim odlikama daleko je iznad pećina i sličnih lokaliteta u Srbiji , ali i Evropi. Izbor pećine za lokalitet na kojem je sniljeno finale serije “Outpost” (predstraža) bila je posle dugo vremena prilika da se o ovom, pre svega arheološkom, lokalitetu nešto i progovori.
Neke od karakteristka i razloga zbog kojih bi Petnička pećina mogla biti prava turistička atrakcija je najpre činjenica da su ovde živeli ljudi pre 6.000 godina, ovo je jedina pećina u kojoj postoje sačuvane ogrebotine pećinskog medveda, jezero duboko osam metara u jednoj od dvorana, ostaci posuđa i razno oruđe koje su u lovu na životinje koristili stanovnici pećine i dalje se stalno pronalaze.
U samoj pećini, pak, otkriveno je ognjište, kosti pećinskog medveda, hijene i srndaća, ali i delovi vojničke opreme i kocke za igru iz perioda Rimljana, te ostaci srednjovekovnih zbegova lokalnog stanovništva.
Najzanimljiviji i najatraktivniji deo pećine nalaze se u najvećoj, Koncertnoj dvorani na čijoj su tavanici vremenom nastala dva otvora, kroz koje se probijaju sunčevi zraci i osvetljavaju pećinu. Ti otvori su takozvani „vigledi“, nastali rastom pećine u visinu i smanjenjem debljine tavanice. Ukupna dužina pećine je skoro 600 metara, a površina je oko 3.400 kvadrata, od kojih na Koncertnu dvoranu otapada 1.000 kvadrata.
Cela pećina se deli na 11 celina: Banjska dvorana, Koncertna dvorana, Visoka dvorana, Ždrelo, Medveđa dvorana, Kanal sa Ambisom, Laktasti kanal, Levi i Desni izvorišni kanal, Aždajina dvorana i Kanal podzemne Banje. U Aždajinoj dvorani nalazi se jezero koje je duboko oko 8 metara. Dvorana je dobila ime po legendi – ovde se navodno, u jezeru, nalazi Aždaja, koja mrda repom i izaziva pojavu mehurića na površini.
Prvi pokušaj da se pećina uredi je bio 1990. Drugi 2017. kada je postavljeno par tabli i kada je asfaltiran put do same lokacije, a kako je najavljeno trebalo je da bude omogućeno i kretanje pećinom. Poslove je vodila radna grupa posebno oformljena za tu namenu…
Od svega navedenog na kraju nije bio ništa, a da je tako može se uveriti svako ko odluči da poseti ovo mesto. Nemar i zapuštenost su vidljivi na svakom koraku. Na sveopštu radost slepih miševa, kao i živuljki koje nisam uspeo da vidim (samo čujem), u pećini ne postoji nikakvo osvetljenje. Na aždaju nisam naleteo, ali zato kod ulaza (ili izlaza) na gornjoj galeriji videh ostatke logorske vatre i nekolicinu razbacanih plastičnih pivskih flaša…
Ja sam je obišao skoro celu. Ukoliko se neko odluči da je poseti i obiđe, neka ozbiljno razmisli o nekoj pristojnoj baterijskoj lampi, dok će mu mobilni telefon sa punom baterijom biti u džepu.
Nedaleko od Petničke pečine nalazi se i Crkva Uspenja Presvete Bogorodice koja predstavlja ne samo religijsko, već i važno kulturno istorijsko dobro. Zdanje je veoma staro, a o vremenu nastanka postoje različite informacije. Prvi pomen o tom objektu, nalaze se u u Petničkom psaltiru iz 1488.godine.
Smatra se da je tada to bio manastir, u kome je bila manastirska škola, gde su se pepisivale bogoslužbene knjige. Najstarija rukopisna knjiga u Zapadnoj Srbiji je Petnički Psaltir, prepisana rukom manastirskog đaka Nikole.
U crkvi se čuvaju carske dveri rađene 1839. rad Georgija Bakalovića, čiji je doprinos oslobađanju crkvenog slikarstva od prevlasti zografa izuzetno značajan.
Po predanju u crkvi se nalazi i ruka Sv. Apostola Luke. Kako piše u letopisu petničke crkve, molitvu traže i zdravi i bolesni osobito na Veliku Gospojinu 28. avgusta, kada je i slava hrama, kada se kako se kaže u tom dokumentu svetinja otvara iz svoje škrinjice.
U svakom slučaju, petnička crkva predstavlja značajan primer sakralne arhitekture valjevskog kraja.
Smešten u ataru živopisnog valjevskog sela Lelić, u kome se nalazi istoimeni manastir, manastir Ćelije kod Valjeva se smatra “Duhovnom prestonicom srpskog naroda”.
Istorija manastira nas vodi u 13. vek, mada se ni danas ne može sa sigurnošću tvrditi ko je osnovao manastir Ćelije kod Valjeva i kada. Postoje dva narodna predanja… Prema prvom, ktitor manastira je bio srpski kralj Dragutin, a sam manastir Ćelije je podignut u periodu od 1276. do 1282. godine. No, po drugom predanju, manastir Ćelije kod Valjeva je podignut u doba vladavine srpskog despota Stefana Lazarevića, krajem 14. i početkom 15. veka, ali se ne zna tačno ko je bio njegov ktitor.
Ovaj, nekada muški manastir je ostao prvobitno upamćen po hrabrim monasima koji su učestvovali u buni protiv turskog zuluma. Te je baš zbog toga, krajem 18. veka jedan od najrđavijih paša po imenu Bušatlija, zapalio manastir Ćelije kod Valjeva, mada tom priliko nije poštedeo ni ostale manastire ovog kraja Srbije.
Već dve godine nakon toga je manastir obnovljen. Ali, tokom Prvog srpskog ustanka je u ovom manastiru bila smeštena privremena bolnica za ustanike, pa je turska vojska već 1810. godine ponovo zapalila manastir Ćelije.
Srećom, već sledeće godine je manastir obnovljen, a dozidano mu je i kube i priprata.
Tokom svoje vladavine, srpski knjaz Miloš Obrenović je dao da se osnuje Osnovna škola pri manastiru Ćelije, koja je bila među prvima kojima je tadašnja Srbija mogla da se pohvali.
Godine 1837. manastir Ćelije kod Valjeva biva pretvoren u parohijsku crkvu i tako ostaje sve do 1928. godine. Te godine Sveti Arhijerejski Sinod Srpske ravoslavne crkve donosi odluku da se manastir Ćelije kod Valjeva pretvori u ženski manastir.
Kao Spomenik kulture od velikog značaja, manastir Ćelije kod Valjeva se nalazi pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa sedištem u Valjevu.
Istorija manastira Ćelije kod Valjeva beleži i vrlo aktivnu ulogu koju su monahinje uzele tokom ratnih sukoba 90 – ih godina, kada su pomogle mnogima kojima je pomoć bila potrebna. Uz ikonopisačku delatnost kojom se bave monahinje, manastir Ćelije kod Valjeva je poznat i po izdavačkoj delatnosti, koja datira od 1970. godine.
Lokacija manastira Ćelije kod Valjeva se smatra gotovo bajkovitom. Smešten na levoj obali živopisne rečice Gradac, manastir Ćelije se nalazi na nešto više od 5 kilometara od Valjeva. Do njega vodi krivudavi put kroz šumu koji je na pojedinim mestima toliko uzan, da je mimoilaženje dva vozila nemoguće.
Nadamo se da ste uživali u još jednoj reportaži i predlogu za izlet motociklom. Takođe predlažemo da pročitate predloge i putopise koje smo ranije objavljivali. Njih možete pročitati ovde.
Takođe, možete posetiti i temu na forumu i predložiti vaše omiljeno mesto za izlet motociklom.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
MotoGP šampionat je otišao na godišnji odmor, ali nas zato ovog vikenda očekuje nova runda WSBK šampionata na stazi Donington. Donington Park je staza na kojoj je zapravo WSBK šampionat i započeo aprila davne 1988. godine. Osim što je Donington mesto na kojem je WSBK šampionat započeo, takođe je i jedna od staza koja je mnogim vozačima u prošlosti donela uspeha.
Staza Donington sa svojih 4.023 metara možda ne spada u najduže staze, ali tečnih 12 krivina (7 desnih i 5 levih) čine ovu stazu atraktivnom za trkanje. Pored toga što je staza tečna, takođe ima i sekcije sa visinskim promena.
Donington je staza koja je omogućavala razne spektakularne rezultate. Tako je na Doningtonu Melandri zabeležio svoju prvu WSBK pobedu. Isto je učinio i Van der Mark, a Toprak Razgatliogu se na ovoj stazi prvi put popeo na podijum. Spisak vozača koji su prvi put nešto ostvarili u WSBK šampionatu, a upravo na Doningtonu mogao bi da bude prilično dugačak.
Prošle godine smo ostali uskraćeni za trke na Doningtonu, a ove godine gledaćemo samo WSBK vozače.
Toprak, Toprak…
Na papiru, Donington je WSBK staza koja bi trebalo najviše da odgovara Yamahi i njenim karakteristikama. Toprak je na Mizanu uspeo da smanji zaostatak za Reom, tako da očekujem da Toprak i Yamaha budu odlični na Doningtonu.
Reju nikad ne treba da zapostavimo. Ipak je Donington domaći teren, a Reja će sigurno biti u vrhu.
Od svih Britanaca, samo jedan od njih zaista poznaje Donington kao svoj rođeni džep, a možda i više od toga. Taj vozače je Leon Haslam. Haslam i njegov tata (čuveni Ron Haslam) godinama su držali školu vožnje upravo na Doningtonu.
Ducati, odnosno Rinaldi bi mogao da bude odličan i na Doningtonu. Naročtio ako temperature ne budu naročito visoke, Rinaldi bi ponovo mogao da iskoristi prednost mekše gume.
Šampionat se malo zagužvao u samom vrhu. Toprak je zahvaljujući odličnom trkačkom vikendu na Mizanu prišao na samo 20 bodova zoastatka za Reom. Ako uzmemo u obzir da nas ove godine očekuje par novih staza u kalendar, postoje realne šanse da šampionat bude zanimljiv do samog kraja.
Foto: Yamaha Racing
Na početku sam spomenuo da ćemo gledati samo WSBK vozače na Doningtonu. Nažalost WSS i SSP300 šampionat neće učestvovati na Doningtonu. Zbog izlaska Velike Britanije iz EU, kao i zbog COVID-19 mera, postalo je malo problematično rešiti logistiku i prevoz motocikala i osoblja u i iz Velike Britanije.
Šteta je što ćemo ostati uskraćeni za WSS trke koje su ove sezone zanimljive i nepredvidive do poslednje krivine. Verujem da ni WSBK momci neće razočarati.
Prenos prve WSBK trke možete pratiti u direktnom prenosu u subotu na Eurosport 2 kanalu od 14:50 časova. Snimak superpol trke možete gledati na Eurosport 2 kanalu u nedelju od 17:00 časova, a odmah zatim na istom kanalu puštaće se i snimak druge superbajk trke od 17:20 časova.
Za komentare i diskusiju o trkačkom vikendu, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kawasaki već decenijama unazad važi za proizvođača koji u svojoj ponudi ima najbrže motocikle na svetu. Nekad je to bio čuveni ZZR1100, danas H2R. To uopšte ni ne čudi kada je devedesetih godina parola Kawasakija glasila: “Brzina je samo pitanje novca, koliko brzo želite da idete?”. Dok nije stigao do najbržih motocikala, Kawasaki je u svet moto industrije ušao na sporedna vrata.
Iako je zvanično Kawasaki motociklističko odeljenje osnovano tek 1969. godine kada su izbacili prvi motocikl pod Kawasaki brendom, samo ime Kawasaki počelo je da se pojavljuje daleko pre toga.
Kawasaki je osnovao Shoco Kawasaki još 1878. godine, ali tada se Kawasaki bavio samo brodogradnjom, da bi kasnije poslovanje proširili prvo na železnicu, a zatim i na avio industriju.
Tek nakon Drugog svetskog rata i zabrane bavljenja avio industrijom, Kawasaki je rešio da svoje kapacitet usmeri u nekom drugom smeru. Tako 1949. godine odlučuju da uđu u svet moto industrije. U svojoj ponudi imali su motocikle sa dvotaktnim agregatom od 60 cm3, kao i četvorotakne motocikle od 250 cm3 i 350 cm3. Zapravo se radilo o BMW tehnologiji, jer su Kawasaki i BMW usko sarađivali u avio industriji, pa su svoju saradnju nastavili i u moto industriji. Svoj prvi nastup na tržištu motocikala Kawasaki je odradio pod imenom Meihatsu.
Meihatsu 125 iz 1956. godine Foto: motodomains.com
Svoj prvi samostalni motocikl Meihatsu (odnosno Kawasaki) izbacio je na tržište 1954. godine. U isto vreme pokušan je i proboj na tržištu skutera, ali im je brzo postalo jasno da nemaju puno šansi pored dva tadašnja giganta skutera: Fuji Rabbit i Mitsubishi Silveor Pigeon industrije.
Saradnja i kupovina najstarijeg proizvođača motocikala u Japanu
Kawasaki je video da će se teško sam probiti na tržište, pa su 1960. godine ušli u saradnju sa Meguro-m. Meguro je osnovan 1937. godine i bio je jedan od najstarijih proizvođača motocikala u Japanu. Meguro je svoju proizvodnju bazirao na motociklima radne zapremine od 125 cm3, 250 cm3 i 350 cm3, kao i na jednom modelu radne zapremine 650 cm3.
Budući da je funkcionisanje Meguro fabrike uveliko zavisilo od uticaja Britanaca, rukovodvsto Meguro fabrike htelo je da se otarasi tog uticaja i da započne samostalno delovanje. To se pokazalo kao loš potez, pošto su brzo upali u razne probleme. Zahvaljujući tim problemima otvoren je prostor da Kawasaki uđe u saradnju sa Meguro-m.
Do kraja 1962. godine, Meguro je sasvim iščezao, a Kawasaki je postao vlasnik i ovog brenda.
Prvi motocikli pod Kawasaki imenom
Posle saradnje sa Meguro-m, Kawasaki odlučuje da povuče marku Meihatsu i da započne prodaju motocikala pod Kawasaki imenom. Prvi motocikl koji je 1961. godine izašao sa Kawasaki logom, a u saradnji sa Meguro-m, bio je dvotaktni motocikl radne zapremine od 125 cm3, čija oznaka je glasila B8.
B8 Foto: 3.bp.blogspot.com
Posle solidnog uspeha sa B8 modelom, Kawasaki je želeo da izbaci i motocikl veće radne zapremine. Iskustvo koje je Meguro posedovao bilo je dragoceno. Zajedničkim snagama rade na razvoju motocikla radne zapremine 650 cm3. Oznaka tog modela glasila je W1, a izbačen je krajem 1965. godine.
Zapravo, radilo se o kopiji tadašnjeg BSA A10 modela, koji je vremenom dorađivan pa je W1 vremenom dobio naprednije karburatore i izduvne grane.
W1 iz 1965. godine Foto: www.motorcyclespecs.co.za
Početak pravog Kawasakija i model H1 (Mach III)
Prethodno nabrojane modele zaboravite. Prava istorija počinje sa modelom H1, poznatim i kao Mach III. Može se slobodno reći da je to prvi motocikl iz Japana koji je performansama agregata oduvao konkurenciju iz Evrope.
Dvotaktni, trocilindrični agregat radne zapremine od 500 cm3 bio je prava zver. Mikuni karburatori od 28 mm, i CDI tiristorsko paljenje, doprinosili su živahnosti ovog agregata koji je tada isporučivao nezamislivih 60 KS. Bio je to motocikl sa najboljim ubrzanjem u odnosu na sve konkurentne motocikle tog doba.
Sem što je imao fantastično ubrzanje, bio je poznat i po tome što je omogućavao da se lako vozi na zadnjem točku, a sve zbog težine koja je više bila usmerena ka zadnjem delu motocikla. Osim odličnog agregata, sve ostalo je bilo katastrofa. Upravljanje je bilo loše, a o kočnicama ne vredi ni trošiti reči.
Ipak, H1 je doneo Kawasaki-ju veliku popularnost širom sveta. Na bazi H1 modela napravljeni su i manji modeli sa oznakom S1 (250 cm3) S2 (350) i kasnije još brutalniji H2 (750 cm3).
H2 je pratio loš glas i nadimak “Widowmaker”, koji bi u bukvalnom prevodu znači “Udovac”. Razlog za to je što je Kawasaki H2 mnoge porodice zavio u crno, jer su nažalost mnogi motociklisti stradali sa H2 modela.
H1 (Mach III) Foto: www.motoplanete.com
Od modela H1 počinje i prva upotreba “Kawasaki zelene” boje, koja će godinama kasnije posati zaštitni i prepoznatljiv simbol Kawasaki-ja.
U tom periodu Kawasaki osvaja i prvu tiltulu u GP šampionatu. Dejv Simonds osvaja titulu GP šampiona 1969. godine u kategoriji od 125 cm3. Simonds je 1969. godine pobedio na čak 8 trka i ubedljivo je uzeo titulu šampiona ispred drugoplasirane Suzuki ekipe.
Još jedno pomeranje lestvice – Kawasaki Z1
Kawasaki nije želeo da se zaustavi samo na H1 i H2 modelima. Rešili su da napuste koncept dvotaktnih motocikala. Emisioni standardi počeli su da stupaju na snagu već sedamdesetih godina prošlog veka i bilo je jasno da dvotaktni agregati neće imati sjajnu budućnost.
Zato se Kawasaki vratio razvoju četvorotaktnih agregata. Dugo se radilo na modelu Z1 sa radnom zapreminom od 903 cm3. Prvobitno je bilo planirano da Z1 ima radnu zapreminu od 750 cm3. Međutim, Kawasaki je načuo da Honda sprema CB750 pa su mudro sačekali da videe šta će Honda ponuditi, a zatim su podigli lestvicu i povećali radnu zapreminu na Z1 modelu.
Slobodno možemo reći da je to trenutak do kojeg je započeo rat u povećanju radne zapremine agregata kao i trka za motociklima vrtoglave snage.
Kawasaki Z1 bio je zaista jedan lep i dosta pitomiji motocikl u poređenju sa H1 i H2 modelima. Zbog ne tako visoke cene, ali zbog odličnih performansi, Z1 je dobio nadimak “kralj”. Oznaku Z1 nosio je sve do 1976. godine kada umesto Z1 dobija oznaku Z900.
Z1 Foto: pictures.topspeed.com
Prva verzija Z1 modela isporučivala je 82 KS i bio je sposoban da dohvati maksimalnu brzinu od 217 km/h.
Osim uspeha na tržištu, Kawasaki je 1979. godine zabeležio i velike uspehe u GP šampionatu. U kategoriji od 250 cm3 i 350 cm3 Kork Balington osvojio je šampionsku titulu. Naredne, 1980. godine Kawasaki je ponovo osvojio titulu u kategoriji od 250 cm3, ovog puta sa vozačem Anton Mangom, dok je u kategoriji od 350 cm3 Mang osvojio drugo mesto u šampionatu.
Osamdeste godine prošlog veka Kawasaki istoriju obeležila je serija GPZ modela. Taj deo istorije ostavićemo za sledeću nedelju…
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Odnos između Vinjalesa i Yamahe ozbiljnoj je narušen u poslednjih nekoliko trka. Nakon trke na Saksenringu odnos se dodatno urušio i počelo je da se priča o raskidu ugovora. Na Asenu je ta vest dodatno podgrejana, a juče je došla vest da Vinjales napušta Yamahu.
Vinjales ove godine nikako nije mogao da sastavi konstantne rezultate na Yamahi. Zapravo, već poslednje dve sezone Vinjales muku muči sa konstantnošću na trkama. Na treninzima i kvalifikacijama je uglavnom među najbržim vozačima, ali kad je sama trka u pitanju, tu nastaju veliki problemi.
Za svoje probleme Vinjales je krivio Yamahu. Međutim u Yamahi nisu baš želeli da prihvate krivicu, jer Kvartararo itekako dokazuje da je sa motociklom sve u redu. Vinjalesov glavni problem je što tokom trke ne može da pretekne vozače ispred sebe i ne može da uhvati ritam.
Zato je Vinjales neretko trke završavao daleko iza vodećih pozicija. Odnosi unutar ekipe počeli su dodatno da se raspadaju kad je Yamaha zamenila glavnog Vinjalesovog mehaničara i dovela Silvana Galbasueru. Vinjales očigledno nije bio saglasan sa tom promenom, niti je promena donela neki boljitak. Tačno je da je Vinjales završio na drugoj poziciji na Asenu, ali to više možemo pripisati tome što je Asen “Yamaha staza” na kojo uvek imaju dobre rezultate.
Prva veća naznaka da će Vinjales napušta Yamahu počela je baš za vreme trkačkog vikenda na Asenu. Tada je počelo da se šuška da će Vinjales raskinuti ugovor sa Yamahom i da će preći u Apriliju. Vinjales i Yamaha prvo su demontovali tu vest, a onda je juče osvanulo zvanično saopštenje Yamahe o tome da Yamaha i Vinjales raskidaju saradnju. Vinjales je imao ugovor i za sledeću sezonu, ali će na kraju sezone ipak napustiti Yamahu.
Da li će Vinjales preći u neku drugu ekipu?
Vinjales je fantastičan vozač, kada je staza ispred njega prazna i kada ne mora da se previše bori sa rivalima. Zanimljiv je mnogim ekipama, ali isto tako problem predstavlja njegovo ponašanje kada se naiđe na probleme. Ako se vratimo u prošlost, setite se da je Vinjales u Moto3 šampionatu napustio ekipu u pola sezone dok se borio za šampionsku titulu.
Nije prvi put da se Vinjales teško nosi sa problemima u ekipi, a ekipe to ne vole. Sa druge strane imamo i primer Zarka, koji je KTM napustio u pola sezone, ali je Zarko totalno drugačijeg mentaliteta i uspeo je da preokrene stvari u svoju korist. Pitanje je da li će i Vinjales uspeti isto.
Vinjales napušta Yamahu na kraju sezone Foto: Yamaha Racing
Za sada je jedina opcija za Vinjalesa da dogodie pređe u Apriliju. Aprilija jeste postala odličan i konkurentan motocikl, ali takođe još ima prostora za napredak. Da li će Vinjales moći da se nosi sa nedostacima koje Aprilija ima? Druga stvar je to da li je Aprilija uopšte zainteresovana za njega? Andrea Doviciozo vredno testira za Apriliju, a rezultati Aleš Espargara pokazuju da je potencijal tu.
Težak period nalazi se ispred Vinjalesa i njegova dalja karijera u konkurentim MotoGP ekipama zaista je pod znakom pitanja, naročito u ovom trenutku kada na vrata MotoGP kategorije kucaju mladi talenti poput Raul Fernandeza, Akoste i mnogih drugih mladih vozača željnih dokazivanja.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Koje god tehničke specifikacije da čitate, uvek ćete videti da je kod kočionih sistema naglašeno da li su na tom motociklu ugrađeni fiksni ili plivajući diskovi. Da li ste se nekad zapitali u čemu je razlika između fiksnih i plivajući diskova i koji su bolji? Kako bi vam razjasnili tu dilemu, rešili smo danas da se pozabavimo pričom oko plivajući i fiksnih kočionih diskova.
Fiksni kočioni diskovi u početku su ugrađivani na svim motociklima. Kako su se razvoj i performanse motocikala povećavali, tako je nastala potreba i za unapređenjem kočionih performansi. Inženjeri su vremenom postali suočeni sa problemima pregrevanja i krivljenja diskova, ali i sa nepotpunim iskorišćavanjem kočionih pločica. Vremenom su razvili plivajući diskove koji su otklonili pomenute probleme.
Fiksni kočioni diskovi
Kao što im sam naziv kaže, fiksni kočioni diskovi u potpunosti su fiksirani za točak. Napravljeni su iz komada, uglavnom od nerđajućeg čelika. Fiksni kočioni diskovi imaju samo jedan benefit – mala cena izrade.
Fiksni kočioni diskovi koriste se kod motocikla koji ne postižu visoke brzine i koji nemaju veliku masu. A zašto je to tako? To je iz razloga što pomenuti motocikli prilikom kočenja neće generisati toliko toplotu u kočionim diskovima da bi se isti iskrivili. Fiksni kočioni diskovi se teže oslobađaju toplote u odnosu na plutajuće. Druga mana je što u nekim slučajevima ne naležu u potpunosti na kočione pločice.
Fiksni kočioni disk Foto: Mitterbauer H., KTM Fiksni ili plutajući diskovi?
Naime, pošto su fiksni kočioni diskovi fiskirani u jednom položaju, može doći do neravnomernog trošenja pločica. Takođe sa fiksnim kočionim diskovima i same kočione čeljusti trpe više, jer se sve vibracije prenose i na čeljusti.
Fiksne kočione diskove uglavnom možete videi na kros motociklima, motociklima manje radne zapremine i slično.
Fiksni kočioni disk na motociklu
Plivajući kočioni diskovi
Sa pojavom sportskih motocikala, pojavili su se i problemi koji sa sobom povlače fiksni kočioni diskovi. Zapravo, kao i većina stvari, plivajući kočioni diskovi prvo su se pojavili na trkačkoj stazi.
plivajući kočioni diskovi se u principu sastoje iz dva dela: fiksnog nosača rotora kočionih diska. Nosač je pričvršćen za felnu, a na nosaču se zatim montira plivajući kočioni disk. Rotor, odnosno kočiona površina diska montira se na nosač putem čaura. Upravo te čaure dozvoljavaju da se disk lateralno kreće.
Sad plivajući kočioni disk ima dve stvari: Prvo: nalazi se na nosaču Drugo: omogućeno mu je lateralno kretanje.
Zbog drugog slučaja upravo i nosi naziv plivajući disk.
Prva prednost ovakve konstrukcije je lakše odvođenje temperature, što smanjuje mogućnost pregrevanja i krivljenja diska.
Sad dolazimo do drugog najvećeg benefita na plivajući diskovima, a to je upravo mogućnost lateralno kretanja, odnosno “plivanja”.
Morate da znate da na vašem motociklu ništa nije savršeno i da sve ima tolerancije. Tako klipovi na kočionim clindrima imaju toleranciju od oko 0,004 mm. Nosači kočionih čeljusti takođe imaju određenu toleranciju, nosači diskova takođe, kao i osovina prednjeg točka, itd.
To znači da je veoma teško postići savršeno rastojanje između dve kočione pločice u kočionoj čeljusti. Kada nema savršenog rastojanja, nema ni potpune kontaktne površine između kočionih pločica i kočione površine diska.
Plivajući kočioni disk Foto: Mitterbauer H., KTM
Lateralno kretanje diska na nosaču anulira taj nedostaka. Kad pritisnete kočnicu, pločice vrše pritisak na disk, a lateralno kretanje diska omogućava da disk potpuno nalegne na kočione pločice. Tako dobijamo maksimalni potencijal kočenja.
Zahvaljući tom kretanju diska, takođe se prenosi daleko manje vibracija. Kad smo kod vibracija, valja spomenuti da se vibracije na kočnicama (kod plivajući diskova) često javljaju jer su zarđale čaure na nosaču. Ali ovu temu oko održavanja diska ostavićemo za neki drugi put.
Lateralno kretanje diska omogućava mnogo bolji osećaj prilikom kočenja, naročito u trenutku kada kočione pločice tek dotaknu kočioni disk. Plivajući kočioni diskovi takođe prenose manje vibracije i sile na kočione čeljusti, a omogućavaju i bolje iskorištavanje kočionih pločica.
Plivajući diskovi na motociklu Foto: Pixabay.com
Mane: plivajući diskovi imaju dve mane. Prva mana je cena izrade diskova. Za razliku od fiksnih kočionih diskova koji se prave iz jednog komada, plivajući diskovi se prave iz više delova. Sastoje se od nosača, rotora samog diska, kao i nekoliko čaura koje povezuju disk i nosač.
Druga mana je što zahtevaju održavanje, mada se to često zanemaruje. Potrebno je sa vremena na vreme očistiti čaure između nosača i rotora samog diska. O održavanju kočionih diskova napisaćemo jedan zaseban tekst, sa detaljnim objašnjenjem.
Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da bolje shvatite razlike između fiksnih i plivajućih diskova.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Došli smo i do kraja prvog dela sezone. Juče je na stazi Asen u Holadniji vožena poslednja MotoGP trka pred letnju pauzu. Staza koju mnogi vozači obožavaju, još jednom se pokazala kao pravi dragulj u MotoGP kalendaru. Dobre trke, mnogo preticanja i uzbuđenja obilovala su ovim trkačkim vikendom.
Pomalo neklasična Moto3 trka
Navikli smo da na Moto3 trkama imamo po 15 vozača koji se bore za pobedu. Ovog puta, vodeća grupa svela se na “samo” sedam vozača. Fođija, Garsija, Fenati, Suzuki, Binder, MekFi i Akosta borili su se za najviše pozicije.
Fenati je poveo trku, ali ga su ga čekale dve kazne dužeg kruga. Kazne je Fenati zaradio zbog neodogovorne vožnje tokom trkačkog vikenda. Ništa novo za Fenatija, ali je novo da je i pored dve odrađene kazne, Fenati uspeo trku da završi na trećoj poziciji.
Akosta je trku završio na petom mestu, iako je startovao sa 18. pozicije. Pored toga, Akosta je noć proveo u bolnici na posmatranju, jer je u subotu doživeo pad i prilikom pada ga je jedan od vozača pregazio. Srećom, Akosta je prošao bez težih povreda i nastupao je na trci.
Pobeda se u poslednjim metrima staze odlučivala između Denisa Fođije i Serhija Garsije. Njih dvojica odvezli su zaista fantastičnu trku, gotovo bez greške. Ipak, ciljnom linijom prvi je prošao Fođija, sa prednošću od samo 0,078 sekundi u odnosu na Garsiju.
Rezultati Moto3 trke Izvor/Source: MotoGP.com
Raul Fernandez ubedljiv u Moto2
Red Bull KTM ekipa definitivno je jedna od najboljih ekipa, a pored toga ima i najjači vozački sastav u Moto2 kategoriji. Raul Fernandez i Rem Gardner bili su brzi celog vikenda. Osim njih dvojice, tu su bili i Sem Louz, kao i njegov timski kolega, Augusto Fernandez. Upravo su ova četiri vozača obeleželi celu Moto2 trku.
Gardne i Louz brzo su uspeli da se istaknu kao lideri trke, dok se Augusto Fernandez priključio nešto kasnije. Težak start imao je mladi Raul Fernandez, koji je u prvim krugovima nparavio nekoliko grešaka.
Raul Fernandezu nije trebalo puno vremena da se sabere i počne da vozi jako dobro trku. Redom je nizao rivale, sve dok nije došao do vodeće trojice. Ni tu nije gubio puno vremena i već sredinom trke Raul Fernandez je preuzeo vođstvo, koje ne samo da nije ispuštao do kraja trke, već je u završnim krugovima srušio rekord staze!
Za ostala mesta na podijumu morali su da se bore Louz, Gardner i Augusto Fernandez. U jednom trenutku se činilo da će Gardner ostati bez podijuma, ali je Australijanac uspeo da se regrupiše i da trku završi na drugoj poziciji, dok je treće mesto osvojio Augusto Fernandez, isped Sem Louza.
Rezultati Moto2 trke Izvor/Source: MotoGP.com
Kvartararo perfektan
Yamaha i Asen u MotoGP kategoriji imaju savršenu vezu. To je još jednom dokazano i na današnjoj trci. Frančesko Banjaja odlično je startovao i poveo trku, dok su se iza njega zaređali Kvartararo, Nakagami, Vinjales, Zarko i ostatak startne postave. U prvim krugovima vodila se zaista bliska borba, sve do trenutka dok Kvartararo nije preuzeo vodeću poziciju.
Kada je Kvartararo izbio na prvo mesto, ostatak vozača mogao je da se pozdravi sa pobedom. Kvartararo je nametnuo jak ritam koji niko nije mogao da prati. To mu je donelo četvrtu pobedu u ovoj sezoni i učvrstilo ga na mestu lidera u šampionatu.
Za vreme dok je Kvartararo jurio ka pobedi, iza njega se vodio pravi rat za drugo i treće mesto. Takaaki Nakagami je dugo bio na trećoj poziciji, a u jednom trenutku je izbio i na drugo. Međutim, kada ga je Vinjales pretekao, Nakagami je počeo redom da gubi pozicije i tako je još jednom morao da zaboravi na podijum.
Banjaja je u međuvremenu dobio kaznu dugogo kruga, zbog nekoliko doticanja zelene površein. Za drugo mesto uspeo je da se izbori Vinjales, a čak je u poslednjim krugovima bio i za nijansu brži od Kvartarara, ali je već bilo kasno jer je Kvartararo imao 4 sekunde prednosti.
Do trećeg mesta došao je Mir, posle odličnog proboja i borbe sa Zarkom. Zarko je još jednom bio najbolje plasirani Ducati. Peto mesto osvojio je Oliveira, koji je ponovo bio blizu podijuma što dokazuje da KTM u njegovim rukama zaista dobro funkcioniše.
Rezultati MotoGP trke Izvor/Source: MotoGP.com
Nakon ove trke čeka nas prilično duga pauza. Naredna trka vozi se tek 8. avgusta na stazi Red Bull Ring u Austriji. Do tada uživajte u letnjoj pauzi i iskoristite nedelje bez trkanja za vožnje.
Za komentare i diskusiju o MotoGP trkačkom vikendu na stazi Asen, možete posetiti i našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Kada se 2019. godine povukao iz sveta trkana, mislilo smo da Dani Pedrosa više neće vraćati. Ipak izgleda da to nije sve što smo videli od Pedrose, jer kako stvari stoje Pedrosa se ove godine vraća na stazu!
Vest da se Pedrosa vraća na stazu nije puka glasina. Tu vest preneo je lično Pit Birer iz KTM-a tokom intervijua za nemački motociklistički sajt SPEEDWEEK.com.
“Definitivno ćemo videti na stazi Danija (Pedrosu) ove godine. Nastupićemo sa njim na “Wildcard” trci čim paket za 2022. godinu bude spreman. Želimo da se Dani vrati na GP stazu. U svakom slučaju, konačnu odluku doneće sam Dani Pedrosa. On će nam sam reći da li želi ponovo da se izloži stresu i pritisku koji sa sobom nosi nastup na MotoGP trci. On (Dani Pedrosa) nam je rekao da želi to da uradi. Nećemo ga pritiskati da nastupa, ali on želi da nastupa i da se ponovo takmiči protiv ostalih MotoGP vozača. Međutim, nismo se još dogovorili oko staze u MotoGP kalendaru na kojoj bi Pedrosa trebalo da nastupa. Očekujem da će nam Dani u naredna dva – tri testa reći “Hej, motocikl i ja smo spremni.” Lično bih želeo da Pedrosa odmah nastupa.”
Dani Pedrosa se vraća na trke Foto: Rob Gray (Polarity Photo), KTM
Bilo bi zanimljivo da Dani Pedrosa uradi istu ulogu kao što Silvan Gintoli radi. To jest, da bude test vozač sa povremenim nastupima na trkama. Tako će se daleko manje izlagati stresu, a sa druge strane trkačko okruženje je najbolje okruženje za realno testiranje novih delova. Tako da i KTM zasigurno želi da Pedrosa sa vremena na vreme nastupa na trkama.
Nadamo se da ćemo Pedrosu zaista videti ponovo na trkama.
Za komentare i diskusiju iz moto sporta, možete posetiti našu temu na forumu.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Posle poste mauzoleja Karađorđevića, danas idemo dalje tragom istorije i vraćmo se do dva bitna događaja: Cerska bitka je jedan od njih, a uz Cersku bitku valja spomenuti i posetiti Mačkov kamen.
U Sarajevu je 28. juna 1914. godine izvršen atentat na nadvojvodu Franca Ferdinanda. Atentator je bio srpski student Gavrilo Princip. Atentat je doveo do Julske krize, u toku koje je Austrougarska izdala ultimatum Srbiji 23. jula, pod optužbom da je atentat organizovan u Beogradu. Austrougarska vlada je sastavila neprihvatljiv ultimatum Srbiji, tako da je on na kraju odbačen. Rat Srbiji je objavljen 28. jula, a Beograd je bombardovan sledećeg dana. Ovim događajima je započeo Prvi svetski rat.
Malena i, u odnosu na svog protivnika, siromašna Srbija iznenadila je svet. Ostala je neporažena i nepokorena. Odbila je prvu austrougarsku ofanzivu. Pokazala je svom neprijatelju da neće biti lak plen. Mimo svih očekivanja Austrougara, na samom početku sukoba, očitala im je vojničku lekciju i dala im do znanja da njihova vojna kampanja neće biti obična kaznena šetnja kroz Srbiju. Herojskim podvigom u Cerskoj bici srpska vojska je izvojevala prvu savezničku pobedu u Velikom ratu.
Habzburška monarhija je doživela težak vojnički, moralni i politički poraz. On je dobrim delom uzrokovan podcenjivačkim odnosom prema srpskoj vojsci i srpskoj državi. Pripremajući se za ratni pohod austrougarska komanda je uzimala u obzir samo vojne i ekonomske parametre, koji su nesumljivo pokazivali koja je strana nadmoćna. U to vreme, po ekonomskoj snazi i tehničko-tehnološkom razvoju, Austrougarska monarhija spada u red vodećih zemalja u svetu. Ona broji preko 55 miliona stanovnika, s kapacitetom za mobilizaciju vojske od 5 miliona vojnika.
Nasuprot nje stoji nejaka Srbija, kojoj nije pružena šansa da se oporavi od Balkanskih ratova u kojima je izgubila 36.000 vojnika i imala oko 55.000 ranjenih, Srbija koja od približno 4,5 miliona stanovnika uspeva da na početku ratnih dešavanja u 1914-toj mobiliše 420.000 vojnika. Prevaga u oružanoj moći, naročito na strani artiljerije, još je izraženije na strani Austrougarske.
Međutim, srpski vojnici, prekaljeni borci, pobednici iz minulih ratova, naročito pripadnici 2. armije, predvođeni njenim komandantom, generalom Stepom Stepanovićem, velikim samopožrtvovanjem pobedonosno su završili veliku bitku na Ceru. Okončanjem Cerske bitke svi austrougarski vojnici su bili proterani sa teritorije Srbije. Cerska bitka se u istoriografiji pominje i kao Jadarska bitka, jer su glavne vojne operacije vođene u slivu reke Jadar.
Bitka je bila deo prve austrougarske ofanzive na Srbiju i izbila je u noći 15. avgusta kada su delovi srpske Kombinovane divizije I poziva naišli na austrougarske izvidnice ulogorene na padinama Cerske planine. Borbe koje su usledile prerasle su u bitku za kontrolu nekoliko gradića i sela u okolini planine, kao i za kontrolu Šapca.
Moral austrougarskih trupa je 19. avgusta opao i hiljade vojnika su se povukli u Austrougarsku, a mnogi su se podavili u Drini bežeći u panici. Bežeći, potučena neprijateljska vojska iskalila je svoj bes nad nedužnim stanovništvom Mačve i Podrinja.
Srbi su 24. avgusta opet ušli u Šabac, čime se bitka zvanično završila. Bitka je bila bitka u susretu, manevarskog tipa, što znači da u toku bitke nisu korišćeni rovovi.
Zbog velikih zasluga u pobedi nad brojno nadmoćnijim neprijateljem general Stepa Stepanović je dobio čin vojvode.
U bici na Ceru srpska vojska je iz stroja izbacila preko 30.000 pripadnika austorougarske vojske, zarobila oko 5.000 neprijateljskih vojnika, zaplenila velike količine ratnog materijala, ali i sama podnela velike žrtve. Iz njenog stroja je izbačeno 259 oficira i 16.045 podoficira i vojnika.
5 zanimljivosti koje možda niste znali a vezane su za ovaj legendarni okršaj:
1. MARŠ NA DINU
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi srpske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, vojna je koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija, koje postala simbol hrabrosti Srba tokom Prvog svetskog rata, doživela je 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe The Shadows, potom grupe Smak, Laibach…
Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
U boj krenite junaci svi, Kren’te i ne žal’te život svoj, Cer nek vidi stroj, Cer nek čuje boj A reka Drina, Slavu, hrabrost, i junačku ruku oca, sina.
Poj, poj, Drino vodo hladna ti, Pričaj, pamti kad su padali, Pamti hrabri stroj, koji je pun ognja silne snage, proterao tuđina sa reke naše drage.
Poj, poj , Drino pričaj rodu mi, Kako smo se hrabro borili, Pevao je stroj, vojevo se boj kraj hladne vode, Krv je tekla, krv je lila Drinom zbog slobode.
2. JEDINA BITKA KRALJEVINE NA FILMU
Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.
U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.
3. SUKOB ISTORIČARA OKO DATUMA POČETKA CERSKE BITKE
Istoričari se i danas prepiru oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca ili 15. avgusta – kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
4. PREKRŠEN LANAC KOMANDE
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a general Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad. Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.
5. PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE
Vladavinu cara Franje Jozefa su do Cerske bitke pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Pruska. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Vozeći se okolinom Tekeriša, nailazim na malu crkvicu podignutu 1839. godine i posvećenu Svetom proroku Iliji. Crkva je podignuta kao crkva brvnara i kao takva je postojala do 1900. godine. Tada su uklonjene daske i na istoj drvenoj konstrukciji u tehnici šeper je obzidana ciglom. Današnji izgled sa fasadom od tesanog kamena je dobila 1989. godine.
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Cerska bitka i Mačkov kamen
Spomen kosturnica na Ceru, visoka je 10 metara i u njenim temeljima se nalaze posmrtni ostaci palih ratnika. U sastav memorijalnog kompleksa Tekeriš spadaju još i spomen česma i muzejska postavka Cerske bitke. Ceo kompleks je zaštićen kao spomenik kulture od posebnog značaja za Srbiju.
VEČNA IM SLAVA I HVALA!
Nakon ostvarenja prve savezničke pobede u Velikom ratu, ugled srpske vojske je porastao. Uporedo sa rastom naklonosti i simpatija saveznika i neutralnih zemalja rastu i očekivanja od Srbije. Za prekopotrebni odmor i oporavak srpska vojska nije dobila priliku. Pred nju je postavljen novi izazov. Saveznici, među kojima prednjači Rusija, zahtevaju od srpske Vrhovne komande da odmah preduzme kontraofanzivu protiv Austrougara i nastavi gonjenje neprijatelja.
Ovaj zahtev je u potpunosti u skladu sa interesima saveznika. Zadatak srpske vojske je da preduzetom kontraofanzivom za sebe „veže“ deo austrougarskih vojnih snaga i samim tim onemogući njihovo prebacivanje sa Balkana u Galiciju. Mada je bila svesna da se od nje traži ispunjenje zadatka, za koji u tom trenutku ne raspolaže dovoljnom snagom i kapacitetom i koji je suprotan njenim interesima, srpska Vrhovna komanda je morala da udovolji zahtevima saveznika. Nevoljno, Generalštab pod komandom vojvode Radomira Putnika donosi odluku da početkom septembra preduzme ofanzivu: 1. armija, kojom komanduje vojvoda Petar Bojović, je dobila naredbu da preko reke Save krene u pravcu Srema.
Iako nadahnuta velikom pobedom na Ceru, podignutog borbenog morala, ofanziva srpske vojske nije dala željene rezultate. Uprkos velikim žrtvama, ostvarene su manje pobede koje nisu imale velikog strategijskog značaja. Ovaj put ispravno procenivši situaciju na terenu, zapovednik austrougarske Balkanske armije, Oskar Poćorek, kreće u kontraofanzivu. Naređuje svojoj 6. armiji da nastupa preko Bosne i Hercegovine, preko reke Drine, sa zadatkom da odseče, opkoli i uništi 1. srpsku armiju. Šesta austrougarska armija ostvaruje značajne uspehe. Treća srpska armija kojom je komandovao general Pavle Jurišić Šturm biva potisnuta, što primorava srpsku Vrhovnu komandu da prekine svaku ofanzivu u Sremu. 1. srpska armija dobija naređenje da se hitno prebaci u Srbiju kako bi udarila u bok 6. austrougarskoj armiji i zaustavila njeno dalje napredovanje.
Austrougarska kontraofanziva je zaustavljena. 1. srpska armija uspeva da u svom kontraudaru potisne 6. austrougarsku armiju koja odlučuje da zauzme izuzetno važnu stratešku poziciju – pošumnjeni vis na planini Jagodnji. Usledila je najogorčenija bitka Prvog svetskog rata.
Bitka na Mačkovom kamenu se pamti kao najkrvavija i najdinamičnija bitka koju je srpska vojska vodila u svojoj istoriji. Na izuzetno nezgodnom i teško prohodnom terenu obe strane su pokazele veliku hrabrost i nepokolebljivost. Žestoke borbe sa naizmeničnim uzastopnim jurišima i borbama prsa u prsa trajale su danima, bez predaha. Ovo malo uzvišenje, svojevrsni plato smrti, u samo jednom danu je nekoliko puta prelazilo „iz ruke u ruku“ zaraćenih strana. Neobazirujući se na brojčanu nadmoć i drastičnu razliku u vatrenoj moći, srpski vojnici su s bajonetima i ručnim bombama jurišali, predvođeni svojim komandantima, na rovove i mitraljeska gnezda, osvajali ih i zatim žilavo branili. Nije bilo taktiziranja ni manevrisanja na zaravni od nekoliko stotina kvadratnih metara spržene i preorane artiljerijskom vatrom. Samo juriš za jurišem, čas srpski, čas austrougarski. Vojnici su mileli svako uz svoju stranu brda i sudarali se u gustoj magli doslovno gazeći po mrtvima. U tim ogorčenim borbama, ne komandujući “Napred!” već „Za mnom!“ poginulo je 115, a ranjeno 136 oficira srpske vojske. Upravo zbog velikog broja komandnog kadra kojeg je iz stroja izbacila bitka na Mačkovom kamenu ona se još naziva i Oficirska bitka.
Ovo krvavo finale bitke na Drini desetkovalo je obe zaraćene strane. Za odbranu otadžbine samo u ovoj borbi život je dalo 11.490 srpskih vojnika. U trenucima najogorčenijih borbi dnevno ih je ginulo čak 1.150. Neprijateljska strana je podnela još veće gubitke u ljudstvu. Iz stroja je izbačeno preko 18.000 vojnika austrougarske armije. Pošto se procenjuje da je broj vojnika pre bitke ukupno iznosio oko 60.000 može se zaključiti da je kraj bitke na Mačkovom kamenu dočekao tek svaki drugi njen učesnik, te se ona spravom smatra najkrvavijom bitkom Velikog rata.
Bitka na Mačkovom kamenu se zvanično završila pobedom Austrougra. Bila je to pirova pobeda. Srpska vojska nije dozvolila neprijatelju da za samo dva – tri dana ovlada Jagodnjom i Sokolskim planinama, već je 13 dana pružala herojski i nadljudski otpor. Totalno izmorena i desetkovana austrougarska vojska nije mogla da nastavi ofanzivu. Na srpsko – austrougarskom frontu nastalo je zatišje.
Spomen-kosturnica na Mačkovom kamenu je memorijalni spomenik kulture od izuzetnog značaja, koji se nalazi na koti 924 (Mačkov kamen), na planini Jagodnja, u kome su pohranjeni posmrtni ostaci poginulih ratnika iz Prvog svetskog rata. Sagrađena je 1929. a u avgustu 1931. prenesene su kosti palih ratnika.
VEČNA IM SLAVA I HVALA!
Takođe, možete posetiti i temu na forumu i predložiti vaše omiljeno mesto za izlet motociklom.
Sve naše dosadašnje predloge možete pročitati ovde.
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
Prošlo je samo četiri dana od trke na Saksenrningu, a MotoGP se već preselio u Holandiju i čuvenu stazu Asen. Najstarija staza u kalendaru i svakako jedna od omiljenijih kako među vozačima, tako i među gledaocima. Kroz istoriju, na ovoj stazi smo gledali spektakularne trke, kako u MotoGP, tako i u WSBK šampionatu.
storija trkačke staze TT Assen počinje 11. jula 1925. godine. Tada sama staza još nije postojala, ali je taj datum zabeležen kao održavanje prve trke na putevima blizu buduće staze. Staza Asen je kroz istoriju mnogo puta menjala svoj oblik dok se nije došlo do današnje konfiguracije staze.
Ukoliko vas detaljno zanima istorija staze, posvetili smo joj zaseban tekst koji možete pročitati ovde.
Današnja kofiguracije staze dužine je 4.542 metara sa 18 prelepih krivina (12 desnih i 6 levih). Kako bi vam bolje dočarali jednu od najzanimljivijh staza u kalendaru, potrudiću se da vam opišem stazu, a zatim možete pogledati i kako to izgleda sa motocikla.
Kvartararo favorit ili Ducati može da iznenadi?
Mark Markez je u nedelju odvezao odličnu trku i posle duge pauze došao je do pobede. Međutim, ne treba očekivati da će isto ponoviti na Asenu. U prošlosti, Asen nije bio najbolja MotoGP staza za Hondu i Markeza. Priroda staze je takva da nudi dosta desnih krivina, a to Markezu, odnosno njegovom ramenu još ne prija.
Favorite radije treba tražiti među Yamahama. Asen je staza na kojoj se Yamaha uvek dobro pokazivala. Fabio Kvartararo mogao bi do nove pobede, ali možda i Vinjales uspe da se istakne na ovoj trci. Franko Morbideli ne vozi ovog vikenda zbog povrede kolena, a njega će menjati mladi Gerlof koji je iz WSBK šampionata uskočio kao zamena.
Valentino Rosi je uvek bio brz na Asenu. Realno, ovo mu je možda jedina šansa da se ove sezone izvadi sa nekim dobrim rezultatom. Iskreno smatram da je ovo prelomna trka za Rosija i ako ne bude konkurentan sasvim sigurno će se povući u penziju na kraju sezone.
Foto: Yamaha Racing
Dve ekipe, odnosno dva vozača ove sezone ne smemo da otpisujemo. Prvi je Zarko koji na svakoj stazi uspe da odveze pametnu trku. Jedinu grešku Zarko je napravio na Portimaou, a osim toga je dokazao da ume da bude konstantan i da zrelo vozi trke. Asen na papiru možda nije staza koja odgovara Ducati-ju, ali ih ne treba otpisivati.
Migel Oliveira i KTM su nam i na prethodnoj trci dokazali da ih ne otpisujemo nigde. Nova šasija na KTM-u savršeno je legla Oliveiri koji je u prethodne tri trke sakupio dva druga mesta i jednu pobedu. Ukoliko nastavi tim tempom, Oliveira će se brzo uključiti u borbu za titulu.
KTM sve bolji Foto: Rob Gray (Polarity Photo), KTM
Šuzuki ove sezone očigledno nešto muči. To nešto je prema rečima Mira potrošnja guma. Prošle sezone je Suzuki najbolje umeo da sačuva gume do samog kraja trke. Ove sezone to nije tako i Suzuki se muči da vrati taj osećaj. Drugi problem je što još uvek imaju problem sa kvalifikacijama, te im to dodatno otežava situaciju. Zato je i Suzuki ove godine pomalo enigma i teško je prognozirati rezultate. Generalno, Suzuki-ju bi Asen trebalo da odgovara, ali teorija je jedno, a praksa nešto sasvim drugo.
Foto: Suzuki Racing
Aleš Espargaro se ponovo neko vreme dobro držao na odličnoj poziciji tokom trke na Saksenringu. Asen je takođe staza na kojoj ne dolaze toliko do izražaja motocikli sa snažnijim agregatima. To će biti još jedna dobra prilika da Aleš Espargaro zabeleži dobar rezultat za sebe i Apriliju.
Nakon ove trke, sve vozače očekuje letnja pauza i zato će svi vozači imati dodatni motiv da na pauzu odu sa što boljim rezultatima. Uživajte u trkačkom vikendu.
Rasporedi i satnica MotoGP trkačkog vikenda na stazi Asen:
MotoGP Asen:
Petak
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 1 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 1 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 1 13:15 – 13:55 Moto3 Free Practice Nr. 2 14:10 – 14:55 MotoGP Free Practice Nr. 2 15:10 – 15:50 Moto2 Free Practice Nr. 2 16:50 – 17:20 MotoE Free Practice Nr. 2
Subota
09:00 – 09:40 Moto3 Free Practice Nr. 3 09:55 – 10:40 MotoGP Free Practice Nr. 3 10:55 – 11:35 Moto2 Free Practice Nr. 3 11:50 – 12:20 MotoE Free Practice Nr. 3 12:35 – 12:50 Moto3 Qualifying Nr. 1 13:00 – 13:15 Moto3 Qualifying Nr. 2 13:30 – 14:00 MotoGP Free Practice Nr. 4 14:10 – 14:25 MotoGP Qualifying Nr. 1 14:35 – 14:50 MotoGP Qualifying Nr. 2 15:10 – 15:25 Moto2 Qualifying Nr. 1 15:35 – 15:50 Moto2 Qualifying Nr. 2 16:10 MotoE E-Pole
Nedelja
08:40 – 09:00 Moto3 Warm Up 09:10 – 09:30 Moto2 Warm Up 09:40 – 10:00 MotoGP Warm Up
Da li želite da dobijate obaveštenja o novim tekstovima?
Svakog petka ujutro šaljemo email sa listom tekstova koje smo objavili te nedelje, svima koji su se prijavili na BJBikers email bilten. Na taj način možete ostati u toku sa novostima, čak i ako neki tekst propustite u toku nedelje…
